Složena rečenica — vrste rečenica u složenoj
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Vuk i jezik « REČI I NJIHOVA ZNAČENJA I OBLICI « Vrste rečenica  « Složena rečenica — vrste rečenica u složenoj
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Složena rečenica — vrste rečenica u složenoj  (Pročitano 43730 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 150



« poslato: Jun 04, 2012, 12:02:47 am »

**

SLOŽENA REČENICA — VRSTE REČENICA U SLOŽENOJ



I) NEZAVISNE REČENICE
 

 1. Sastavne:
 
— Ušao je u sobu, otvorio prozor i zagledao se u predeo obasjan suncem.
— Bio je u biblioteci pa je našao željenu knjigu.
 
Veznici: i, pa, te, ni, niti.
 
 2. Suprotne.
 
— Legao je, ali nije dugo mogao zaspati.
— Nije poslušao majku, nego je otišao bez dozvole.
— Nismo još ni počeli razgovor, a on je stigao.
 
Veznici: a, ali, nego, već, dok
 
 3. Rastavne:
 
— Ili grmi il' se zemlja trese, il' udara more o bregove.
— Ili uzmi, ili ostavi.
— Volja ti je uzeti, volja ostaviti.
 
Veznici: ili, volja, bilo.
 
 4. Isključne:
 
— Svi su došli, samo on nije stigao.
— Kod njega sam našao potrebne knjige, jedino nije imao roman "Na Drini ćuprija".
— Nije u poslednje vreme izlazio u šetnju, osim što bi ponekad sedeo u bašti.
 
Veznici: samo, sem, osim, jedino, tek, već, samo što, tek što, jedino što.

 5. Zaključne:
 
— Oblačno je, sigurno će kiša.
— Dobro sam uradio posao, očekujem najbolje.
— Sve sam spremio za put, znači putujem.
 
Vezničke reči: sigurno, dakle, znači, prema tome, verovat tno, nesumnjivo, zato , stoga.
 


II) ZAVISNE REČENICE

 
 1. Vremenske rečenice:
 
— Kad je ustao, bilo je već svanulo.
— Legao je da se odmori pošto se prethodno okupao.
— Dok sam se penjao na vrh, razmišljao sam o lepotama ovog kraja.
— Potražio sam knjigu čim sam stigao u biblioteku.

Veznici: dok, kad, čim, pošto, tek, kako.
 
 2. Namerne rečenice
 
— Idem u grad da se vidim sa mojim prijateljem.
— Ostavio sam mu poruku kako bi me našao.
— Viknuo je glasno ne bi li se čulo.
 
Veznici: da, kako, neka, da bi, ne bi li, kako bi.
 
 3. Uzročne rečenice:
 
— Zemlja je vlažna jer je kiša dugo padala.
— Leđa su mu bila crvena pošto se previše izlagao suncu.
— Nije stigao na vreme zato što su mu se kola pokvarila.
 
Veznici: jer, pošto, što, zato što, budući da.
 
 4. Posledične rečenice
 
— Kiša je dugo padala, te je zemlja vlažna.
— Kola su mu se pokvarila, te nije stigao na vreme.
— Osmehnuo se diskretno da se to jedva moglo primetiti.
 
Veznici: da, te.

 5. Odnosne rečenice:
 
— Vrane preleću preko kukuruza, koji su se počeli zrnati.
— Na vreme je svršavao sve zadatke, što se i očekivalo.
— Nosio je šešir kakav se retko viđao.
 
Veznici: koji, čiji, kakav, što, koliki, ko, gde.
 
 6. Načinske (poredbene) rečenice:
 
— Uradiću to kako ste mi rekli.
— Napisao je taj zadatak kako (kao što) je i zamislio.
— Bolje ti je izgubiti glavu / nego svoju ogrešiti dušu.
— Nije stigao ni da pogleda knjigu, a kamoli da je pročita.
 
Veznici: (a) za izražavanje jednakosti: kao, kao što,
           (b) za izražavanje nejednakosti: nego, nego što, no.
           (v) za izražavanje izuzetne nejednakosti: kamoli, a kamoli.
 
 7. Mesne rečenice:
 
— Bili smo na izletu, gde smo sreli mnoge prijatelje.
— Kuda smo god prolazili, nailazili smo na tragove životinja.
— Izašli smo na proplanak, odakle se video ceo grad.
 
Veznici: gde, kuda, odakle, dokle.
 
 8. Uslovne (pogodbene) rečenice:
 
— Ako budete brzo išli, stići ćete na vreme.
— Stići ćete na vreme ako budete brzo išli.
— Možda smo mogli da ga posetimo da smo o tome ranije razmišljali.
— Kad mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.

Veznici: ako, da, kad.
 
 9. Dopusne rečenice:
 
— Stigao je na vreme mada je kasno pošao.
— Iako mu se nije išlo, otišao je na utakmicu.
— Čekao ju je premda je već izgubio svaku nadu.
 
Veznici: iako, mada, premda, makar, ako i, da, ma.

10. Izrične (iskazne) rečenice:
 
— Mislio je da će stići.
— Rečeno mu je kako da postupi.
— Razmišljao je šta da uradi.
— Osećao je da ne može dalje.
 
Veznici: da, kako, što, šta.
 
11. Neupravni (indirektni) govor: (posebna vrsta izričnih — iskaznih rečenica)
 
— Rekao mi je da će sutra doći.
— Zamolila me je da joj kupim knjigu.
— Govorili su kako ništa nisu čuli.
 
Veznici: da, kako.
 
12. Upravni (direktni) govor:
 
— Rekao mi je: "Sutra ću doći.".
— Zamolila me je: "Kupi mi knjigu!".
— Govorili su: ".Ništa nismo čuli.".


Mr Milovan Rapajić ČITANKA
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: