Brvnare
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Brvnare  (Pročitano 4678 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: April 16, 2011, 01:28:20 pm »

**

SPOMENICI KULTURE

BRVNARE


Pored velelepnih i opšte poznatih naših manastira — zadužbina svetih i slavnih Nemanjića i drugih naših vladara i zadužbinara, ima Srpska crkva i njen blagočestivi narod još uvek i na desetine veoma skromnih, jednostavnih, sirotinjskih bogomolja, među koje spadaju i tzv. crkve brvnare.

Pojedine crkve brvnare (jer su sagrađene od drveta) takođe su zadužbinarska dela, ali se o njima nažalost veoma malo zna u našoj široj javnosti, a posebno izvan granica naše zemlje. Da pojasnimo ovo jednim savremenim poređenjem:
 
Kao što ponosni i civilizovani Englezi, na primer, malo — nimalo znaju o svojim okruglim crkvama tzv. rotundama (imaju svega četiri takve crkve), tako i mi savremeni Srbi — Nemanjino i Savino potomstvo — malo — nimalo znamo o svojim crkvama brvnarama. A to je nepravedno. To nije na svom mestu; nije nam za pohvalu, nego za osudu! Jer te crkve su istorijski raliteti i kao takve spadaju u veoma malu grupu crkveno narodnih dobara nasleđenih od naših predaka minulih vremena. To je važan razlog da o njima i više i bolje znamo, da ih još više i još bolje čuvamo i održavamo, jer je samo takvo staranje o njima dolično i dostojno svake pohvale i priznanja da smo kulturan narod, da smo Božji narod.
 
Uopšteno govoreći, crkve, — brvnare potiču iz vremena turskog ropstva; kada su u srpskim zemljama preovladavala nemirna vremena: bune, prevrati, seobe, neizvesnost... Tada su bogomolje podizane iz nužde i na brzake, da posluže svojoj svrsi za neko kraće vreme — samo dok ne dođu bolja vremena: slobodna, mirna, stabilna, zakonska i pravedna.
 
Jednu grupicu takvih bogomolja iliti crkava — brvnara nalazimo u Smederevskom kraju. To su: crkva Sv. velikomučenika Đorđa u Krnjevu; Sv. Pokajnica kod Velike Plane i "stara" crkva u Lozoviku. Sve tri veoma su slične, jednostavne i skromnih su razmera, ali je Sv. Pokajnica najpoznatija i najatraktivnija među njima. I samo njeno ime pobuđuje radoznalost i privlači mnoge posetioce i poklonike koji tokom cele godine svraćaju na ovo sveto i neobično mesto. Otuda proizilazi potreba da kažemo koju reč više o ovom srpskom crkvenonaradnom dragulju — o brvnari Sv. Pokajnici.


Protosinđel Hadži Nikodim Đurakov | Crkva i manastir SVETA POKAJNICA | Manastir Pokajnica, 2005. godine
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Septembar 11, 2011, 12:27:44 am »

**

SPOMENICI KULTURE

BRVNARE


Našem seljaku nikada nije bilo teško sjediniti korisno sa lepim. Njegov praktičan smisao oduvek je naporedo delao s težnjom da što ukusnije reši pitanje svoga stana.
 
Ovakvi su rezultati postizavani u ranijem narodnom građevinarstvu na vrlo iskren i logičan način. Međutim, iskrenost i logičnost u seoskoj, narodnoj arhitekturi, odavno su počele da se menjaju usled promene shvatanja života, prirodnim razvojem događaja, usavršavanjem tehnike, saobraćajnim vezama, tako da danas imamo potpuno novu sliku sela.
 
Od starog narodnog neimarstva na prvom mestu padaju nam u oči kuće i crkve brvnare, koje su se delimično i do danas zadržale, pretežno u zapadnim predelima Srbije. Osnovni oblik jednodelne kuće poznat je bio Slovenima još u najstarija vremena. Drveta je bilo u izobilju, te je ono, sasvim prirodno, i upotrebljavano kao najpogodniji građevinski materijal. Docnije, čuvene drvodelje iz Osata u Istočnoj Bosni gradili su po Šumadiji svoje poznate "osaćnke". Postavljena na kamenim temeljima, hrastova brvna su se na uglovima sučeljavala i gradila "kuću". U njoj je nasred odeljenja gorela vatra čiji je dim nekada izlazio neposredno kroz krov, pa je zatim došao dimnjak sa drvenim "kapićem". Krov je bio strm. Njegov pokrivač je najpre bila slama a zatim šindra i još sitnije hrastove daščice zvane "klis". Mali proseci na brvnima služili su kao prozori. Ovakva jednodelna brvnara povećavala se dodavanjem novih odeljenja i tremom koji drže drveni stupci često umetnički obrađeni. Pored kuća za stanovanje, ponekad su ukrašeni rezbarijama i stari ambari, koševi, vodenice i druge pomoćne zgrade.
 
S druge strane, Piroćanci su u istočnim krajevima gradili "pletaru", "čatmaru" ili "bondručaru". Ovde je drvena konstrukcija oblepljena blatom a nizak krov pokriven ćeramidom. Na jugu, slična joj je "kosovska prizemljuša" koja može biti građena i od kamena. Kod nje se trem proteže celom dužinom zgrade.
 
U drugoj polovini XIX veka Osaćani, Piroćanci i majstori sa Kosova susreću se na gradilištima. Kao posledica ovoga mešanja stvaraju se kombinovane zgrade — polubrvnare, polučatmare — uslovljene i samim zemljištem.
 
Mnoge od ovih kuća propale su usled slabe postojanosti građe. Nove se nisu podizale usled sve većeg krčenja šuma, uticaja grada i izmenjenog načina života.
 
Među našim starim brvnarama naročito se ističu seoske crkve, koje svojom arhitektonskom koncepcijom i obradom pretstavljaju dragocene spomenike narodnog neimarstva.
 
Crkva brvnara građena je slično kući brvnari. Poslednjih sto godina robovanja pod Turcima, crkva brvnara je zbog svoje verske uloge morala u XVIII i početkom XIX stoleća ostati skrivena u šumi. Njena razmera je razmera jedne obične kuće koja ima izduženu pravougaonu osnovu. Visoki i strmi krov prekriva celu zgradu, nad čijim se slemenom jedva nazire krst. Spolja, crkva brvnara razlikuje se od kuće svojim višeugaonim ili potpuno zaobljenim završetkom oltarskog prostora. Iznutra, zgrada je podeljena na tri dela (priprata — "ženska crkva", glavni prostor, oltar), a tavanica zasvedena profilisanim užljebljenim daskama. Posle Drugog ustanka, postojeći hramovi dobijaju trem sa zapadne strane, sa harmonično raspoređenim stubovima. Nove su crkve većih dimenzija, jer nema više nužde da se grade po skrivenim mestima.
 
Arhitektura crkve brvnare i njena umetnost ponikle su u narodu. Po svome položaju, obliku, građi i veličini, ova crkva jasno ukazuje na vreme u kome je podignuta. Po rezbariji i drugim ornamentima na ulaznim vratima, unutrašnjim pregradama, po naivnim slikama svetaca i šarama na ikonostasu, po prisnoj tamnoj unutrašnjosti koju jedva osvetljava rešetkasta svetlost prozorčića, crkva brvnara ispoljava originalnu umetničku finoću urođenu i najširim slojevima.
 
Pred kraj prve polovine prošlog veka, skromna crkva brvnara završava svoju ulogu. Nju u potpunosti zamenjuju bogatiji, zidani hramovi. Za poslednjih sto godina istrulelo je i nestalo mnogo ovakvih spomenika. Danas ih je ostalo jedva preko tridesetak koji životare obično pored novosazidanih. U XVIII i početkom XIX veka razni putopisci nabrojali su u Srbiji preko sto pedeset ovakvih građevina.





SPOMENICI KULTURE
Vodič priredili službenici i saradnici
zavoda za zaštitu i naučno proučavanje
spomenika kulture NR Srbije
Urednik: MILORAD PANIĆ SUREP
Prosveta, Beograd 1951
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: