Grad Jeleč
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Grad Jeleč  (Pročitano 7332 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Jun 26, 2011, 05:39:41 pm »

**

GRAD JELEČ

Srednjevekovni župski grad Jeleč nalazi se na jednom od teško pristupačnih visokih vrhova Rogozne planine, 12 km južno od Novog Pazara. Grad se pominje 1282 godine kada je Dragutin predao vlast Milutinu, a zatim 1314 godine. Turci su ga zauzeli poslednjih godina XIV veka i držali još neko vreme u njemu svoju posadu. Posle je grad opusteo.
 
Jeleč je utvrđenje malih razmera, složene i nepravilne osnove, sa kulama poligonalnog oblika koje većinom leže na steni. Danas je potpuno u ruševinama. Pod samim gradom vide se ostaci podgrađa.


SPOMENICI KULTURE | Urednik: MILORAD PANIĆ SUREP | Prosveta, Beograd 1951
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jun 26, 2011, 05:45:24 pm »

*

GRAD JELEČ

Jeleč je utvrda koja se nalazi 12 km južno od Novog Pazara na jednom od uzvišenja planine Rogozne. Nedaleko od Jeleča je 1282. godine povredio nogu kralj Dragutin (kralj Srbije 1276—1282, kralj Srema 1282—1316) dok je lovio, posle čega je u Deževi abdicirao u korist svog mlađeg brata Milutina (1282—1321). Posle toga se Jeleč pominje 1314. godine, a u osmanlijske ruke dolazi krajem XIV veka. Nakon toga je još neko vreme bio u upotrebi, posle čega je napušten. Samo utvrđenje je bilo teško pristupačni župski grad nepravilnog oblika i relativno malih dimenzija (najveće dimenzije su mu oko 45 m i oko 35 m). Danas je u potpunosti u ruševinama, a najbolje očuvani su delovi kapije, cisterne za vodu, zgrade sa prozorima na južnom bedemu, a u središtu grada se nalazi zaravnjena stena. Po njegovim ostacima se mogu nazreti osnove barem dve ili tri kule, kao i najverovatnije još jedne kapije.

KARAKTERISTIKE

Predeo između Raške i Ibra, gde planina Rogozna predstavlja prirodnu granicu ka Panonskoj niziji, bio je središte srpske srednjovekovne države u doba prvih Nemanjića. Među mnogobrojnim spomenicima zaostalim iz tog doba, svojim neobičnim položajem izdvaja se utvrđenje Jeleč. Ostaci ovog utvrđenja nalaze se na jednom od najviših vrhova planine Rogozne. Sagrađeno je na 1.262 metara nadmorske visine, kao značajno strateško utvrđenje. Prvi siguran pomen ovog grada je iz druge polovine XIII veka, ali je nesumnjivo nastao mnogo ranije. Njegov položaj ukazuje da je imao daleko veću ulogu u prednemanjićkom periodu, u doba nesigurnih i lako pomerljivih granica. Predeo u kome je Jeleč dominirao, bio je tada krajište prema vizantijskom carstvu ili Bugarskoj, što je isticalo značaj ovog odbrambenog centra.

ISTORIJAT

Kada su težnje Nemanjića okrenute prema jugu počele da ostvaruju, ovaj kraj ostao je duboko u unutrašnjosti srpske države, te je Jeleč kao vojno utvrđenje postepeno zamirao. Na strmovitim liticama blizu utvrđenja, završena je vladavina Stefana Dragutina kao kralja Raške. Prema rečima arhiepiskopa Danila, "kada je jezdio nekim poslom s vlastelom svojom pod gradom Jelečom pao je sa konja i slomio nogu". Svoju nesreću kralj je prihvatio kao znamenje za pokajanje, "rane po zasluzi", jer je nasilno zbacio oca s prestola. Na saboru u Deževi 1282, Stefan Dragutin prepustio je vladavinu u Raškoj mlađem bratu Milutinu. Svojoj zadužbini, manastiru sv. Stefana u Banjskoj, darovao je "pod Jelečem selo Goševo". Nastankom srpskih feudalnih oblasti u doba slabljenja centralne vlasti, Jeleč je najpre bio u okviru "države" humskog kneza Vojislava Vojinovića, pa je kratko vreme upravljao njegov sinovac župan Nikola Altomanović, a na kraju je pripao Brankovićima. Ipak, nema pomena da je Jeleč u vreme raspada srpskog carstva služio velikašima kao uporište, iako se nalazio na granici njihovih oblasti.
 
Turskim prodorom Jeleč je ponovo oživeo. Postao je centar Vilajeta, vojno administrativne jedinice, koji je u rano tursko doba obično označavao oblast manju od sandžaka, a veću od nahije. Vilajet Jeleč obuhvatao je oblast između gornjeg i srednjeg toka reke Ibra, Rasa i Sjenice. Prema katasterskom popisu iz 1455, ovaj vilajet je imao sto naselja. Mustahfizi (čuvari grada) dobili su petnaest timara. Sredinom XV veka posada je bila naoružana artiljerijom. Filibelija Karađoz dobio je 1463. kao timar dva sela "da obavljaju tobdžijsku službu u gradu Jeleču". Interesantno je da se za jednog člana posade izričito kaže da je prisilno koloniziran.
 
Čini se da je Jeleč bio više vojni nego administrativni centar. Doduše, vilajet u kome se nalazio, nosi ime Jeleča, ali nije sigurno da li je nazvan po gradu ili nekom drugom toponimu istog imena. Severozapadna padina Rogozne se i danas naziva Jeleč. U gradu se turski namesnik, koji je upravljao ovom oblašću ne pominje. Naprotiv, marta 1396, turski činovnik, kadija, obavljao je svoju dužnost u Gluhovici kod Novog Pazara.
 
Ostaje nerešen problem podgrađa pa, prema tome, i eventualnog privremenog života ovog grada. Podjeleč se pominje 1438. Te godine Turci su zatvorili trgovca Šajina Žunjevića iz Podjeleča, zbog nedozvoljenog izvoza srebra. Ne zna se tačno čiji je podanik bio Šajin, te su podeljena mišljenja o kom se mestu radi, jer pored ovog, postoji Jeleč u Bosni. Ukoliko je uopšte postojao privredni život Jeleča je bio kratkog daha. Osnivanjem Novog Pazara, koji se nalazio na prirodnom putu, značio je kraj Podjeleča, a konačnim padom despotovine i srednjovekovne bosanske države i pomeranjem turske granice na sever, opustelo je i vojno utvrđenje na planini Rogozni. Opis Jeleča od Evlije Čelebije, turskog putopisca XVII veka, odnosi se na istoimeni grad u Bosni.

OSTACI GRADA

Ostaci grada su relativno dobro očuvani. "Mestimično drže se zidovi i kule u visini od preko 10 metara, a svuda unakolo su ostaci zidova koji su rađeni samo od pravilno obrađenih kvadrata. Osnove su vrlo složene i nepravilne." U obliku trapeza, sa "izlomljenim", krivudavim zidovima, grad je relativno malih razmera. Njegova južna strana drugačka je oko 45, a istočna 35 metara.
 
Unutar grada nalazi se cisterna, a ostaci prozora svedoče o postojanju prostorija za stanovanje. Odbrambenu moć objekta pojačavale su kule poligonalnog oblika na uglovima grada. Jedna od njih je verovatno naknadno dozidana.
 
Prilaz je teško pristupačan, a do kapija grada sa južne strane vodi skoro okomita staza. Nije sigurno da je postojao ulaz sa severoistočne strane, gde je lakši prilaz, jer tamo, izgleda, nije bilo kule. Niže utvrđenja nalaze se ostaci malog grada. Malo iznad se nalaze tri bunara, koja su u međuvremenu presušila, od kojih je jedan pokriven kamenom pločom u kojoj je izdubljena kružna rupa prečnika 50 centimetara.
 
Od Novog Pazara do Jeleča stiže se klisurom rečice Jošanice, preko Žunjevića i Belanske, sela koja se nalazi ispod samog grada.


Wikipedia
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: