sledeća tema »

[Angelina]

**

OVČARSKO-KABLARSKI MANASTIRI

SVETA GORA U SRBIJI

       150 — 162 km jugozapadno od Beograda

[Angelina]

**

MANASTIRI U OVČARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

Na putu između Čačka i Titovog Užica, u živopisnoj klisuri Zapadne Morave, po prevojima i u podnožju planina Ovčara i Kablara rasuto je desetak starih srpskih manastira. Na levoj obali Morave leže: Blagoveštenje, Nikolje, Jovanje i temelji staroga Preobraženja (koje je razrušeno 1911 godine prilikom prosecanja pruge). S desne strane nalaze se: Sv. Trojica, Sretenje, Vavedenje, i novopodignuto Vaznesenje i Preobraženje.
 
Većina ovih manastira podignuta je u tursko vreme, kada su se pravoslavne bogomolje povlačile u vrleti, u skrovite, zabačene predele zemlje. Neki od njih su datirani, neki svojom arhitekturom ukazuju na vreme postanka. To su građevine malih dimenzija, skromno ukrašene, čiji su ktitori — monasi ili laici — bili uvek ljudi iz naroda.
 
Kod ovih crkava ponavljaju se, ustvari, arhitektonski oblici ranijih epoha, samo umanjeni i sasvim pojednostavljeni. Tako nailazimo na osnove rešene u obliku trolista (Jovanje), karakteristične za moravsku školu; na građevine koje nastavljaju tradiciju stare, raške škole (Sv. Trojica, Blagoveštenje), što je često unosilo zabunu u njihovo tačnije datiranje. Neke od njih, opet, imaju jednostavne oblike jednobrodnih seoskih crkvica zasvedenih poluobličastim svodom (Nikolje).
 
Freske su se sačuvale u Blagoveštenju i Nikolju. One pripadaju XVII stoleću. Razlike u tematici nisu velike, ali po kvalitetu blagoveštenjske su bolje. Po dobrom, pažljivom crtežu, načinu modelisanja, one — u najuspelijim detaljima — potsećaju na slikarstvo Milutinovog doba.
 
U Blagoveštenju, u oltaru, nalazi se i nekoliko starih prazničnih ikona, a delovi prvobitnog ikonostasa čuvaju se u Umetničkom muzeju u Beogradu.
 
U prvom opisu naših manastira, koji je izišao 1826 g. u "Danici", Vuk Karauić zadržao se uglavnom na ovoj grupi spomenika. On najviše govori o rukopisnim knjigama (kojih je u ono vreme ovde bilo mnogo). ali je pored toga dao i vrlo slikovite opise terena, a često bi rekao i nekoliko reči o arhitekturi.

"Spomenici kulture" | Urednik: MILORAD PANIĆ SUREP | Prosveta, Beograd 1951

[Angelina]

**

OVČARSKO-KABLARSKI MANASTIRI

SVETA GORA U SRBIJI

Nedaleko od Čačka, u klisuri Zapadne Morave, između planina Ovčar i Kablar, ugnezdilo se deset manastira. I to ravnopravno, pet na desnoj i pet na levoj obali reke. Na desnoj se nalaze: Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sretenje i Sveta Trojica, a na levoj: Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Uspenje i Nikolje. Tu su, još, i dva sveta mesta: Savine vode i pećina zbeg Kađenica. Oni već skoro dva veka privlače pažnju istraživača, vernika i mnoštva radoznalaca.
 
Zbog kompaktnosti, ali i značajnih umetničkih, kulturnih i istorijskih vrednosti, te lepote prirode koja ih okružuje, narod ih počesto zove "Srpska Sveta gora".
 
Manastiri su nastali kao deo velike kulturne obnove srednjovekovne Srbije u doba turske vlasti, kad su ovde stigli monasi isihasti, veliki kosmopolitski pokret Istočne Evrope i Mediterana krajem 14. i početkom 15. veka. Najstariji pisani podaci o ovdašnjim bogomoljama govore o intenzivnoj prepisivačkoj školi u 16. stoleću, a Vuk Karadžić, sredinom 19. veka, piše da su dva manastira (Blagoveštenje i Jovanje) imala "kulu za pisanje knjiga". Zbog njihove nepristupačnosti, u vrletima Ovčara i Kablara, većina njih uspevala je da u vreme turske vladavine očuva tračak srpske pismenosti.
 
Najznačajniji manastiri — Blagoveštenje, Nikolje, Sretenje i Sv. Trojica stručno su konzervirani i zaštićeni kao spomenici kulture od velikog značaja za istoriju i kulturu Srbije. Po mnogima, najlepši hram u ovoj klisuri i jedno od najlepših graditeljskih ostvarenja s kraja 16. veka Srpske pravoslavne crkve jeste crkva manastira Sveta Trojica, s primetnim uticajima raške graditeljske škole i u portalima i u plastičnoj obradi prozora na kubetu ovog jednobrodog zdanja.
 
Pridevak najstarijeg, koji se pominje još 1489. godine, pripada Nikolju za koji se, po predanju, veruje da su ga podigli svetogorski kaluđeri koji su se povukli ispred Katalona ili posle Maričke bitke (1381). Sretenje se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini (600 m), a Preobraženje je, zbog izgradnje pruge, prešlo, obnovljeno, s leve na desnu obalu Zapadne Morave. Zanimljivo je, još, da je u njemu život organizovan po pravilima monaškog života na Svetoj gori: nema ni parohiju ni imovinu, uloga mu je isključivo misionarska. Za obnovu većine postradalih svetinja najzaslužniji je, između dve svetske vojne, bio episkop Nikolaj Velimirović, potonji svetac.
 
Posebnost je crkva zbeg Kađenica koja je ime dobila po događaju iz Hadži-Prodanove bune, 1814. godine.
 
U pećinu se sakrio narod izbegao iz okolnih sela, ali su ih Turci otkrili, na ulaz natrpali slamu i granje, sve to zapalili i narod pogušili. Godine 1940. preostale kosti su spaljene i sahranjene u istoj pećini, u dva sarkofaga koji se danas nalaze u oltarskoj apsidi crkve. Sada je prilaz pećini uređen a glavna dvorana, s naznakom pećinskog nakita, istovremeno je i sakralno-spomenički prostor.
 
Manastiri su otvoreni za sve ljude dobre volje.


"100 dobrih razloga da posetite Srbiju" | Turistička organizacija Srbije
Za izdavača Mišo Vujović, direktor i glavni urednik | "Princip Bonart Pres"
Tekstovi: Petar Milatović i arhiva "Princip Bonart Pres"