sledeća tema »

[Angelina]

**

JEZIK


Jezik je najsavršenije sredstvo za sporazumevanje među ljudima i jedno od najznačajnijih obeležja ljudskoga roda. Ljudi jezikom kazuju svoje misli, osećanja, zapažanja, želje i maštanja. Književnoumetnička i naučna dela, kao i mnogi oblici ljudske kulture, stvaraju se i prenose jezičkim sredstvima.
 
Postoje različite teorije o tome kako je postao jezik, a najprihvatljivija je ona koja smatra da je jezik nastao u procesu rada. Rad je stvorio i čoveka i njegov jezik. Razvitak jezika tesno je vezan za razvitak mišljenja i ljudske svesti uopšte. Nema društvene zajednice bez jezika, kao što nema ni jezika van društvene zajednice. Jedinka koja je izolovana iz društvene sredine neće biti u stanju da stvori svoj jezik makar živela i u najpovoljnijim okolnostima.
 
Počeci ljudskoga govora vezani su za ona daleka vremena kada su naši preci osetili potrebu da u procesu rada jedan drugome nešto saopšte. U želji da ostvare tu svoju zamisao, počeli su da koriste pojedine delove tela za stvaranje glasova. Na taj način je grlo postepeno postajalo govorni organ, sposoban da proizvede najrazličitije glasove. Mada nema posebnog organa za govor, u procesu stvaranja glasova kao govornih elemenata najvažniju ulogu ima grkljan (larynx). Stvaranje glasova je dosta složen proces u kome učestvuju različiti delovi tela (trbušni mišići, pluća, dušnik, grkljan, glasnice, ždreona, nosna i usna duplja, jezik, meko nepce, usne).
 
Pošto je jezik proizvod ljudskog društva, on se i razvija zajedno sa društvom. Sasvim razumljivo, u tom svom razvoju jezik doživljava i različite promene. Iako te promene nisu uvek lako uočljive, one su stalne. Otuda danas jasne razlike između jezika koji pripadaju istoj jezičkoj skupini, otuda i razlike između različitih dijalekata i govora u granicama jednoga jezika. Postoje, takođe, lako uočljive razlike i između jezika različitih društvenih slojeva, pa i između različitih generacija koje se služe istim jezikom. Poznato je, na primer, da postoje posebna govorna obeležja u jeziku mornara, rudara, vojnika, đaka i sl. Svi ti vidovi jezičkog ispoljavanja koriste postojeći glasovni, oblički i akcenatski sistem jezika u čijem krilu su se razvili, ali se, zato, osetno razlikuju u leksici, u tvorbi reči i sintaksi.
 
Pretpostavlja se da danas na Zemlji postoji nekoliko hiljada različitih jezika. A koliko tek u svim tim jezicima ima dijalekata i govora!
 
Postoje i druga i drugačija sredstva za sporazumevanje među ljudima. Tu spadaju različiti zvučni i vizuelni signali, ali se ni jedno od tih sredstava po svom savršenstvu ne može uporediti sa jezikom. Jezik je jedino sposoban da prati našu misao i da iskaže sve ono što je čovek u stanju da zamisli, oseti i doživi. Tehnička sredstva ne poseduju takve sposobnosti.

Milija Nikolić | Naše jezičko kolo

[Angelina]

**

JEZIK I STIL


Šta je jezik, a šta stil?

Jednostavno rečeno, jezik je sredstvo pomoću koga se ljudi međusobno sporazumevaju, a stil je način upotrebe tih sredstava i mogućnosti koje jezik pruža za sporazumevanje. Svim pripadnicima jednog naroda sredstva koja jezik pruža za sporazumevanje (reči, izrazi) su, uopšte govoreći, zajednička. Ukoliko oni bolje znaju jezik svoga naroda, utoliko su ta sredstva brojnija. Jezik, tj. govor neobrazovanog čoveka, razlikuje se od govora obrazovanog čoveka. Neobrazovan čovek ima siromašniji rečnik i neprecizniji je u izražavanju svojih misli i osećanja; obrazovan čovek raspolaže većim brojem reči, precizniji je u izražavanju; među brojnim rečima sličnoga značenja on lako nalazi pravu, tačnu reč koja mu je u određenom trenutku saopštavanja misli ili osećanja potrebna.

Jezik i stil su čvrsto povezani jedan s drugim, tako da se u svakodnevnom govoru te dve reči po značenju izjednačuju, pa se pod rečju jezik često podrazumeva reč stil, iako su to dva odvojena pojma. Tako se kaže za nekoga govornika ili pisca da ima živopisan ili negovan jezik, a u stvari se misli na njegov način izražavanja, naime na način upotrebe jezičkih sredstava, tj. na njegov stil. Međutim, postoji bitna razlika između ta dva pojma. Stil je nečiji sopstveni način izražavanja misli ili osećanja. Reči i njihovi oblici stoje na raspolaganju svakom čoveku; događa se da dva čoveka imaju približno isti rečnik po broju reči, a ipak će njihovo izražavanje, u vezi sa nekom istom pojavom, biti sasvim različito: oni neće na isti način, u istim vezama, istim rečima, u istoj rečeničnoj strukturi, u istoj intonaciji upotrebljavati poznate reči. Otkuda to? Otuda što su svi ljudi, uzeti ponaosob, duhovno različiti: duhovni život svakog pojedinca, bogatstvo tog života, saznanja, osećanja, snaga tih osećanja, pogledi na svet, dakle, subjektivni momenti nisu isti, a zatim i oni objektivni: tema o kojoj se govori i piše, njena priroda, namena onoga o čemu se govori ili piše, vrsta slušalaca ili čitalaca kojima se govornik ili pisac obraća. Stoga ima onoliko načina izražavanja (prema tome stilova) koliko i ljudi.

Uporedite ove dve pesme:
 
Snivo sam te, a ti puna cveća,
među cvećem lekovita bilja, —
bilo stitka, ljubice i krina,
odoljena, čubra, devesilja.

Na glavi ti venac od spomenka,
mile grudi bela ruža čuva,
oko pasa plavičasta sasa,
povrh srca stručak miloduva.
 
Začudih se otkud tol'ko cveće,
ceo vrt se preselio amo!
Al mi cveće tijo progovara:
"Ne čudi se, to je u snu samo!

Zora će nas brzo sa nje stresti,
al će ostat ispod cveća, bilja,
lepše cveće, duša tvoje duše,
čisto milje oko tvoga milja."
 
Jovan Jovanović Zmaj: Đulići, XXXII


Potok žubori, šuma šumori,
a srce dršće ko viti klas,
hej, ovim lugom šetajući se
arajstvo svaki beše mi čas!
 
Zaboravio sam teret i tugu,
mrzost, kajanje života svog;
ovde mi svaki listak šaptaše:
"Nadaj se, nadaj! Dobar je bog!"
 
A slavuj peva, ševa pripeva
rajskog pevanja najlepši poj.
"Jesi li srećan?. . ." pitao sam se.
"Srećan sam, srećan! . . . O bože moj!'

Objašnjenje. Arajstvo — milina
 
Đura Jakšić: Potok Žubori
 
Iako je i u jednoj i u drugoj pesmi osećanje radosti i oduševljenja prirodom izazvala ljubav prema dragoj, i skoro u istom stepenu, pesnici su na razne načine, raznim jezičkim sredstvima, raznim slikama iskazali tu radost, to oduševljenje. Pokušajte da ovde uočite ta sredstva i te slike kojima se jedno isto osećanje iskazuje.

Autor teksta nepoznat