Skadarlija
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Skadarlija  (Pročitano 11770 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Januar 18, 2011, 01:21:10 pm »

**
BEOGRADSKI MONMARTR

S K A D A R L I J A




Niz naizgled oronulih ali držećih kućeraka, smeštenih u nekoliko stotina metara dugačkom sokaku, već poodavno je najatraktivnija četvrt u centru savremenog Beograda. Izgled Skadarske ulice, skraćeno nazvane Skadarlija, potiče iz 19. veka, a obnovljen je 1968. godine. Zbog autentičnosti i prijatne, boemske atmosfere dobila je epitet beogradskog Monmartra, a mnogi je upoređuju i s atinskom Plakom. Malo je onih koji su bili u Beogradu, a da su zaobišli ovo (nekadašnje) utočište pesnika, pisaca, glumaca, slikara i drugih noćobdija svih zanimanja.
 
U knjizi utisaka nalazi se impozantan spisak od preko 80 svetskih državnika,— blizu 20 kraljeva i careva (Huan Karlos, Haile Selasije, Reza Pahlavi...) i mnoštvo čuvenih biznismena (Rokfeler i Rotšild).

Do polovine 19. veka Skadarlija se nalazila na periferiji grada i naseljavali su je Cigani koji su pravili kuće oblepljene blatom, te je tada bila poznata kao Cigan-mala. A onda je, 1880, uz samu ulicu Ignjat Bajloni podigao savremeno opremljenu pivaru oko koje ubrzo niču brojne kafane. Kafane poput "Tri šešira", "Ima dana", "Dva bela goluba" i druge postaju stecište umetničkog Beograda gde se, uz tradicionalne specijalitete srpske kuhinje i dobru kapljicu, živi poseban život.

Danas u ovoj kaldrmom popločanoj ulici, pored ljupkih kafana iz kojih se čuje tihi jecaj violine ali i jeka truba, nalaze se i male umetničke galerije, antikvarnice, ali i moderni kafei.—





"100 dobrih razloga da posetite Srbiju" | Turistička organizacija Srbije
Za izdavača Mišo Vujović, direktor i glavni urednik | "Princip Bonart Pres"
Tekstovi: Petar Milatović i arhiva "Princip Bonart Pres"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Januar 18, 2011, 01:21:55 pm »

*
BOEMSKA SKADARLIJA

KALDRMA KOJOJ SE SVI VRAĆAJU



Ovde su deo svog života proživeli veliki pisci, glumci, političari...


Na prostoru na kojem se danas nalazi Skadarlija, sve do prve polovine XIX veka, bila je pustoš koja se prostirala između šančeva koji su opasavali grad i sela Palilule. Posle drugog srpskog ustanka, Beograd je počeo da se širi, srpske vlasti su počele planski da naseljavaju krajeve oko Save, dok se buduća Skadarska ulica razvijala stihijski, budući da nije bila u tim prvim urbanističkim planovima. Palisade na šančevima raznela je gradska sirotinja i koristila ih za ogrev, a na obodima šančeva naseljavali su se Cigani i gradili kolibe oblepljene blatom sa trščanim krovovima, zbog čega je kraj dobio ime Šićan-mala, odnosno Ciganska mahala.

Prvi put je ova ulica ucrtana u plan Beograda 1854. godine; trinaest godina kasnije pojavljuje se i na urbanističkom planu, a sredinom 1872. dobija ime koje i danas nosi, a koje je bilo promenjeno samo jednom, za vreme austrijske okupacije, kada se iz nepoznatih razloga Skadarlija zvala Ružina ulica. Postepeno se ovde doseljavaju sitni činovnici, praktikanti, zanatlije, kalfe i kafedžije sa svojim porodicama, podižu solidnije kuće i ulica dobija gradski karakter. Najstarija sačuvana kuća iz tog perioda kada je ulica renovirana jeste Štihina kuća, koja se danas nalazi na adresi Skadarska broj 31. Zna se još da je tu postojala jedna fabrika šešira, nekoliko piljara, zanatskih radnji i reprezentativna pivara na samom dnu ulice.

Arhitektonski razvoj ulice zaustavlja se početkom Prvog svetskog rata, zbog čega je ovaj kraj ostao nerazvijen iako se nalazi u samom centru velegrada. Za vreme kišnih perioda, kanal koji je proticao sredinom ulice bio je premali da primi svu nadošlu vodu, a kamenje iz kaldrme izgledalo je kao rečno korito. U administrativnim kartama Beograda, taj kanal je označavao granicu između dva gradska kvarta, pa je leva strana, gledano sa vrha ulice, pripadala dorćolskom, a desna palilulskom kvartu. Pošto je svaki kvart imao različite zakone o noćnom muziciranju, ta granica je mnoge spasla policijskih batina. Naime, dovoljno je bilo prekoračiti kanal, iz dorćolskog preći u palilulski kvart, koji je imao liberalnije zakone za braću po nesanici, pa da se izbegne gnev žandarma zbog nepoštovanja javnog reda i mira.

Ova, inače skromna ulica sa prizemnim kućama, uokvirena krošnjama drveća, u kojoj se živelo palanački, postala je stecište naših najnaprednijih duhova sasvim slučajno. Početkom prošlog veka Beograd je na šezdeset hiljada stanovnika imao preko trista kafana, od kojih je desetak bilo u Skadarskoj ulici i okolini, a od kojih nijedna nije imala reputaciju i značaj čuvene kafane Dardaneli koja se nalazila na mestu današnjeg Narodnog muzeja. Zbog blizine Narodnog pozorišta, tu su se okupljali poznati glumci i književnici, a blizina brojnih redakcija tadašnjih časopisa učinila je da se mnogi tekstovi napišu za kafanskim stolovima. Bilo je to sastajalište umetničkog i intelektualnog Beograda sve do proleća 1901, kada je kafana srušena. Po nekom prećutnom dogovoru, njeni stalni gosti se posle nekog vremena spuštaju stotinak koraka niže, niz strme sokake iza pozorišta, i zauzimaju skadarlijske kafane, kada počinje brzi razvoj ove ulice i nastaje mnoštvo anegdota i mitova u vezi sa njenim posetiocima.

Po velikom hrvatskom piscu i esejisti Antunu Gustavu Matošu, inače čestom gostu Skadarlije, istorija naše boemije bila bi istorija naše književnosti, pa bi samim tim i ova ulica imala značajno mesto u njoj. Ovde su deo svog života proživele i takve veličine kakav je Borisav Stanković, a mnoge zore dočekali za kafanskim stolom velikani poput Jovana Jovanovića Zmaja, Janka Veselinovića, Milovana Glišića, Sime Matavulja, Radoja Domanovića, Vojislava Ilića, Ive Ćipika, Veljka Milićevića, Veljka Petrovića, Stanislava Vinavera i mnogih drugih. U kafanama su tako nastala i neka dela naše književnosti, kao što je drama Stanoje Glavaš Đure Jakšića, ili njegova pesma Padajte braćo. Ispijajući rakiju, Stevan Sremac je u svoju beležnicu unosio fraze, izraze i čitave rečenice i dijaloge običnog sveta, koje je kasnije koristio u svojim delima, a Branislav Nušić je dobru ideju plaćao hranom i pićem, sve dok se ne padne pod sto. Zanimljivo je da je Rade Drainac u kafani, sa saradnicima, spremao pokretanje novog časopisa Hipnos i pravca hipnizam, u inat zenitizmu Ljubomira Micića. Kako je društvo popilo ono malo para prikupljenih za izdavanje, Drainac je morao da prihvati hiljadu dinara od nekog mladog trgovca koji se zanosio književničkom karijerom, i na taj način uspeo da objavi prva dva broja Hipnosa.

Pored pisaca, gradsku boemiju činili su i mnogi glumci, reditelji, upravnici pozorišta, prvaci i prvakinje opera i baleta, a Skadarlija je bilo mesto gde su se po tradiciji proslavljali svi pozorišni uspesi i analizirali neuspesi. Tu su se mogli sresti glumac i reditelj Narodnog pozorišta Aleksa Bačvanski, nastavnik muzike i osnivač Više muzičke škole Toša Andrejević Australijanac, upravnik Narodnog pozorišta Pera Dobrinović, velikani našeg glumišta, kao što su Toša Jovanović, Svetislav Dinulović, Milorad Gavrilović koga su svi zvali Stari gospodin, zatim prvakinja Narodnog pozorišta Vela Nigrinova, prvak Narodnog pozorišta Dobrica Milutinović i čuvena beogradske glumica Žanka Stokić. Gosti Skadarlije bili su i proslavljeni vajar Ivan Meštrović, karikaturista Pjer Križanić, kao i njihovi manje poznati ili skroz nepoznati savremenici koji su bili zaraženi tim načinom života ili blizinom tako velikih ličnosti. I svi oni su imali ista prava pri izboru mesta u kafani.

Pošto su mnogi naši umetnici gostovali na inostranim scenama i tamo sticali poznanstva i prijateljstva sa velikanima evropske scene, ovi su, kad bi gostovali u Beogradu ili uzvraćali posete svojim srpskim kolegama, takođe bili gosti skadarlijskih kafana. Švedski književnik i slavista Alfred Jensen, sekretar Nobelovog instituta i univerzitetski profesor, tvorac studije o Gunduliću, prevodilac Njegoša i Mažuranića, provodio je večeri u kafani Tri šešira u društvu Stevana Sremca i Čiča Ilije Stanojevića oduševljavajući se pevanjem uz gusle Janka Veselinovića. U svom delu Sloveni i svetski rat napisao je: "Dva grada ostala su zauvek u mom životu, to su Dubrovnik i Beograd. U prvom su me privukli more i okolina, a u drugom su me oduševili ljudi". Nemački političar, istoričar i filozof Herman Vendel, osnivač nemačko-jugoslovenskog društva za kulturne veze i autor knjige Bizmark i Srbija, počasni član Matice srpske, dolazio je više puta u Beograd i, po hroničarima tog vremena, proveo je noći u Skadarliji učestvujući u maratonskim takmičenjima u ispijanju piva sa Čičom Ilijom Stanojevićem, koja su se najčešće završavala nerešeno.

Pored njih, oduševljeni ljubitelji Skadarske ulice bili su i književnici Ivan Bunjin i Aleksandar Ivanović Kuprin, koji je izbegavao svečane prijeme zarad razgovora sa Tinom Ujevićem u nekoj od skadarlijskih kafana, zatim veliki umetnici Salvini, Noveli, Matkovski, Submatov… I mnogi intelektualci sa prostora bivše Jugoslavije su na isti način doživljavali slobodan duh koji je vladao u ovoj, stotinak koraka dugoj, strmoj i kaldrmisanoj ulici. Njome su bili fascinirani i neretko joj posvećivali svoj talenat velikani hrvatske književnosti Ksaver Šandor Đalski, Antun Gustav Matoš, Gustav Krklec… Česti gosti bili su i pisci Ivo Vojinović, Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović, a kad je naša čuvena slikarka Nadežda Petrović, povodom stogodišnjice prvog srpskog ustanka 1904. godine, organizovala Prvu jugoslovensku izložbu, vodila je svake večeri svoje goste u neku od kafana Skadarlije.

Skadarlija je izlazila na glas kao umetnička kolonija i duhovna oaza u gradu koji je posle prvog svetskog rata počeo naglo da se razvija i ubrzano motorizuje, i već tada se po novinama pojavljuju članci kako ovaj kraj, kao deo naše kulturne baštine, treba sačuvati od urbanizacije. Uredba o zaštiti beogradskih starina iz 1935. godine predviđala je da se u Skadarliji sačuva njena tadašnja regulacija, a da se kuće u kojima su živeli Đura Jakšić, Milorad Gavrilović, Čiča Ilija Stanojević i Dimitrije Ginić obeleže natpisima, pločama i reljefnim portretima ovih umetnika. Mada je malo od toga realizovano, u javnosti se učvrstila svest o kulturnoj vrednosti Skadarlije.

Posle Drugog svetskog rata, u oduševljenoj obnovi pobedioca nad fašizmom, Skadarliji, koja je ostala netaknuta bombama kojima je Beograd bio izložen, preti modernizacija. Međutim, posle eseja beogradskog arhitekte Uglješe Bogunovića objavljenog u Politici 1957. godine, javlja se interesovanje da se ova ulica pretvori u neku vrstu muzeja pod otvorenim nebom. Isti arhitekta uradio je i urbanistički projekat za ovaj deo grada, koji je prihvaćen od gradskih vlasti, prema kojem se zadržava arhitektonski inventar nasleđen iz predratnog perioda, a ulica postaje pešačka zona. Skadarlija tako i danas nosi istorijsku vrednost, zbog specifičnog šarma orijentalne ulice od pre dva veka, kao i kulturnu, koju su joj udahnuli svi oni umetnici koji su u njoj proveli svoje najlepše noći.

Kao i njeni svetski pandani, Skadarlija nije odolela poskupljenjima. Kao što je Monmartr u Parizu bio dom za siromašne pesnike, slikare i boeme svih vrsta, sa jeftinim cenama smeštaja i hrane, a danas je jedan od elitnih delova francuske prestonice, tako u svom "Latinskom kvartu" Beograd ima turističku atrakciju. Umesto iscepanih stolnjaka ispolivanih uljem i vinom, za kojima se često mogla dobiti večera i piće na kredit, Skadarlija je danas jezgro elitnih restorana i kafića gde su cene uvek više nego van ove sanjive ulice.


POSESTRIMA MONMARTRA

Na inicijativu grada Pariza 22. oktobra 1977. godine, došlo je i do bratimljenja beogradske Skadarlije i pariskog Monmartra. Tom prilikom, iz Francuske je stigao karavan u kojem su bili jedan pesnik, dva slikara, predstavnici uprave Slobodne komune Monmartr, petnaest muzičara iz paradnog orkestra i nekoliko članova Udruženja pivopija, viteza drugog reda hmelja. U čast tog događaja, velika povorka Beograđana, zajedno sa gostima, prodefilovala je od Spomenika zahvalnosti Francuskoj, preko Trga republike, do Skadarske ulice, gde je podignuta spomen-ploča. Šest meseci kasnije, Skadarlija je uzvratila posetu bratskoj komuni, a skadarlijski umetnici izveli su svoje programe na najznačajnijim punktovima Monmartra.


PROKLESTVO SKADARLIJSKIH LEPOTICA

U Skadarliji je živela i glumica Olga Ilić, u koju je, prema pričanjima bio zaljubljen ceo Beograd. Rođena je u Solunu, kao devojčica počela je život putujuće glumice, da bi se posle pokušaja bekstva sa nekim cirkusom udala za glumca Kostu Ilića. Nemirnog duha, nekoliko puta napuštala je Narodno pozorište da bi oduševljavala publiku po provinciji. Skandalizovala je palanački Beograd fotografijom na kojoj joj se vide grudi, kao i autobiografijom objavljenom pod nazivom O njoj, koja se ne vraća 1934. godine. Umrla je potpuno zaboravljena, u staračkom domu. Druga velika lepotica i glumica Zorka Kolarović-Teodosić, čiju lepotu je Vojislav Ilić ovekovečio u svojim stihovima, a jedan od udvarača, austrijski diplomata Šisl, ostavio joj posle smrti 300 forinti doživotne mesečne rente, pala je pod starost u krajnju bedu i ludilo. Skupljala je lišće po Skadarliji, verujući da su to tek pristigla pisma njenih obožavalaca, sve dok nije potpuno zaboravljena i poremećenog uma završila svoj život.


Piše: Emilija Radibratović
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Januar 18, 2011, 01:22:21 pm »

*

SKADARLIJA





Autor fotografije nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Januar 18, 2011, 01:23:20 pm »

*

ROMANTIČNO BOEMSKA SKADARLIJA

"Ako je Pariz prestonica sveta, Monmartr je prestonica Pariza;
ako je Beograd raskrsnica svetskih puteva Skadarlija je njegova duša"

Skadarlija je nezaboravna, najlepša priča starog Beograda. Ona stara, romantično-boemska Skadarlija iz albuma uspomena daruje nam mnoge zanimljive priče i anegdote o našim i svetskim umetnicima, koji su isticali da su tamo "svoje najlepše dane — proživeli noću!" Njen najznamenitiji stanovnik, velikan srpskog pesništva i slikarstva Đura Jakšić, često je u kafani Tri šešira, pri veselju među okupljenom boemijom, isticao nestašnu poruku:

"Još dim jedan, jednu čašu,
Jedna pesma, jedna seka!...
P' onda zbogom, tamburašu!...
Zbogom, krčmo, zanaveka!"


1856.

Skadarlija, u centru, srcu Beograda, više od veka pronosi slavu starobeogradske boemije, zapravo njenih privrženika, koji su odavno zastupljeni u istoriji srpske literature i ušli u školske čitanke, u enciklopedije ili leksikone. Zajedno sa književnicima oživljavanju skadarlijskih legendi doprineli su popularni glumci, poput nezaboravnog Čiča Ilije, koji je ispijajući omiljene krigle piva kod Tri šešira ili Dva jelena, u kasnim satima držeći okupljenim gostima "slovo" voleo da se priseti ranijih dana:

"Skadarlijo, ljubavi moja, gde su stari prijatelji? Dorćole, u njenom komšiluku, detinjstvo moje, danas te više ne prepoznajem... Nema više uzanih ulica i ćepenaka, nema prostranih bašti i poljana — sve je progutala ala što je zovu civilizacija... Danas, ničega nema, sve je bezbojno, osim naše Skadarlije!... Od nekadašnjih bašta, demirli-pendžera, doksata, krivudavih sokaka i ćepenaka - ostadoše samo puste i prazne ulice. A jedino je uvek puna i vesela moja Skadarlija! Kao čuveni pivopija dižem ovu kriglu sa željom da poživi dok je sveta i veka!..."

Skadarlija, kao sećanje na ranija vremena, pored svog najznačajnijeg spomenika — obnovljene Kuće Đure Jakšića i starih kafana Tri šešira, Dva jelena kao i svog imenjaka — restorana Skadarlija, tvrdoglavo je zadržala osvetljenu fenjerima, drevnu, džombastu "tursku kaldrmu", kojoj čuveni tvorac Orfeuma Brana Cvetković posvećuje epigram:


"Noću, kada je jedan sat
Skadarlijom lomiš vrat!"

Skadarlija, na čijem je tlu pri kopanju temelja za Bajlonijevu pivaru otkrivena praistorijska lobanja, simbolično nazvana "prvi Beograđanin", sadašnji naziv dobila je tek 1872. godine. A dotle je bila poznata pod imenom Šićan-mala što u prevodu s turskog znači Ciganska mahala. Njihove sirotinjske kolibe prostirale su se izvan varoškog Šanca, u blizini moćne, kamene Stambol-kapije. Posle predaje ključeva knezu Mihailu Obrenoviću i odlaska Turaka, stare hronike beleže da su se raniji žitelji Cigani, ili Romi, iz tog zapuštenog kraja iselili na Čuburu, dok je Skadarsku ulicu počela da naseljava sirotinja kao i zanatlije o čemu svedoče stihovi: "Ovde su bančili naši veliki, stari čuvari zvezda, mudraci i ljubavnici zora, kovači, stolari, pekari, ribari, rezbari, i putnici prošli sve gore i sva mora." (G. Krklec, Tri šešira)..."

Kosta Dimitrijević







Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Januar 18, 2011, 01:23:42 pm »

*

BOEMSKA ČETVRT BEZ BOEMA
U Skadarliju, nekada omiljeno sastajalište pesnika, slikara, umetnika svih fela,
danas navraćaju ponajviše stranci


Stranci u Beogradu, posebno ovih dana, ne zaobilaze Skadarliju. Osim zvuka akustične muzike koji se čuje u noćnim satima, mirisa mesa sa roštilja i stare kaldrme, turistima nije ostalo mnogo toga u čemu bi mogli da osete duh starih vremena.

Kao i da žitelji prestonicene verujuda je Skadarlija očuvala prepoznatljivu dušu jer, žale se ugostitelji, sve manje navraćaju u ovdašnje kafane.

U niz boemskih lokala danas se posecaju italijanski i kineski restorani i erotski klub, dok u sredini šljašti neonsko pročelje kockarnice. Na gruboj kaldrmi, gde su se nekada zarivali štapovi gospode, sada zapinju štikle damskih cipela i martinke rokera, ali samo u prolazu prema kafićima sa modernom muzikom. Stara klijentela svoja omiljena mesta posećuje danju i u tišini se priseća nekadašnje atmosfere.

— Ljudi iz komšilukadolazili su redovno, ali mnoge od njih odavno ne viđam. Kada ih sretnem, kažu mi da nas zaobilaze ne samo zbog promenjene atmosfere nego i zato što nemaju para — kaže Dragana Lazić, upravnik restorana "Dva bela goluba".

Istina je, vele iskusni kelneri, da ceh u Skadarliji već decenijama nije za pesnike bez dinara u džepu. Ovde pristojna večera za jednu osobu ne košta manje od dve hiljade dinara.

Autentičnost Skadarlije narušena je i u jelovnicima. Umesto obilnih porcija mesa sa roštilja, kuhinjski majstori sa decenijskim stažom moraju da brzo uče kako se pripremaju vegetarijanske i niskokalorične đakonije. Mada Dragan Dragić, šef servisa u "Tri šešira", ističe da svi, kad dođu u Skadarliju, pre ili kasnije navale na meso.

U Skadarliji su nekada nastupali Mokranjac i elitni operski muzičari, u kafanama su održavane pozorišne predstave, dok su pesnici recitovali tek ispisane stihove. Na njen umetnički duh danas slabo mogu da podsete samo jedna likovna galerija i ulični prodavci suvenira. Nebojša Vučinić, koji u galeriji "As" radi od 1989. godine, kaže da s godinama ima sve manje pazara i da čak i stranci kupuju samo sitnice. Na ulici prolaznicima poturaju bižuteriju, značke i lampe u stilu koji se više uklapa u kič nego antikvitetno filigranstvo. Starinski su jedino lonci i čuturice, koje prodavci otkupljuju po selima daleko od Skadarlije.

Zavod za zaštitu spomenika kulture, premda bi voleo da je drugačije, kaže Lidija Kotur, njihov predstavnik za odnose sa javnošću, nema zakonsko uporište da propisuje kakvi se lokali mogu naći u Skadarliji i kakvi tonovi mogu da se valjaju niz čuvenu kaldrmu. Jedino što može da se uradi je da gradske službe obnove prilaze Skadarliji, postave kapiju i ogradu, kao i da dovedu dobošara i gataru kakvi su nekada špartali ovim krajem, ali za to i dalje nema novca. Za "stakleno odelo" u koje bi do kraja 2010. godine trebalo da bude obučen restoran "Stara Skadarlija" pare su spremne, međutim, sudeći po brojnim komentarima, ta ideja ne zadovoljava predstavu Beograđana o istinskoj boemskoj četvrti.

— Predanje o autentičnoj Skadarliji pomalo je komercijalizovano, i to od ranih dana. Nušić je pisao da se stari duh skadarlijskih kafana seli na periferiju. Nema dokaza da su mnogi lokali koji se danas diče dugom tradicijom zaista postojali u starim danima, jer se u ranim zapisima uopšte ne spominju. U slavnom razdoblju Skadarlije sve njene mušterije su podjednako obilazile i druge kafane — navodi Vidoje Golubović, autor više knjiga o starom Beogradu.

Ako se boemi povlače, ostali su konobari koji čuvaju dostojanstvo pređašnjeg duha. Oni, i još ponešto, pomažu da se legendarno sastajalište ne pretvori u repliku slavnih mesta u prirodnoj veličini, koja posle odlaska turista i glumaca postaje prazan grad duhova.


"DRAMA S KRAJA 19. VEKA

Skadarlija je nastala u 19. veku. Najčešće je porede sa pariskim Monmartrom, kako zbog izgleda, tako i zbog umetničke atmosfere. Centralna, Skadarska ulica duga je oko 500 metara. Ime je dobila 1872. godine. U tursko doba bila je slabo osvetljena, popločana kaldrmom, a danas je prostor između kamenja zaliven betonom.

Boemsko obeležje stiče od 1901. godine, kada su se, posle rušenja poznate kafane "Dardaneli", njeni gosti preselili u kafane Skadarlije. Ova "dama" nekada je bila dom mnogim književnicima, glumcima, slikarima i novinarima. U Skadarliji je živeo i umro poznati srpski pesnik i slikar Đura Jakšić. Ovu ambijentalnu celinu, čija je revitalizacija počela 1968. godine, urbanistički i arhitektonski je oblikovao poznati beogradski arhitekta Uglješa Bogunović.


V. Vukasović — D. Mučibabić | 18.05.2008. | Politika









Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Januar 18, 2011, 01:24:07 pm »

*

SKADARLIJA — DUH BOEMIJE KOJI IŠČEZAVA


U prvoj epizodi, ideja je da se uz adekvatan audio i vizuelni arhivski materijal i kroz sećanje na poznate umetnike, prikaže to iščezlo vreme boemije u Srbiji.

U prvoj epizodi serijala, o shvatanju boemije, o svom životu u kući svoga oca i dede, glumaca Narodnog pozorišta, kao stanovnik Skadarske ulice, više od šest decenija, govori Jovan Antonijević, novinar Ilustrovane Politike.

Takođe Momo Kapor, književnik i slikar, govori o periodu života oko šest godina, kada je stanovao u Skadarskoj ulici 25.

Na malom prostoru, skadarlijske kafane, postale su stecište onog društvenog sloja Beograda koji je bio nosilac umetničkog života prestonice.

U kafanama:Tri šešira, Dva jelena, Bums keler, Dva narednika, Esnafska, Zlatni Bokal, Istok, Bandist i drugim, provodili su veći ili manji deo života mnogi pesnici, književnici, glumci, muzičari, novinari, slikari, domaći, ali i stranci, vezujući na taj način za Skadarliju svoj život, svoje stvaralaštvo i prisustvo.

U ovoj ulici su, u prošlosti, sate, mesece i godine provodili književnici: Zmaj, Đura Jakšić, Tin Ujević, Drainac, Nušić, Sremac, Milovan Glišić, Janko Veselinović, Borisav Stanković, Domanović, Jakšić, Antun Matoš, Gustav Krklec, Jovan Cvijić...

Bora Stanković je recimo, radeći kao službenik u pivari ''Bajloni'', napisao i objavio roman "Nečista krv".

Kafane su nicale jedna za drugom. Mnoge i danas postoje, pa se gosti kao i u prošlosti opredeljuju prema sopstvenom afinitetu.

U ulici, čuvenoj u svetu po boemiji, svraćali su i svetske književne veličine poput Elijara i Moravije.

Glumci: Toša Jovanović, Pera Dobrinović, Čiča Ilija Stanojević, Milorad Gavrilović, Vela Nigrinova, Žanka Stokić, Dobrica Milutinović...

Beograd je između dva rata, i posle Drugog Svetskog rata imao mnogo kafana, znatno više nego danas, a sve to sa manjim brojem stanovnika. Išlo se više u kafane, jer je Beograđanin oduvek to voleo, a sa druge strane, bilo je manje radio tehnike, video kaseta, pa ni bioskopa, ni televizije, ni toliko telefona. Stoga su se ljudi sastajali u kafanama da se razmene misli i da se čovek carski zabavi u svom narodnom srpskom duhu.

Građanin je mogao u kafani ne samo uživati u razonodi, pesmi, muzici, piću i lepim ženama, nego čuti novosti iz prestonice i cele Otadžbine, pa saznati i one privatne novosti koje kolaju od čoveka do čoveka...

Boemska četvrt Beograda, Skadarlija, bila je poznata po svojim kafanama, koje su privlačile ne samo boeme, umetnike, već i građanstvo, kao i mnoge strane goste, pa i državnike, koji su posećivali zvanično našu zemlju u prošlosti.

U kafanama: "Tri šešira", "Dva jelena", "Velika Skadarlija", "Bums keler", "Dva narednika", "Esnafska", "Zlatni bokal", "Istok", "Bandist" i drugim, provodili su veći ili manji deo života mnogi pesnici, književnici, glumci, muzičari, novinari, slikari, domaći, ali i stranci.

U četvrtoj epizodi serijala "Skadarlija - duh boemije koji iščezava" pored skadrlijskih kafana, junaci su i pevači, koji su u Skadrliji nastupali i, svojim glasom i velikom popularnošću, doprinosili da se slava Skadarlije prenosi još dalje.

Mnogi od njih se spominju i danas, a za života su postali legende: Divna Kostić, Sofija Sofka, Vasiljković, Olga Jančevecka, Mila Matić, Paja Stevanović, Mile Lekić, Dubravka Nešović.

U ovoj epizodi svoje uspomene na to prošlo vreme evociraju pevačice Mila Matić i Dubravka Nešović.

Tako se i danas u skadarlijskim kafanama "Tri šešira", "Dva jelena", "Ima dana", čuvaju knjige utisaka sa posvetama poznatih političara, umetnika: Džordža Buša Starijeg, Margaret Tačer, Tita, cara Haijla Salasija, Hansa Ditriha Genšera, Dobrice Ćosića, Duška Radovića, Bebe Lončar, Ljube Popovića...


septembar, 2008.
Autor serijala: Anita Panić  
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Januar 22, 2011, 08:43:45 pm »

*

SKADARLIJA — SRPSKI VREMEPLOV U PROŠLOST


Pariz ima Monmartr, Beč Grincing, Atina Plaku, a Beograd Skadarliju. Ova ulica boemskog duha i meraka stecište je druženja generacija uz pesmu i gurmanske specijalitete srpske kuhinje. Nije imuna na imperativ promena i, uprkos činjenici da je kulturno nasleđe, sve više je osvajaju obrisi urbanog savremenog života. Stoga, gradska vlast, a pre svega, turistički poslenici Beograda, najavljuju bolje sadržaje i dane za  boemsku četvrt u centru srpske prestonice.  

Univerzijada će ovog leta dovesti veliki broj sportista i gostiju u Beograd, a jedno od nezaobilaznih mesta odmora i provoda je Skadarlija. Kako je svojevremeno sarajevski hroničar i književnik Zuko Džumhur primetio, sama ulica Skadarlija bi bila "obični, strmi, krivudavi i loše kaldrmisani sokak usred Beograda", da nema boemske povesti, da nema  trošnih krovova, rasklimatanih stolica... Od davnina, bila je sastajalište velikana pozorišne scene, pera, misli i kičice. Čuveni italijanski pisac Alberto Moravija, očaran Skadarlijom, prenosi da je to čarobni kutak istorije i kulture starog Beograda koji ni malo ne zaostaje za onim što imaju mnogi evropski gradovi.

Skadarlijske restorane rado posećuju visoki državnici i ličnosti iz javnog života iz sveta tokom boravka u prestonici. Neki su upoznati od ranije sa njenim vrednostima, drugi je sa zadovoljstvom otkrivaju i preporučuju njenu raznovrsnost. Najstarije zgrade u Skadarliji su kuća Đure Jakšića, pesnika i slikara, velikog srpskog boema, u čijoj blizini je kafana Tri šešira koju je Đura od milja zvao vinskim vrelom. Iz 19. veka je i kafana Dva jelena, a obe se pominju u urbanističkom planu Beograda iz 1878. godine. Muzičare sa žirado šeširima, recitatore, nastupe dobošara, mađioničare i gatare pamte samo raniji stalni posetioci, čije priče podsećaju na vreme kada su u tim kafanama održavane pozorišne predstave, a pesnici govorili tek ispisane stihove. To vreme treba ponovo oživeti.

Skadarliju treba umiti i obnoviti u nekom komunalnom smislu — postaviti nove klupe, žardinjere, ukloniti objekte kojima nije mesto u ovoj pešačkoj zoni. Treba dodati nove umetničke sadržaje, programe na otvorenom gde će nastupati glumci, recitatori, mađioničari, organizovati izložbe... učiniti sve da se Skadarliji, koja se pamti, vrati stari prepoznatljiv sjaj koji turisti upoznaju — kaže Jasna Dimitrijević, direktorka Turističke organizacije grada. TOB želi da od Skadarije napravi ambijent kakav je potreban turističkoj privredi. Cilj je da se u komunalnom, sadržajnom, programskom i estetskom smislu upakuje  boemski duh Skadarlije i sve ono što je novo, moderno kako bi taj deo grada postao lepa slika i razglednica iz srpske prestonice. U aprilu, tokom Dana Beograda, biće promocija Vodiča kroz Skadarliju koji sadrži priču o svim objektima i o njihovom značaju od 19. veka pa do naših dana. Takođe, ideja je da neka znamenja iz istorije Skadarlije budu ucrtana u mape koje će biti postavljene na početku i kraju ulice. Od Jasne Dimitrijević saznajemo da je reč o kućnom redu Skadarlije koji je tačno beležio šta je na jelovniku, kakvi se stolnjaci  koriste,  koja se muzika sluša. Želja je da se očuva duh prošlosti i tradicije zbog koje je ova ulica, posle tvrđave na Kalemegdanu, bila i ostala ugodno mesto koje obilaze turisti tokom posete Beogradu.
 
Piše Jelena Gligorić | 11.03.2009. | Glas Srbije









Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: