Govorni i pisani književni jezik
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Govorni i pisani književni jezik  (Pročitano 10011 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 150



« poslato: Septembar 30, 2011, 11:51:45 pm »

**

GOVORNI I PISANI KNJIŽEVNI JEZIK


Jezik se primenjuje na dva načina: govorom (usmenim putem) i pismom (pisanim sredstvima). Govor je stariji način opštenja i omogućava nam da izrazimo bogatstvo svog duhovnog života.
 
Govor omogućava neposrednost, dinamičnost i emotivnost kazivanja. Prate ga zvučne odlike: intonacija, tempo, pauza, akcenat i drugi elementi. Zbog toga je osnovna norma u usmenom izražavanju pravilan izgovor glasova, reči i rečenica, a to izučava ortoepija.
 
U govoru se oseća i veća sloboda, ali su manje mogućnosti za širi izbor reči, rečenice su kraće, ređe se upotrebljavaju glagolski prilozi sadašnji i prošli, a i pasivni glagolski oblici. Skraćuju se u brzini govora glagolski pridevi, a i oblici aorista glagola biti.
 
Izgovorena reč se ostvaruje u trenutku kazivanja, ona u govornoj situaciji nastaje i nestaje. Zapisani iskazi mogu da traju vekovima. Pisani znaci (slova) i materijal na kome su utisnuti (kamen, koža, hartija) otporni su prema vremenu. Zato je pisana reč posebno pogodna za stvaranje i prenošenje kulturnih vrednosti.
 
U pisanom vidu izražavanja čovek najpre osmisli rečenicu i pre pisanja može da je izmeni, usavrši. To se isto odnosi na širi izbor reči i izraza. Stoga je pisano izražavanje potpunije, logičnije, pa i preciznije. U njemu ima više složenih rečenica, one su duže, upotrebljavaju se i umetnute rečenice i reči. Jezička norma se više uvažava u pisanom nego u usmenom kazivanju. Ono što je usmeno rečeno, to se vremenom zaboravlja, a pisano kazivanje ima trajniju vrednost. Jezička disciplina koja propisuje i obezbeđuje pravilnost pisanog izraza zove se pravopis ili ortografija.
 
Prema tome, govorni i pisani jezik su dva vida izražavanja, koja nisu u potpunosti ista, već se izvesnim obeležjima razlikuju. U usmenom izražavanju intonacija ima vrlo važnu ulogu u sporazumevanju, a u pisanom izražavanju interpunkcija samo donekle može da obeleži intonaciju reči i rečenice. Prema istraživanjima, 75% komunikacije u društvu ostvaruje se govorom, a samo 25% pisanim izrazom.
 
Sokrat je o prednosti usmenog nad pisanim izražavanjem rekao: "Pisana reč liči na sliku. Čini ti se da je slika živa, ali ako je zapitaš, ona dostojanstveno ćuti. Drukčija je njena rođena sestra živa reč, jer ona se sa znanjem zapisuje u dušu onoga koji se uči, a ume sama sebe da brani i zna da govori i da ćuti s kim treba".
 
U savremenoj komunikaciji i usmeni i pisani vid sporazumevanja imaju nezamenljivu ulogu: govor kao osnovni i najbolji izraz emotivne poruke govornika, a pisani izraz kao masovni način obaveštavanja koje prodire i u najudaljenija i u najzabitija naselja.


Krsta Ljubenović • Vukašin Stanisavljević | JEZIK I KULTURA GOVORA
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: