|
Angelina
|
 |
« poslato: Mart 05, 2011, 01:16:02 am » |
|
** JEZIK I PISMOKAKO OBNOVITI SRPSKI JEZIK I SRPSKO PISMO KOD MLADIH U DIJASPORI?13Jezik je ritam duše, a igra ritam tela.Promena ritma jednog ili drugog dela bitija čovekovog, neminovno se menja i samo bitije i bitak čovekov. Promenom ritma tela, telo se razvija i raste ili zakržljava i usahne. Promenom ritma duše, duša se raduje i veseli, ili se razboli.
Kroz jezik sve ide: i vera, i kultura, i nauka... Zato je veoma bitno za svaki narod u kakvom su mu stanje jezik, pismo i knjiga. Otuda su kroz istoriju veliki narodi i moćne dražave u kontinuitetu brinuli o svom jeziku pa su njihovi jezici, pisma i knjige danas prekrili čovečanstvo.
Ilustrativni su primeri stanja jezika i ljudskih duša u Severnoj Americi, od ne tako davnog otkrivanja ovog kontinenta pa do danas, i u srpskim zemljama, od njihovog osnivanja u srednjem veku, preko polumilenijumskog ropstva, do današnjeg čerečenja i srpskih zemalja i srpskog jezika, pisma i knjige. O uzrocima i posledicama unišavanja i naroda i njihovih jezika nemamo vremena da raspravljamo u ovom izlaganju iako su i jedni i drugi više nego očigledni i na "divljem Zapadu" i na još uvek "mitskom Balkanu". Zadržaćemo se, samo na trenutak, na biheviorističkoj teoriji, nastaloj iz realne i nužne potrebe u Americi.
Severnu Ameriku u 16. veku počinju da naseljavaju emigranti iz Evrope i Azije, a kasnije iz čitavog sveta. Ogromna većina autohtonog naroda na tom kontinentu, tzv. Indijanaci, najbrutalnije je uništena, a preživeli sateran u rezervate. Sledstveno tome njihovi stari jezici, pisma i tradicije takođe su uništeni, a novi se nisu mogli tako lako i brzo nakalemiti i uspostaviti. I došlo je do mentalnih problema i kod porobljenih starsedelaca i kod imigranata sa drugih kontinenata kojima je nametnut kolonijalni jezik. To su bili jaki i prirodni i društveni motivi i uzroci da se u Severnoj Americi razvije nova naučna teorija u psihologiji ličnosti, tzv. biheviorizam koji je naučno ustanovio da je jezička matrica genetski kodirana i da se ona ne može bez mentalnih problema promeniti u prvoj i drugoj generaciji porobljenih ljudi i pridošlica. Tek u trećoj generaciji jezička matrica pripadnika drugog jezika zamenjuje se bez mentalnih problema ličnosti. Otuda se stvorio utisak da svaki Amerikanac ima potrebu za psihijatrom baš kao i za lekarom opšte prakse.
Pored ovih generalnih problema s jezicima u svetu, Srbi imaju još tri dodatna:
Prvi, specifičan srpski problem jeste stolećima, a naročito u poslednjih 150 godina, čerečenje srpskog jezika i pisma. Živeći pod tri sasvim različita carstva pola milenijuma (Mletačkog, Austro-Ugarskog i Turskog), na sudaru dve oštro suprostavljene hrišćanske frakcije (katoličke i pravoslavne), na raskršću triju svetskih religija (hrišćanstva, islama i nešto dalje budizma), triju rasa (bele, crne i žute), dve globalne filozofije, ekonomije, vojna saveza i civilizacije (Istoka i Zapada) čerečeni su i srpske zemlje, i srpski narod, i srpski jezik, a potirani srpsko pismo i srpske knjige njime pisane. Sve kvinsliške srpske zajednice i sve preverene verske skupine srpskog naroda (pokatoličene i poislamćene) primivši veru okupatora odnosile su mu, pored srpskih zemalja (Raške — protivno srpskom biću proglašavane onda i sada Sandžakom — Kosova i Metohije i Kninske Krajine — otetih onda i sada — Duklje, Zahumlja, Bosne, Dalmacije, Slavonije...), odnosile su, trunile i preimenovale srpski jezik koji od tada pišu tuđim pismom. Kada je njihovim interesima odgovaralo, zapadni porobljivači otvarali su škole u porobljenim srpskim zemljama, pored onih državnih na nemačkom jeziku, i "narodne škole na narodnom jeziku" (ni za živu glavu nisu ih nazivali srpskim ni na jeziku srpskom), ali "obavezno na latiničnom pismu jer su se tako dogovorili ćesar i papa da što dublje prodru u Srbiju i Bugarsku" i potpomognu konkordate koji su osnovani još u 13. veku za unijaćenje ovih slovenskih naroda, po zapisniku austrougarske Zemaljske Skupštine u Sarajevu i svedočenju Josipa Franka, osnivača ustaške stranke Hrvata (Izvor: Predrag Dragić Kijuk, Umetnost i zlo, Srpska knjiga, Ruma, 2005).
Turci, za svih 4-5 vekova nisu otvorili ni jednu srpsku školu u okupiranim srpskim zemljama.
Drugi, pretežno srpski problem u dijaspori, jeste zabluda da njihovi mladi naraštaji, pojačanim upražnjavanjem folklornih igara, mogu očuvati jezik, kulturu i tradiciju. Zabluda je to baš zbog one suštastvene istine da je jezik ritam duše, a igra ritam tela. I da je duša pretežnija od tela. Folklor svakog naroda jeste bazični deo kulture tog naroda. Znači, nije jedini, a pogotovo nije ni najviši ni najznačajniji. Zdrava nacionana kultura ima u svojim temeljima zdravlje narodnog stvaralaštvo. Ali, ako folklor potisne i zameni sve ostale razvijenije slojeve nacionalne kulture tog naroda i u savramenom dobu (književnost, pozorište, muziku, slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu i film), onda se više ne može govoriti o zdravom razvoju ni nacije ni njene kulture. Oduvek je poznato da najprimitivnija plemena imaju najbolji folklor. Poznato je i da Jevreji nisu imali preko hiljadu godina svoju državu, ali da su u svojim porodicama, sinagogama i privatnim školama svakodnevo negovali svoj jezik, pismo i knjigu. Nije poznato da ovaj vitalni narod preterano poklanja pažnju svom folkloru. Jevreji nisu prestali da brinu o svojim školama jezika i pisma u dijaspori ni onda kad su dobili svoju nacionalnu državu. Zato su im, i onda i sada, i jezik i pismo i tradicija i kultura i porodica, i ekonomija najočuvaniji u dijaspori od svih ostalih emigrantskih zajednica. Danas u Torontu ni 5% srpske dece ne pohađa jednom nedeljno časove srpskog jezika, 90% jevrejske dece tri puta nedeljno idu na časove jevrejskog jezika. Zato jevrejske zajednice u dijaspori ne prepoznajemo po brojnim folklornim društvima, nego po brojnim jevrejskim školama. Srbi u Torontu imaju tuce folkolnih društava, a nijednu srpsku školu, sem patuljastih odeljenja po kanadskim školama i privatnim kućama. U dva velika srpska folklorna društva u Torontu upiše se i preko 500 dece i omladine, a u odeljenca srpskog jezika ni po 25 učenika koliko zahtevaju kanadske školske vlasti da bi platile učitelje i nastavna sredstva za funkcionisanje tih odeljenja.
Treći, dodatni problem srpskog naroda i njegovog jezika i pisma i svega što je na njima stvoreno jeste nezapamćena satanizacija srpskog naroda i svega što je njegovo prilikom planskog i unapred organizovanog izazivanja građanskih ratova od strane velikih sila i pod njihovim topovima i bombama dva nasilna formiranja i dva nasilna rasturanja bivših Jugoslavija, pri čemu su građani srpskih zemalja i njihov jezik, pismo i knjiga, njihova ekonomija i kultura bili "koleteralna šteta". U poslednjem građanskom ratu, od bivše Jugoslavije stvoreno je 7 kvazi-država po meri novih kolonizatora. Iz tih pet državica proterani su Srbi u "evropsku Srbiju" i "bosanskohercegovački etnitet Republiku Srpsku". Srpski jezik je rasčerečen na četiri politička jezika: bošnjački, hrvatski, crnogorski i, unakaženi, još uvek srpski. Jedanaestovekovno srpsko ćirilično pismo zamenjeno je u svim tim kvazi-državama austrougarskom latinicom.
I kako sada obnoviti srpski jezik i pismo kod mladih u dijaspori? Teško, ali i moguće ako ponovo uspostavimo duhovno jedinstvo Srba, ma gde oni živeli, bar oko problema jezika. Donesimo na ovj međunarodne konferencije mladih srpskih lidera u Torontu Deklaraciju o obnavljanju srpskog jezika i pisma kod mladih u dijaspori. Zamolimo u toj deklaraciji da istovremeno i korače prema mladima tri najvažnije aktivističke snage u srpskom narodu: roditelji, Srpska Pravoslavna Crkva i države Srbija i Srpska.
Prvo ćemo se obratiti roditeljima i svim građanima dijaspore i matice čiji je prvi jezik srpski i zamoliti ih da prisustvuju predavanjima na ovu temu u svojim sredinama koju će organizovati mladi srpski lideri. Ta predavanja moraju biti naučna, potkrepljena dokumentima. Njima ćemo pokušati razbiti sve zablude i političko friziranje srpskog jezika, nametanje mu dvoazbučja i četiri imena, opet iz političkih, a ne iz lingvističkih razloga. Nadamo se da će roditelji na tim predavanjima prepoznati zamke ideološke svesti o nadnaciji, nadnacionalnom jeziku i dvoazbučnom pismu. Očekivati je da će se roditelji, radi sigurnije budućnosti svoje dece, osloboditi ideološke jugoslovenske svesti i verbalnog srpstva, a sve svoje umne i materijalne snage usmeriti na otvaranje škola srpskog jezika i sportskih i kulturoloških kampova na srpskom jeziku za svoju decu i omladinu.
Istovremeno ćemo se obratiti i SPC, kao instituciji tradicionalng povedrenja Srba. Pošto se u srpskim crkvama i manastirim u dijaspori najviše Srba okuplja, a raspolažu i sa najviše prostora koji je srpski narod gradio, zamolićemo ih da planski, organizovano i pijetetno otvaraju škole srpskog jezika i kulture u svojim prostorijama, a na svojim imanjima kampove za decu i omladinu. U ovoj deklaraciji posebno se obraćamo Njegovoj svetosti patrijarhu Irineju i Svetom Sinodu s molbom da na jednoj od svojih narednih sednica raspravljaju o obnavljanju srpskog jezika i pisma kod mladih u dijaspori i da svi sveštenici i vladike u dijaspori u svojim parohijama i eparhijama preduzmu sve što mogu kako bi škole i kampovi srpskog jezika i kulture radili aktivno, redovno i savremeno.
Veoma važne, aktivističke moćne snage ovog projekat jesu srpske dražave Srbija i Republika Srpska kojima se obraćamo ovom rezolucijom i molimo njihove predsednike, predsednike skupština i vlada i ministre dijaspore, omladine, sporta, prosvete i kulture da i ovo pitanje razmatraju na svojim sednicama i skupštinama i donesu odluke da većinu sredstava koja su u dosadašnjoj praksi namenjivali dijaspori svog naroda od sada usmeravaju za otvaranje škola i kampova srpskog jezika i kulture pri crkvama u dijaspori i tako omoguće njihov redovan i trajan rad kako bi one mogle plaćati nastavnike, zakupe učionica, opremanje i održavanje tih učionica, nabavku udžbenika i nastavnih sredstava. Time bi srpske države pomogle svojim građanima u dijaspori, generacijama koje dolaze i novim srpskim liderima, ali i crkvenoškolskim opštinama da trajno održavaju škole srpskog jezika, čiste ih, greju, osvetljavaju i osavremenjavaju.
Ako bar u ovome trostrukom iskoraku aktivističkih snaga srpskog naroda: roditelja, crkve i države obnovimo i objedinimo duhovno i materijalno jedinstvo oko svog potomstva da ostane u svojoj naciji, jeziku i kulturi, obnovićemo i srpski jezik i pismo kod mladih u dijaspori.Radomir Baturan, Toronto _____________________ 13 Saopštenje je podneto na Drugoj Konferenciji mladih srpskih lidera koja je održana u Torontu 20. marta 2010. LJUDI GOVOREČASOPIS ZA KNJIŽEVNOST I KULTURUgodina 3 | proleće — leto 2010 | knjiga 3 | sveska 8 i 9
Glavni i odgovorni urednik Radomir Baturan
Toronto, KanadaTekst je preuzet iz časopisa "Ljudi govore" s odobrenjem autora, književnika, Radomira Baturana. |
