Osobenosti srpskog pravoslavlja
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
RIZNICA SRPSKA « ŽIVOT I OBIČAJI SRBA « Srpsko pravoslavlje « Osobenosti srpskog pravoslavlja
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Osobenosti srpskog pravoslavlja  (Pročitano 7532 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Jun 11, 2011, 12:34:25 am »

**

MOLITVA GOSPODNJA


Očenaš se naziva Molitvom Gospodnjom zato što je sam Gospod naučio Apostole da se njome mole. Gospod je u njoj, na tajanstven način, sažeo svu veru i sve molitve. Zato sa Očenašem treba ustajati i legati, živeti i umirati.

OČE NAŠ koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dođe Carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zla.


DVE NAJVEĆE ZAPOVESTI

1.   Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim i svim i svom snagom svojom.

2.   Ljubi bližnjega svog kao samog sebe.


DESET BOŽIJIH ZAPOVESTI

1.  Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.

2.   Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.

3.   Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.

4.   Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5.   Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6.   Ne ubij.

7.   Ne čini preljubu.

8.   Ne kradi.

9.   Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

10. Ne poželi ništa što je tuđe.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 30, 2014, 11:38:02 pm »

**

OSOBENOSTI SRPSKOG PRAVOSLAVLJA


Opstajući vekovima između Istoka i Zapada, srpsko pravoslavlje je, pored onoga što je dolazilo iz Vizantije, uvek primalo štošta i od zapadne kulture. Tragovi tog dopunjavanja kultura vidljivi su u građevinarstvu, slikarstvu, književnosti, muzici, kao umetničkim izrazima jednog narodnog duha koji se na ovim prostorima razvijao.
 
U srpskom pravoslavlju najdublji trag je ostavio prvi arhiepiskom Srpske crkve Sava Nemanjić. Živeći i radeći u vreme kada su Srbi imali svoju državu, i jednu nacionalnu crkvu, on je, u stvari, postavio temelje za očuvanje identiteta svog naroda i u vekovima kada je živeo pod tuđinskom vlašću. Jer specifičnost čoveka iz srpskog naroda je vekovima bila upravo ta pripadnost Crkvi.
 
Srpsko pravoslavlje ima dva fenomena, dve osobenosti karakteristične samo za nju. To su: krsna slava i religiozno transformisana kosovska tragedija.
 
Fenomen slave nije sasvim osvetljen. Činjenica je, ipak, da ovu vrstu praznika imaju samo Srbi. U nizu dosta raznorodnih pretpostavki najlogičnijom se čini teorija kako je to, u stvari, prehrišćanski kult koji je, posle pokrštavanja Srba, hristijaniziran, i koji predstavlja uspomenu na dan pokrštavanja porodice.

Fenomen kosovskog boja u samom pravoslavlju je sasvim specifičan. U potpuno oformljenoj hrišćanskoj duši naroda, teška tragedija kosovske bitke podignuta je iznad istorijske realnosti i pretvorena u nacionalni mit svenarodnog iskuspljenja.
 
Kao što hrišćani u Hristovoj smrti pored stradanja vide i najavu dolaska boljih vremena, tako je jedna izgubljena bitka živela u narodu kao osnova i priprema za neku buduću pobedu.

HRAM
 
Hram je osvećena zgrada, namenjena bogosluženju, a naziva se još i crkvom, domom molitve, domom Božjim. Još rano posvećuju se ili uspomeni na neki događaj iz Hristovog života, (vaskrsenje, vaznesenje), Bogorodici (rođenje, uspenje, vavedenje), ili pojedinim hrišćanskim svetiteljima (Sv. Nikoli, Sv. Jovanu, Sv. apostolima Petru i Pavlu), a događaj ili svetitelj kome je hram posvećen naziva se hramovnom (crkvenom) slavom, koja se svečano proslavlja.

UNUTRAŠNJOST PRAVOSLAVNOG HRIŠĆANSKOH HRAMA
 
Pritvor (paperta, pronaos) nalazi se na zapadnom ulazu. Nekada je imao dva dela, otkriveni spoljašnji, u kojem su stajali oglašeni i veliki grešnici, kojima je crkva, privremeno ili trajno zabranila ulazak u hram. Iz ovog pritvora ulazilo se u unutrašnji, pokriven, u kojem su stajali pokajnici, i u kojem se nalazila krstionica. Danas u hramovima nema spoljašnjeg, a u unutrašnjem, gde ima, stoje žene, pa se unutrašnji naziva ženskom crkvom.
 
Srednji deo hrama (naos, lađa crkve): u ovaj deo se ulazi iz unutrašnjeg pritvora, i obično je jednu stepenicu niži, čim se ističe simbolika crkve kao lađe u kojoj putnici nalaze utočište i spasenje. Na sredini lađe je stočić (analoj) sa ikonom svetitelja ili praznika kome je hram posvećen. Lađa je namenjena vernicima. Prema oltaru nalazi se uzvišeni prostor — soleja, na čijem je središtu amvon — okruglo uzvišenje, sa jednom ili tri stepenice, namenjeni đakonima za liturgička čitanja.
 
Uzvišeni deo lađe — soleja, namenjen je sveštenicima i crkvenoslužiteljima.
 
Lađa je od oltara, trećeg dela hrama koji se nalazi na istoku, odvojena pregradom — ikonostasom, koji je ukrašen ikonama, postavljenim po strogo utvrđenom redosledu, a na vrhu se nalazi raspeće.
 
Oltar je najsvetiji deo hrama jer se u njemu obavljaju svete službe, i u simboličnom smislu, predstavlja nebo u kome Bog obitava.
 
Na sredini se nalazi sveti presto, koji simbolično predstavlja Hristov grob.

KAPELA
 
Kapela je crkvica u kojoj se služi bogosluženje za određeni krug ljudi. Postoje manastirske, episkopske, kapele pri bolnicama i druge.

ZVONIK

Zvonici su tornjevi na čijem se vrhu smeštaju zvona. Zvono simboliše glas Božji.

GROBLJE

Groblje je mesto gde se sahranjuju mrtvi. Mrtvi se polažu licem prema istoku da bi gledali Onoga koji dolazi od izlaska sunčeva i koji je svetlost sviju. Spomenik na grobu vernika je krst, a skrnavljenje groba je greh.

ZNACI I RADNJE PRI MOLITVI
 
Svaku pravoslavnu molitvu karakterišu i sledeći znaci i radnje: krsni znak, blagosiljanje, stajanje, okretanje prema istoku, poklon, klečanje, pokrivanje i otkrivanje glave, osvetljenje i kađenje.

KRSNI ZNAK
 
Svaka služba i molitva u Pravoslavnoj crkvi počinje krsnim znakom. Krsti se sa tri prsta desne ruke (palcem, kažiprstom i srednjim, a mali i domali su savijeni uz dlan) dodirivanjem čela, prsa desnog pa levog ramena. U isto vreme se izgovara vo imja Oca (čelo — posvećivanje uma Bogu)... i Sina... (prsa — posvećivanje želja)... i svjatago Duha (desno pa levo rame — posvećivanje snage Bogu). Na kraju činjenja krsnog znaka izgovara se Amin.

BLAGOSILJANJE
 
Ovaj čin vrše sveštena lica, kojima se vernici, pri susretu, obraćaju sa blagoslovi, oče. Vernici, po primanju blagoslova, čine naklon.

STAJANJE

Ovaj običaj pri molitvi nasleđen je od starozavetne Crkve, i hrišćani, na ovaj način iskazuju poštovanje prema Bogu.
 
OKRETANJE PREMA ISTOKU
 
Smatrajući istok carstvom svetlosti, pravoslavni hrišćani se, za vreme molitve, okreću u ovom smeru, izražavajući pri tome želju da iz carstva tame, greha, pređu u raj, koji je po Svetom pismu, na istoku. Drugi razlog okretanja prema istoku je sadržan u činjenici da je Isus Hristos bio razapet licem okrenutim prema zapadu, pa se vernik, okrećući se prema istoku, u stvari, okreće prema njegovom licu.

POKLON

Klanjanje je izraz poštovanja prema Bogu. Dubina poklona je srazmerna osećanju grešnosti i pobožnosti vernika.

KLEČANJE
 
Klečanje je izraz najdublje skrušenosti i smernosti pred Bogom. Crkva propisuje obavezno stajanje pri bogosluženju u nekim prilikama ali dozvoljava i klečanje, držeći se načela neograničavanja vernika u načinu izražavanja njihovih osećanja, tako da stav ni u jednom slučaju nije u suprotnosti sa crkvenim pravilima.

POKRIVANJE I OTKRIVANJE GLAVE
 
Muškarac hrišćanin pri molitvi skida kapu, a pobožniji to čine i pri samom pominjanju Božjeg imena, pri prolasku pored crkve ili nekog drugog osvećenog mesta. Žene pri molitvi pokrivaju glavu maramom.

IKONA

Kada o ikonama govori teolog, objašnjenje je opširnije; Ikone izobražavaju lik Spasitelja našeg Isusa Hrista i dogaćaje iz Njegovog dramatičnog života. Ono što je zapisano u Jevanđelju, to je predstavljeno našim očima tako što je i u boji naslikano na zidovima hrama, ili na drvetu, ili u oblicima neke druge materije. Ono što se čitanjem prikazuje našim ušima, to se isto gledanjem prikazuje našim očima. Pored Isusa Hrista, na ikonama se pojavljuju likovi njegove majke Marije Bogorodice, anđela kao nebeske vojske ili vojske Gospodnje, kao i likovi ljudi koji su uspeli duhovno da se uzdignu iznad ostalih i postanu sveci.


Slobodan Reljić i Momčilo Petrović
Srpski Narodni kalendar za prostu 1997. godinu | Priredili Aleksandar Jovanović & Slobodan Čvorović | Čačak
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 31, 2014, 12:06:22 am »

**

POSTOVI

(svi datumi su označeni po starom kalendaru)


VIŠEDNEVNI

— Veliki post i Strasna sedmica, od 25. februara do 13 aprila;
— Petrovski post, od 10 do 28 juna;
— Velikogospojinski post, od 1 do 14 avgusta;
— Božićni post, od 15 novembra do 24 decembra.

JEDNODNEVNI

— Svake srede i petka osim trapavih sedmica;
    Krstovdan uoči Bogojavljenja, 5 januar;
    Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, 29 avgusta;
— Vozdviženje Časnog Krsta-Krstovdan, 14 septembar.

TRAPAVE SEDMICE

    Post je razrešen sredom i petkom sledećih sedmica:
    Iza nedelje o mitaru i fariseju, od 3. do 9 februara;
    Siropusne sedmice, od 17 do 23 februara;
— Svetle sedmice od 14 do 20 aprila;
— Duhovske sedmice, od 2. do 8 juna;
— Od Božića, 25 decembra 1997. do Krstovdana 5. januara 1998. godine.


HRIŠĆANSKI POST vodi poreklo od Isusa Hrista. On je sam postio, govorio o postu i rekao da će Njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili, a tako je bilo kroz svu istoriju Crkve do danas. Post je sve svete rukovodio u životu po bogu (Sv. Vasilije Veliki). Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a više od svega, proslavljanje Boga i poštovanje Njegovih svetih. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane, tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstva i vršenju sviju evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije Veliki opominje: Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.

HRIŠĆANSKE VRLINE Svaki srpski pravoslavni dom ima: ikonu krsne slave, krst, kandilo, kadionicu, svećnjak, bosiljak, tamjan, sveto pismo i kalendar.

Pravoslavni vernici praznuju sve praznike obeležene u kalendaru crvenim slovima i učestvuju u prazničnim i nedeljnim bogosluženjima, zovu i prihvataju u svoj dom paroha i vrše verske obede.

Molitve se vrše za zdravlje članova domaćinstva, svojih kumova, rodbine i prijatelja, za mir u celom svetu, za život po božijoj volji, za pokoj duše svojih predaka, umrlih braće i sestara, dece, rodbine, kumova i svih prijatelja.

Naročita pažnja se posvećuje verskom i moralnom vaspitanju mladih.

Krsna slava se poštuje kao najveća svetinja.

Hrišćanska vrlina je časno i odgovorno živeti, u slozi i ljubavi sa bližnjima.

U granicama mogućnosti, dobrovoljnim prilozima, treba pomagati gradnju hramova i druge svetovne i humanitarne akcije.


Srpski Narodni kalendar za prostu 1997. godinu | Priredili Aleksandar Jovanović & Slobodan Čvorović | Čačak
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: