Srbija — Etno Park "Terzića avlija"
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
RIZNICA SRPSKA « ZNAMENITOSTI I PRIRODNE LEPOTE SRPSKIH ZEMALJA « Muzej pod vedrim nebom « Srbija — Etno Park "Terzića avlija"
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Srbija — Etno Park "Terzića avlija"  (Pročitano 9157 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Septembar 19, 2012, 12:39:21 am »

*

ETNO PARK
TERZIĆA AVLIJA




Etno park Terzića avlija, seosko turističko domaćinstvo, predstavlja muzej na otvorenom i zatvorenom. Datira sa početka 20. veka, kao tipično seosko domaćinstvo iz okoline Užica, sa starim kućama i okućnicom kao što su salaš, šupa, mlekar, bunar, kačara ... i drugim sadržajima i objektima koji su iz kasnijeg perioda. više » » »
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jul 13, 2013, 10:52:49 pm »

*

ETNO PARK
TERZIĆA AVLIJA


Zlakusa, maleno selo između Užica i Požege, kroz koje su nekada prolazili turski karavani je, od naselja siromašnih "zlatiborskih lončara", preraslo u pitom "tradicionalni raj", veoma zanimljiv posetiocima iz zemlje i sveta. Etno park "Terzića avlija" je smešten nedaleko od centra sela Zlakuse, na brežuljku ispod same bukove šumice. Etno park "Terzića avlija" predstavlja nekadašnje tipično seosko dvorište, koje se sastoji od dve stare srpske kuće (od kojih je jedna stara 100 godina, građena od nepečene cigle, sa krovom na četiri vode, pokrivena starim biber crepom), restoranskog otvorenog prostora, "krčme", nekoliko fontana, suvenirnice, prostora za folklorne predstave. U jednoj kući se odvijao svakodnevni porodični život, a druga je koristila kao gostinska kuća, u kojoj su se primali i posluživali gosti za slavu i slične prilike.

Starija kuća Etno Parka "Terzića avlija" je adaptirana u trosobni apartman, sa tradicionalnim elementima za potrebe seoskog turizma, a kuća u kojoj je radila škola, danas predstavlja svojevrsni muzej. Etno soba je deo stalne izložbe, a druga prostorija sa vitrinama za izlaganje obuhvata tematske izložbe iz bogate zbirke etno parka (narodne nošnje, antikvarne srpske knjige, stari srpski časopisi, stare razglednice zlatiborskog okruga, materijal iz Prvog svetskog rata, ratni dnevnici, materijal iz Drugog svetskog rata, stara pošta, srpske marke i novac, akcije srpskih banaka iz perioda Kraljevine Jugoslavije, majstorska i kalfenska pisma, srpsko ordenje i vojne oznake, srpske uniforme i nošnje na fotografijama, samostalna izložba fotografija, preslice i vretena). U većoj brvnari, staroj preko 100 godina, nalazi se postavka nekadašnje učionice sa starim klupama "skamijama" i ostalim školskim inventarom iz vremena kada je u današnjem Etno parku radila seoska škola.

Ovo ljupko selo omogućava svojim posetiocima raznovrsne užitke: čist vazduh u srcu netaknute prirode, očuvana kultura, tradicija ručnih radova i starih zanata, koju posebno predstavlja više od 30 izvanredno veštih lokalnih umetnika koji ručno izrađuju grnčarske proizvode, guste šume bogate pečurkama i divljim jagodama, mirisne livade koje obiluju lekovitim biljem i košnicama meda, živopisna okolina raskošnih plodonosnih malinjaka, sveže povrće izvanrednog ukusa i kvaliteta, beskrajne mogućnosti za aktivnosti u prirodi, poput istraživanja Potpećke pećine, šetnji proplancima i šumama... Možete se odlično odmoriti u bezbrižnom ćaskanju sa srdačnim domaćinima, koji će vas ponuditi ukusnom užičkom šljivovicom, domaćim sirom, kajmakom, dimljenom pršutom, slatkim, projom.... ili uz zvuke čuvenih zlakuških trubača — pobednika Sabora trubača u Guči, koji, predvođeni poznatim majstorom trube, Veljkom Ostojićem, sa izuzetnim umećem sviraju na svojim instrumentima. Posebno prijatan doživljaj i jedinstveno iskustvo svakog posetioca Etno Parka "Terzića avlije" je nastup folklornog ansambla "Moj zavičaj" iz Zlakuse, koji obuhvata igre i pesme iz Zlakuse, okoline i Srbije, uz muzičku pratnju tradicionalnih instrumenata. Amaterski ansambl "Moj zavičaj" čine vedri i poletni lokalni izvođači svih uzrasta, ponosni da neguju svoju tradiciju i korene, koje sa ljubavlju predstavljaju brojnim posetiocima Etno Parka "Terzića avlija".





Strogo čuvana tajna Zapadna Srbija
Turistička organizacija regije Zapadna Srbija
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Decembar 30, 2013, 10:48:08 pm »

*

Seosko turističko domaćinstvo — TERZIĆA AVLIJA









"Pored obilaska muzejskog dela i usluga prenoćišta, organizovanim turističkim ponudama etno park nudi mogućnost organizovanja prolaznih ručkova, prezentaciju starog grnčarskog zanata, posete grnčarskim domaćinstvima i Potpećkoj pećini, pešačenje markiranim pešačkim stazama, mini folklorne koncerte Etno udruženja "Zavičaj", izložbe i prezentacije izrade narodne nošnje, organizovanje manjih seminara i slično.

Etno park Terzića avlija, dobitnik je najvećeg priznanja u oblasti seoskog turizma — "Turistički cvet 2008", za dati doprinos razvoju turizma u Srbiji i kao najuspešnije seosko turističko domaćinstvo u Srbiji, koje dodeljuje Turistička organizacija Srbije, na svetski Dan turizma".

Fotografije preuzete sa interneta. Autor nepoznat.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Decembar 30, 2013, 11:05:55 pm »

*

TERZIĆA AVLIJA SPOJILA MODERNO I TRADICIJU

Tri godine rada i ulaganja Saše Drndarevića u staro porodično imanje u Zlakusi nedavno su krunisane priznanjem "Turistički cvet", kao najuspešnije seosko domaćinstvo u Srbiji

Zlakusa kod Užica — Bilo je to pre koju godinu, kad je etno-domaćinstvo Terzića u Zlakusi posetila grupa Kubanaca, a među njima beše jedan posebno ljubopitljiv, po imenu Tito. Predusretljivi domaćin mu sve potanko objašnjavaše, a on je beležio sve što je čuo i video: beše tu i prstenja, fibula i novca iz doba Rimljana, video je i stenogram sa nekog zasedanja Narodne skupštine iz 1890. godine, pa originalne fotografije sa sahrane Nikole Pašića, srpsku vojničku trubu iz balkanskih ratova...

Gost je marljivo zapisivao, a tek ponešto shvatao iz tog kolopleta istorije. Odjednom, licem mu se razli osmeh: jer, kraj ordenja i činova iz vremena JNA, ugleda niz gipsanih statua svog imenjaka — maršala Tita...

Ovu anegdotu, povezanu s početkom etno-domaćinstva u Terzića avliji, ispričao nam je vlasnik dipl. inž. mašinstva Saša Drndarević (38), koji se posle 18 godina školovanja i rada u Beogradu, sa suprugom i dvoje dece, lane nastanio u ovom etno-domaćinstvu, gde su nekada živeli njegovi preci po majci, Terzići. Tri godine rada Terzića avlije nedavno su krunisane priznanjem "Turistički cvet", kao najuspešnije seosko domaćinstvo u Srbiji, a stigao je i evropski sertifikat, prvi u jednom selu ovog turističkog okruga.

U međuvremenu, Zlakusu su pohodili gosti sa svih strana sveta, od Kanade i Meksika do Indonezije. A prezentacija ovog etno-kutka otišla je i na noge potencijalnim turistima iz Sjedinjenih Američkih Država. Saša Drndarević je ove jeseni bio tamo na studijskom putovanju, kao član srpskog tima za promociju ovdašnjeg seoskog turizma, koji je za tri nedelje naša sela predstavljao u četiri američke države. Predstavnici tamošnjih agencija najavili su dolazak američkih turista kod nas...

A oni koji dođu, imaće prilike da u Zlakusi, selu poznatom po izradi grnačarije na tradicionalan način, uživaju ne samo u razgledanju pomenutog etno-muzeja već i u smeštaju U davno pravljenim zdanjima pretvorenim u moderne apartmane, kategorisane sa četiri zvezdice. Nameštaj u jednoj sobi, u kući staroj 101 godinu, sav od brezovih oblica. Književnica iz Australije Vasiljka Marić je o toj sobi, u kojoj redovno boravi, i pesmu napisala. U dvorištu šumi potočić, kraj njega stari drveni bunar, letnja pozornica, krčma, travnate livade i drveće, tu je i brvnara sa slamaricama. A kada od svega viđenog i doživljenog ogladne, gosti mogu da prionu na domaće specijalitete, poput kačamaka, belog mrsa, gibanice, pečenja...

— Gosti najviše dolaze od maja do oktobra, ima i onih koji ostanu i koji dan, pa čak i sedmicu. Terzića avlija je i u programu stranih turoperatora, a u Zlakusi se održava i međunarodna kolonija keramike, pa ima i onih koji za nas znaju po tom osnovu, ili nas pronađu preko Interneta — kaže nam Saša Drndarević, prisećajući se podozrenja s kojim su meštani primili njegovu nameru da obnovi staro domaćinstvo i od njega načini turistički dragulj.

— Bio sam uporan. Stare kuće sve više nestaju, a ja sam ove u Terzića avliji počeo da preuređujem. Kao kolekcionar, sakupljao sam svuda, po ovdašnjim selima i beogradskim buvljacima, antikvitete, svakojake zanimljivosti iz prošlosti i stvorio muzej. Do pre godinu dana živeli smo u Beogradu, a ja ovde najviše vremena provodio. Sad je lakše kad smo svi tu. Ulaganja su stalna, zarada ide na nove sadržaje, uvek treba ideja. Smatram da je znanje vrlo važno u ovom poslu, pa pohađam seminare, idem na studijska putovanja — kazuje Saša, dodajući da je za uspeh u ovom poslu potrebna potpuna posvećenost i svakodnevni rad čitave porodice, a zaposlili su i četiri radnika. Pored ličnih ulaganja, dobijao je pomoć od Ministarstva poljoprivrede i holandske vlade, u okviru projekta podrške razvoju turizma u opštinama oko reke Drine.

Saša naglašava da bi gostiju bilo i više kad bi se rešio problem niskog podvožnjaka na barskoj pruzi, zbog čega moderni visokopodni autobusi ne mogu da prođu do Terzića avlije, Potpećke pećine, Zlakuse, pa neki turisti usled te prepreke odustaju od posete. Inače, desetak domaćinstava u ovom selu, podstaknuti uspehom Drndarevića, počeli su ozbiljnije da se bave seoskim turizmom — i ne ide loše.


Branko Pejović | 17.11.2008 | Politika
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: