Jezičko-stilska izražajna sredstva [Stilske figure]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Vuk i jezik « SRPSKI JEZIK « Fonetika • Morfologija • Sintaksa • Stilistika « Jezičko-stilska izražajna sredstva [Stilske figure]
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jezičko-stilska izražajna sredstva [Stilske figure]  (Pročitano 34887 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 150



« poslato: Novembar 30, 2013, 11:32:20 pm »

*

STILSKE FIGURE

Stilske figure su reči i izrazi kojima pripovedači i pesnici obogaćuju književno delo, dajući nova, šira i prenesena značenja.


Hiperbola — Preterano uveličavanje radi postizanja većeg efekta u književnosti, zasnovana na preuveličavanju, a radi isticanja odredjene emocije, ideje, informacije. Vrlo često se primenjuje u narodnoj književnosti.

Kontrast (antiteza)

Personifikacija

Poređenje (komparacija)

Epitet

Onomatopeja

Metafora

Slovenska antiteza

Ironija

Alegorija

Gradacija

Anafora

Epifora

Eufemizam

Simbol

Adinaton

Metonimija
Sačuvana
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 150



« Odgovor #1 poslato: Novembar 30, 2013, 11:37:43 pm »

**

JEZIČKO-STILSKA IZRAŽAJNA SREDSTVA [STILSKE FIGURE]


Razmotrimo jedan đački zadatak:

"U sobu sam uleteo kao vihor" — opisuje jedan uzbuđeni dečak svoj doživljaj. — "Skoro sam se sledio. Kakav užas! Sa stola na kome su ćutale moje knjige, a u svesci brbljao moj divni zadatak, niz beli stolnjak cedila se krvava boja u mlazevima. Svuda po stolu krvave mrlje. Znao sam! To se onim mojim crvenim mastilom zabavljao onaj mamin "anđelak", moj najmlađi brat. Da ga zgromim!"


Šta se odmah može uočiti u ovom primeru?

Slikovit opis "užasnoga" događaja. U uzbuđenju, sasvim prirodno, nalazeći tačne reči, pravi oblik rečenice, dečak opisuje svoju nesreću. Koje su to reči? Uleteti u sobu kao vihor, slediti se, knjige ćute, a u svesci brblja divni zadatak, boja je krvava, mrlje takođe, brat "anđelak" mamin, zabavlja se mastilom, zgromiti. To su sasvim obične, poznate reči, ali da li su one upotrebljene ovde u svom osnovnom značenju?

Dobro razmislite. Reč krvava (boja), na primer, svakako ne označava boju koja je nastala od krvi, no jarkocrvenu boju, dakle, dobila je još jedno, novo, prenosno značenje. Reči, dakle, mogu imati više značenja: svoje osnovno značenje i prenesena značenja, jedno ili više njih.

Šta se postiglo u navedenom primeru upotrebom podvučenih reči u njihovom drugom, prenesenom značenju?

Takvom njihovom upotrebom slika, predstava, doživljaj je iskazan konkretnije, snažnije.

Šta je konkretnije, tačnije i snažnije kao slika ili predstava o određenoj dečakovoj situaciji, o njegovom uzbuđenju: u l e t e t i  u sobu ili samo  u ć i  u sobu? Da li je onaj najmlađi brat odista  a n đ e l a k? Zašto je dečak upotrebio imenicu anđelak kao karakterističnu za svoga brata? Znamo li mi sada tačno kakav je taj brat, kakav je majčin odnos prema njemu, a kakav je dečakov?

Pogledajte i druge reči: knjige su ćutale, a zadatak brbljao.

Šta je dečak hteo reći kad je napisao da je njegov divni zadatak  b r b lj a o? Kakav je to zadatak, kakva je njegova sadržina? Zašto dečak piše tako? Da li on o svojoj nesreći priča staloženo, mirno?

Pogledajte i neke njegove rečenice: "Kakav užas!. . ." "Da ga zgromim!" Kakve su one: potpune, nepotpune? (Uočite i interpunkcijski znak na kraju!) Da li su one jasne? Kada mi govorimo takvim rečenicama? Zašto tada tako govorimo ili pišemo? Da li je to dečakovo pripovedanje prirodno? A da li je sasvim obično, kao da se govori ili kad se piše kada čovek nije uzbuđen?

Dokažite da je dečakov način izražavanja konkretan, slikovit, emocionalan.

Odmah se može zapaziti da je stil ovde konkretan, slikovit i emocionalan, da su reči upotrebljene u posebnim, prenesenim značenjima, da su one, i onda kada im je značenje prejako (zgromiti), neophodne, da je rečenica kratka, u trenucima dinamična, da je taj stil sasvim prirodan u takvim trenucima, u takvoj govornoj situaciji. Takav stil, u slikama, koje su stvorene upotrebom reči u njihovim prenesenim značenjima, ili prejakim, ili u naročitom poretku, ili naročitim rečeničnim konstrukcijama, naziva se figurativnim stilom, a izražajna sredstva pri tom upotrebljena nazivaju se stilskim figurama, ili jezičko-stilskim izrazima. Sa većim brojem njih (epitet, poređenje, metafora, personifikacija, hiperbola, onomatopeja, gradacija, antiteza, slovenska antiteza) upoznali ste se u ranijim razredima prilikom obrade tekstova. Ovde ćemo razgovarati o još nekim važnim jezičko-stilskim izražajnim sredstvima (ili stilskim figurama), koje stil čine slikovitim, živopisnim i emocionapnim. Neke od tih figura čine umetnmčku sliku koja se njima kazuje izrazitijom i snažnijom, i upotrebljavaju se i u prozi i u poeziji, i u usmenom i u pisanom izražavanju, a neke, osim pomenutih odlika, doprinose i ritmičnosti izražavanja i javljaju se, iz ritmičkih potreba, češće u delima u stihu no u prozi.


Alegorija

Pročitajte pažljivo ovu pesmu Desanke Maksimović.

POKOŠENA LIVADA

Livada kraj reke sanja,
zrikavci tužno zriču.
Pomrlih trava duše
još lebde vrh otkosa
što se lagano suše.
O, vi ne znate tužnu
o smrti trava priču.
Zrikavci tužno zriču.

Jutros dođoše neki
divovi kao hrašće
u domovinu trava;
i mrtvo pade bezbroj
ljupkih šarenih glava;
i bezbroj nežnih tela
zdenuše u plašće
divovi kao hrašće.

Svega devojka jedna
zlatnog, okruglog oka
i trepavica beli
leprša na livadi
i ranjenicima deli
mirisne osmehe čedne
umesto crvenog soka,
devojka zlatnoga oka.

Sutra opet u zoru
doći će divovi ovi
i strašne surove vile
zdenuće u sena mnoga
mirisne glave mile.
Ležaće u jednom grobu
toliki milioni.
Doći će divovi oni.

Tužno zrikavci zriču,
čuje se do oblaka,
večera celog žale
zelen-konjici svoje
lepe viteze pale.
Plaču nad grobovima
mrtvih dragih junaka,
čuje se do oblaka.

PITANJA. Da li ste zapazili da je cela slika pokošene livade dočarana nizanjem jedne iste stilske figure? Koje? Kakva je to figura, divovi  k a o  h r a š ć e, s m r t  trava, d u š e  trava, g l a d  trava, s u r o v e  vile, z e l e n -konjic, l e p i  vitezovi itd.? Da li su te reči i izrazi upotrebljeni u svom osnovnom značenju? Čime je uslovljeno novo značenje tih reči, sličnošću ili nekom unutrašnjom ili spoljašnjom vezom među predstavama?

Razmotrite i neke epitete; ljupke glave, mirisan osmeh, zlatno oko devojke itd.

Kakvi su to epiteti po postanku i po značenju?

Ovakvo, naročito figurativno izražavanje, kada se čitav niz predstava, slika ili vizija kazuje metaforama, naziva se alegorija. Alegorija je veoma snažna figura. Na alegoričan način može se saopštiti čitava jedna slika ali alegorija može da se protegne i na celo manje ili veće književno delo. Takav način pripovedanja zastupljen je u basnama i u satiričnim delima.

Alegorija je uspela kao stilska figura ili kao umetnički postupak onda ako je jasna, ako se iza reči u prenesenom značenju naslućuje njihova prava sadržina. U satiri je ona i najčešće i najefikasnije sredstvo slikanja.

VEŽBANJE. Zapazite u sledećim stihovima alegoriju i objasnite je.

I pre sam pila noćcu oka tvog,
al' kroza nj' sjaše srca tvoga dan
zar prođe dan, il oblak samo crn,
zaklanja sunce žednoj zemljici.

                    Laza KOSTIĆ: MAKSIM CRNOJEVIĆ


KOMARAC I VO

Komarac stane volu na rog, pak malo po čas reče mu: "Ako sam ti težak, a ti mi kaži, pak ću otići". "Ti meni težak? Ja te i ne osećam, kolik da te i nije na svetu".

                     Dositej OBRADOVIĆ

ZADATAK. Objasnite alegoriju u basni Komarac i vo. Šta se ovom basnom u stvari želi reći?



Metonimija

On je bogat čovek. U oborima mu na stotine grla, Vinograda ima oko stotinu motika, a njiva dvadeset rala. ...

                   Dobrica ĆOSIĆ: DALEKO JE SUNCE

Šta znače u prvome primeru imenice grlo, motika, ralo? Da li su one upotrebljene u svom osnovnom značenju? ... Koje reči one zamenjuju? Prema čemu je to zamenjivanje ovde izvršeno? Dobro razmotrite.

Da vam pomognemo! Koga označava ovde, u ovom drugom primeru, imenica Srbija? Srpski narod, stanovnike u Srbiji, one koji u njoj žive. Postoji li kakva veza između ovih pojmova?

Svakako. Imenicom Srbija zamenjena je sintagma Srpski narod, stanovnici u Srbiji, oni koji u njoj žive. Znači, zamenjivanje je ovde izvršeno po vezi koja postoji među tim pojmovima.

Da vidimo još neki primer. U jednoj pesmi, sećajući se srećnog detinjstva i najužeg porodničnog kruga, pesnik upoređuje svoju sadašnju usamljenost sa prošlosti i veli:

O mili časi kako ste daleko!
Vi draga lica isčezla ste davno.

Šta znači: mili, daleki časovi?

Jedno minulo drago doba. Reč doba, vreme, zamenjena je rečju čas, koja znači samo jednu vremensku jedinicu. Postoji li kakva veza između imenica čas i doba ili vreme? Nesumnjivo.

Šta znači izraz draga lica!

Znači drage ljude, rodbinu, prijatelje. Veza između čovek i lica postoji: čovek ima lice. Čuli ste kako se upotrebljava ta imenica i u ovakvim slučajevima: Na skup je došlo preko dve stotine lica. Vidite li kako se jedna reč zamenjuje drugom, kako dobija preneseno značenje po vezi koja postoji među predstavama, među pojmovima koje te reči označuju? Ovakva figura zamenjivanja jedne reči ili izraza drugim, po vezi koja među njima postoji, zove se metonimija.

Metonimija se razlikuje od metafore. Obe te stilske figure znače, kao što smo videli, zamenjivanje jedne reči ili čitavog izraza drugim, ali dok je kod metafore zamenjivanje po sličnosti koja postoji među predstavama, kod metonimije je po vezi, unutrašnjoj ili spoljašnjoj, koja među predstavama postoji. Dobro pazite na tu razliku! Tih unutrašnjih ili spoljašnjih veza među predstavama ima mnogo, te je i upotreba metonimije veoma česta.

Kao što često govorimo metaforama, isto tako često govorimo i metonimijama. Često čujete: "Šta si posustao? Ubrzaj korak. To znači: ubrzaj hod, požuri. Između brzog hoda i žurbe pri hodu i ubrzavanja koraka postoji čvrsta unutrašnja veza. Ili: "Sada su sve te suze uzaludne", tj. plač je uzaludan, a suze su samo posledica plača — takođe zamenjivanje po vezi koja postoji među predstavama.

VEŽBANJE. Objasnite metonimiju u sledećim primerima.

Danas je tako lep dan da je ceo grad izašao na ulicu. Ulice je zakrčila sama mladost, srca ispunjenog radošću i pesmom. Kad dođe odlučan trenutak, svi će oni stazama svojih starih poći pod zastavu na branik otadžbine. — Kad sam ga pogledao — piše jedan đak u zadatku — on je ustao teško sa sedišta, videlo se da je imao težak dan. U tom času majsko zelenilo još više je isticalo bledilo njegovih jagodica i strah u njegovom pogledu.

ZADATAK. Nađi u običnom, svakodnevnom govoru nekoliko metonimija i objasni njihovu ulogu. Pokušaj da nađeš neke metonimije i u delima koja čitaš i pokaži koliko su takva metonimijska zamenjivanja reči načinila predstavu koju označuju slikovitijom, konkretnijom. Pokaži zašto se metonimija ubraja u važne stilske figure.



Sinegdoha

To je jezičko-stilski izraz ili stilska figura koja nastaje zamenjivanjem jedne reči drugom po nekoj međusobnoj logičkoj vezi, po stalnom zavisnom odnosu koji postoji među predstavama, pojavama i pojmovima koje te reči obeležavaju. To je, dakle, jedna vrsta metonimije, samo s tom razlikom što je sinegdoha figura deonog odnosa, tj. njome se reč koja kazuje deo zamenjuje rečju koja kazuje celinu, ili se rečju koja kazuje jedninu zamenjuje reč koja kazuje množinu ili se mesto reči koja kazuje vrstu ili rod upotrebi reč koja kazuje jedinku, ili obrnuto. Razrešite to u primerima: Nema ni prebijene pare. Ostali smo bez krova. Suzo moja, kada ćeš mi stati — veli pesnik Aleksa Šantić u jednoj svojoj pesmi. Pokušajte da objasnite zašto su umesto "pravih" reči upotrebljene ove druge i da li je slika njima iskazana postala snažnija, a te slike sada jesu snažnije! Setite se sinegdoha koje čujete u razgovoru među ljudima, među drugovima u školi. Pokušajte da ih nađete i u tekstovima koje čitate i zabeležite ih i porazgovarajte o njima, o uzrocima njihove upotrebe.


Simbol

Simbol je jezičko-stilski izraz sličan metafori. Pomoću njega se izvestan apstraktan pojam, predstava ili pojava konkretizuju tako što se umesto reči kojom se takvi pojmovi, predstave ili pojave kazuju upotrebljava druga reč sa konkretnom materijalnom oznakom i značenjem. Kako takvih apstraktnih pojmova, odnosno predstava ili pojava ima mnogo, onda je potreba za njihovom realnom, materijalnom slikom vrlo česta, te je i simbol česta figura. Predstavljajući izvesne ideje, odnosno pojmove, predstave i pojave konkretno, simbol ih čini razumljivim i snažnijim, a kako je prva odlika dobrog stila jasnost, onda je i potreba za simbolom neophodna.


P r i m e r i

Njegoš u svom Gorskom vijencu pojam viteštva i junaštva simbolično zamenjuje imenom Miloša Obilića. Razne godine starosti kod ljudi se takođe iskazuju simbolima. Tako se umesto reči mladost upotrebljava reč proleće, umesto reči za odmakle godine života jesen, umesto starosti reč zima. — U jednoj svojoj pesmi Aleksa Šantić se obraća mladoj devojci i veli:

Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke,
a na mome jesen i turobna magla.

Ja znam, vaše srce sada vatrom gori,
moje hladna zima okiva i mori.

Vaše oči sjaju ko dva neba plava,
a moje su mutne kao magle sinje.

Pogledajte istaknute reči u ovim stihovima — značenja tih reči su ovde prenesena, kao i kod metafora, ali su to simboli, a ne metafore — jer su se njima apstraktni pojmovi koje one kazuju iskazali sada rečima koje te pojmove konkretizuju.

Simboli mogu imati opšte i posebna značenja. Tako amblemi na grbovima i zastavama imaju opšte značenje: srp i čekić su simbol saveza seljaka i radnika, krst simbol hrišćanstva, ... soko je simbol junaštva i ponosa, itd.

PITANJA. Šta je simbol? Iz kojih se uzroka on javlja? Kojoj je stilskoj figuri sličan? Kada se ljudi služe simbolima u izražavanju i šta se njima postiže? Koja je razlika između opštih simbola i simbola kao jezičko-stilskog izraza u širem smislu?

ZADATAK. Pročitajte poznatu pesmu Alekse Šantića Pretprazničko veče i obratite pažnju na stihove u drugom delu pesme: imate u njima puno simbola. Nađite ih i pokušajte da objasnite njihovo značenje, ulogu i lepotu.



Ironija

Ironija je veoma snažno izražajno sredstvo u iskazivanju osećanja i misli. To je, u stvari, jedan vid metonimije. Ona nastaje kada se jedna reč zamenjuje drugom, ali u naročitoj njihovoj zavisnosti i odnosu. Ironija se često upotrebljava i u običnom govoru, i to onda kada hoćemo sagovorniku da iskažemo nešto suprotno od onoga što mislimo. Upotrebljenu reč umesto prave onda razumemo u suprotnom njenom značenju. Tako, ako nekome hoćemo da stavimo do znanja da nas je svojim postupkom ili rečima doveo u neprijatnu situaciju, mi iskazujemo takvo svoje osećanje ili misao često na ovaj način. "E baš si me obradovao!" Iz govorne situacije se razume da ne mislimo tako, no baš suprotno. Ili: nekome ko nas je iznenadio svojim čudnim izgledom, kažemo: "Što divno izgledaš!", a mislimo sasvim suprotno. Ironija sadrži u sebi podsmeh onoga koji je kazuje. Neukome i nepismenom popu Mići iz Gorskog vijenca, koji ni svoje pismo ne ume da pročita jedan od glavara veli: "Lijepo li ova sablja čita; divno li nas danas razgovori", što treba razumeti sasvim obratno.

PITANJA. Šta je ironija? Kako se u ironiji u svakodnevnom govoru ističe suprotni smisao reči? Zašto ljudi govore u ironiji? Šta se njome postiže u izražavanju? U čemu je snaga i lepota ironije kao stilskog izraza?

ZADATAK. U govoru Davida Štrpca u Kočićevom Jazavcu pred sudom nađite primere za ironiju i objasnite njeno značenje, značaj i ulogu.



Anafora, epifora i simploha

Ove tri figure imaju nešto zajedničko među sobom i javljaju se najčešće u poeziji. One znače ponavljanje iste reči u početku stihova ili uzastopnog niza istoga sklopa rečenica (ako je tekst u prozi) — to je anafora:

Uranila Kosovka devojka,
uranila rano u nedelju,
zasukala bijele rukave,
zasukala do bjeli lakata.   

                    NARODNA PESMA

Svejedno je da li dan ili noć,
svejedno je li java ili mora,
svejedno da li mrak će doć,
svejedno da svanuti će zora

                      Ivan Goran KOVAČIĆ: TRAJANJE


Ako se to ponavljanje istih reči javlja na kraju stihova ili niza rečenica, onda imamo epiforu;


Car Memede, turski gospodaru:
kupi vojske koliko ti drago,
pod Stalaća kad je tebi drago
udri Stalać kako ti je drago
ja ti ne dam dobra ni jednoga.

                     NARODNA PESMA


Simploha je ponavljanje jedne reči ili grupe reči na najvažnijim mestima u rečeničnom sklopu, a to znači na početku ili na kraju rečenice ili stiha:


U tamnici je glava naroda,
u tamnici je snaga naroda,
U tamnici je nada naroda.

                      Laza KOSTIĆ: SAMSON I DALILA


PITANJA. Zašto se javljaju ovako oblikovane konstrukcije pri iskazivanju misli i osećanja? Čemu doprinosi takvo ponavljanje? Da li takvim ponavljanjem istih reči na kraju rečenše ili stihova izražavanje dobija u snazi ili ima i ritmičku ulogu: da se dobije stih sa određenim brojem slogova i ritmika stihova tako iskazanih?

Igra konja Relja od Pazara,
nagoni ga preko vinograda,
pa on lomi grozna vinograda

Šta mislite: da li se ovom jezičko-stilskim figurama slika snažnije iskazuje ili je po sredi još neki uzrok njene pojave?



Asonanca i aliteracija

To su glasovne, zvučne figure: prva znači ponavljanje istog samoglasnika u nizanju reči u govoru ili u pisanom tekstu i ti glasovi deluju u smislu melodike izražavanja i naročito pri izražajnom govoru ili čitanju. Svaki glas ima i svoj poseban zvučni kvalitet i time dočarava i određene slike i čini stil, izražavanje emocionalnim. Asonanca znači ponavljanje istog samoglasnika u nizanju reči i time iskazuje određena osećanja. Evo primera:


Tužno . . . Jednolik, dug i vlažan
jesenji dan se tmuri;
plače bez kraja, bolno plače
sumoran beskraj suri.


Koji se samoglasnik najčešće ponavlja u ovim stihovima? Koje se osećanje izaziva ponavljanjeg toga samoglasnika? Kojim samoglasnicima obično izražavate vi svoje ushićenje, radost, oduševljenje, ili tugu, žalost, teška raspoloženja, i kako ih onda izgovarate?

Aliteracija znači ponavljanje istih suglasnika pri saopštavanju misli i osećanja. Uzroci tom ponavljanju mogu biti različiti. ...

Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: