Ćirilično i latinično pismo
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Vuk i jezik « SRPSKI JEZIK « Narodni i književni jezik « Ćirilično i latinično pismo
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ćirilično i latinično pismo  (Pročitano 14400 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 151



« poslato: Septembar 30, 2011, 09:46:51 pm »

**

ĆIRILICA I LATINICA


Pretpostavlja se da je prva slovenska zbuka, ona koja je nastala u doba Ćirila i Metodija, bila glagoljica. Nju je na istoku ubrzo smenila jednostavnija ćirilica, ali se kod Hrvata glagoljica održala dugo, sve do XVIII veka.
 
U slovenskoj filologiji od početka se raspravljalo o tome koje je slovensko pismo starije — ćirilica ili glagoljica. U najstarijim pisanim izvorima ne nalazimo sigurne podatke o tome koje je pismo starije. Najstariji sačuvani spomenici pisani su i jednim i drugim pismom. Ipak, jezička, i neke druge analize, upućuju na to da je glagoljica starija.
 
Paralelno sa glagoljicom na zapadu se upotrebljavala i latinica. Ćirilica i latinica su danas dva ravnopravna pisma, što je ozvaničeno Novosadskim dogovorom. Ćirilica je slovensko pismo, koje je u osnovi savremenog ruskog, ukrajinskog, beloruskog, bugarskog, srpskog i makedonskog pisma. Pretpostavlja se da je nastala u X veku i da je njen tvorac neki od učenika Ćirila i Metodija, možda Kliment Ohridski. Ćirilica se pojavila da bi zamenila glagoljicu kao jednostavnije pismo, pogodnije za brzo pisanje, što glagoljica, budući da je stvorena na brzinu — nije bila. Ćirilica je nastala po ugledu na grčko uncijalno pismo (ustav, majuskula) onoga doba (X veka), ali je dopunjena slovima kojih nije bilo u grčkom pismu. Može se reći da je ćirilica u nekom pogledu izrasla iz glagoljice: zadržala je fonetski princip, redosled i naziv slova. Sličnosti među ovim azbukama kazuju da je sastavljač jedne znao za drugu. Početna slova ovog pisma zvala su se az i buki, te otuda naziv azbuka za ovo pismo (grčko pismo je iz istih razloga alfabet, a latinično abeceda).
 
Ta i takva ćirilica, sa neznatnim izmenama, održala se do Vukovog doba. U međuvremenu ona se udaljila od narodnog govora i izgubila fonetski princip. Naime, još uvek su se u tom pismu čuvala slova za pojedine glasove koji su se bili izgubili iz govora, a nismo imali slovo za glas j, koji se u govoru javljao. Zato Vuk Karadžić vrši korenite izmene, sprovodeći dosledno fonetski princip po kome svakom slovu odgovara jedan glas i obrnuto. Vuk to pravilo naziva piši kao što govoriš.

Latinica je pismo koje su Rimljani preuzeli od Grka ili njihovim posredstvom. Na zapadu, kod Hrvata, bila je u upotrebi istovremeno sa glagoljicom. Srbi je masovnije preuzimaju u doba standardizacije književnog jezika. Reformu latiničnog pisma vrši Ljudevit Gaj, u doba Ilirskog pokreta. Težnja je bila da se i od latinice napravn fonetsko pismo, ali došlo je do neznatnog odstupanja. Tri glasa imaju po dva znaka. To su: lj, nj, dž, dok su neka slova nastala dodavanjem dijakritičkih znakova: š, ž, ć, č.


Dr Jordana Marković | INTERPRETACIJE IZ KNJIŽEVNOSTI 2 | Niš, 2002
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: