Vidovdan — Praznik za oči
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
RIZNICA SRPSKA « ŽIVOT I OBIČAJI SRBA « Život, običaji i verovanja Srba « Vidovdan — Praznik za oči
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vidovdan — Praznik za oči  (Pročitano 15874 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Oktobar 09, 2013, 09:57:45 pm »

**

VELIKI PRAZNIK VIDOVDAN



                                    
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 09, 2013, 10:05:55 pm »

**

VIDOVDAN — PRAZNIK ZA OČI


Veliki praznik Vidovdan (28. juna), jedan je od najvećih među malobrojnim i po svetkovanju izuzetno očuvanim praznicima iz stare narodne vere.

U hrišćanskom kalendaru ne postoji svetac sa ovim imenom i pre više od jednog veka, tačnije tek 1892. godine, Srpska pravoslavna crkva ga je prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala, zapisao je poznati etnolog Mile Nedeljković u knjizi " Godišnji običaji u Srba".

Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova  — Kosovski boj — odigrao na Vidovdan, 15. juna 1389. godine (po starom kalendaru), prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.

Vid je smatran vrhovnim božanstvom — "Bogom nad bogovima" — a svi drugi bogovi tek polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".—

Dragovan Laza Lazarević
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 30, 2013, 10:07:09 pm »

*
NARODNA RELIGIJA U 100 POJMOVA


O VELIKOM PRAZNIKU VIDOVDANU


...Po mišljenju drugih (recimo Miodraga Popovića), sv. Vid je u stvari hristijanizovana reminiscencija na istoimeno božanstvo naših paganskih predaka, božanstvo čije su se ime i praznik održali i do naših dana. Saglasno tome, crkva je samo ozvaničila jednu duboko ukorenjenu narodnu tradiciju.

Samo ime ovog svetitelja, Vid, odredilo je najvećim delom i prirodu rituala koji su izvođeni na njemu posvećen dan. Bilo je, na primer, veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi — po opštem uverenju — kasnije imao uspeha. U selima pod Fruškom gorom, na primer, na praznik izjutra seljaci su se umivali rosom i pri tome govorili: "Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio." Sličan običaj zabeležen je i kod Banatskih Hera. Tamo su majke na Vidovdan dovodile svoje kćerke do plota a ove bi se obraćale svecu: "Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi." U nekim su pak krajevima iznosili na videlo svoje tapije i obligacije, u drugim su vadili novac iz kase i brojali ga. Bilo je mnogo postupaka te vrste.

Na Vidovdan se mogla videti i budućnost. Toga dana se mnogo gatalo i proricalo. Kao i u nekim drugim prilikama, činile su to najčešće devojke nadajući se da će videti budućeg izabranika. Navešću ovde dva primera te vrste. U Bosanskoj krajini devojke su uoči Vidovdana brale crveno cveće vid, kao i modru vidu. Ubrano cveće pred spavanje su stavljale pod jastuk i govorile: "O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da me prosiš), dođi večeras, u prvi sanak na sastanak." Verovale su da će se to i dogoditi, da će im budući muž doći u san. U okolini Vlasenice devojke su uoči praznika brale vidovu travu i pripremale još ponešto. Nalivale su vodu u lonac koji je kupljen bez pogađanja, zatim uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju bi prebacile preko lonca. Po završenim pripremama, devojka bi pre spavanja rekla: "Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti; ako je gladan, evo mu soli i hljeba, neka se najede; ako je žedan, evo mu vode, neka se napije; ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije (misli na tkanicu), neka pređe."

Veza Vidovdana s vidom manifestovala se i u narodnoj medicini. Uoči praznika ili pak na praznik izjutra brali su travu zvanu vidovčica, često je stavljali u vodu i njome se umivali. Činili su to zato da ireko godine ne bi bolovali od očiju. Ponegde su nak vidovčicu čuvali i koristili onda kada bi im oči obolele.

Vidovdan je značajan srpski praznik iz još jednog razloga.

Na taj dan 1389. godine odigrala se velika Kosovska bitka, kada su se Srbi sukobili s Turcima i "izgubili carstvo". U nekim krajevima bio je to dan obnavljanja uspomena na tragediju srpskog naroda. Zato se za vreme praznika nije pevalo ni igralo, niti se na bilo koji način izražavalo dobro raspoloženje. Verovalo se da se na Vidovdan pojavljuju i naročita znamenja koja podsećaju na veliki boj. Na samom Kosovu su mislili da uoči praznika, u gluvo doba noći, sve reke i potoci postaju crveni kao krv, da njihova voda teče poput krvi kosovskih junaka.

Zanimljivo je da je tokom Prvog svetskog rata ovaj praznik dobio još jedno značenje. Tih godina na Vidovdan su počeli da daju pomen ratnicima izginulim u pomenutom ratu, da pominju njihova imena i da dele jelo i piće za njihove duše. S vremenom je Vidovdan postao prevashodno praznik mrtvih, praznik sećanja na izginule za slobodu Srbije.

Članak je odlomak iz knjige Miloša Bandića
"Narodna religija Srba u 100 pojmova" Nolit, Beograd, 2004.
Tekst preuzet sa sajta: "Društvo srpskih grbonosaca 'Miloš Obilić'"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 30, 2013, 10:15:27 pm »

*
VIDOVDAN I SRBI


NAJVEĆI PRAZNIK SRPSKOG NARODA

Vidovdan je za srpski narod veliki i stari praznik. U prošlosti ovaj dan bio je slavljen kao spomen na Kosovski boj, jednu od velikih bitaka evropskog srednjeg veka. U Zakonu o praznicima iz 2001. godine, jednom od prvih reformskih zakona obnovljene demokratske Srbije, Vidovdan je opisan kao praznik koji simbolizuje sećanje na sve one naše sunarodnike i građane koji su tokom prošlosti stradali u odbrani otadžbine.

Naše vreme donelo je veliku krizu koja u Srbiji nije samo privredna i politička. Reč je o krizi jedne države i njene nacije. Posle stoleća neuspelog jugoslovenskog nacionalnog i kasnije socijalističkog društvenog projekta, decenija opšteg nemirenja sa propašću ovih preskupih nastojanja, Srbija danas živi podeljena, okružena mladim nacionalizmima koje svesrdno podržavaju SAD i SR Nemačka, suočena s netrpeljivošću Vašingtona i Brisela, i u međunarodnom položaju koji dugoročno nije bio nepovoljniji tokom prethodna dva stoleća. U takvim okolnostima pod sumnjom su, često opravdanom, mnoga temeljna verovanja državnog i narodnog postojanja. Tokom prethodnih godina često smo u Narodnoj skupštini, na državnoj televiziji, eminentnim naučnim skupovima i našim fakultetima slušali o tome kako Srbi na Vidovdan praznuju smrt, zavojevanje i okupaciju drugih naroda, kako je Kosovska bitka jedna mala i beznačajna ratna epizoda u kojoj je protiv osmanske vojske ratovala čitava koalicija naroda... Britanski istoričar Stiven K. Paulovič je čak tvrdio kako bi Srbi mogli da prihvate svetitelja koji se slavi 5. oktobra — Sv. Jonu, pošto je ovaj dugo živeo u kitovoj utrobi a kasnije se vratio među ljude, umesto što slave Sv. Vida zaštitnika padavičara...

Dok čekamo da se navrši 624. godišnjica Kosovske bitke, valja se podsetiti značaja Vidovdana i ove bitke ne samo za srpsku i evropsku istoriju, već i za identitet srpske nacije. Kosovska bitka bila je jedna od velikih srednjovekovnih bitaka. Marička bitka bila je bez sumnje značajnija i kobnija za balkanske države, ali je Kosovska bitka ostala snažnije i življe upamćena od bilo koje druge bitke balkanskog srednjeg veka. Pored toga što je postala okosnica srpskog istorijskog pamćenja, Kosovska bitka imala je veliki odjek širom ondašnje Evrope. Za nju su čuli u Italiji i Francuskoj, ali je ona opisana u istoriji sveta pisanoj u 16. veku za Ivana Groznog, u 17. veku o Kosovskoj bici je jednu dramu napisao Englez Ričar Nols... Činjenica da je to bila jedina bitka u osmanskoj istoriji u kojoj je smrt pronašao i jedan sultan dovela je do toga da u kasnijim vekovima turski i persijski hroničari i istorici domisle kako se turskoj vojsci na Kosovu suprotstavila velika koalicija evropskih naroda i država.

Slaveći Kosovsku bitku pokolenja Srba nisu slavila ni smrt, ni poraz niti bezuman otpor... Naprotiv, bilo je to uzdizanje jednog za ono vreme modernog ideala. Stradanje za veru, pravdu, istinu — imitationeChristi, moralni su ideal srednjovekovnog čoveka ali i, priznali to danas u Briselu ili ne, temelj modernih evropskih vrednosti. Koliko god Kosovski zavet mogao biti zloupotrebljen, ostaje činjenica da je u vreme najvećeg uspona srpske nacionalne ideje, krajem 19. veka, upravo na naučnoj kritici narodnih tradicija iz ovog razdoblja u Srbiji trijumfovala kritička istoriografija. Pomalo čudno zvuči kada srpski nacionalizam danas kore zbog Kosovske bitke, koja se zaista i odigrala, oni koji neosnovano tvrde da je njihov narod najstariji u Evropi ili da je drugi na svetu primio islam pošto je prethodno podigao piramide, da baštine tradiciju imperije Aleksandra Velikog iz loze Argeada, ili da ne pripada slovenstvu — pošto je navodno došao sa Iranske visoravni...

Vidovdan je tokom proteklih šest stoleća imao veliki značaj za srpski narod. Često se dešavalo slučajno, ponekad su vremenska poklapanja udešavana namerno, ali spomenimo samo da je 28. juna 1878. započela rasparava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu, 28. juna je Franc Ferdinand ubijen u atentatu u Sarajevu, 28. juna 1919. godine završen je rad Pariske mirovne konferencije, 28. juna 1921. donesen je prvi ustav ujedinjene jugoslovenske države, 28. juna 1948. donesena je Rezolucija Informbiroa (pismo KPJ upućeno je 27. marta), 28. juna 1989. svoj najveći uspon doživela je politika Slobodana Miloševića, 28. juna 1990. u Zagrebu je ukinuta konstitutivnost srpskog naroda u Hrvatskoj, 28. juna 2001. Slobodan Milošević je izručen Tribunalu u Hagu... Danas srpska vlada iščekuje da Brisel nagradi njeno prihvatanje uključivanja Srba sa severa Kosova u albansku kosovsku državu, puštajući Srbiju bliže punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Nesumnjivo je da je Vidovdan u istorijskom pogledu najveći i najautentičniji praznik srpskog naroda. Spomen na Kosovsku bitku, neugaslu prošlu slavu, vekovnu borbu za slobodu i nada u budućnost deo su tekovina ideje Vidovdana. Kosovski zavet je zato mnogo širi od Kosova polja, odnosa Srba i Albanaca... Politička zloupotreba Vidovdana, baš kao i nastojanja da on bude omalovažen i zanemaren, predstavljaju suštinski napad na demokratska prava i identitet srpskog naroda.

Čedomir Antić, Docent Filozofskog fakulteta u Beogradu | 2013. | Politika
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: