Književni jezik kao instrument kulture i produkt istorije naroda
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Vuk i jezik « SRPSKI JEZIK « Narodni i književni jezik « Književni jezik kao instrument kulture i produkt istorije naroda
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Književni jezik kao instrument kulture i produkt istorije naroda  (Pročitano 19309 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 151



« poslato: Oktobar 01, 2011, 12:27:42 am »

**

NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK


NARODNI JEZIK

Nastajanje jezika kod svih naroda javlja se veoma davno i gubi se u tami vremena. Sigurno da je jezik u svom nastanku bio sveden na mali broj reči, dovoljan za sporazumevanje ljudi primitivne kulture. Uporedo sa razvijanjem kulture i jezik se stalno razvijao i bogatio, naročito od trenutka kada je stvorena pismenost. Sasvim je razumljivo da se i narodni jezik brže razvijao ukoliko su društvenoistorijski uslovi bili pogodniji. Mi danas možemo lako uočiti koliko je narodni jezik bogat, živ, dinamičan i gibak, koliko je on izraz i slika stvarnosti u kojoj živimo i koja nam je stoga svestrano poznata. Ali, lako možemo uočiti i to da je naš svakodnevni govor u mnogo čemu drukčiji od književnog jezika kome je on osnova. Zatim, razlike su uočljive ako razmotrimo jezik u našim narodnim umotvorinama u govoru pojedinih junaka, ljudi iz naroda ili u delima iz pisane književnosti.
 
P r v i  p r i m e r
 
Kad ujutru jutro osvanulo,
al' eto ti vojske na alaje:
sve konjici pod bojnim kopljima,
pred njima je Boško Jugoviću,
na alatu, vas u čistom zlatu . . .
Primače se carica Milica,
pa uvati za uzdu alata,
ruke sklopi bratu oko vrata,
pak mu poče tiho govoriti:
"O moj brate, Boško Jugoviću,
car je tebe mene poklonio,
da ne ideš na boj na Kosovo,
i tebe je blagosov kazao
da daš barjak kome tebe drago,
da ostaneš sa mnom u Kruševcu
da imadem brata od zakletve.

CAR LAZAR I CARICA MILICA

D r u g i  p r i m e r

...Čovek krajputaš je držao jedan zamotuljak u rukama. Iz njega je virila dečija glavica.
— Stao si, a? — reče gotovo grubo. — A zašto?
— Pa digao si ruku.
Njegovo se lice odjednom izmeni. Kao da je neko nežnim dlanom izravnao, za stoti deo sekunde, sve one bore i provalije na tom licu. Usecane — kako se čini — vekovima... To lice postade prijatno i dobro. Prijatno kao topli hleb...
— Ne ljuti se, bolan,— reče. — Evo, o'jutros stojimo ja i ova moja ljud'na. Niko neće da nas primi. Neće da ustavi auta, pa bog! Kako je vrijeme došlo: ko da ljudi bježe od nekoga, beli, grdnoga zla ovom cestom... Ili bježe sami o' sebe!
— Dobro, ulazi, vidiš da već Vrbas ulazi kroz vrata! On se i dalje snebivao:
— Da ti ne... izglibavimo sjedalo? A?
— Ne sekiraj se.
Ne ispuštajući važni zamotuljak ni trenutka, iako je imao mokre ogromne čizme na nogama, on spretno podvrnu ciradu, skupi zamotuljak i smesti se. 
Miloš Gojković: Dve ljudine na drumu

Uočimo osobine narodnog jezika u prvom primeru. U njemu ima nepoznatih reči: alaj, alat. One su ušle u naš narodni jezik iz turskoga jezika i odomaćile se. Pogledajmo, dalje, oblike pojedinih reči: vas, poklonio mene, blagosov, da daš barjak kome tebe drago, da ne ideš na boj — sve su to narodni oblici pojedinih reči, gramatički nepravilni.

Razmotrimo sada istaknute reči u drugom primeru. Počevši od naslova, a zatim i iz celog teksta, naročito u govoru ličnosti koja se opisuje, odmah se vidi koliko je taj jezik neobičan i u pogledu rečnika i u pogledu oblika pojedinih reči.


KNJIŽEVNI JEZIK

Uzmimo sada jedan tekst pisan književnim jezikom.

Početak zime uvek je mučan i neveseo u ovoj planinskoj varoši koja leži preko pet stotina metara nad morem i na podnožju visokih planina. Sada, na početku druge godine rata, on je bio stostruko teži. Tekao je jedan od onih ratnih i teških novembara od kojih svak strepi, a sirotinja drhti pred njima kao žito pred kosom. Namršten je izgledao i hladan taj novembar, gotovo sav sačinjen od noći koja se samo na nekoliko sati razgali u neki maglovit poludan, a bilo je u njemu vlage koliko u celoj zimi. Varoš je napola raseljena, ali zato po ulicama vrve vojnici svih rodova oružja i kreću se povorke ruskih i srpskih zarobljenika ili domaćih hapšenika i talaca. Bajonet blešti iznad svih glava kao nem i rečit znak vremena.
Ivo Andrić: Gospođica

Koje su jezičke odlike ovoga teksta?
 
Jasno je da je osnova narodna, ali se jezik kojim je pisan ovaj tekst nesumnjivo razlikuje od narodnog jezika. Po čemu? Pre svega, to je u svemu pravilan jezik u fonetskom i morfološkom smislu; zatim, on je čist, reči su skoro sve naše, narodne; one su birane, sa ukusom, precizne su i jasne po značenju; najzad, rečenica je tečna, celovita, jasna.
 
Normativnost književnog jezika
 
Književni jezik se, prema tome, razlikuje po nekim svojim odlikama od narodnog koji mu je osnova. Pokazali smo te razlike. On je normativan jezik, za razliku od narodnog, a to znači da se oni koji govore i pišu njime moraju pridržavati izvesnih utvrđenih opštih pravila, normi. Ta opšta pravila i norme književnog jezika jesu: pravilnost, čistota i jasnost.

I u književnom jeziku, naročito u onom kojim se pišu umetnička dela, postoje izvesne kategorije reči koje odstupaju od pomenutih pravila i normi. Književni jezik, po pravilu, ne prihvata upotrebu zastarelih reči i izraza, onih koji su već iščezli iz savremenoga jezika — arhaizme, ili upotrebu tuđih reči, izraza i tuđinske sintakse — varvarizme, kao i reči i izraze koji su poznati i upotrebljavaju se samo na užem jezičkom području — provincijalizme i, najzad, nove leksičke i sintaksičke tvorevine ako nisu u duhu narodnog jezika — neologizme. Jezik u kome se javljaju ove kategorije reči nije, pre svega, čist u književnom smislu, a zatim ni misli ni osećanja njima oblikovani često nisu jasni. Čistota jezika i jasnost, uz pravilnost njegovu, osnovni su zahtevi, norme, koje se postavljaju književnom jeziku.
 
Pomenute kategorije reči — arhaizmi, varvarizmi, provincijalizmi i neologizmi — javljaju se, međutim, u pesničkom jeziku kao umetnička neophodnost zbog vernijeg slikanja određene epohe, sredine, ljudi koji su predstavnici tih epoha i sredina, njihovog mentaliteta i psihologije.—


Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: