sledeća tema »

[Angelina]

**

NIŠ — NAISSUS

Pod imenom Naissus Niš se javlja sredinom II veka kao prvo od četiri velika utvrđenja vojnog karaktera. Za vlade Klaudija, u III veku, vođena je odlučna borba kod Niša, u kojoj je Klaudije pobedio Gote. U IV veku, za vlade Konstantina Velikog, Niš postaje centar za državne poslove, a posle osnivanja prestanice u Carigradu, ranijem Bizantium-u, Konstantin Veliki svoje rodno mesto Niš koristi za odmor.
 
U istom veku buktala je sektaška borba između arijevskog i nikejskog tumačenja hrišćanske vere. U ovaj grad sklanja se Atanasije, aleksandriski arhiepiskop, posle progonstva od strane arijevaca 349 godine. Za vlade Julijana Apostata Niš je bio veliko i jako strateško mesto, tako da se u grad sklanja Julijan Apostat od napada Konstancija, koji je nikejac, a gonio je Apostatu zbog njegovog vraćanja mnogoboštvu.
 
U periodu Konstantinovih naslednika antički izvori pominju da je predgrađe Niša bila Mediana. Godine 441 Niš su razorili Huni, prilikom svoje najezde na Balkan. U takvom stanju ostao je sve do dolaska Justinijana na vlast, koji ga je obnovio i pretvorio u utvrđenje za odbranu od varvarskih najezdi, tako da ga ni Sloveni nisu mogli osvojiti 550 godine. Tek docnije, kad su Sloveni ovladali Balkanom, zauzet je i Niš.
 
U srednjem veku ovaj grad ne gubi svoju važnost. Tada je bio lepa i uređena varoš, kroz koju su prošli ratnici III krstaškog rata. Tu se i Nemanja sastao s Fridrihom Barbarosom 1189 godine.

SPOMENICI KULTURE | Urednik: MILORAD PANIĆ SUREP | Prosveta, Beograd 1951

[Angelina]

**

NIŠ — AMBIJENT GRADA I OKOLINE

Oj, Nišavo, vodo mutna, ja te gazim često puta, Pa i ti me ne zanese, Oj, Nišavo! Tamo dole pokraj vira                  . Šetasmo se ja i Mila, jedno drugom šaputasmo, Oj, Nišavo! Pa i ti me ne zanese, Oj, Nišavo!

Velike epohe ostavile su traga u Nišu. Neki narodi su ga obogatili, drugi rušili pišući istoriju Evrope u jednome gradu. Na korak izvan grada opstaje tajnoviti svet prelepih klisura, šuma, životinja koje šapuću odvažnima novu viziju života, a miris planina draži čula nagoveštavajući preporod. Prestonica južne Srbije u autentičnoj atmosferi strastvene muzike i ukusne hrane niških kafana opija šarmom i toplinom.

Niške planine — tajnovite, devičanske, otkrivaju praiskonsku vezu čoveka i prirode kada se na vrhovima nađemo sami, okruženi šumom, potocima i nebom.

Sa planine presečene liticom skaču paraglajderi, iza okuke penušava reka igra se čamcem, neistražena pećina skriva podzemne hodnike, a mirnoća prirode namah prelazi u bujicu koja puni adrenalininom.

Ništa ne otvara tako dobro apetit kao izlet sa društvom u oaze čistog vazduha: Sićevo, Bojanine vode ili Jelašničku klisuru.

Okruženo ostacima rimskih kastruma, pećinama, gde su živeli praistorijski ljudi, iz zelenila klisure izranja selo Sićevo nudeći putniku namerniku dah seoskih načina života iz davno prohujalih vremena.

Bogata čistim vazduhom, termalnim vodama i gasom radonom, Niška Banja je poznata po lečenju mnogih bolesti — nekada kod Rimljana i Turaka Osmanlija, a danas građana Srbije i regiona.

Pravoslavni ktitori prepoznali su mističnost niških planina i brda, te su svoje crkve i manastire podizali na njihovim obroncima.

Tajanstveni artefakti iz praistorije, antike i srednjega veka izloženi u arheološkoj sali Narodnog muzeja u Nišu samo su mali deo kulturnog blaga koje leži sakriveno u slojevima niške kotline.

Osetitite duh kasne antike na razvalinama Medijane, privremene rezidencije šestorice rimskih careva i antičkog Naisusa, rodnog mesta Konstantina Velikog, najznačajnijeg evropskog vladara.

Niška tvrđava, simbol grada, smeštena u samom centru na obali reke Nišave, predstavlja jedno od najočuvanijih i najlepših osmanskih vojnih zdanja na Srednjem Balkanu. Građena od strane Rimljana i Srba, rušena je i obnavljana više puta, da bi joj konačan izgled dali Turci 1723. godine. Niš je jedan od retkih gradova u svetu sa impozantnom tvrđavom u najužem centru grada, a čije se težište nije pomeralo tokom dva milenijuma.

Sinđelić Stevan sa trista druga Stoji na šancu pa im se ruga, A Turaka sve je više Sobom šanac ispuniše. A Sinđelić jadan stanu                  .

Te na desnu glednu stranu, Iza pasa pištolj trže Oganj skresa u džebanu. Nema više starog šanca Tamo stoji pusta raka, Nema više Sinđelića Ali nema ni Turaka.

                                                                                                            Srpska narodna pesma

U nekadašnjem nemačkom koncentracionom logoru na Crvenom Krstu, ambijent će vas podsetiti na nacistički teror u Drugom svetskom ratu, progon Srba, Jevreja i Roma koji su ubijeni na stratištu — Bubanj brdu.

Danas dominantno pravoslavni grad, Niš je oduvek bio multikonfesionalna zajednica, pagana, hrišćana i Jevreja. Dubrovčani, a potom i graditelji pruge, doneli su katoličanstvo, Turci islam, a Niš je postao dom i protestanata, pre svega adventista.

Prelepe zgrade sagrađene pre Drugog svetskog rata svedoče o prohujaloj epohi i kulturi građanskog Niša, potisnutoj nakon završetka Drugog svetskog rata.

Nišlije su podigle spomenik oslobodiocima grada i borcima za nezavisnost Srbije, ali i kralju Aleksandru Karađorđeviću koji je ukinuo državu Srbiju i stvorio Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca.

U najlepše srpske gradove možemo uračunati i Niš sudeći po lepoti njegovih devojaka i momaka čija je strastvenost čuvena.

Južnjački merak, vedra zabava, ukusna i pikantna kuhinja, ostali su u srcima i maštanjima gostiju niških kafana, da bi im se iznova vraćali, bežeći od stresa užurbane svakodnevnice.

Noć je vreme kada se Niš budi. Otvorite vrata diskotekama, klubova i kafića i umešajte se u reku mladih atraktivnih devojaka i mladića željnih dobre zabave.

Ukoliko ste ljubitelji dobrog džeza, horskog pevanja i domaćeg filma, izuzetan provod  možete naći i za vreme ovih impresifnih festivala koji se dešavaju tokom leta u Niškoj tvrđavi.

NIŠ Ambijenti grada i okoline
Izdavač: Turistička organizacija Niš
Za izdavača: Uroš Parlić, direktor
Autor teksta: Marko Đorđević
Godina: 2013