sledeća tema »

[Angelina]

*

SPOMENICI KULTURE

Sopoćani: apostol Jovan

Autor fotografije nepoznat

[Angelina]

**

SPOMENICI KULTURE

U V O D

PROŠLOST ljudske delatnosti, a pogotovu život predaka, oduvek je budila veoma jaku radoznalost i pažnju savremenika. Tome saznanju naša misao živo teži raznovrsnim putevima: proučavanjem starih društvenih organizacija i političkih zbivanja, ekonomike, biografija znamenitih ličnosti, književnosti, plastičnih umetnosti itd. Čak bi se moglo reći, da skoro nema savremenog otkrića koje nije inspirisano dahom prošlosti. Takvo interesovanje za sve ono što nam je prethodilo, pored mnogih užih pobuda i individualnih naklonosti, da se objasniti činjenicom što se to interesovanje nalazi u obnovi trajne opšte-ljudske težnje da savlada životnu prolaznost i da neprekidno pomiče progres unapred.

Put u prošlost naše zemlje koji smo mi odabrali, nije ni naučna analiza problema ni literarno uživljavanje u određeno vreme i sredinu; on se čak ne orijentiše ni prema sličnim manifestacijama u razna doba. Mi polazimo da obiđemo najznačajnije materijalne objekte, a često i neznatne ostatke kultura koje su nekada cvale na današnjoj teritoriji Republike Srbije, ili su je tek zapljuskivale. Pri tim posetama izlagaćemo samo one podatke o kojima mislimo da su neophodni za razumevanje dela, ili — u više slučajeva — jedine koji su se sačuvali do nas. Sve ostalo treba da nam kaže sam spomenik.

Na ovakvu posredničku ulogu odlučili smo se iz više razloga, od kojih je najvažniji taj — da istorisko-umetnički dokument što manje tumačimo indirektnim sredstvima. Reč nije ni jedini ni uvek najmoćniji izraz ljudskog duha, jer se on otiskuje u svakoj materiji koje se dotakne: od oruđa za samoodbranu (i napad, gline za posuđe, opeke za stan, kamenih blokova za monumentalne hramove i tvrđave, boje potrebne za oličenje stvarnih ili imaginarnih pretstava, pa sve do govornih i zvučnih kreacija neizmernog bogatstva misli i osećanja. Jasno je da pritom bira baš onaj oblik u kome će se najpotpunije izraziti. A spomenici preko kojih mi želimo da pogledamo u prošlost uglavnom su oni na koje je čovek utisnuo svoju zamisao, svoje raspoloženje i svoje vreme udarom zidarskog čekića, grnčarskim vitlom, rezbarskim nožem i slikarskom kičicom.

Pri takvom stanju, izbor i neposredno pretstavljanje dela mnogo su važniji od knjiške istorisko-umetničke analize uslova postanka i stepena kvaliteta. Jer, koja to umna interpretacija može zameniti ono silno osećanje koje u posmatraču budi plod ljudskog rada od pre nekoliko vekova, ili nekoliko desetina vekova, često bez obzira na naše stečene poglede! Njega ne izazivaju ni brižljive činjenice naučnika niti istančan ukus estete, što — razume se — nije za potcenjivanje. Tu iskru, koja preskače vekove i prostore, pali jedan drugi dodir — susret dva duha na jednom istom poslu: u naporu da se materijalizuju i razviju dalje. Zato se komadi posuđa iz preistorije, srednjevekovna rezbarija ili freska, pa čak i portret građanina XIX veka, ili zarastao šanac iz Prvog ustanka ne daju ceniti našim običnim, svakidanjim merilima. Čar i pelud dalekih vremena, koji su na njima uvek prisutni i trajni koliko i sam materijal, čine ih mediumima i magnetskim poljima naše mašte. Osetimo li to i razgrnemo li žeravicu u njima zapretanu, dobićemo onaj oganj koji će nam u dubokoj noći prošlosti osvetliti davno minuli život.

Toga radi, spomenici starih kultura moraju se, pre svega, gledati. Njih treba čitati kao jednu jedinstvenu knjigu neprekidne ljudske delatnosti. A ovim svojim vodičem mi smo samo naznačili stranice te knjige, na kojima se valja pažljivije zadržati. Takav zadatak uslovio je naš sledeći raspored materijala, tekstove i ilustracije.


SPOMENICI KULTURE
Vodič priredili službenici i saradnici
zavoda za zaštitu i naučno proučavanje
spomenika kulture NR Srbije
Urednik: MILORAD PANIĆ SUREP
Prosveta, Beograd 1951

[Angelina]

*

O "SPOMENIČKOM NASLEĐU SRBIJE"


Briga o nasleđu jednog naroda stara je koliko i samo nasleđe jer se ona spočitava kako u procesu stvaranja tako i kroz život stvorenog. Ono što u prah pretvori vreme traje nevidljivim sjajem kojim smo obliveni, ponekad i ponegde, ne nalazeći izvor obasjanja u vidljivom. Briga o nasleđu je neprekidna i sveprisutna i uvek potaknuta dubokim osećanjima koja silaze u predački koren i koja su predukus budućih dana. Teško je ocrtati granicu između ljubavi jednog naroda ka onome što je stvorio i ljubavi koja je osnov i institucionalnoj brizi o nasleđu. Nasleđe je bogato tkanje i živa tvar. Preplet i jednost po vertikali gde su nanizane generacije i sabrani tragovi civilizacija. Prostranstvo po horizontali gde se različitosti pojedinih naroda sažimaju u jedinstveni izraz čovečanskog stvaralaštva jedne epohe. Gde su neraskidivo prožeti prostor, vreme i ljudi. Ljubav ka nasleđu je pre svega ljubav ka ljudima i njihovom stvaralačkom daru po podobiju božanskoga.

Kreiranje nasleđa sveta dato je svima podjednako samim davanjem prava na život jer nasleđe jeste život a ne njegov surogat, istina i sušti odraz samog postojanja. Ona otačka istina od koje i sinovima sinova gori srce.

Otuda, iako institucionalno postoji svega nekoliko decenija, zaštita kulturnog nasleđa u Srbiji stara je koliko i blago kojim je Srbija prekrivena.—

...Srbija danas ima 200 nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog i 582 od velikog značaja u ukupnom korpusu od oko 2.500 dobara.

Zahvaljujući Ujedinjenoj organizaciji nacija za obrazovanje, nauku i kulturu među kojima je Srbija jedna od oko 200 država članica, očima sveta pridarivana su kulturna i prirodna dobra Srbije koja imaju izuzetnu, univerzalnu vrednost. Na Listi svetske kulturne i prirodne baštine, uz upisane Stari Ras sa Sopoćanima i manastir Studenicu našle su se i svetinje sa Kosova i Metohije koji su grad Jerusalim i brdo Golgota srpskom narodu. Manastir Visoki Dečani upisan je na ovu Listu 2004. godine. Komitet za svetsku kulturnu baštinu na svojoj 30. sednici, 2006. godine, odobrio je proširenje liste dodavanjem Pećke patrijaršije, manastira Gračanice i crkve Bogorodice Ljeviške. Nominacija Gamzigrada,─ ušla je u proceduru. Upis na listu svetske baštine potvrđuje njihov značaj i govori o njihovoj lepoti. Istovremeni upis na Listu ugroženog kulturnog nasleđa svedoči stradanje koje Srbija preživljava u osvit XXI veka, na vododelnici između dva milenijuma na prostoru gde ima hiljadugodišnju sveprisutnost.

Svaka generacija ulaže samosvojni trud da u očuvanje kulturnog nasleđa ugradi najblistaviji deo svoga pregalaštva, čineći ono što procenjuje najsmislenijim u kontekstu vremena u kome živi. Iz nebroja vidljivih i nevidljivih okolnosti treba upresti onu nit koja će biti dovoljno jaka da poveže bespočetno prethodno sa beskrajnim dolazećim. To je utoliko teže što je silina nepredvidivih događaja ponekad jak kovitlac koji urušava ljude, rasukuje građevine i razara predele poigravajući se i sa vidljivim i sa nevidljivim. Često i nehotično ratovi nas čine obnoviteljima. I veoma često, u Srbiji.

Gordana Marković | Spomenici Srbije