Hram Svetog Save — Kad odzvoni okamenjeni dim
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
RIZNICA SRPSKA « SRBIJA — VODIČ PO PUTNIM PRAVCIMA « Beograd « Hram Svetog Save — Kad odzvoni okamenjeni dim
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Hram Svetog Save — Kad odzvoni okamenjeni dim  (Pročitano 22330 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Januar 22, 2011, 08:46:56 pm »

**






HRAM SVETOG SAVE
KAD ODZVONI OKAMENJENI DIM


Po predanju, na Svetosavskom, odnosno Vračarskom platou, po naredbi Sinan-paše, 1595. godine spaljene su i rasute mošti svetog Save, najpoštovanijeg srpskog svetitelja, a sve sa ciljem da se "narodu jasno kaže ko je sada i ovde gazda". Uzalud. Na 300. godišnjicu ovog događaja, 1895, osnovano je društvo za podizanje crkve na ovom mestu. I krenulo se lagano, koliko su okolnosti i materijalna sredstva dozvoljavali. Izgradnja je počela pred Drugi svetski rat, onda obustavljena, sve do 1985. godine. Danas je to već gotovo završena monumentalna građevina, najveća pravoslavna crkva na Balkanu, s još nešto preostalih radova u enterijeru. Njegova silueta dominira Beogradom i može da se vidi iz gotovo svih delova grada.
 
Hram je podignut u srpsko-vizantijskom stilu (dužina 91 m, širina 81 m, visina 70 m, kupola teška 400 tona), obložen mermerom, sa četiri zvonika visine 44 metra. Kupolu krasi 18 pozlaćenih krstova, a četiri klateća zvona i karilon sa 45 zvona različite težine i veličine sviraju melodije u rasponu od čak četiri i po oktave. Karilon koji čine zvona — od najvećeg, prečnika 204 cm i težine 5700 kg, do najmanjeg, prečnika 20 cm i teškog 11 kg — izvode kratke melodije prilikom označavanja punih sati. A svakog dana, tačno u podne, odavde Beogradom odzvanja refren svetosavske himne. Pored je i stara crkva, takođe posvećena sv. Savi, a ispred monumentalni spomenik Karađorđu.



"100 dobrih razloga da posetite Srbiju" | Turistička organizacija Srbije
Za izdavača Mišo Vujović, direktor i glavni urednik | "Princip Bonart Pres"
Tekstovi: Petar Milatović i arhiva "Princip Bonart Pres"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Januar 22, 2011, 08:47:11 pm »

**


HRAM SVETOG SAVE



Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Januar 22, 2011, 08:47:19 pm »

**

HRAM SV. SAVE


Hram Sv. Save postao je ponovo gradilište tek 1984, kada je, posle mnogih peripetija, dobijena saglasnost da se nastavi gradnja. U nedelju 12. maja 1985. srpski patrijarh German ponovo je osvetio temelj, a u zid apside je položena i uzidana povelja posvećena ovom događaju. Rukovodilac nastavka izgradnje, vodeći projektant i nadzorni inženjer bio je prof. arh. Branko Pešić, a odgovorni projektant arh. Ljiljana Tanasijević sa grupom projektanata-saradnika. Prvobitna projektantska koncepcija morala se umnogome prilagoditi novoj tehnologiji i principima savremenog građenja (radove izvodi građevinska organizacija "Trudbenik" iz Beograda). Svetosavski plato (apsolutna kota oko 134 m) najuzvišenije je zemljište na tlu Beograda. Hram Sv. Save nalazi se u istočnom delu ovog prostora i ima osnovu u obliku slobodnog krsta, razmera 91x81 m (ukupne površine 8.500 m2). Vrhom kupole visine oko 70 m (prečnik kupole 34 m), sa četiri zvonika visine 44 m, četiri konhe visine oko 38 m, sa centralnim krstom visine 10 m, on potpuno dominira panoramom ovog dela grada, čineći jedan od vrhova siluete Beograda. Hram Sv. Save najveći je pravoslavni hram na svetu i jedan od desetak najvećih hramova u svetu uopšte. Značaj ovog hrama, bez sumnje, nije samo u njegovim monumentalnim oblicima i razmerama, već u ukupnom arhitektonskom i umetničkom dometu i značenju ove građevine kao spomen-hrama podignutog u slavu velikana i svetitelja srpskog naroda. U skladu sa njim su i drugi kulturno-istorijski spomenici i obeležja koja određuju ceo prostor Svetosavskog platoa.


SPOMENIK KARAĐORĐU

Spomenik Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka (1804—1813), rad vajara Sretena Stojanovića iz 1955. godine, svečano otkriven 1979. povodom proslave 175-godišnjice ustanka. Spomenik je smešten u zapadnom delu Svetosavskog platoa, u blizini Karađorđevog parka, odnosno mesta gde je 1806. bio Karađorđev logor, odakle su ustanici krenuli u osvajanje Beograda.

Kulturna riznica SRBIJE | sastavio i uredio Jovan Janićijević | IDEA | Beograd, 2005.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Januar 22, 2011, 08:47:28 pm »

**


SPOMEN HRAM SVETOG SAVE NA VRAČARU





Sveti Sava kao nezalazno Sunce našeg neba vekovima je nadahnjivao generacije ljubavlju prema Bogu, pravoslavlju i otadžbini. Svojom toplinom On je grejao, snažio i hrabrio rod srpski u najtežim danima njegove istorije, te i ne čudi što pesnik kaže: "Pet vekova Srbin je u ropstvu čamio, Svetitelja Save ime je slavio!" Dakle, Srbin je vekovima slavio to sveto ime i maštao o slobodi praveći planove kako do nje da stigne.
 
Da bi ugušio slobodarske ideje porobljenog i potlačenog srpskog naroda, turski vezir Sinan-paša, naredio je da se mošti Svetog Save iz manastira Mileševe donesu na vračarsko brdo Beloga Grada i tu, na zaprepašćenje okupljenog srpskog naroda, spale. To se dogodilo 27. aprila 1594. godine i večno urezalo u pamćenje srpskoga naroda.
 
Oganj koji je tada spalio netruležno, od Gospoda čudima proslavljeno telo Svetoga Save, iako je uneo strah u prisutne, nije ugasio veru u svemogućeg Boga i nadu na oslobođenje od tlačitelja. Naprotiv, pepeo razvejan po vračarskom brdu osvetio je ovaj grad, porobljenu srednjevekovnu srpsku državu i mnoge dolazeće generacije, koje su se sa ovoga istočnika vere, duhovnosti, kulture i slobodarskih ideja, vekovima napajale i dan danas se napajaju. Na 300. godišnjicu od spaljivanja moštiju najvećeg svetog među svetim Srbima Svetitelja Save, davne 1894. godine, rodila se ideja o izgradnji velelepnog Hrama posvećenog ovom velikom svetitelju celoga pravoslavlja. Ljubav koju je srpski narod vekovima gajio prema Svetom Savi podstakla je beogradskog mitropolita Mihaila i narodne vođe na razmišljanje i planiranje gradnje Hrama dostojnog veličine dela Svetog Save.

Formirano je društvo za gradnju Hrama koje je za nekoliko dana podiglo privremenu crkvicu da se u njoj bogosluži dok se Hram ne dovrši. Međutim, dolazeći ratovi na ovim prostorima sprečili su gradnju Spomen Hrama i odložili njen početak za 1932. godinu kada je Patrijarh srpski Varnava sa Odborom za izgradnju Hrama usvojio projekat arhitekte Bogdana Nestorovića i crteže Aleksandra Deroka.






Protojerej dr Luka Novaković

Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Januar 22, 2011, 08:47:41 pm »

**


SPOMEN HRAM SVETOG SAVE NA VRAČARU
ARHITEKTONSKE KARAKTERISTIKE HRAMA


Hram je projektovan u srpsko-vizantijskom stilu. U osnovi je oblika grčkog krsta sa kupolom nad naosom. Dužina Hrama istok — zapad je 91 metar, a ose sever — jug je 81 metar. Površina poda na nivou naosa je 3.650 m2, visina Hrama od poda do kupole je 65 metara, a vidljiva visina Hrama sa krstom je 79 metara.

Unutrašnji prostor Hrama je jedinstvena celina sa zapreminom od 170.000 m3. Tri horske galerije površine 1.444 m2 mogu da prime po 700 članova. Hram ima i galeriju vidikovca površine 180 m2. U prizemlju i na galerijama Hrama može da stane 10.000 vernika.
 
Kupola Hrama je sastavljena od 2 sferne ljuske sa međuprostorom od 2 metra, što omogućava prolaz do postolja krsta. Težina kupole je 4000 tona. Spoljašnji prečnik je 38 metara, a unutrašnji 30 metara, sa visinom od 27 metara. Na velikoj kupoli i malim kupolama je ukupno 18 pozlaćenih krstova, a glavni krst je visok 12 metara.
 
Krovni pokrivač je od bakarnog lima. U zapadnim zvonicima je ugrađeno 49 zvona. Za akustiku Hrama u svodove i kupolu je ugrađeno 400 "ćupova". Ispod poda hrama izgrađene su kripta i riznica Svetog Save i crkva Sv. kneza i mučenika Lazara, ukupne površine oko 1.800 m2, na dubini od 7 metara, sa grobnim prostorom za upokojene Patrijarhe.
 
Fasada Hrama je obložena belim mermerom i tamnocrvenim granitom, na povšini od 9.600 m2. Živopisanje Hrama i kripte radiće se u tehnici mozaika.

Izgrađeni Hram biće, po zapremini, najveća aktivna pravoslavna crkva na svetu.


Protojerej dr Luka Novaković
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Januar 22, 2011, 10:22:00 pm »

**


SPOMEN HRAM SVETOG SAVE NA VRAČARU






Protomajstor Hrama: Arhitekta Branko Pešić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Januar 22, 2011, 10:22:15 pm »

**


SPOMEN HRAM SVETOG SAVE NA VRAČARU






Protoneimar Hrama: Prof. dr. Vojislav Milovanović
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Januar 22, 2011, 11:26:43 pm »

**


SPOMEN HRAM SVETOG SAVE NA VRAČARU
GRADNJA HRAMA



Mitropolit Mihajlo, patrijarh Varnava i patrijarh German


Prva etapa gradnje Hrama, koja obuhvata period od 1935. do 1941. godine, rezultirala je izvedenim temeljima i podizanjem zidova do visine 7 i 11 metara. Godine 1939. na dan Spaljivanja moštiju Svetog Save, srpski Patrijarh Gavrilo položio je graditeljsku povelju u temelje apside Hrama. Početkom Drugog svetskog rata na prostorima nekadašnje Jugoslavije i zlokobnog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, kao i ulaskom Jugoslavije u rat, prekidaju se svi radovi na Hramu.

Pred kraj rata, 1944. godine, unutrašnji prostor Hrama služi partizanskim i sovjetskim jedinicama za smeštaj voznog parka. Narednih godina, prostor koriste razna preduzeća kao magacin.
 
Godine 1945. nova komunistička vlast od Crkve nasilno oduzima započete zidove Hrama i okolno zemljište koje je bilo u funkciji gradnje Hrama. "Raspeće koje od komunista doživljava narod Svetog Save, postaje raspeće i ovog Hrama"1 , koji zarasta u korov i šipražje, kao i duša njegovog naroda, kojoj surovi vlastodršci nameću zemaljsku viziju sveta i života, čime ponovo spaljuju mošti Svetog Save i njegovo nasleđe.
 
Godine 1958. na čelo Srpske pravoslavne crkve dolazi patrijarh German koji obnavlja ideju o nastavku gradnje Hrama. On neumorno, godinama, podnosi molbe za nastavak gradnje Hrama. U ovo vreme, "stavlja se pod znak pitanja ne samo gradnja Hrama, nego i smisao same izgradnje i smisao Hrama uopšte"2. Tek posle 88 ponovljenih molbi, i isto toliko odbijanja, 1984. godine između juna i septembra, vlast je odobrila nastavak gradnje.
 
Patrijarh German odmah poziva čuvenog srpskog arhitektu Branka Pešića i imenuje ga za protomajstora izgradnje Hrama. "U vremenu obeleženom kriznim situacijama, materijalnom oskudicom i padom moralnih vrednosti, opšte zbunjenosti i nesigurnosti"3 , 12. maja 1985. godine, nastavlja se nekad započeta gradnja ulivanjem prvih količina betona u vremenom nagrizene temelje.
 
Na predlog Patrijarha srpskog Germana, Sveti arhijerejski sabor 1985. godine donosi odluku o osnivanju Centralnog tela za dovršenje Spomen hrama, koje čine svi arhijereji Srpske pravoslavne crkve i po jedan predstavnik (svešteno ili mirsko lice) iz svake eparhije kojeg predlaže nadležni arhijerej. Nadzor nad svim radovima i celokupna briga o Hramu poverena je Svetom arhijerejskom sinodu, kao izvršnom organu Svetog arhijerejskog sabora, koji će ovo raditi uz poštovanje kanonskih prava nadležnog dijecezana.





Od 1985. do 1991. godine izvedeni su sledeći radovi: sanirani su i osposobljeni svi temelji i zidovi od cigle izgrađeni pre Drugog svetskog rata. Podignute su galerije i četiri zvonika sa kupolama, četiri polukupole i mala kupola oltara. Zatim četiri velika luka od po 400 tona i centralna kupola, težine 4000 tona, sa pokrivačem od bakarnog lima i velikim pozlaćenim krstom težine 4 tone i visine 12 metara, kao i pandantifi. Ovim je završeno preko 90% armirano betonske konstrukcije.
 
Tragična zbivanja raspada Jugoslavije, građanskog rata i bombardovanja Srbije od strane NATO pakta, prouzrokovala su ponovni prekid radova na gradnji Hrama, u vremenu od 1991. do 2000. godine. "Dok god ima i jedan naš sunarodnik koji zbog rata trpi gladan i bolestan, Hram se neće graditi", govorio je patrijarh srpski Pavle.
 
Aprila 2000. godine, Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve, doneo je odluku da se nastavi sa radovima na dovršetku Hrama. Za protoneimara izgradnje imenovan je prof. dr Vojislava Milovanović, dipl. inžinjer iz Beograda, koji je, inače, dugi niz godina proveo kao saradnik arhitekte prof. Branka Pešića.

Novi tim graditelja na čelu sa protoneimarom, snažno se prihvatio posla i uhvatio u koštac sa mnogim izazovima koje veliki poduhvati sa sobom nose. U vremenu koje je usledilo, izvedena je zaštita konstrukcije Hrama u reaktivnim mestima na kupoli i polukupolama, zaštita spojeva i fuga montažnih elemenata tambura centralne kupole i priprata. Završeno je pokrivanje bakarnim limom kupole i priprata, sanacija zidova i svodova oltarske galerije izvedene pre Drugog svetskog rata, izrada kišne kanalizacije prema postojećem projektu, ojačanje mega šipovima temelja stubova nosača horskih galerija izrađenih od opeka pre Drugog svetskog rata, vajarsko oblikovanje mermernih kapitela prema crtežima Aleksanda Deroka, izgradnja podzemne etaže na dubini od 7 m sa pristupom iz naosa preko 4 stepeništa površine oko 1800 m2, kojom se obezbeđuje prostor za kriptu, riznicu biblioteku i višenamensku dvoranu. Postavljeno je 49 zvona ukupne težine oko 22 tone, i još mnogo štošta drugog je urađeno.

Novi graditeljski zamah zahtevao je obezbeđenje značajnih finansijskih sredstava, koje građanskim ratom osiromašena Crkva i narod nisu mogli lako da prikupe. Stoga je po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla, a na inicijativu protoneimara Hrama prof. Milovanovića, tadašnjeg ministra vera, jula 2001. godine osnovan Konzorcijum za izgradnju Hrama, pod pokroviteljstvom dr Zorana Đinđića, tragično stradalog predsednika srpske Vlade. Uspešni srpski privrednici i najznačajnije srpske firme uključili su se u akciju prikupljanja sredstava za izgradnju Hrama, i njihov trud je urodio plodom.
 
U narednih nekoliko godina, završeni su grubi građevinski radovi i pristupilo se izradi podzemne kripte površine 1.800 m2. Postavljena su velika hrastova vrata na sve ulaze u Hram. Obložena je fasada Hrama belim mermerom. Uređen je Svetosavski plato u okruženju Hrama. Izgrađen je novi, vsliki i funkcionalni parohijski dom. Postavljene su mermerne i granitne obloge unutrašnjih zidova Hrama po crtežima arh. Aleksandra Deroka. Razvedene su elektroinstalacije i urađeno raskošno spoljno osvetljenje.





U međuvremenu, odlukom Njegove Svetosti patrijarha srpskog G. Pavla januara 2007. godine, Hram je dobio i svog prvog starešinu — protojereja dr Luku Novakovića, dugogodišnjeg služitelja male crkve Svetog Save i direktora Patrijaršijske upravne kancelarije. On je, uz pomoć arhimandrita Danila (Ljubotine), Hram bogoslužbeno oživeo sa dnevnim, nedeljnim i prazničnim bogosluženjima.

Marta 2008. godine, blagoslovom zamenika Njegove Svetosti patrijarha srpskog G. Pavla, Arhiepiskopa cetinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog G. Amfilohija, formiran je paraklis Svetih prvomučenika beogradskih Ermila i Stratonika u severnom delu Hrama, gde se počela nedeljno sabirati liturgijska zajednica.

Vreme sadašnje, ispunjeno je pripremama za početak radova na postavljanju mozaika — živopisa Hrama — u površini od 16.000 m2, izgradnji ikonostasa i privođenja Hrama njegovoj nameni — da bude "novi Vitlejem — mesto gde se otkriva lice Božije, na kome se Hristos Bogočovek daruje kao Hleb Života mesto viđenja i javljanja večne svetlosti, ...istinski i živi doživljaj Liturgije koja se u njemu vrši..., mesto zaceljenja svih rana na biću srpskog naroda i mesto pomirenja zavađene braće, kroz uzajamno traženje oproštaja svih od sviju vidljivi svedok Večnog među nama, budilnik savesti i ljudske svesti za večne moralne i neprolazne vrednosti objedinitelj pravoslavnih pomesnih Crkava i naroda slava i čast srpskog naroda koja se ugrađuje u večni grad Jerusalim i dar srpskog naroda sveljudskoj zajednici"4.

Na poslednjoj sednici Društva za izgradnju Hrama Svetog Save, zamenik Njegove Svetosti patrijarha srpskog G. Pavla, mitropolit G. Amfilohije, dao je rok za dovršenje svih radova — mart 2013. godine — u čast obeležavanja 1700-te godišnjice Milanskog Edikta Sv. Cara Konstantina. Neka bi dao Bog, molitvama Svetoga Save, da tako i bude!

Stoga molimo sve ljude dobre volje koji su do sada pomagali gradnju svojim prilozima i darovima, da ne posustanu sve dok ovo grandiozno delo zadužbinarske, pravoslavne i kulturne baštine srpskog naroda ne bude u potpunosti završeno. Nama je pripala ogromna čast da budemo satrudnici i svedoci završne istorije vekovne gradnje ovog zavetnog Hrama svih Srba sveta. Pozivamo i one koji se do sada nisu uključili u ovaj poduhvat, da prilože svoju ciglu, ili komadić mozaika koji će vekovima ukrašavati ovaj Hram i svedočiti o njihovoj ljubavi, o veličini dela Svetog Save, ali i o snazi duha i graditeljske umešnosti sledovatelja njegovog dela.

Svima onima koji do sada dadoše svoje priloge i uzidaše se u neprolaznu istoriju pravoslavlja i srpstva, kao i onima koji će dati, od srca blagodarimo i prizivamo na njih i potomke njihove blagoslov Božji i Svetoga Save.

 
Protojerej dr Luka Novaković

_____________________

NAPOMENE:

1 Mitropolit crnogorsko-primorski G. Amfilohije, "Duhovni smisao gradnje Hrama Svetog Save", Beograd 2003, strana 23
2 Isto, strana 23
3 Arh. Branko Pešić, "Spomen hram Svetog Save na Vračaru u Beogradu 1895—1988, Beograd 1988, strana 11
4 Mitropolit crnogorsko-primorski G. Amfilohije, "Duhovni smisao gradnje Hrama Svetog Save", Beograd 2003, strana 36
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Januar 22, 2011, 11:30:22 pm »

**


SPOMEN HRAM SVETOG SAVE NA VRAČARU





Planirani izgled unutrašnjosti hrama
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Januar 23, 2011, 12:39:03 am »

**


SPOMEN HRAM SVETOG SAVE NA VRAČARU





SPOMEN HRAM SV. SAVE
Urednik izdanja | Protojerej dr Luka Novaković | Starešina Spomen hrama Svetog Save
Fotografije | Rajko R. Karišić i Arhiva Spomen hrama Svetog Save
Izdavač | Spomen hram Save na Vračaru, Beograd, 2009.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Januar 23, 2011, 03:15:20 pm »

*
IZAZOVI: HRAM SVETOG SAVE NA VRAČARU


KAO NEBO NA ZEMLJI


Rano je pre podne, a u porti kao na aerodromu. Vodiči dižu visoko table raspoznavanja, oko njih se okupljaju turističke grupe, sredovečni stranci, školarci...
 
— Gotovo svi zvaničnici koji dođu u posetu državi Srbiji posete Hram. U poslednje vreme bilo je dosta vojnih delegacija. Najbrojniji posetioci su đaci, kojima posvećujem posebnu pažnju. Hram obilaze đaci iz cele bivše Jugoslavije. Dolaze iz Đevđelije, Podgorice, Banjaluke, Ljubljane, sve ih je više i iz Zagreba... — priča arhimandrit Danilo Ljubotina, tumač i kustos Spomen hrama svetog Save na Vračaru, dok s kraja platoa posmatramo monumentalnu mermernu građevinu — Svi su zadivljeni lepotom i veličinom hrama. U sebi, a često i naglas, postavljaju pitanje odakle tako malom narodu, naročito posle svih preživljenih tragedija, moć da počne gradnju ovako velikog hrama. Hram je, po mom mišljenju, plod velike srpske pobede u Prvom svetskom ratu i zanosa naroda koji je potom usledio.
 
Najvažniji datum za Hram je 10. maj. Tog dana, pre 418 godina, Sinan paša je uzeo telo svetog Save iz manastira Mileševe i spalio ga baš na uzvišenju gde se danas ka nebu uzdiže najveća srpska i svetska pravoslavna crkva.
 
— Zašto je to Sinan — paša uradio baš ovde? Vračar je bio pusto mesto, jedanaest kilometara udaljeno od grada, koji je tada obuhvatao današnji Dorćol i Kalemegdan. Ali, ovo je najviša kota u blizini grada, nalazi se na 172 metra nadmorske visine, na 82. metru od nivoa reke Save. Dakle, vatra se mogla videti, i sa Dorćola, i sa Kalemegdana — priča arhimandrit Danilo. — Srbija je u ono vreme imala četiri, a turska imperija, koja je bila u zenitu državne i vojne moći, 110 miliona stanovnika. Beograd je bio najveća zapadna tvrđava te imperije i mogla je da drži pet-šest hiljada stajaće vojske. Za ono vreme to je bila ozbiljna vojna sila. Počeli su ustanci protiv turske vlasti preko Save i Dunava, u Transilvaniji, Besarabiji, Banatu i Moldaviji. Sinan — paša je hteo da zaplaši srpski narod, Srbima da kaže: mi smo jaki i moćni, mi znamo, umemo i hoćemo da vas ućutkamo. To je bio smisao spaljivanja mošti svetog Save. Pravoslavlje je održavalo nacionalnu, kulturnu i duhovnu svest srpskog naroda, drugih institucija tada nije bilo.
 
Ideja da se na tom mestu podigne Spomen hram svetom Savi potekla je od mitropolita beogradskog Mihaila još u drugoj polovini 19. veka. Na njegovu inicijativu osnovano je Društvo za podizanje Hrama. Ugledni Srbi su otkupljivali parcelu po parcelu da bi se stvorio veliki i celovit plato koji danas pripada crkvi, a o njemu brine, obnovljeno, Društvo za podizanje i dovršenje hrama.

— Između dva rata, za vreme patrijarha Varnave koji je uložio sebe da bi ideja postala stvarnost, počelo je zidanje. Stiglo se do devet metara visine, kada je izbio Drugi svetski rat — govori nam arhimandrit Danilo o istoriji gradnje Hrama koja je od osvećenja temelja 10. maja 1939. godine delila sudbinu naroda i države. — U vreme komunističke vladavine Sveti sinod je uputio 92 pisma Saveznoj vladi. Ni na jedno nije dobio odgovor. Najveće zasluge za dovršenje Hrama pripadaju patrijarhu Germanu. Za vreme bio je garaža nemačke vojske, a pred kraj je i Crvena armija unutar zidova držala svoj vojni materijal. Posle su ga velike beogradske firme pretvorile u garažu. Stari Beograđani koji žive u okolini pričaju da je ovde jedno vreme bio i cirkus. Patrijarha Germana vlast je strašno pritiskala da se hram pretvori u nešto drugo, na primer, da se ukrovi na zatečenoj visini i napravi bazen. On nije to dozvolio uprkos svim opasnostima koje su pretile njemu i crkvi onoga vremena.
 
Hram je bio umrtvljen sve do 1984. godine, kada je Predsedništvo tadašnje Socijalističke Republike Srbije, sa Dušanom Čkrebićem na čelu, dalo dozvolu da se crkva dovrši. Patrijarh German je, sa svim arhijerejima i mnogobrojnim sveštenstvom, 10. maja 1985. godine, ponovo osveštao temelj.
 
— Tog dana, prema podacima ondašnje policije, u hramu i oko hrama skupilo se 260.000 vernika. Taj događaj promenio je psihologiju Beograda. Od tada je vladajuća struktura smatrala da je potrebno da se hram dovrši, a narod je sa takvim oduševljenjem to dočekao da nije bilo ni najsiromašnijeg Srbina koji nije dao prilog za dovršetak hrama — priča arhimandrit Danilo. — Usledilo je pet godina mira za hram. Onda počinje građanski rat u bivšoj Jugoslaviji i sve je stalo. Inflacija je desetkovala, možda i uništila, ono što je narod skupio za hram. Srećom, spoljašnji zidovi, sve do kupole, bili su gotovi. Čak je postavljen i veliki krst. Patrijarh Pavle, koji je bio izuzetno skroman i asketski nastrojen, nije dozvolio da se rade veliki radovi, jer je smatrao da narod gladuje i da nije primereno da se ulepšava ili dovršava veliki hram kakav je ovaj.
 
Gradnja je nastavljena početkom novog milenijuma i, evo, sad stojimo pred veličanstvenim zdanjem i čini nam se da tu nema šta da se doda, kao što, i kad na televiziji gledamo prenos liturgije, imamo utisak da je završena i unutrašnjost hrama. Zasluge za takav doživljaj pripadaju majstorima za svetlo, crvenim tepisima za jednokratnu upotrebu i dovitljivosti samih sveštenika.
 
— Kada je Kraljevina Srbija raspisala konkurs za gradnju hrama, stiglo je dvadeset projekata. Kako Beograd još nije imao svoj univerzitet, svi su poslati na proveru u Sankt Peterburg i nijedan nije prošao. Hram ispred nas izgrađen je po projektu profesora Aleksandra Deroka i Božidara Nestorovića i dan — danas se po njihovom projektu dovršava — kaže arhimandrit Danilo. — Urađen je u srpsko-vizantijskom stilu i jedan je od najlepših hramova velikih crkava na svetu. Sa krstom je visok 80 metara, a dimenzije su 101 metar u pravcu istok-zapad i 91 metar u pravcu sever-jug. Ovo je najveći pravoslavni hram na svetu. Veći je i od Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi i od Isakijevskog sabora u Sankt Peterburgu, ali je u svim dimenzijama za tri metra manji od Crkve svete Sofije u Carigradu.
 
U arhitektonskom smislu Hram je 90 odsto završen, ali ostalo je još mnogo, kako bi laici rekli, dekorativnog posla. Za centralna hrastova vrata, teška tri tone, i dvoja manja sa strane, trenutno se u Moskvi radi obloga. Biće to duboki reljef sa motivima iz života Isusa Hrista otisnut u bronzi. Iznad vrata, gde sada nisu freske kako na prvi pogled izgleda, već sitotisak na platnu, biće urađeni mozaici koji će krasiti i unutrašnjost hrama.

— Kad je počela obnova hrama beogradski profesori građevine odlučili su da on bude dovršen po novim tehnologijama, dakle prenapregnutim i armiranim betonom. Freskopis je naš nacionalni i izraz srpskog srednjovekovnog pa i današnjeg slikarstva i po njemu smo poznati u svetu. Ali, beton ne trpi fresku. Zato je odlučeno da oslikavanje bude u mozaiku, koji je možda i najskuplji, ali je i večiti — objašnjava kustos Danilo. — Sada se izvode pripremni radovi, pravi se podloga za mozaike, a, kako vi novinari umete da kažete, Srbi traže svog Mikelanđela, odnosno traže se najbolji slikari i najbolja rešenja u duhu pravoslavne ikonografije i plastične dekoracije. Nadam se da imamo tako sposobnih ljudi. Sveti sinod je bio odredio da u oslikavanju učestvuju i drugi pravoslavni narodi, pa je bilo rečeno da će hram oslikavati po dvadeset Srba, Grka, Bugara, Rumuna, Rusa i možda još po neko sa zapada koji se bavio vizantijskim slikarstvom. Pre svih, Italijani, jer oni imaju tradiciju vizantijskog slikarstva. Oni imaju čuvene hramove kao što su oni u Raveni, Monrealu i Grotaferati. To su ostaci velike vizantijske kulture koja je temelj evropske kulture.
 
Arhimandrit Danilo veruje da će oslikavanje, od kupole pa nadole, početi za godinu dana ili koji mesec više. Veruje i da će i ruski predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin, koji su prilikom posete Beogradu obećali pomoć u toj prvoj fazi oslikavanja, održati obećanje.
 
— Kada bi se hram rastegao, dobila bi se površina od tri hektara. Zato ne verujem da oslikavanje može da bude završeno za manje od deset godina intenzivnog rada. Naravno, pod uslovom da sve ide po planu i da finansijska konstrukcija može da isprati radove. O tome brine Odbor za praćenje radova i oslikavanje na čijem čelu je mitropolit crnogorski Amfilohije. On je dao i najlepši opis i teološki i filozofski doprinos u vezi sa potrebom da izgradimo ovakav hram.
 
Utvrđeni su motivi mozaika i sve što će biti oslikano već je kompjuterski obrađeno.
 
— Hram nije dekorativna, već liturgička zgrada. On je mesto našeg spasenja i treba da izgleda onako kao što su ruski izaslanici videli Svetu Sofiju kada ih je veliki knez Vladimir poslao da traže rešenje za svoju veru. Oni su obišli svet i videli velike zapadne crkve i istočne bogomolje, ali kada su ušli u Svetu Sofiju i videli bogosluženje i njen umetnički i ikonografski izraz, rekli su knezu: mi više nismo znali da li smo na nebu ili na zemlji. Onda je knez Vladimir odlučio: "To će biti naša vera, u njoj ćemo se krstiti". — pripoveda arhimandrit Danilo. — Hram svetog Save, u arhitektonskom i teološkom smislu, zaista predstavlja nebo na zemlji. Kupola, na kojoj je Hristos Pantokrator, Svedržitelj, označava nebeski svod. Kako sada govore naši inženjeri i stručnjaci na kupoli neće biti oslikan Pantokrator, već Vaznesenje Hristovo, jer se takva kompozicija nalazi u starim vizantijskim crkvama. Uz Vanesenje biće i Bogorodica Širšaja.
 
Pandatife koji drže kupolu krasiće četiri jevanđelista, Mateja, Marko, Luka i Jovan. Ispod dolaze veliki praznici, Hristovo rođenje, Preobraženje i Vaskrsenje, a na zapadnom zidu, po kanonu, uvek se oslikava uspenije Bogorodice, kada Hristos njenu dušu nosi na nebo. U oltaru će biti oslikani srpski svetitelji, motivi iz života i smrti svetog Save i istorijski događaji srpskog naroda koji su vezani za crkvu. Centralni oltar, sa ikonostasom od belog mermera, posvećen je svetom Savi, a severni oltar svetom Ermilu i Stratoniku. Oni su bili rimski legionari, propovedali su hrišćanstvo i ubijeni su zbog toga. Njihova tela nađena su nizvodno od Dunava, prema Višnjici. Savremena crkvena nauka i arheologija utvrdila je da su Ermil i Stratonik bili prvi hrišćani u Singidunumu, današnjem Beogradu. Južni oltar je posvećen obnovitelju Beograda, svetom Stefanu Lazareviću, sinu kneza Lazara.
 
— Zamislite da ste u crkvi na Oplencu, tako bi i ovde trebalo sve da bude — kaže arhimandrit Danilo dok silazimo u kriptu. — U hram može da stane 10.000 ljudi, a ima i tri horske galerije, i svaka prima po sedamsto pevača. Kripta može da primi 3.000 ljudi. Posvećena je svetom knezu Lazaru, kao i kapela koja je već gotova. Predviđeno je da kripta bude izložbeni prostor, jer crkva mora da pokaže široj javnosti vrednosti koje čuva u svojim depoima, a u njoj su već održavani koncerti duhovne muzike.

Oltar u kripti je skoro završen. Oslikavanje kripte će biti urađeno po ugledu na Ravenu. Tako će se na njenim zidovima naći znakovi i motivi iz prirode koji simbolišu život.
 
U kripti se mogu videti i ostaci oskrnavljene povelje koju je u temelje ugradio patrijarh Varnava. Drugu povelju je u temelje postavio patrijarh German. Inače, patrijarh Varnava, koji je sahranjen u maloj Crkvi svetog Save, ostavio je testament u kome je izrazio želju da ga sahrane u hramu kada bude završen.

— Kripta patrijarha još nije završena jer se pojavila vlaga. Razmišljalo se o tome da se njena izgradnja ubrza zbog sahrane patrijarha Pavla — kaže kustos Danilo Ljubotina. — Međutim, patrijarh Pavle nije želeo da se sahrani ni u kakvom luksuzu, nego najobičnije, da kovčeg sa njegovim telom bude spušten direktno u zemlju. Njegova volja je ispoštovana i on je sahranjen u porti manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Rakovici.[/color]

M. Stamatović | Ilustrovana politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Januar 23, 2011, 03:15:29 pm »

*

HRAM SVETOG SAVE





Autor fotografije nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Januar 23, 2011, 03:15:39 pm »

*

HRAM SVETOG SAVE





Autor fotografije nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Januar 23, 2011, 03:15:49 pm »

*

HRAM SVETOG SAVE





Autor fotografije nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #14 poslato: Avgust 28, 2012, 01:11:44 pm »

*

HRAM SVETOG SAVE





Autor fotografije nepoznat
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: