Vuk i jezik

**

*

O AUTORIMA KNJIGE


Михаило Јелић

рођен 1965. године у Д. Дубици код Шамца. Дипломирао Србски језик и књижевност, те Енглески језик на Педагошкој академији у Бањој Луци.

Живи и ради у Шамцу као наставник Србског и Енглеског језика у Основној школи. Ожењен је и има једног сина.


Јован Илишковић

рођен 1965. године у Г. Слатини код Шамца. Дипломирао економију на Економском факултету у Београду.

Бави се организовањем и вођењем ходочасничких путовања у Свету земљу (Јерусалим, Синај и др.). Живи у Београду. Ожењен је и има једну кћерку. / Србска мисао (http://xn------5cddbe3abmqcer3euaedjc6ke89afh.xn--90a3ac/)

**

СРБСКУ РИЈЕЧ У РОТЕРДАМУ
             "ОЖИВЈЕО" МИХАИЛО ЈЕЛИЋ


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Vuk_i_jezik/Ostali/Mihailo_Jelic_R'dam_8_12_2013.jpg)


Зашто "србски" а не "српски", и како је порекло речи у србском језику (њихова етимологија) повезано са православним животом народа, била су питања на која је у свом предавању у суботу и недељу 7. и 8. децембра 2013. године у Ротердаму претендовао да одговори професор Михаило Јелић из Шамца. Ово предавање одржано је као најновије у већ шест година дугој "Светосавској учионици", пројекту србске дијаспоре који се до сада одржао једино у Ротердамској парохији.

Чувши овакву тему били смо склони да очекујемо све: од озбиљне теологије па до произвољности која заобилази лингвисте, и наслоњена је на интуицију, можда и на пројекцију родољубивих жељâ пре него на науку. Оно што смо добили било је изненађујуће, и потпуно аутентично. Чули смо лично истраживање нечег што је закопано у архетипским дубинама сваког од нас. И увидели да приступ језику има своју научну логику, сасвим другачију, онако као што се међусобно разликују и логика и методологија алгебре, кибернетике, историографије или економије. Оно где је професор Јелић јединствен у свом приступу, је спој познавања и љубави према свом језику и вери.

У дупке пуној зборници у суботу слушали смо човека чије је име у обрнутој пропорцији са значајем оног о чему говори. Уз све очигледне спољне непријатеље, и дух самопорицања толико нас је угрозио као народ да смо многе узвишене истине у свом роду препустили забораву и немару. Предавач Михаило Јелић не болује од академизма. Понео нас је својом речитошћу и радошћу. Он открива истине непосредно, као што дете упознаје свет, али не занемарује постојеће научне радове. Његово предавање праћено је једним од најбољих презентација на платну које смо икада видели. Анимације и примери прате предавање и органски су део њега али се информација непотребно не преклапа. Благо земљи и народу, прокоментарисао је један брат, где школски наставници србског језика поседују овакву проницљивост, знање и способност!

Предавања у зборници Ротердамске парохије Свете Тројице и иначе поседују ниво стручности докторских предавања, али и присност посела која су остала у души нашем живљу. Неретко се на предавањима појаве особе које раније нисмо виђали у Парохији, а чија питања сведоче веома високи образовни и духовни те особе. Такви сусрети надахњују, коначно, све: и наше предаваче исто колико и нас. Неретко смо сведоци изненађења и одушевљења код њих.

Тако је било и овај пут. Сасвим одговарајући, назив излагања је исти као и књиге овог аутора, "Србска реч — реч Божија". Слушати господина Јелића је као присуствовати важном догађању на којем сте и сами учесник, а не само посматрач. Ретко кад нас је неко толико замислио над најпростијим чињеницама нашег језика, објаснио оно што нисмо стигли на научимо, али, и насмеје нас духовитим примерима. И све то обогаћено познавањем православља које смо навикли да срећемо код теолога и свештенства. На крају сусрета, све књиге које је господин Јелић донео продате су, а комплетан приход намењен је србској деци без родитеља у Гњилану, на окупираној територији Србије.

На крају предавања професору Јелићу уручено је вредно уздарје. Он је добио уникатни медаљон, ручни рад у сребру настојатеља Парохије свештеника Војислава Билбије (http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstva/index.php?topic=140.0). Медаљон је рађен поводом деветстогодишњице рођења Стефана Немање. На једној страни налази се лик светог Симеона Мироточивог а на другој је изображен лик Исуса Христа.

Овакав исти медаљон, само у мање племенитом металу, за своје шестогодишње ангажовање на снимању и архивирању предавања Светосавске школе добио је и секретар црквене Општине Бојан Радошевић.

Текст и фотографија: Михаило Хаџи-Ценић, 9. децембар 2013.