Nema sveca bez Božića
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
RIZNICA SRPSKA « ŽIVOT I OBIČAJI SRBA « Srpsko pravoslavlje « Nema sveca bez Božića
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nema sveca bez Božića  (Pročitano 7399 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 20, 2011, 10:58:45 pm »

**
LEGENDE, VEROVANJA I OBIČAJI


NEMA SVECA BEZ BOŽIĆA

Svaki čovek ima rođendan, većina ga i slavi, ali Božić, 7. januara, kada je prema verovanju u Vitlejemu judejskom rođen Isus Hristos, odvajkada je rođendan srpskih porodica, srpskih sela i gradova, rođendan pravoslavnih naroda. A rođenje Isusa Hrista po Novom zavetu i po proroku Mateju bilo je ovako: "Marija, mati njegova, bila je zaručnica Josifova. Još dok se nisu bili sastali, nađe se da je začela od Duha svetoga. A Josif, muž njezin, budući pravedan i ne hoteći je javno sramotiti, namisli da ju tajno otpusti. No, kad on to pomisli, u snu mu se javi anđeo Gospodnji i reče: Josife, sine Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju za ženu svoju, jer ono što se u njoj začelo od Duha je svetoga. Rodiće sina i nadeni mu ime Isus. On spasiti narod svoj od greha njihoviji'.
 
A sve ovo, bilo je, da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka:
 
Eto, devojka će začeti i roditi sina, i nadenuće mu ime Emanuilo, što u prevodu znači: s nama je Bog.
 
A kada se Josif probudio iz sna, učini kao što mu je zapovedio anđeo Gospodnji, i uze ženu svoju. I ne pozna je dok ne rodi sina, i nadene mu ime Isus".

Da će se u Vitlejemu judejskom, za vladavine cara Iroda, roditi sin Božiji, Isus, razglasili su mudraci sa Istoka, koji su idući za zvezdom koja se ukazala na nebu, stigli u Jerusalem da se poklone Spasitelju. Irod se uplašio i pozvao sebi najpametnije pravosveštenike i književnike i pitao gde će se to Mesija roditi? Oni su rekli u Vitlejemu judejskom. To su mu potvrdili i mudraci sa Istoka, navodeći i vreme rođenja — 7. januar. Car nije nameravao da se Isusu pokloni i odnese darove kao mudraci premda je tako govorio. Odlučio je drugo, da bogospasitelja ubije. Ali opet se Josifu u snu javi anđeo Gospodnji, i šapne mu: "Ustani, uzmi dete i mater njegovu, i beži u Egipat. I budi onde dok ti ne kažem, jer će Irod tražiti dete da ga pogubi".
 
Čim je umro car Irod, Josifu se opet u snu javio anđeo Gospodnji i rekao: "Ustani, uzmi dete i mater njegovu, pa idi u zemlju Izrailjevu, jer su umrli oni koji su tražili život detinji".
 
Međugim, carski presto u Judeji nasledio je Irodov sin Arhelaj, kome se takođe nije moglo verovati, pa Josif na svoju ruku, promeni mesto povratka i umesto u Judeju sa porodicom krene u Galileju, i nastani se u gradu Nazaretu. Tako se i ispuni ono što su pre Isusovog rođenja govorili proroci: "Nazarećanin će se zvati".
 
Božić je i verski i svenarodni praznik. Dočekuje se i slavi po ustaljenim običajima. Božićni post traje šest nedelja i po pravilu počinje 28. novembra a završava se na Božić ujutro. Deca prvo zapamte 5. januar, kada je Tucindan, kada niko na njih, niti na bilo kog drugog čoveka, ne sme ruku podići. Toga se dana vraćaju dugovi. Ne večera se za stolom, nego na patosu, na prostrtim šarenicama. Prvo se postavlja so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Domaćin mora biti okrenut istoku.
 
Badnji dan, 6. januar, ima još bogatiji ritual. Čim svane, u šumi se seče Badnjak, u pravilu listopadno drvo, hrastić, cer ili grab. Domaćin za to određuje sina ili unuka. Drvoseča se uveče mora okupati a ujutro se lepo odenuti. Osim sekire u šumu se u jednoj rukavici nosi i pšenica. Kada se dođe do drveta koje je domaćin ranije odredio, licem se okrene prema istoku, desnom rukom se Badnjak-drvo posipa pšenicom i drvo podseca sa istočne strane. Samo jednom, pri kraju, može se sekirom udariti i sa zapadne strane. Pre no što se zamahne sekirom Badnjaku se govori:

— Dobro jutro, veseljače. Da se veselimo i radujemo Božiću.
 
Tada se drvoseča prekrsti, navuče rukavice i počne udarati sekirom. Žene iverje od Badnjaka stavljaju kraj posuda sa mlekom, da bude bolji kajmak. Na Badnji dan se kolje prase ili nazime, u brdskim krajevima, jagnje, ovca ili koza. U Šumadiji na kućnom pragu kolju i petla. U nekim krajevima domaćin preko pečenice puca iz puške da oglasi početak Božićnog veselja. Na Badnji dan uveče u kuću se unosi slama, sveća i kandilo koji gore čitavu noć. Poslednja noć pre Božića prespava se na slami rasutoj po podu.

I jelovnik Badnjeg dana je poseban. Jedu se orasi, lešnici, smokve, bademi, sušeno grožđe, med, posni pasulj sa belim lukom. I toga dana se jede na patosu. Spava se na desnoj ruci, licem okrenutim prema istoku, da pšenica u zrenju ne polegne.
 
Božić, Hristov rođendan, slavi se tri dana, a počinje se 7. januara. Ako sneg pada preko Božića, narod veruje da će godina biti rodna. Toplo vreme sa kišom, nije dobro ni za narod, ni za stoku, ni za letinu. Ako je trave u januaru, neće je biti u maju. Ako je u januaru vode, neće biti u oktobru vina. Ako nije zime u januaru, biće je u aprilu i maju. Zelen Božić nosi beli Uskrs. Ako nije januar u snegu — teško njivi, dolu, bašči i bregu. Januarske kiše — grobova sve više. Januarska kiša — sve useve šiša. Topla januara — da te Bog sačuva. Što je Božić bliže mijeni i mladini, to će jače zime biti. Tako sa kolena na koleno govori i veruje narod.
 
Kada osvane Božić, ukućani jedni druge posipaju pšenicom i govore: "Hristos se rodi". Drugi odgovaraju: "Vaistinu se rodi". Domaćica počinje mesiti česnicu od pšeničnog brašna. Ide se na uranak, u crkvu na jutrenje.
 
Većina porodica ima i svog božićnog Radovana, koji se još naziva polaženik, položajnik, polaznik. Obično je to muškarac iz komšiluka koji ujutro, 7. januara, dolazi u goste. Ukućani ga još na vratima posipaju žitom, a on govori: "Puno ovaca i novaca, konja i volova, krava i teladi, života i zdravlja, sreće i berićeta i svakog napretka neka da Bog".

Hrana na stolu stoji tri dana, svako jede i pije šta želi i koliko može. Ostavlja se jedino glava od praseta za mladi Božić, koji pada 14. januara, na pravoslavnu Novu godinu. Prvog dana Božića kuća se obično ne čisti. Slama se kupi tek treći dan. Domaćice je stavljaju u kokošija gnezda da bude više jaja, a domaćini oko šljiva koje slabo rode "da iduće godine u krošnji bude šljiva kao zobi a da budu krupne kao jabuke". Božićna slama se unosi i u svinjce, da se krmače tri puta prase.

Srpski narod govori: "Nema sveca bez Božića".



Božićni jelovnik
 
ČESNICA: mesi se prvog dana Božića. Testo se umesi kao za zavijaču, ali se jufke tek malo osuše, jače omaste, ispresavijaju kao pita i slože u okruglu tepsiju, koja se takođe dobro namaže mašću. U testo se stavlja novčić, ranije dobro oprani srebrnjak. Testo se unosi u rernu, pre vađenja česnica se premaže otopljenim medom. Česnica se ne reže nožem nego lomi. Prvi komad je za kuću, drugi putniku-namerniku, treći Radovanu — polaženiku, četvrti je domaćinu, peti domaćici, i tako redom po starosti. U čijoj "česi" se pronađe novac, taj će te godine biti najsrećniji. U nekim krajevima je običaj da se srebrnjak otkupi i zadene za ikonu gde čeka idući Božić.
 
BOŽIĆNA PEČENICA: Na dno velike tepsije, stavljaju se dve-tri letvice, a na njih očišćeno prase, i to tako da mu podvijene prednje noge dođu na prvu a zadnje noge na poslednju letvicu. Obavezno se preliva vrelom mašću. Uši i rep treba zaštititi belom hartijom da ne zagore. U usta se stavlja orah da i tu može ulaziti jara. Kožu treba mestimično izbosti čistom pletaćom iglom da meso može isparavati ali i da se koža ne podklobuči. Počinje se sa slabijom temperaturom, koja se vremenom pojačava. Za vreme pečenja kožica se maže suvom slaninom da bude sjajna i reš. Kada gornja strana porumeni prase treba okrenuti. Prase u tepsiji se može umesto slaninom mazati i pivom.
 
Kada je pečenica gotova, zaseca se oštrim nožem između vrata i trupa i ostavi da još malo odstoji u rerni. Tako se omogućava isparavanje, a koži da ostane čvrsta. Da se prase za vreme pečenja ne bi spljoštilo u njega pre stavljanja u rernu treba staviti opranu pivsku flašu.
 
Pečenom prasetu se najpre odseče glava, koja se preseče i uzduž da se vidi mozak. On se tada posoli, pobiberi, ukrasi zelenim peršunovim lišćem. Tek tada glava se u činiji servira. Prase se seče uzduž preko trbuha i leđa. Polovine se seku na manje delove, delovi na parčad.
 
ŠARAN SA CRNIM LUKOM: za vreme posta, ko ne može dugo na pasulju, i kupusu, obično priprema ribu. Ukusan je šaran sa crnim lukom. Za Božićni post obično se kupuje krupniji od dva do tri kilograma. Očišćenom šaranu se zaseče koža od glave do repa sa svake strane. Najdublji rezovi su oko sredine. Treba zatim iseckati tri velike glavice luka, dodati sitno iseckani peršunov list, pola kašičice soli, pola kašičice belog bibera i sve izmešati. Pre stavljanja u tepsiju, šarana treba dobro posoliti spolja i iznutra i položiti u tepsiju u položaj kao da pliva. Da se ne bi prevrtao podboči se hlebom i sa jedne i sa druge strane. Sa pripremljenom smesom ispune se svi zarezi, a zatim se riba i smesa preliju sa 3—4 kašike vrelog ulja. U tepsiju još treba dodati dve velike kašike mlake vode.
 
Riba se peče na umerenoj temperaturi, dok ne porumeni. Otprilike jedan sat. Sve vreme ribu treba prelivati sokom u kome se peče. Kada se iznese na sto, još jednom je treba preliti vlastitim sosom. Servira se čitava riba, a služi se uz kiselu salatu.
 
ŠARAN SA BELIKOM LUKOM: pravi se na isti način, s tim što se pre stavljanja ribe u tepsiju, natrlja sa obe strane belim lukom. Još treba samleti ili istucati šest čenova belog luka, dodati šest kašika sirćeta razblaženog sa vodom, kašičicu brašna, kašičicu sitno iseckanog zelenog peršuna, pola kašičice soli, pola kašičice aleve paprike, pola kašičice bibera i sve dobro izmešati.
 
Šaran se preliva sa četiri kašike vrelog ulja i sa pripremljenom smesom.
 
ŠNICLE OD PASULJA: potrebno je 300 grama pasulja, dve glavice crnog luka, veza peršunovog lišća, kriška hleba, so, biber, ulje, list lorbera. Pasulj se obari sa listom lorbera u slanoj vodi. Kada je kuvan treba ga propasirati. U međuvremenu sitno se isecka luk, malo proprži a zatim dinsta u malo vode dok ne postane kašast. Krišku hleba treba natopiti u vodi. Pasiranom pasulju se dodaje biber, so, iseckan peršunov list, kaša od luka i izgnječen natopljeni hleb. Sve zajedno se mesi dok ne postane ujednačena masa. Od toga se odvajaju kugle i oblikuju šnicle. Svaka se uvalja u prezle i peče na vrelom ulju dok ne porumeni.
 
KUVANA MORUNA: ovo je recept jeromonaha Jerotija Draganovića, koji je, pre nego što je primio monaški čin u manastiru Krušedol, bio kuvar njegove svetosti Patrijarha Srpskog. Prvi put ga je objavio na Petrovdan 1885. godine. Potreban je kilogram morune iz salamure, 2 čaše sirćeta, jedan ili dva lista lorbera i dve glavice crnog luka: "Uzmi u lonac sirće i vodu — preporučuje jeromonah Jerotije — ali više sirćeta od vode treba da bude. Jedan do dva lista lorbera, dve očišćene glavice luka. Komad morune stavi u lonac da se kuva, kada je skuvana, onda je izvadi, složi u činiju i preli sosom od kuvana ili presna rena i pošalji na trpezu".
 
Jeromonah Jerotije je posavetovao i kako se priprema salamura: "Treba 5 do 7 dekagrama šalitre, 1 do 1,5 kilograma soli, što se stavlja u deset litara vode. Ide još nekoliko glavica sitno isečenog ili tucanog belog luka i ostavi da stoji nekoliko sati". Tim rastvorom se preliva usoljena riba.
 
Evo i njegovog recepta za sos od rena: "Dodaj u kajmak kašiku brašna, uspi kašiku čorbe, dodaj šaku obeljenog (očišćenog) badema, kao i parče šećera. Naposletku stavi istruganog rena, i onda je gotovo".
 
Božićni napitak
 
VARENIK. Ovaj napitak se sprema i pije na Badnje veče. Belo ili crno vino se dobro prokuva sa medom. Malo mu se doda kore od cimeta ili malo vanile i toplo sipa u čaše sa drškom.





OGLEDALO SRPSKO
Mesečnik za
istoriju, tradiciju,
duhovnost i kulturu
Broj 1 ■ januar 1996.
Izdaje
LARS
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: