Milan Budimir (1891—1975)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Vuk i jezik « LINGVISTI « Biografije istaknutih srpskih lingvista « Milan Budimir (1891—1975)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milan Budimir (1891—1975)  (Pročitano 4140 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 150



« poslato: Oktobar 01, 2013, 11:45:06 pm »

*

MILAN BUDIMIR
(Varcar Vakuf, 02.11.1891 — Beograd, 17.10.1975)



"Milan Budimir je bio jedan od najznačajnijih srpskih klasičnih filologa, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, šef Katedre za klasičnu filologiju." [Wikipedia]


* * *

AKADEMIJE, KATEDRE, PRIZNANJA

Milan Budimir bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, a dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, kao i Akademije nauka i umjetnosti BiH. Bio je redovni profesor i dugogodišnji šef na Katedri za klasičnu filologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je radio od 1921. do penzionisanja 1962.
Godine 1964. dobio je "Oktobarsku nagradu" Beograda i Orden rada sa crvenom zastavom, a 1967. "Sedmojulsku nagradu".


UČITELJ

Bio je učitelj u tradicijskom smislu te reči. Od velikog broja njegovih učenika, izdvojićemo najpoznatije u svetu nauke: akademike Franju Barišića, Milutina Garašanina, Slobodana Dušanića, Fanulu Papazoglu, Vojislava Đurića, Dragoslava Srejovića, Mirona Flašara, profesore univerziteta Momira Jovića, Branka Gavelu, Emiliju Jovanović Mason, Radoslava Katičića, Kseniju Maricki Gađanski, Miroslavu Mirković, Milenu Milin, Miodraga Stojanovića, Ninoslavu Radošević, Radmilu Šalabalić, Bojanu Šijački Manević, mitropolita dr Amfilohija Radovića, Ljiljanu Crepajac, Ivana Gađanskog...


NAJBOLJI UČENICI

Sam profesor Budimir je od svih svojih učenika izdvojio Ljiljanu Crepajac i naročito Miroslava Markovića, koji je bio profesor na Kembridžu, potom šef katedre u Ilinoisu, SAD. Iako je do svoje 50. godine napisao preko sto knjiga, Marković je razočarao i izneverio svog profesora — kako je govorio sam Budimir — jedino pristankom da pređe u katoličku veru da bi mogao da napreduje na američkom univerzitetu.
SRBIJA nacionalna revija
Sačuvana
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 150



« Odgovor #1 poslato: Oktobar 02, 2013, 12:57:38 am »

**

MILAN BUDIMIR KAO BALKANOLOG

DOKTORSKA DISERTACIJA


2. Život i naučna karijera Milana Budimira

Život i delo akademika Milana Budimira predstavljaju deo kulturne i naučne istorije Srbije i Jugoslavije XX veka. Rođen je 2. novembra 1891. godine u malom Mrkonjić-Gradu u Bosni i Hercegovini u siromašioj porodici."25 Otac Đorđe bio je berberin i sitan trgovac, pored ostalog bavio se i prodajom kalendara i narodnih pesmarica, a majka Jovanka bila je prosta narodna žena, tiha i nepismena. Kako je sam profesor Budimir govorio "Otac je bio bundžija pa je čak dva puta putovao u Beč kod Kalaja da se lično njemu žali na neke nepravde. Majka je govorila ikavski, otac ijekavski, i eto korena moga interesovanja za filologiju! U školi smo učili ćirilicu i latinicu, crkveno slovensku i nemačku azbuku, i goticu i latinicu, a sećam se dobro kada sam, kao lektiru, dobio jednu kljižicu sa crkveiim pesmama na starosloveiskom jeziku... Tada, u tim nemirnim dečačkim godinama, počelo je moje vezivalje za te jezičke misterije... Jezici su mi uopšte išli od ruke — naučio sam brzo grčki i latinski, a već u nižim razredima gimnazije znao sam mađarski, nemački, francuski, kasnije italijanski, ruski, hebrejski i druge jezike... U vreme kada sam mogao samostalno da čitam, čitao sam literaturu na dvanaest jezika..."26

Posle završene osnovne škole u rodnom mestu, Milan Budimir je zahvaljujući svojim komšijama muslimanima dobio 1902. godine stipendiju za dalje školovanje. Tada postaje đak Klasične gimnazije u Sarajevu, i u njoj uči do 1910. godine. Još kao gimnazijalac, da bi obezbedio sredstva za školovanje davao je časove mlađim đacima, a jedan od njih bio je i Gavrilo Princip. On je posebno ostao u sećalju profesoru Budimiru kao vrlo inteligentan i sposoban mladić. Pošto je u Klasičnu gimnaziju prešao iz Trgovačke škole morao je da polaže latinski jezik kao dopunski ispit pa se zahvaljujući tome i upoznao sa Milanom Budimirom. Zajedno su učestvovali i u tajnim školskim organizacijama i društvima, kojih je po pričanju profesora Budimira bilo tri. Jedno je bilo literarno na kojima su članovi društva čitali svoje početničke kljiževne radove, drugo je bilo vezano za pomoć mlađim i slabijim đacima, a treće je bilo političko, čiji su ciljevi, plan i program rada bili široko jugoslovenski i patriotski orijentisani."27 Po rečima profesora Budimira ovde se još nije spomiljalo ime Mlada Bosna, a rad društva je značajno unapređen dolaskom Vladimira Gaćinovića. Po njemu, to ime je ova organizacija dobila 1917. godine od strane Božidara Purića koji je prvi put tako nazvao u Krfskom zabavniku podražavajući italijansku organizaciju pod imenom "La Giovane Italia" (Mlada Italija).28

Kao najbolji učenik Klasične gimnazije profesor Budimir je želeo da studira matematiku, ali je od bosanske vlade dobio stipendiju za studije Klasične filologije na Univerzitetu u Beču.29 U Beču je profesor Milan Budimir učio kod poznatog naučnika, filologa Ludviga Radermahera, a pored njega predavali su mu najpoznatija imena tadašnjeg naučnog sveta kakvi su bili Konstantin Jireček, Milan Rešetar, Paul Krečmer i profesor Borman uz čije zalaganje je profesor Budimir i ušao u tajne naučnog filološkog rada.30 Pored izuzetnih rezultata na studijama, vrlo aktivno je učestvovao i u svim studentskim organizacijama koje su stvarali studenti iz svih jugoslovenskih krajeva. Godine 1910. je sa grupom studenata na samrtničkoj postelji posetio i našeg poznatog pesnika Lazu Kostića koji je na profesora Budimira ostavio poseban utisak.31 Već 1912. godine profesor Budimir zapada u probleme pošto je sa grupom naših studenata u Beču organizovao parastos srpskim vojnicima poginulim u Prvom balkanskom ratu. Tada su ih austrougarske vlasti pohapsile i strpale u pritvor. Po izlasku iz pritvora profesor Budimir je umalo bio izbačen sa fakulteta, ali se zalaganjem profesora Radermahera spasio te kazne.32 Ponovni ispad dogodio se odmah posle sarajevskog atentata, kada je Budimir opet bio pritvoren zbog učešća u demonstracijama u kojima su izvikivane parole protiv Austro-Ugarske monarhije, i posle kojih mu je za kaznu bila ukinuta stipendija.33 Međutim ta česta zatvaranja i tortura od strane policijskih vlasti počele su negativno da se odražavaju na zdravstveno stanje mladog Budimira a naročito na njegov vid. U toku Prvog svetskog rata Budimir ne učestvuje kao vojnik već u radnom odredu aktivno radi kao prevodilac, spasavajući mnoge naše ratne zarobljenike.34

Po završetku rata profesor Budimir se vraća u slobodnu i rodnu Bosnu i Hercegovinu gde započinje i svoju profesorsku karijeru. Prvo je 1918. godine postao suplent gimnazije u Bihaću, a 1919—1920. radi u Klasičnoj gimnaziji u Sarajevu. To su ujedno i godine kada se profesor Budimir aktivno bavio i novinarstvom. Osnovao je časopise Novo djelo, Slovenski jug i Oko koje je i uređivao i na kojima je radio sa mnogim istaknutim novinarima-književnicima od kojih posebno ističemo saradnju sa Branislavom Nušićem. Takođe je značajno istaći da sam proučavajući literaturu vezano za izradu ovog rada upravo u izdanjima lista "Novo djelo" pronašao i nekoliko radova profesora Budimira koji verovatno predstavljaju i prve radove koje je Budimir objavio, a kojih nema na spisku u njegovim do sada objavljivanim bibliografijama. Ovde prvenstveno mislim na nekolicinu kratkih izlaganja koji se tiču praktične politike, kao što je kritika rada Narodnog Vijeća u novoformiranoj državi36 i nekoliko radova vezanih za pitanja političke teorije i književnosti. U svom članku "Socijalna tehnika"37 Budimir govori o odnosu pojedinca prema dešavanjima u politici i državi, dok u članku "Aristrokate u demokratijama"38 govori o mogućim političkim zloupotrebama unutar partija, apsolutizaciji vlasti i o veoma izraženoj pojavi odvajanja rukovodstva političkih partija od članstva. Autor ovih članaka nudi i moguća rešenja koje prvenstveno vidi u obrazovanju pojedinca koji bi tek sa dovoljno znanja i iskustva ulazio u politiku, verovatno po ugledu na Platona. Pored toga u to vreme se mladi naučnik bavio i utopijom kao jednom od tema svog naučnog zanimanja, a iz tog perioda značajan je i rad "Niče kod nas"39 koji ustvari predstavlja prikaz o prevođenju Ničeovog dela. Budimir naime smatra da svako onaj ko želi da se bavi Ničeovim delom, pored nemačkog mora dobro poznavati i grčki jezik.

Upravo se tih godina Milan Budimir i oženio Cvijetom Budimir, rođenom Cihler, doktorom bioloških nauka. Cvijeta Budimir bila je rođena 1886. godine u Senju, a umrla je u Beogradu 1970. godine.40 Završila je fakultet prirodnih nauka u Zagrebu gde je i doktorirala. Radila je kao profesor na Preparandiji u Sarajevu gde se i upoznala sa Milanom Budimirom. Bila je posebno aktivna u društvenom radu i jedan je od osnivača i prvi sekretar Radikalno-demokratske-napredne omladine koju je Milan Budimir i osnovao.41 Ovo društvo se skraćeno zvalo RADENA pa su po njemu i dali ime svojoj ćerki. Posle preseljenja Milana Budimira u Beograd i početka njegovog rada na Filozofskom fakultetu, Cvijeta je bila profesor u Srpsko-nemačkoj građanskoj školi. Penzionisala se 1931. godine kako bi se u potpunosti posvetila radu sa profesorom Budimirom koji već u to vreme nije bio u mogućnosti da samostalno čita zbog potpunog gubitka vida. Ceo svoj život je posle toga posvetila porodici i njemu.42

Iste 1920. godine profesor Budimir odlazi u Prag na proslavu sedamdesetogodišnjice predsednika Čehoslovačke republike Tomaša Masarika koga je poznavao još iz vremena studiranja. Pri povratku Budimir svraća u Beč gde kod svojih starih i uvaženih profesora Ludviga Radermahera i Hansa fon Arnima pred kojima brani svoju doktorsku disertaciju napisanu na latinskom jeziku De tempostatum daemonibus capita IV (O olujnim demonima kod indoevropskih naroda).43 Kao mlad doktor nauka Budimir se vraća u zemlju i već 1921. godine postaje asistent na Katedri za klasičnu filologiju Univerziteta u Beogradu a iste godine je unapređen i u zvanje docenta. Njegov dolazak na beogradski univerzitet umnogome je uticao na razvoj klasičnih studija kod nas, jer je cela jedna značajna oblast, nauka o grčkom i latinskom jeziku, ostajala na periferiji interesovanja tadašnjih srpskih naučnika, jer su mnogo više bili okrenuti antičkoj istoriji, arheologiji i istoriji religije.44 Stavljajući nauku o jeziku u sam vrh svoga interesovanja profesor Budimir nije zapostavio nijednu od srodnih disciplina koje bi mu pomogle da dođe do rešavanja jezičkih i drugih naučnih problema.45 Zdravstveni problemi mladog naučnika vezani za vid i dalje su se pogoršavali i Budimir je već 1922. godine ostao skoro potpuno slep. Njegov dalji naučni rad bio je prvenstveno vezan za pomoć njegove supruge i pomoć njegovih studenata. Zahvaljujući čudesnoj i živototvornoj snazi svoga duha, nepresušnog i neumornog u stvaralačkom radu u kome nije bilo ni prekida ni predaha, Milan Budimir je tek u godinama koje su bile pred njim, osvetlio novim znanjem i novim tumačenjima mnoge skrivene i još nepročitane stranice najstarijih istočnika balkanske kulture i istorije.46

Rad profesora Budimira na Beogradskom univerzitetu prošao je kroz dva značajna perioda. Prvi je bio period od 1921. do 1942. godine odnosno do početka Drugog svetskog rata na našim prostorima kada je Budimir od strane okupatorskih vlasti bio prisilno penzionisan, i drugi period, period posle oslobođenja zemlje 1945. godine, kada je ponovo vraćen na Univerzitet gde je kao profesor i šef Katedre za klasične nauke radio do kraja svog radnog veka, odnosno do 1962. godine.47

Budimir je u međuvremenu napredovao u zvanjima pa je 1928. godine unapređen u zvanje vanrednog, a 1938. godine i redovnog profesora.48

Mr Nebojša Radenković | scribd

__________

25 K s e n i ja  M a r i c k i  G a đ a n s k i, Milan Budimir, str. 852.
26 D r a g o s l a v  A d a m o v i ć, Razgovor sa savremenicima, Beograd 1982, str. 1453. Ovaj intervju sa Milanom Budimirom Dragoslav Adamović uradio je 1973. godine, neposredno pred Budimirovu smrt, a delo je objavljeno tek 1982. godine. Inače Dragoslav Adamović (1922—1979) je bio naš istaknuti novinar i publicista koji je svojim radom zauzeo jedno od najistaknutijih mesta posleratne jugoslovenske žurnalistike. Novinarstvom se počeo baviti u listovima za mladež "Mladi borac" i "Omladina", a kasnije je prešao u "Politiku" gde je nostao glavni saradnik i urednik njene kulturne rubrike, a potom i središnja ličnost u pokretanju i daljem održavanju posebnog dodatka posvećenog nauci, umetnosti i opštoj obrazovanosti. Objavio je veliki broj razgovora s jugoslovenskim i najviđenijim svetskim poslenicima u oblasti kulture, pisao je putopise i reportaže, a pratio je izdavačku delatnost svojim kritikama i prikazima. Ostao je godinama pažljivo nadnesen nad svim kulturnim delovanjima u Jugoslaviji kako bi o svemu što je važno čitaoci bili na vreme obavešteni. Reportaže Dragoslava Adamovića o istaknutim kulturnim stvaraocima u Jugoslaviji, pisane na temelju njihovih autobiografskih kazivanja, rečit su dokaz koliko jedan darovit, obrazovan i mudar žurnalista može da doprinese poznavanju savremenih prilika i ljudi. R a d o v a n  S a m a r dž i ć, Pisci srpske istorije, priredio Nikola Samarždžiić, Beograd 2009, str. 1091—1098.
27 D r a g o s l a v  A d a m o v i ć, Razgovor sa savremenicima, Beograd 1982, str. 1451—1453.
28 Isto.
29 S v e t l a n a  S l a p š a k, Književna istraživanja Milana Budimira, Savremenik, 8—9, Novi Sad 1978, str. 120.
30 D r a g o s l a v  A d a m o v i ć. Razgovor sa savremenicima, str. 66.
31 M i l a n  B u d i m i r, Sa balkanskih istočnika, Beograd 1969, str. 255.
32 K s e n i j a  M a r i c k i  G a đ a n s k i, O demonima bure kod Milana Budimira, Bura i snovi, Antičke i moderne teme, Beograd 2004, str. 186
33 Lj u b o m i r  K lj a k i ć, Slučaj Milana Budimira i Srpske rapsodije Filipa Višnjića, Catena Mundi II, Kruševac 1998, str. 556.
34 K o s t a  D i m i t r i j e v i ć, Veliki filolog i balkanolog, Politika, 4. novembar 1991. godine, Beograd 1991. str. 13
35 N e b o j š a  R a d e n k o v i ć, Milan Budimir i počeci srpske balkanologije, Evropske ideje, antička civilizadija i srpska kuptura, Zbornik radova, Beograd 2008, str. 305.
36 M i l a n  B u d i m i r, Narodno Vijeće, Novo djelo, Sarajevo 1918,1,1, str. 26—27.
37 M i l a n  B u d i m i r, Socijalna tehnika, Novo djelo, Sarajevo 1918,1,2, str. 46—48.
38 M i l a n  B u d i m i r, Aristokrate u demokratijama, Novo djelo, 1919, P, 3,str. 67—770.
39 M i l a n  B u d i m i r, Niče kod nas, Novo djelo, Sarajevo 1918,1, 1, str. 28—29.
40 V e l i m i r  B u d i m i r, Preci i potomci akademika Milana Budimira, Mitološki zbornik 23, Rača 2010, str. 42.
41 Isto, str. 42.
42 Isto.
43 M. M.  N i k o l i ć, Budimir, Milan Đ., Leksikon pisaca Jugoslavije I, A—Dž, Novi Sad 1972, str. 373.
44 M i r k o  V r a n e š, Helikon, zbornik radova i eseja, str. 124.
45 Lj i lj a n a  C r e p a j a c, Osamdeset godina života prof. Milana Budimira, Živa antika XXI—2, Skoplje 1971, str. 349.
46 B r a n k o  G a v e l a, Milan Budimir 1891—1975, Starinar, nova serija, XXVII/1976, Beograd 1977, str. 217.
47 K s e n i j a  M a r i c k i  G a đ a n s k i, Budimir, Milan Đ., klasični filolog, lingvista, balkanolog, profesor Filosofskog fakulteta u Beogradu (Mrkonjić Grad 2.11.1891 — Beograd 17.10.1975), Mitološki zbornik 23, Rača 2010, str. 36
48 Nikola Rodić, Milan Budimir (1891—1975), Onomastica Jugoslavica, Zagreb 1976, str. 263.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 150



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 02, 2013, 02:49:43 am »

**
nastavak

2.1.) Dolazak na Beogradski univerzitet i rad Balkanskog instituta (1934—1941)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 150



« Odgovor #3 poslato: Oktobar 02, 2013, 03:18:32 am »

*
MILAN BUDIMIR (1891—1975), ZNAMENITI NAUČNIK I UČITELJ U TRADICIJSKOM SMISLU


NAJDUBLJI DAMARI BALKANA

Stigao je od Mrkonjić Grada do razrešenja najdelikatnijih preantičkih tajni Poluostrva. Doktorirao je u Beču na religiji Indoevropljana. Poznavao Andrića i Kočića, Gavrilu Principu držao časove, sa Nušićem putovao na rođendan Masariku. Oslepeo je pre 30. godine, ali je utemeljio srpsku balkanologiju i učvrstio klasičnu filologiju. Prezirao je "svako ludo trčkaranje za Evropom" i prizivao "vaskrs balkanskog duha i balkanske Otadžbine"

Istinsko znanje, ono koje čoveka odvaja vekovima od savremenika, ima inicijacijski karakter. To podrazumeva da Učitelj, koji ga poseduje, usavršava i prenosi drugima, mora da prođe kroz sve što mu je namenjeno i da pri tom ostane uspravan na svom Putu. Time svedoči Vrlinu i njegov život dobija onu veličanstvenost koja se ne okončava ovozemaljskim životom. Životi Učitelja traju i umnožavaju se, prenose se i nastavljaju u drugima, a da ovi često i ne znaju čiji je to život, čija su dela, misli i znanja kojima su darovani. Njihovo je da nastave Put, oni dostojni Učenja to i čine.

Sve ovo ogleda se u životu i delu Milana Budimira. A ko bi rekao?! Počeci su izgledali tako neobećavajuće, tog 2. novembra 1891, u Mrkonjić Gradu, u zavičaju Vrhovine, gde su bili rimski i turski drumovi, kako je sam govorio. "Bogu iza nogu!" Majka Jovanka, nepismena, čestita i patrijarhalna žena, otac Đorđe berberin, trgovac, mehandžija, prodavac narodnih kalendara i drugih knjiga koje je izdala "Knjižara Braće M. Popovića" u Novom Sadu. To su prvi susreti Milana Budimira sa knjigom. Kako sam kaže, otac je govorio ijekavicom, majka ikavicom, pa se već u kući susreo sa različitim rečima, izgovorima i značenjima. Osnovnu školu, srpsko-pravoslavnu, učio je u Mrkonjić Gradu, kod Pavla Ubavića, koji će kasnije biti senator. Pred kraj života, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, ispovedajući se publicisti Kosti Dimitrijeviću, Budimir je rekao da crkvene pesme koje je tada naučio još zna.

Bio je čovek enciklopedijskog znanja, veliki erudita, uvek pun energije. (Nula dise sine linea. Ni jedan dan bez retka. Ta rečenica bila mu je svojevrsno životno pravilo i često ju je ponavljao.) Vedrina je bila u osnovi njegovog bića — ocenio je karakter svog profesora Vojislav Đurić.

VIDOVITOST SLEPIH PESNIKA

Posle četiri završena razreda, zahvaljujući opštinskoj stipendiji, odlazi u Sarajevo i nastavlja školovanje u klasičnoj gimnaziji. Jezici su mu išli, pa je još u nižim razredima gimnazije naučio grčki i latinski, a potom hebrejski i nekoliko živih: nemački, mađarski, ruski, italijanski, francuski... "U vreme kada sam mogao samostalno da čitam, čitao sam literaturu na dvanaest jezika."

Do 1910, kada je okončao gimnazijsko školovanje, postao je član "jednog od mnoštva đačkih društava, isprva srpskih, kasnije jugoslovenskih". Ali, ne bilo kojeg, već one organizacije koju će 1917. Božidar Purić u Krfskom zabavniku nazvati "Mlada Bosna"! Budimir upoznaje i nešto mlađeg Gavrila Principa, kome je davao časove, a sreće se i sa Gaćinovićem, za koga kaže da je tek njegovim dolaskom organizacija poprimila ozbiljan karakter i čvrstinu. Uostalom, Gaćinović je bio pravi, rođeni revolucionar; nije nepoznato da se viđao i sa Trockim.

Od 1910. do 1914. Budimir je u Beču, na studijama klasične filologije i uporedne lingvistike. I tamo je aktivan u studentskim organizacijama "Zora" i "Akademac". Zbog učešća u demonstracijama protiv "dvojne monarhije", proći će kroz petnaest zatvora, što će narušiti njegovo zdravlje, te će bez vida ostati pre tridesete godine. Božija ruka: izučavajući slepog pesnika Homera i njegovu Ilijadu, Budimir će ostaviti više od 200 naučnih radova, najveći deo njih pišući i sam slep — otvorivši oči celom svetu novim putevima znanja za kojima je tragao, kao i za izgubljenim vremenom, kako je govorio akademik Srejović. I to, uz mnogo drugoga, svrstaće ga u sam vrh srpskog, evropskog i svetskog znanja. Pred kraj života, rad koji je napisao o trećem slepom velikanu — Filipu Višnjiću, biće povod za hajku bosanskih i jugoslovenskih komunista na Budimira.

Iako mu je hajkom zdravlje bilo dodatno narušeno, ovaj čovek vedrog duha ostaće uspravan. Posle dužeg bolovanja, umire 17. oktobra 1975, bez komemoracije, bez prava na Aleju velikana, bez izabranih ili sabranih dela.

Danas još nije dobio mesto koje mu pripada u srpskoj kulturi. Istina, renomirano Društvo za antičke studije u Beogradu dodeljuje Nagradu za klasične nauke "Milan Budimir". Biblioteka Saveza slepih i jedna škola za slabovide nose njegovo ime. U rodnom Mrkonjić Gradu u decembru 2012. proglašen je za počasnog građanina i jedna ulica zove se po njemu. Ali sve to ni izbliza nije dovoljno, ni u skladu sa stvarnim značajem koji je imao ovaj gorostas nauke.

OLUJNI BOGOVI I BALKANSKE SUDBINE

Zbog slabog vida, Prvi svetski rat proveo je u pozadinskim jedinicama, za kancelarijskim stolom. Po okončanju rata, vraća se u Bosnu i počinje da radi, najpre u Bihaću, a potom u gimnaziji u Sarajevu. Pokreće časopise Novo djelo, Oko, Slovenski jug. Jedna od najbližih saradnica — Cvijeta Cihler, doktor bioloških nauka, tih godina postaje mu supruga. (Kada je profesor Budimir oslepeo, njegova supruga potpuno napušta svoju karijeru i posvećuje se njegovom radu i porodici. Ostaće tako i kad je izgubila sluh, sve do njene smrti, 1970.)
Godine 1920, Milan Budimir sa Branislavom Nušićem odlazi na proslavu 70. godišnjice rođenja Tomaša Masarika. U povratku ide u Beč, gde kod svojih profesora Radermahera i fon Arnima doktorira tezom O olujnim bogovima kod indoevropskih naroda. Od 1921. je na Beogradskom univerzitetu.

Dok je učestvovao na većem broju međunarodnih vizantoloških i filoloških naučnih skupova tokom postojanja Kraljevine Jugoslavije, kod profesora Budimira sazreva svest o potrebi naučnog istraživanja celog balkanskog prostora. Kad ga je o svojoj ideji da se osnuje Balkanski institut obavestio Ratko Parežanin (veliko i, na žalost, nasilno izbrisano ime srpske kulture) — do koje je ovaj došao u razgovorima sa svojim kumom Svetozarom Spanaćevićem — Budimir se sa profesorom Petrom Skokom iz Zagreba odmah uključuje u te aktivnosti. Svestan značaja započetog rada, kralj Aleksandar organizaciono, finansijski i na svaki drugi način pomaže rad ove značajne institucije. Programski tekst Balkanske sudbine, koji je Budimir napisao sa profesorom Skokom, na najbolji način govori o tome šta je zadatak Balkanskog instituta: "... Da se čitava civilizacija i duhovna i materijalna, koliko je ima da je stvorena na Balkanu, kritikuje i formira ne sa gledišta Zapadne Evrope, već balkanske Otadžbine. Svako ludo trčkaranje za Evropom, svako nekritičko imitiranje Evrope, kako se to često praktikovalo na Balkanu, isključuje preporod balkanskih naroda i vaskrs balkanskog duha, jer se i jedno i drugo može ostvariti u prvom redu savremenom saradnjom balkanskog čoveka, balkanskih naroda i balkanskih država."

Balkanski institut dao je naučni pogled na istoriju poluostrva, do tada slabo primetan. Balkan više nije bio pojam zaostalosti i varvarstva, već Istočnik, kolevka Evrope i evropske civilizacije. Najznačajnije delo koje je Institut do rata objavio, iako je smrću kralja Aleksandra (samo nekoliko meseci od osnivanja) prestalo finansiranje, svakako je dvotomna Knjiga o Balkanu, za koju su radove pisali najveći balkanski i evropski naučnici iz oblasti klasičnih jezika, arheologije i istorije tog doba. Pored toga, objavljena je i knjiga Balkan i Balkanci, a na više jezika štampana je monografija Beograd, koja se pojavila na Sajmu 1940, ali nije puštena u prodaju, jer se Nemačka protivila tome. Smatra se i danas da je ovaj bedeker o Beogradu možda nešto najbolje što je o prestonici Srbije ikada napisano i štampano. Takođe, Balkanski institut je do 1939. objavio četiri sveske Međunarodnog časopisa balkanskih studija. I posle Drugog svetskog rata, u saradnji sa drugim filolozima tadašnje Jugoslavije, Budimir će pokrenuti u Skoplju značajan naučni časopis Živa antika, kome će on dati ime i tumačenje imena.

KRIVI ZBOG AUTOHTONOSTI

Tako je Milan Budimir, zajedno sa Petrom Skokom, Ratkom Parežaninom i drugim velikanima nauke, utemeljio balkanologiju kod nas. Kada je počeo Drugi svetski rat i zemlja bila okupirana, Balkanski institut prestaje da radi. Godine 1969. osnovan je Balkanološki institut SANU, ali to je već bilo nešto drugo: Balkanski institut je bio misija.

Bolji poznavaoci dela akademika Milana Budimira, u svojim naučnim radovima, pa i doktorskim disertacijama, njegov obimni naučni opus klasifikuju, bar okvirno, u nekoliko celina: filološko-lingvistička istraživanja predantičkih plemena na Balkanu, slovenska leksika (poreklo i prapostojbina Slovena), književna istraživanja. Posebne celine su njegova dela: udžbenici, knjige i drugi radovi. A iznad svega je knjiga-sinteza, možda najznačajnije delo profesora Budimira: Sa balkanskih istočnika.

Milan Budimir je prvi, mnogo pre nego što će kompjuteri dokazati njegove tvrdnje, isticao da je Ilijada delo "jednog čoveka", pozivajući se na poslednja dva pevanja, koja su drugi istraživači uglavnom zanemarivali. Takođe, tražeći balkanske prapočetke, Budimir je došao do prehelenskih starosedelaca, koje je nazvao Pelastima. "Evropska kultura je kopija rimske, rimska grčke, sve je to čorbine čorbe čorba", govorio je. Mešavina zatečenog i donetog od pridošlih. Jedino su balkanski Sloveni autohtoni baštinici te velike kulture, jer su na njenom neposrednom izvorištu. "Naš jezik razvijao se prema grčkom originalu, a ne prema latinskoj kopiji."

Tako je govorio, stvarao, pisao, učio Milan Budimir. Čovek koji je posetio Lazu Kostića kad je ovaj bio na samrti, čovek koji se družio i radio sa "mladobosancima", visoko cenio Andrića, Kočića (obojicu i lično poznavao) i Teslu. Poznavao je sam vrh balkanske i svetske nauke, a hvalio se da poznaje i "dva cara — bugarskog Borisa i našeg Marka Cara", književnika.

Pred čitaoce Nacionalne revije izneli smo samo mrvice priče o Milanu Budimiru, želeći da obnovimo sećanje na ovog velikana nauke i kulture, ali i da probudimo ponešto važno a zaspalo u nama, "izgubljenim u vremenu i prostoru". Profesoru Budimiru to više nije potrebno, nama jeste. Oslanjali smo se pri tom na doktorsku disertaciju Milan Budimir kao balkanolog mr Nebojše Radenkovića i knjigu Životne ispovesti Koste Dimitrijevića. [...]

Piše: Đorđe M. Srbulović | SRBIJA nacionalna revija
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: