Zašto Srbija daje Hrvatskoj blago Srpske pravoslavne crkve
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
RIZNICA SRPSKA « ČITAONICA « Tapije u plamenu • Život lišen sećanja « Zašto Srbija daje Hrvatskoj blago Srpske pravoslavne crkve
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Zašto Srbija daje Hrvatskoj blago Srpske pravoslavne crkve  (Pročitano 4548 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 415



Pogledaj profil
« poslato: Jun 01, 2012, 01:32:48 am »

*

ZAŠTO SRBIJA DAJE HRVATSKOJ BLAGO SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE


U ustaškom programu prema srpskom narodu koji je ostvaren u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 1941―1945. godine posebno mesto imala je pljačka bogatstva Srpske pravoslavne crkve koje je sticano vekovima. Mada je o razmerama te otimačine napisano tek nekoliko kraćih radova, prave činjenice nikada nisu utvrđene iz više razloga. Prvi i najvažniji bio je u komunističkoj politici pomirenja kroz bratstvo i jedinstvo u kome je forsirani zaborav zatiranja Srpstva imao posebno mesto. Naime, taj zaborav označio je nemogućnost istraživanja sudbine kulturnog blaga u objektima Srpske pravoslavne crkve. Zna se da je hrvatska država do golih zidova opljačkala, osim ostalog, i manastire u Fruškoj Gori kao i središte nekadašnje Karlovačke mitropolije u Sremskim Karlovcima. Činjenice o toj stravičnoj pljački napisane su u sklonjenom i zaboravljenom elaboratu pokrajinske Komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača u Vojvodini, koji je objavljen u skraćenoj verziji pod naslovom "Zlodela i gresi", (predgovor Dinko Davidov, Sremska eparhija, Beograd 1990).

Arhijereji Srpske pravoslavne crkve pokušavali su nebrojeno puta da se oteto vrati. Počeli su već odmah posle rata 1945. godine, pokušavali su na razne načine ― posredstvom Savezne i republičkih komisija za verska pitanja, u direktnim razgovorima sa rukovodiocima Hrvatske, pisanim predstavkama Svetog arhijerejskog sabora i Sinoda... Uspeh je bio minimalan, pa je je najveći deo tog bogatstva (čija količina se izražava u desetinama vagona) ostao u Hrvatskoj do današnjih dana. Tako je u Hrvatskom povijesnom muzeju u Zagrebu ostao i portret Stojana Jankovića, znamenitog uskočkog vođe, nastao u 18. veku!

Uoči početka raspada Jugoslavije 1990. godine, kada je mnogo toga upozoravalo da će se obnoviti Nezavisna Država Hrvatska, Srbi u Krajini su se pripremali na razne načine. U tim okolnostima najvrednije stvari iz hramova i manastirskih riznica prenete su u Srbiju, pod okrilje Patrijaršije.

U ratnim godinama dogodilo se mnogo toga što karakteriše vojne operacije na bilo kojim prostorima sveta ― ubistva nevinih, pljačke, paljevine, proterivanje stanovništva... Ni rat Srba i Hrvata u Hrvatskoj i Krajini nije bio izuzetak od tog opšteg pravila. Rat je završen 1995. tako što je Krajina proterana u Srbiju i rasuta na sve četiri strane sveta.

Pod uticajem svetskih moćnika koji su stajali iza Hrvatske započeli su pregovori Hrvatske i Srbije, a intenvizirani u vreme predsednikovanja Borisa Tadića. Naravno da je taj proces bio preko potreban Hrvatima, jer im je to bio jedan od uslova na putu ka Evropskoj uniji. Za razliku od Stjepana Mesića i Ive Josipovića, koji su radili ono što im nalaže hrvatska državna politika, Boris Tadić nije vodio nimalo računa o Srbima iz Krajine (ne računajući dolazak na pomen 4. avgusta u crkvu svetog Marka u Beogradu), a još manje o njihovoj imovini ― a najmanje o imovini Srpske pravoslavne crkve.

Da političko rukovodstvo Srbije ne vodi računa o imovini Srpske pravoslavne crkve, to jest srpskog naroda koji čini tu Crkvu, potvrđuju brojne informacije objavljene protekle nedelje u gotovo svim medijama. Tako beogradska Politika 24. marta u tekstu pod veoma perfidnim naslovom "Hrvatskoj se vraća preostalo kulturno blago" u prvoj rečenici piše: "Pravoslavne ikone i crkvena građa iz manastira i hramova Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, ali i vredne numizmatičke zborke i arheološki nalazi iz muzeja u Kninu i Benkovcu te arhivska i muzejska građa iz vukovarskih arhiva, uskoro će, nakon 20 godina iz Beograda i Novog Sada da krene tamo gde stvarno i pripadaju." Kako prostor ne dozvoljava komentar navedene rečenice, ostajem samo na konstataciji: Pametnome dosta!

Crkva je tamo gde su narod i sveštenoslužitelji koji su njeni najvažniji delovi, treći deo su objekti. Kako je apsolutna većina Srba iz Krajine i Hrvatske i sveštenoslužitelja otišla na sve strane sveta, nerazumno je vraćati pokretno bogatstvo u tamošnje hramove i manastire. Ova kvalifikacija politike vrha Srbije oličene u predsedniku i Ministarstvu za kulturu dobija na značaju kada se ima u vidu ono sa početka teksta ― o opljačkanoj imovini Srpske pravoslavne crkve u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 1941―1945. koja nije vraćena.

Poznato je da razgovorima predstavnika Srbije i Hrvatske ne prisustvuju predstavnici Srba iz nekadašnje Krajine i Hrvatske ni Srpske pravoslavne crkve, niti se o dogovorima objavljuju potpune informacije. Isto tako, poznato je koliko su ustupaka učinili predstavnici Srbije, a što će se kad-tad pokazati kao izdajnički potezi. Da bih potkrepio ovu tvrdnju navodim činjenicu da Hrvatska već decenijama ne želi da razgovara o vraćanju opljačkanog bogatstva, pored ostalog i manastira Fruške Gore i Sremskih Karlovaca, izgovarajući se raznim razlozima. (Uzgred, dokumenti kao što su privilegije austrijskih careva davane srpskom narodu i njegovoj crkvenoj zajednici od kraja 17. veka moraju da se čuvaju u srpskim institucijama a ne u Zagrebu!) A jedan razlog koji nikada javno nije izrečen ali se naslućuje, nalazi se u poimanju takozvanog hrvatskog istorijskog prava po kome je Srem (Sriem ― Podunavska Hrvatska) bio, voljom Nemaca, deo Nezavisne Države Hrvatske. Ovo ima izvesnu potporu u činjenici da proces raspada Jugoslavije po granicama utvrđenim Ustavom 1974. godine, i onako kako ga je zamislila Badinterova komisija, nije okončan a trebalo bi ga završiti nezavisnom Vojvodinom od koje će se Srem izuzeti i dati, kako je govorio izvesni Nenad Čanak, Hrvatskoj.

Drugi razlog što se oteto blago ne vraća Srbima iz Krajine, to jest Srbiji, može da bude u čekanju prilika za proglašenje Hrvatske pravoslavne crkve, kojoj bi sve to pripalo!

Da bi se ovo razumelo, treba uporediti neprilike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori gde se otvoreno preti otimanjem njene imovine i formiranjem nekakve Crnogorske pravoslavne crkve kojoj će se oteto dati!



Миладин Суботић: "Време пролази и све је мање могуће артикулисати истину и вратити поредак ствари. Постала је нужност да се као друштво преиспитамо и да испод наслага немара и свеприсутне равнодушности изнађемо могућности да узмемо у заклон и заштиту сва наша прекогранична сећања. Свако супротно понашање доприноси стању да споменике који сами по себи надилазе ограничена доба и надвисују дух своје епохе, незаинтересовано поверимо тишини заборава. Само одговорним системским приступом моћи ћемо да избегнемо да се све заврши онако како се и плашимо да хоће." На слици: Операција "Олуја", 1995. године, којом је "млада хрватска демокрација", по речима њеног Председника Србима нанела такве ударце "да практички нестану на њеном територију".


Veljko Đurić Mišina | 30. mart 2012. | Nova srpska politička misao
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: