Jelena Stevanović — Kako govore deca u Srbiji?
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Vuk i jezik « SRPSKI JEZIK I SRPSKI JEZICI « Intervjui « Jelena Stevanović — Kako govore deca u Srbiji?
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jelena Stevanović — Kako govore deca u Srbiji?  (Pročitano 1827 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Full Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 151



« poslato: Decembar 28, 2010, 07:09:47 pm »

*

KAKO GOVORE DECA U SRBIJI? — alarmantno siromašan fond reči

Učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji imaju alarmantno siromašan fond reči! U konstrukciji njihovih rečenica najčešće se koriste reči i izrazi: brate, smaram se, mislim, ovaj, u fazonu, pali, ekstra... Profesorka srpskog jezika i saradnik Instituta za pedagoška istraživanja Jelena Stevanović kaže za "Press" da je nivo đačke govorno-jezičke kulture u značajnom padu.

Preliminarni rezultati istraživanja koje su uradili stručnjaci Instituta za pedagoška istraživanja, a koje govori o stepenu razvijenosti govorno-jezičke kulture kod učenika prvih razreda osnovnih škola u Srbiji, pokazuje da čak 45 odsto prvaka formuliše iskaze koristeći dve ili samo jednu reč, što nikako nije u skladu s normama predviđenim za njihov uzrast.

Do značajnog pada kulture izražavanja kod učenika, ističe sagovornica "Pressa", došlo je jer oni više ne čitaju ni obaveznu lektiru, sve manje pišu rukom, a vreme provode ispred kompjutera, televizora i uz mobilni telefon.

"Rezultati poslednjih istraživanja pokazuju da su rečenice kod učenika u osnovnim i srednjim školama izuzetno loše. Mnogo lošije nego kod generacija do devedesetih. Konstrukcija im je takva da liči na rečenice u engleskom jeziku, što je nedopustivo. Loša je i upotreba pravopisnih pravila", kaže Stevanovićeva.

U odeljenju sedmog razreda, u bilo kojoj osnovnoj školi u Srbiji, nije teško naći učenika koji će vam u poverenju reći: "Brate, ja nikada u životu nisam pročitao nijednu knjigu. Uzmem od sestre svesku, prepišem šta mi treba i gotovo. Nekada me profani provale, ali obično mi prođe fora."

Slično razmišlja i većina srednjoškolaca. Prema istraživanju Instituta za psihologiju, samo 8,4 odsto anketiranih srednjoškolaca redovno čita knjige, a njih 37,6 odsto nikada nije kročilo u biblioteku, u koju, kažu, "idu samo štreberi".

Rezultati prošlogodišnjeg istraživanja koje je sprovedeno u nekoliko gimnazija u Srbiji pokazuju da manje od polovine učenika srednjih škola ne čita lektiru, a da je više od 50 odsto srednjoškolaca ocenilo obaveznu lektiru kao nerealnu i prevaziđenu. Osnovcima pak uopšte nisu interesantna dela na kojima su odrastale generacije do devedesetih kao što su "Doživljaji Toma Sojera", "Orlovi rano lete", "Pop Ćira i pop Spira", i jednostavno ih ne čitaju.

"Ako bi se promenio sadržaj lektire, možda bih i počela da čitam. Šta mene briga za ljubavne jade Ane Karenjine? To me, bre, strašno smara", kaže za "Press" Jelena D., učenica drugog razreda Sedme beogradske gimnazije.

Zbog svega toga, učenički rečnik toliko je osiromašio da se njihova svakodnevna komunikacija svela na stalno ponavljanje nekoliko desetina reči.

"Osiromašen rečnik je direktna posledica činjenice da nam đaci ne čitaju skoro ništa ili čitaju jako malo. To je vrlo zabrinjavajuće i za roditelje i za nastavnike. Situacija je toliko loša da bi naša preporuka bila da se u školama posveti posebna pažnja izražavanju učenika i njihovoj govorno-jezičkoj kulturi", kaže Stevanovićeva.


Izvor: Press, Mondo
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: