Olga Luković Pjanović (1920—1998)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Vuk i jezik « LINGVISTI « Biografije istaknutih srpskih lingvista « Olga Luković Pjanović (1920—1998)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Olga Luković Pjanović (1920—1998)  (Pročitano 13241 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 151



« poslato: Maj 16, 2012, 11:04:21 pm »

*





OLGA LUKOVIĆ PJANOVIĆ
(Guča, 1920 — Beograd, 01.1998)

Olga Luković je rođena 1920 godine u Guči. Već sa osam godina recitovala je pesme od 50 strofa. Bila je najbolji đak gimnazije u Čačku — te je zato primljena kao pitomica u dom kraljice Marije u Beogradu.
 
Tokom rata bila je u logoru u Nemačkoj. Uspela je da preživi tako što joj je jedan Srbin iz susednog muškog odeljenja logora dobacivao ljuske od krompira koji je čistio.

Posle rata radila je kao spiker na Radio Zagrebu. Tu je diplomirala klasične jezike i venčala se sa dr Bratoljubom Klaićem. Po njegovoj smrti, zbog žestokih pritisaka i pretnji napušta Jugoslaviju.
 
Šezdesetih godina obrela se u Parizu. Tu pere sudove i sprema doktorsku disertaciju. Doktorirala je na Sorboni 1969. godine kod profesora Piera Šantrena sa tezom "Pravda kod Eshila i Sofokla".
 
U Parizu se udaje za Cvetka Pjanovića i nastavlja svoj rad na proučavanju korena srpskog naroda i srpskog jezika. Smatrala je da na osnovu svog vrsnog vladanja sa devet jezika (starogrčki, latinski, francuski, nemački, ruski, engleski, poljski, italijanski i španski) i šturih istorijskih podataka — može dati jedan novi i za nas revolucionarni pogled na neosvetljeni deo istorije našeg naroda.
 
Prilikom turneje po SAD (1987) doživela je težak moždani udar. Bila je 12 dana u komi. Kada je otpuštena iz američke bolnice — konzilijum lekara je dao mišljenje da ona više nikada neće moći da govori i piše. Po povratku u Pariz, zahvaljujući velikom požrtvovanju njene sestre, Natalije, te zalaganju Srba koji žive u Parizu — Olga je polako počela da se oporavlja. To je zabeležio i jedan od vodećih francuskih časopisa za žene, Miri Kler, donevši ilustrovanu reportažu na dve strane o tome kako je Olgin oporavak počeo tako što je počela da prepoznaje muzičke tonove (još kao devojka svirala je violinu i klavir — te je imala razvijen sluh). Medicinsku brigu oko Olge onda je preuzela Klod Rišar, logoped, koja je zbog Olge naučila srpski jezik i ćirilicu. Od tog trenutka Olgino stanje je počelo naglo da se poboljšava. Svaki dan govori sve bolje, počinje da piše, memorija joj je potpuno očuvana — i mnogi s nestrpljenjem očekuju njen povratak u Jugoslaviju.
 
U Olgino ime zahvaljujemo svima koji su pomogli njen rad i lečenje, posebno Čika-Spiri Jokiću kome je Olga posvetila ovu knjigu — i prvom izdavaču Glasu Srba iz Indijanopolisa.
scribd

Fotografija: dzonson.wordpress
Sačuvana
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 151



« Odgovor #1 poslato: Oktobar 01, 2013, 08:38:28 pm »

*




DR OLGA LUKOVIĆ PJANOVIĆ
SRBI... NAROD NAJSTARIJI

Ni jedna knjiga u Jugoslaviji nije zatekla nespremnim čitaoce i istoričare kao ona koju je dr Olga Luković-Pjanović objavila pod imenom "Srbi... narod najstariji". Mada je Olga Luković-Pjanović utkala u ovo delo odbranjenu doktorsku disertaciju na Sorboni, srpski istoričari nisu bili time impresionirani. Ni činjenicom da je naša doktorantkinja sa slavne Sorbone bila filolog najvišeg ranga; govorila je sedam svetskih jezika, uz starogrčki i starolatinski.

Nije ih podstaklo na razmišljanje ni to što je dr Olga Luković-Pjanović za svoj rad prikupila najstarija dokumenta i pomogla se naučnim radovima svetskih istraživača najranijih civilizacija. Izgledalo je da će ovo naučno delo biti odbačeno, jer su prve "stručne" ocene glasile da je ono neutemeljeno, da je posledica kasnog nacionalnog romantizma i da autorka pripada onoj skupini srpskih intelektualaca koja kopa po istoriji, umesto da gleda u budućnost.

No, delo je pružalo toliko jednostavnih podataka, da se nije mogla dovoditi u pitanje njegova naučna vrednost. Čitaoci su mogli da se uvere da je naslov knjige: Srbi... narod najstariji samo deo rečenice srednjevekovnog grčkog istoričara Laonika Halkokondila, te da nije potekao iz bujne mašte jednog romantičnog srpskog zanesenjaka, kako to oceniše neki naši "stručnjaci" za istoriju Starog i Srednjeg veka.

Prevodi ove knjige na druge svetske jezike omogućiće i mišljenje drugih istoričara i doprineti razoktrivanju istorijskih falsifikata koji sprečavaju da istorija bude ono što treba da bude- objektivna nauka zasnovana na dokumentima.


* * *

Naslov knjiga je citat drevno-vizantijskog istoričara Laonika Halkokondila: "Srbi su narod najstariji, to pouzdano znam".

Olga Luković - wikifoundry
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: