Riznica Srpska
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
RIZNICA SRPSKA « RIZNICA SRPSKA « Dobrodošlica « Riznica Srpska
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Riznica Srpska  (Pročitano 5846 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 415



Pogledaj profil
« poslato: Januar 01, 2011, 03:21:33 pm »

**

RIZNICA SRPSKA


PROŠLOST ljudske delatnosti, a pogotovu život predaka, oduvek je budila veoma jaku radoznalost i pažnju savremenika. Tome saznanju naša misao živo teži raznovrsnim putevima: proučavanjem starih društvenih organizacija i političkih zbivanja, ekonomike, biografija znamenitih ličnosti, književnosti, plastičnih umetnosti itd. Čak bi se moglo reći, da skoro nema savremenog otkrića koje nije inspirisano dahom prošlosti. Takvo interesovanje za sve ono što nam je prethodilo, pored mnogih užih pobuda i individualnih naklonosti, da se objasniti činjenicom što se to interesovanje nalazi u obnovi trajne opšteljudske težnje da savlada životnu prolaznost i da neprekidno pomiče progres unapred.—

Reč nije ni jedini ni uvek najmoćniji izraz ljudskog duha, jer se on otiskuje u svakoj materiji koje se dotakne: od oruđa za samoodbranu i napad, gline za posuđe, opeke za stan, kamenih blokova za monumentalne hramove i tvrđave, boje potrebne za oličenje stvarnih ili imaginarnih pretstava, pa sve do govornih i zvučnih kreacija neizmernog bogatstva misli i osećanja. Jasno je da pritom bira baš onaj oblik u kome će se najpotpunije izraziti. A spomenici preko kojih mi želimo da pogledamo u prošlost uglavnom su oni na koje je čovek utisnuo svoju zamisao, svoje raspoloženje i svoje vreme udarom zidarskog čekića, grnčarskim vitlom, rezbarskim nožem i slikarskom kičicom.—

Izbor i neposredno pretstavljanje dela mnogo su važniji od knjiške istorisko-umetničke analize uslova postanka i stepena kvaliteta. Jer, koja to umna interpretacija može zameniti ono silno osećanje koje u posmatraču budi plod ljudskog rada od pre nekoliko vekova, ili nekoliko desetina vekova, često bez obzira na naše stečene poglede! Njega ne izazivaju ni brižljive činjenice naučnika niti istančani ukus estete, što — razume se — nije za potcenjivanje. Tu iskru, koja preskače vekove i prostore, pali jedan drugi dodir — susret dva duha na jednom istom poslu: u naporu da se materijalizuju i razviju dalje. Zato se komadi posuđa iz preistorije, srednjevekovna rezbarija ili freska, pa čak i portret građanina XIX veka, ili zarastao šanac iz Prvog ustanka ne daju ceniti našim običnim, svakidanjim merilima. Čar i pelud dalekih vremena, koji su na njima uvek prisutni i trajni koliko i sam materijal, čine ih mediumima i magnetskim poljima naše mašte. Osetimo li to i razgrnemo li žeravicu u njima zapretanu, dobićemo onaj oganj koji će nam u dubokoj noći prošlosti osvetliti davno minuli život.

Toga radi, spomenici starih kultura moraju se, pre svega, gledati. Njih treba čitati kao jednu jedinstvenu knjigu neprekidne ljudske delatnosti.—

[Milorad Panić Surep: uvodni deo iz knjige "Spomenici kulture", 1951]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 415



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Januar 01, 2011, 03:21:46 pm »

**

RIZNICA SRPSKA






Tradicija znači stepen civilizacije, a vekovi koji prolaze raščišćavaju tu ogromnu količinu nasleđa i iz njega vade ono što je stvaralačko, što podstiče i daje unutrašnju snagu. Jedan narod trebalo bi da bude ponosan na to što su njegovi preci stvarali dela trajne vrednosti. [Dejan Medaković]

~

Svaka generacija ulaže samosvojni trud da u očuvanje kulturnog nasleđa ugradi najblistaviji deo svoga pregalaštva, čineći ono što procenjuje najsmislenijim u kontekstu vremena u kome živi. Iz nebroja vidljivih i nevidljivih okolnosti treba upresti onu nit koja će biti dovoljno jaka da poveže bespočetno prethodno sa beskrajnim dolazećim. To je utoliko teže što je silina nepredvidivih događaja ponekad jak kovitlac koji urušava ljude, rasukuje građevine i razara predele poigravajući se i sa vidljivim i sa nevidljivim. Često i nehotično ratovi nas čine obnoviteljima. I veoma često, u Srbiji. [Gordana Marković]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 415



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Januar 01, 2011, 03:22:17 pm »

**

RIZNICA SRPSKA





Sv. Simeon. Detalj sa sarkofaga Ane Nemanjić (u monaštvu Anastasija), supruge Stefana Nemanje, velikog župana, majke Vukana, Stefana i Rastka. Kivot je urađen od najplemenitijeg pozlaćenog srebra i ukrašen draguljima. Nalazi se u Bogorodičinoj crkvi manastira Studenica.

Vojislav Bilbija, protojerej (tada đakon), stomatolog, umetnik, radio je na kivotu za mošti svete Anastasije od 1992. do 1996. godine (1260 dana) u suzama i znoju. Potrebni novac i materijal stizao je sa svih strana. Svako je imao svoju priču i lični razlog. Tako je kivot svete Anastasije urađen ljubavlju i toplinom Rusa, Grka, Holanđana, Srba, Francuza, Amerikanaca i mnogih drugih ljudi širom sveta.


Fotografija: Foto Holst, Losser
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 415



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Januar 18, 2011, 01:57:12 am »

**

RIZNICA SRPSKA





"Iznad istorije ratova i država koju stvaraju moćne vojskovođe, u kojoj se pokazuju do mita neustrašivi junaci, stoji istorija ljudske borbe da se čovek, ljudi i narodi što više uzdignu, to jest, istorija ljudskog mira i pregnuća. To je istorija ljudske civilizacije, ta čudesna brojanica kultura naroda. Tu istoriju stvaraju oni koji su umom i duhom najmoćniji. Među njima se, opet, izdvajaju junaci vekova i naroda. ...
 

Delo Save Nemanjića jeste delo da se narod srpski prepoznaje u svojoj državi, u svom uverenju, u svom jeziku, u svojim zakonima i u svojoj pravdi. ..."

Sv. Sava, sa izložbe — 800 godina Hilandara (kopija freske)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 415



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Jul 12, 2013, 03:18:10 am »

**

RIZNICA SRPSKA





Ulazak u Hilandar


... Pre osam burnih vekova iz ruku vizantijskog cara Alekseja III Anđela, otac i sin, Sveti Simeon i Sveti Sava dobijaju hrisovulju (akt) kojom im se dodeljuje Hilandar i Mileja (oblast oko manastira) "Da Srbima bude na večni poklon".
 
Taj poklon je upravo početak našeg horizontalnog i vertikalnog trajanja.
 
Istorijski i duhovni.

Kolevka duše, i riznica srpskog pamćenja.

Večno kandilo Nebeske i kantar ovozemne Srbije. Mistična galerija tajni u čijim su svetim odajama pronašle spokoj sve srpske pobede i porazi.—

Tu su jedino svi Srbi pomireni, skladno kao u raju, uspavano a živo, motre i opominju.—

Nebeska stanica na zemlji, stanište ka neprolaznom, kolevka naše svesti. Prva učionica. Prvi srpski univerzitet. Vekovima je svom otačestvu nedrio pisce, duhovnike, slikare, filosofe...

... Skoro svi naši pisci srednjeg veka, od Svetog Save do Konstantina Filosofa, izašli su iz hilandarske škole i sve što su nam ostavili u nasleđe, nosi neprocenjivi pečat tog nebeskog prostora.
 
Mnogi srpski srednjovekovni vladari uklesali su dušu u svete zidove hilandarske.—

Mišo Vujović: "Osam vekova srpske duše" | Izdavač: Manastir Hilandar
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: