Nova Pavlica
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nova Pavlica  (Pročitano 5757 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Jun 26, 2011, 10:17:45 pm »

**


NOVA PAVLICA


U neposrednoj blizini Stare Pavlice nalazi se crkva Vavedenja zvana Nova Pavlica. Podigla su je vlastela braća Musići, Stevan i Lazar, 1397—1398 godine. Zgrada je dobro očuvana, ali su kasnija doziđivanja i prepravke prilično izmenili njen prvobitni izgled.
 
Arhitektura crkve ima odlike moravske škole. U njenoj osnovi pojavljuje se čist upisani krst kombinovan sa trolistom karakterističnim za epohu. Centralni prostor nadvišen je kubetom koje se oslanja na četiri vitka stuba. Na fasadama je skoro sasvim izostavljena uobičajena dekoracija. Zidovi su omalterisani, neraščlanjeni, a otvori svedeni na minimum. Tek u gornjim delovima zgrade, na kalkanima i tamburu, pojavljuju se slepe arkade kao jedini dekorativni akcenat. Uz prvobitnu crkvu dozidana je kasnije priprata zasvedena slepom kalotom, a u novije vreme dvospratna kula-zvonara.
 
Živopis je dugo vremena bio pod slojem kreča (očišćen je 1932 godine). On je prilično očuvan u donjim zonama, dok su gornje uglavnom stradale od vlage. I pored toga što pripadaju krugu provinciske umetnosti, i pokazuju izvesne stilske neujednačenosti, ove freske su delo talentovanih majstora. Dobar kvalitet njihovog rada naročito se opaža u obradi glava koje su i solidno crtane i vešto modelisane.
 
Raspored fresaka ne otstupa od uobičajenog u ovo vreme: u donjoj zoni ređaju se figure svetih otaca, pustinjaka, ratnika, a iznad njih su medaljoni; u gornjim zonama naziru se scene od kojih veći broj pretstavlja razna čuda Hristova. Slike ktitora nalaze se na severnom delu zapadnog zida.


SPOMENICI KULTURE | Urednik: MILORAD PANIĆ SUREP | Prosveta, Beograd 1951
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jun 26, 2011, 10:39:02 pm »

*

MANASTIRI U RAŠKOJ — DRAGULJI BEZ GOSTIJU





Mada "raspolaže" Kopaonikom i Golijom, centrima koje godišnje poseti na desetine hiljada turista, siromašna opština Raška mogla bi da živi od takozvanog "manastirskog turizma", jer na svojoj teritoriji, u prečniku svega pet-šest kilometara, ima manastire Gradac, Staru i Novu Pavlicu koji bi mogli biti "mamac" za hiljade turista koji svakodnevno, zimi zbog Kopaonika, a leti zbog mora, prolaze Ibarskom klisurom, tik pored ovih dragulja. Samo retki svrate da ih posete.

Nova Pavlica sagrađena je 1383. godine, zadužbina je Draginje, sestre kneza Lazara. U njoj su, jedan pored drugih, sahranjeni njeni sinovi Lazar i Stefan Musić, koji su naslikani na zidu iznad svojih grobnica. Freske su dobro očuvane, u sarkofazima su sačuvane njihove kosti.
 
Crkva ima veliku vrednost, blizu je Ibarske magistrale, ali nas samo retki namernici posećuju — šteta — imali bi šta da vide i puno toga da nauče — kaže monahinja Jelena koju zatičemo nz izlazu iz Nove Pavlice.
 
Nekoliko metara dalje nalazi se Stara Pavlica, za koju nema pouzdanih podataka o vremenu nastanka. Prvi put se pominje u 12. veku kao muški manastir i kao metoh manastir Studenice, u darovnoj povelji kralja Stefana Prvovenčanog, ali se veruje da je nastala pre epohe Nemanjića.
 
Danas su očuvani samo ostaci crkve, posvećene svetim apostolima Petru i Pavlu. Posetioci su veoma retki — dodaje monahinja Jelena.
 
Pet-šest kilometara, sa druge strane Ibra i Ibarske magistrale, nalazi se manastir Gradac, zadužbina Jelene Anžujske, žene kralja Uroša Prvog. Manastir posvećen Blagovestima, podignut je oko 1270. godine, a živopisan je verovatno 1.275. godine.
 
Kraljica je ovde osnovala prvu žensku školu, ovde je, znanjem donetim sa francuskog dvora, učila mlade devojke tkanju i tapiseriji, ovde je i sahranjena, a u njenu čast svake godine se održava i tradicionalna kulturna manifestacija Dani jorgovana, a svaki namernik uvek je lepo primljen od strane manastirskog sestrinstva.

Šteta je da imamo takve dragulje, a da ih uopšte ne koristimo i u turističke i edukativne shvrhe. Gro naših gostiju želi da obiđe Studenicu, ali i Gradac i Novu i Staru Pavlicu. Na žalost, ni opština Raška nije mnogo učinila da iskoristimo ovog bogatstvo naše istorije za koje se interesuju Englezi, Rusi, Mađari, Ukrajinici i drugi naši gosti.

Pravimo poseban program manastirskih tura koje će obuhvatiti i srednjovekovne spomenike u okolini Ibra — kaže Andrija Jeremijević, podpredsednik Udruženja hotelijera na Kopaoniku.
 
Mi smo prošle godine imali program odmora i edukacije dece Srba koja su rođena i odrasla u inostranstvu, na Kopaoniku su učili srpske običaje i srpsku istoriju, mnogi su prvi put bili u Srbiji, svi su obavezno želeli da odu u Gradac i da obiđu obe Pavlice.
 
Ovoga leta biće ih još više — naglašava Jeremijević i nada se da će se u akciju turističkog iskorišćenja ovih svetinja mnogo ozbiljnije uključiti opština Raška i njen turistički savez.



DEVOJAČKA STENA

U Brveniku, pored same Ibarske magistrale i na putu ka manastiru Gradac nalazi se visoko stenovito brdo — Devojačka stena. Kako kaže legenda, ovaj stenoviti vrh dobio je ime po nepoznatoj devojci koja je bežeći ispred turskih raspomamljnjenih vojnika, a da bi sačuvala svoju čednost, skočila sa stene i okončala svoj mladi život. Veći broj turista želi da se, organizovano i us klopu posete celom ovom kraju, popne i na Devojačku stenu.

 
D. N. Petrović | 15.03.2011 | VESTI online
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: