Hr | Krupa
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Hr | Krupa  (Pročitano 5379 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Jul 05, 2011, 10:13:36 pm »

*

MANASTIR KRUPA


Manastir Krupa nalazi se podno Velebita, blizu izvora istoimene rijeke. Sagrađen je u vreme kralja Milutina, 1317. Predanje kaže da su mu temelje postavili monasi iz manastira Krupe na Vrbasu. I ovaj manastir, kao i Krka i Dragović, uvijek je dijelio sudbinu sa srpskim pravoslavnim narodom iz tih krajeva, kome je i pripadao. Često je stradao u raznim najezdama. Ipak je iza toga uvijek i obnavljan.

Prvi put od utemeljenja obnavljan je u vrijeme cara Dušana, 1345. O tome svjedoči zapis na svodu manastirske crkve. Srpski kraljevi Milutin, njegov sin Stefan Dečanski, kao i unuk Stefan Dušan, izdavali su manastiru darovnice u vidu zemljišta za izdržavanje, a kasnije su to i Turci potvrđivali fermanima iz Stambola.

Manastir je darivala i mati Angelina, srpska despotica. To je učinila 1494. godine.

U mletačko-turskim ratovima manastir Krupa je teško stradao u više navrata, a osobito 1502. i 1620. U 20. vijeku desilo se isto u dva navrata: 1941. i 1995. Prvi put su ga oskrnavile Pavelićeve ustaše, a drugi put, uprkos nastojanju hrvatske države da ga potpuno zaštiti, znatno su ga opustošili hrvatski građani. Ipak je poslije stradanja svaki put obnavljan. Tako biva i danas.

Velika i temeljna popravka manastira izvršena je 1855. godine, i to uz pomoć Rusije, Srbije i Austrije. Austrijska vlada je uslovila obnovu zahtjevom da manastirski prozori moraju biti izvedeni u gotskom stilu.

Jedan mletački dokument iz prve polovine 18. vijeka potvrđuje predanje da je sjeverno od postojećeg manastira Krupe bio i jedan ženski manastir, od kojeg se danas mogu vidjeti samo ostaci zidina. Ima ostataka i isposničkih kelija u bližoj i daljoj okolini.

Manastir Krupa čuva vrijedna duhovna i kulturna svjedočanstva, uprkos čestim pustošenjima u prošlosti. Šezdesetih godina 20. vijeka otkrivene su freske u manastirskoj crkvi i to one koje je 1622. godine freskopisao hilandarski monah Georgije Mitrofanović, isti onaj inok koji je oslikao Hilandarsku trpezariju. U Krupi su čuvane ikone italo-kritske škole, rad Jovana Apake. Čuva se i čestica moštiju sv. Jeroteja. Tu je i kivot iz manastira Rmnja koji je donesen u Krupu u toku bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine. Manastirka riznica čuvala je i tri antiminsa: jedan je jerusalimskog patrijarha Teodosija, drugi patrijarha Arsenija IV Šakabente iz 1743. i treći je tzv. Krupski iz 1739. godine.

U manastirskom arhivu čuvana su i 22 turska fermana, od kojih je zanimljiv onaj koji se odnosi na zaštitu manastira Krke,a izdao ga turski sultan Mustafa II u Stambolu.

Brojne bogoslužbene knjige, utvari i druge vrednosti, za manastir je pribavio krupski arhimandrit, veliki putnik i značajni srpski pisac Gerasim Zelić. On kao čvrst borac za pravoslavlje umro je u izgnanstvu, u Budimu 1828. 3elić je prvo svešteno lice koje je bilo član Matice srpske osnovane 1826.godine.

Inače, manastir Krupa je prihvaćao brojna velika pera srpske knjižnjvnosti: uz već pomenutog pisca "Žitija" Gerasima Zelića, u njemu je izvjesno vrijeme boravio i Dositej Obradović; njegov savremenik i zemljak, učitelj Vasilije; Simo Matavulj je u manastiru boravio četiri godine i, prema sopstvenom iskazu tu naučio skrivene ljepote srpskog jezika.

Trudom episkopa Dalmatinskog GG Fotija, danas je manastir Krupa pojući, a sa umnožavanjem bratstva, koje se očekuje uz oca Gavrila, nastupiće i bolji dani.
Eparhija dalmatinska
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jul 05, 2011, 10:19:18 pm »

*

MANASTIR KRUPA




Srpski pravoslavni manastir u dalmatinskom zaleđu.
U crkvi se nalaze bogato rezbarene carske dveri, zbirka ikona i srebrnina venecijanskog porekla iz XVIII veka.
Bogata biblioteka manastira stradala je u drugom svetskom ratu.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Jul 05, 2011, 10:29:43 pm »

*

KRUPA


Krupa. Najstariji srpski manastir u severnoj Dalmaciji. Zapisna tradicija kaže da su ga tu, podno Velebita, 1317. godine sagradili dobegli kaluđeri iz bosanskog manastira Krupe na Vrbasu kod Banjaluke uz materijalnu potporu srpskog kralja Stefana (Milutina) i sledećih dvaju suverena (Dečanskog i Dušana), ali i svekoliku pomoć ovdašnjeg naroda. Sedam vekova duga istorija Krupe više je nego burna, jer su ovi tereni vekovima bili na raskršćima velikih civilizacija — Turske, Venecije, Francuske, Austro-Ugarske... Mnoge su se vlasti menjale, tako da je i Krupa često napadana, skrnavljena i rušena, počev od 1345. pa do Drugog svetskog rata kada su ustaše spalile sve konake, i do ovog poslednjeg ubijanja devedesetih, kada je gotovo sav narod napustio ovaj kraj. Ipak, manastir je, ma koliko stradao, uvek obnavljan.

Prilazimo mu novim asfaltom koji vijuga velebitskim podgorjem. Prolazimo kroz zaseoke, tu tridesetak kuća, ovde koja više, u Žegaru ih je možda i dvestotinak... Zastajemo da propustimo čiču koji tera svoje blago (u ovom se kraju tako zove stado ovaca i koza). Bacio je pogled na novosadske tablice i mahnuo nam. Uzvraćamo pozdravom. Ubrzo smo ugledali manastir kako se beli u dolini. Kraj njega se zapenušanano kotrlja rečica. Mlin je još u dosta derutnom stanju, ali je plato na obali potpuno sređen, sa nizom klupa za namernike. Pozvonili smo. Vrata nam otvara Miroslav, seljan iz obližnjeg Golubića. Kad god može, dođe da pomogne. I peva za pevnicom.

Jeromonah Gavrilo (Stevanović), iguman manastira, dočekuje nas dobrom rakijom i domaćim sokom od limuna koji sam pravi. Ovde je od februara 2000. U zapusteloj svetinji on i episkop dalmatinski Fotije zatekli su hrvatsku policiju koja je dobila zadatak da čuva manastir da ga zaluđene glave ne sruše. Ipak, nije sačuvan i od devastacije. Nijedna soba nije bila čitava, crkva je bila puna otpada, prozori polupani, zvona izrešetana mecima pa stoga gluva, spoljna vrata u fazi raspadanja, dok čuvenog manastirskog muzeja nije ni bilo.

— Kada sam došao u Krupu, zatekao sam pravu pustoš. Manastir zarastao u rastinje, koje kao da je nadiralo sa svih strana. Nije bilo stada da ga brsti ni ljudi da krče. Ni vode, ni struje, od Krupe do Šibenika nije bilo svetla, sablasni mrak kao u srednjem veku. U selima po dvoje-troje ljudi, najviše desetak. Tri nam je godine trebalo samo da očistimo manastir, uklonimo tragove divljanja i dovedemo ga u red — priča nam iguman Gavrilo.

Danas je, potvrđuje, situacija ipak bolja. Manastir i muzej su potpuno obnovljeni, a sačuvana je i dragocena biblioteka u čijim su nedrima i knjige stare više od pet vekova. Freske, koje je još sredinom 17. stoleća freskopisao znameniti hilandarac Georgije Mitrofanović, konzervirane su, a u manastirska riznica je vraćeno i 27 predivnih ikona, među kojima i "Bogorodica sa Hristom" iz 18. veka, te dve ikone čuvenog Jovana Apake: "Hristos, veliki Arhijerej", i "Sv. Jovan Preteča", obe nastale 1600. godine. Lane su u Krupu posetili i predsednici Tadić i Josipović. Zbog njihovog dolaska lokalne vlasti su za jedan dan uradile i ono što godinama unazad nisu — postavile su putokaze koji upućuju ka manastiru.

— Ima, naravno, još puno posla. U prvom redu na freskama, a valjalo bi da se ikonopišu i oltar i priprata, da bi crkva imala svoju punoću. Spolja bi trebalo još malo poraditi na fasadi, gde fali i krst na preslici, kao i da se izvede drenaža terena kako bi se bolje odvele oborinske vode, da ne bi išle pod zidove manastira. U planu je obnavljanje i mlina i štale, a ove godine će biti formirana i gostoprimnica, po ugledu na drevne svetogorske manastire, jer tom periodu nekako pripada i Krupa. Želja nam je da završimo i stari zvonik na obodu manastira. Tu bi nam trebala tri zvona, uz konstrukciju i elektrifikaciju. Imali smo nekih obećanja iz Grada Novog Sada da će nam pomoći, ali još nije bilo konkretnih pomaka. Nadam se da će ih biti — kaže iguman.

Prvih meseci po njegovom dolasku u Krupu u selima koja se naslanjaju na manastir živelo je svega nekoliko Srba. Sada ih je možda hiljadu, vratili su se iz progonstva, ali malo je mladih. U godini budu svega dva-tri venčanja i desetak krštenja. Uglavnom se, kaže iguman, vratila starčad, ali veruje jeromonah Gavrilo, i to će se promeniti i zajednica će molitveno jačati. Ipak, svestan je, kaže, da će trebati mnogo vremena i truda da se, nakon pola veka odcrkvljavanja, ljudi ponovo privedu crkvi. Nadu mu uliva to što na veće praznike manastirska crkva bude puna sveta, na Božić, Vaskrs, dok se na manastirsku slavu, Uspenje Presvete Bogorodice 28. avgusta, u Krupu slije i nekoliko hiljada duša....

Igumanov cilj je i da se ojača manastirska ekonomija, jer to je preduslov i da se uveća bratstvo Krupe. Proteklih desetak godina, međutim, manastiru ništa od imovine nije vraćeno, iako je Eparhija dalmatinska podnela jedinstven zahtev za vraćanje crkvene zemlje i oduzetih ili zaposednutih objekata. U austrijskim knjigama iz 1830. i 1880. navodi se da je u posedu Krupe bilo oko 668 hektara, što goleti što obradivih parcela, a kako od tada ništa nije prodavano, zemlje za povraćaj može da bude samo više.

— U Bratiškovcima kod Skradina imali smo, recimo, 14 hektara maslinjaka i vinograda. I ne postoji ni podatak da ikada išta od manastira oduzimano, već je samo zemlja davana na korišćenje. Ali to nije problem; neka ljudi te njive i dalje obrađuju, samo želimo da se one vode na Manastir. Uostalom, i ovo sa čim sada raspolažemo dali smo ljudima ovdašnjim da rade. Ako će ko šta dati manastiru, neka da, a ako neće, ništa, samo da zemlja ne propada — navodi naš domaćin.

Bezbednosna situacija u ovom delu Dalmacije je, kaže, dosta dobra. Dugo već nije bilo problema, da je neko napadnut ili imao neprijatnosti. U Ravnim Kotarima, bliže Zadru, jeste bilo je i pretnji, bakama su razbijali prozore, ali podno Velebita toga nije bilo.

— Uvek idem u mantiji, i u manastiru i u Zadru — iguman će. — I ne bojim se. Ako će neko da mi psuje četničku mater, da me vređa, meni to ništa ne znači. To sam što sam. Srbin sam pravoslavne vere i poštujem zemlju u kojoj živim, i ako se toga držim, niko me ne može napasti. I ako bi tako svi nastupili, bilo bi manje problema, uveren sam. A ako se neko boji da kaže šta je, taj će bežati i od mačke na putu. Bojaće se od zeca. Poštujem naše komšije Hrvate. Jedni ćemo drugima u goste dolaziti, neka se oni drže svojih uverenja, a mi isto tako svoje ne damo a tuđe poštujemo. Ovde sam dvanaestu godinu, time se vodim, i nemam nikakvih problema. Ne stidim se toga što sam.


Miroslav Stajić, 02/26/2011


SLUŽBA U VETERNIKU

Nedavno je iguman Gavrilo služio Svetu Liturgiju u veterničkoj crkvi. "Bio sam poslom na Teološkom fakultetu u Beogradu, pa me je otac Miloje pozvao da služim u Veterniku u novoj crkvi. Došlo je dosta sveta poreklom iz Dalmacije. Drago im je bilo kada su čuli da je tu i iguman iz Krupe. Imaju oni nostalgiju za ovim krajem, bez obzira na to što su mnnogi sada u vojvođanskoj ravnici napravili kuće. Ali vuče njih Dalmacija. Rođeni su oni u ovom kamenu i njima je prirodnije biti ovde nego tamo", priča iguman.
www.dnevnik.rs
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: