|
Angelina
|
 |
« Odgovor #1 poslato: Septembar 11, 2011, 01:25:37 am » |
|
** KULTURNO-TURISTIČKA MANIFESTACIJA
"HAJDUČKO VEČE" _1.jpg)
Kasnije, to takmičeinje u spretnosti i snazi postalo je izazov i za kršne momke iz ostalih mačvanskih sela, tako da danas u Mačvi nema mladića ili devojke koji za "Hajdučko veče" ne znaju, a pitanje je da li ih ima i koji ga nisu posetiii. Tako je Mačva, na čijem raskošnom tlu "raste sve što se u njenu utrobu baci", kako je rekao Janko, postala poznata i kao mesto okupljanja posetilaca iz svih naših krajeva, u toplim avgustovskim danima.
Prvo "Hajdučko veče", kako je već rečeno, održano je 1966. godine i to u samom centru Crne Bare, pod krošnjama velikih lipa u crkvenom dvorištu, a prvi pobednik u takmičenju za naziv harambaše bio je papularni Crnobarac Đoka Pavić. Pored momačkog takmičenja, tom prilikom je bilo izvedeno i seosko prelo, kako bi se dočaralo staro vreme i stari običaji.
Nekoliko godina "Hajdučko veče" je organizovano u centru Crne Bare. Međutim, broj posetilaca svake godine bio je sve veći i dvorište u kome se program odvijao već je postalo pretesno da bi moglo da primi sve zainteresovane, zahtevi postelica su se menjali, a pitanje finansiranja nije bilo još uspešno rešeno, te je Mesna zajednica u Crnoj Bari organizovanje manifestacije već osećala kao teret, a to je već i prevazilazilo njene mogućnosti. Sve ovo uticalo je na odluku da se "Hajdučko veče" proglasi za manifestaciju opštine Bogatić, kao i da se, u skladu sa izraženim ambicijama vezanim za razvoj turizma, promeni i prostor na kojem će program biti izvođen. Veliki prostor pored reke Drine tzv. "Vasin šib", koji je blizu samog ušća Drine u Savu, prepun zelenila, predstavljao je idealno mesto za "Hajdučko veče", te se za njega i opredelilo. Uostalom, tu su nekada i boravile hajdučke čete, jer je taj prostor bio obrastao gustom neprohodnom šumom, i odatle su Zeka buljubaša i njegovi golaći prema potrebi mogli da se prebace preko reke Drine u Bosnu i natrag.
Organizacija manifestacije poverena je od 1972. godine Zajednici domova kulture u Bogatiću, koja je tada organizovala i sveukupni kulturni život u opštini. Promena organizatora dovela je i do promena u programu. Pored takmičenja momaka u hajdučkim veštinama, kao najinteresantnijeg dela programa, i seoskog prela, program je obogaćen i paradom fijakera, koja je prolazila kroz nekoliko mačvanskih mesta (od Bogatića preko Sovljaka i Glogovca do Crne Bare), kao i masovnijim učešćem seoskih izvornih pevačkih grupa, kudturno-umetničkih društava, istaknutih pozorišnih umetnika i dr. Posebno značajinu ulogu u organizaciji imao je tih godina istaknuti pozorišni reditelj — amater Milivoje Martinović-Martin, koji se nesebično zalagao kako na stvaranju što kvalitetnijih programa, tako i na širem popularisanju manifestacije.
Poslednjih godina organizator manifestacije je Kulturno-obrazovni centar Bogatić, koji je u koncepciji sveukupnog programa istaknuto mesto dodelio Etno-parku u Sovljaku, što je izuzetno odgovaralo osnovnoj ideji da se dočara život stare Mačve. Starinska kuća u Etno-parku, zgrade i predmeti koji su se nekada koristili u mačvanskim kućama, a pre svega veliko, zelenilom obraslo dvorište sa nekoliko stoletnih lipa čije grane dodiruju zemlju, izvanredan su ambijent za neke od programa kojima "Hajdučko veče" obiluje. U tom zelenilu, kroz koje se na mestima probija belina stare kuće i zgrada, organizuje se mačvansko prelo, izložba domaće radinosti, izložba mačvanskih likovnih stvaralaca i veče pesnika Mačve, koji govore stihove posvećene rodnom kraju, sve uz zvuke izvornih narodnih pesama koje pevaju grupe iz mačvanskih sela, a tu se dočekuje i svadbena povorka.
Da bi se stekla potpunija slika o tome kakav program posetiocima pruža "Hajdučko veče", evo detaljnijeg opisa programa manifestacije iz jedne od proteklih godina, u kojem su bile zastupljene: mačvanska svadba, izložba domaće radinosti, izložba mačvanskih likovnih stvaralaca, veče pesnika Mačve, takmičenje za izbor harambaše i kulturno-umetnički program u izvođenju izvornih pevačkih grupa, folklornog ansambla i poznatih estradnih umetnika.
"Mačvanska svadba" je predstavljala izuzetan doživljaj za sve posetioce. Svadba i običaji oko svadbe su prikazani u skladu sa prostornim i vremensikim mogućnostima, a izvedeni su običaji na sam dan svadbe: okupljanje svatova kod mladoženjine kuće, odlazak po nevestu, venčanje i povratak mladoženjinoj kući. Građa o svadbi sakupljena je u više mačvanskih sela, a pritom su korišćeni i teksitovi Janka Veselinovića, kao izuzetnog poznavaoca života i običaja ovog kraja.
Svadbenu kolonu sačinjavalo je desetak fijakera i nekoiiko čeza, bogato okićenih cvećem i peškirima i prekrivenih ćilimima, u kojima su poigravali konji — vranac, dorat, zekani — ponos domaćina ovog kraja. U fijakerima svatovi obučeni u mačvansku narodnu nošnju — devojke u vezenim bluzama, jelecima, belim suknjama i tamnim keceljama, mladići u svečanim starinskim pantalonama, belim košuljama i prslucima, sa šubarama na glavi, ostali u skladu sa svojim godinama, a kod svih na nogama kožni opanci i vunene vezene čarape. Domaćina, kuma, starog svata, nevestu, mladoženju i ostale učesnike svadbe tumačili su članovi Mačvanskog amaterskog pozorišita. Na čelu svadbene povorke dva rasna vranca upregnuta u fijaker u kojem su stari svat i mladoženja, a za njima zaprege sa ostalim fijakerima i svatovima, predstavljali su veoma živopisan prizor. U svakom fijakeru je i po jedan svirač i zvuci starih, skoro zaboravljenih pesama i kola, prostirali su se pitomom mačvanskoim ravnicom.
Izuzetnom lepotom i dramatikom odlikovao se dolazak svatova u Etno-park u Sovljaku, gde je prema scenariju nevestina kuća i gde su ispod ogromnih stoletnih lipa bili pripremljeni stolovi za svatove. U dvorište je prvo dojurio čauš na konju koji je saopštio da svatovi dolaze, a zatim, posle izvesnog vremena, jedan za drugim fijakeri starog svata, kuma i drugih prema uobičajenom redu. Pucnji pušaka, zvuci iz narodnih instrumenata, pozdravi nevestine rodbine sa svatovima, zatim izvođenje neveste, otkupnina, ostali običaji i kolo — sve to u prekrasnom zelenilu pored stare kuće, delovalo je koliko lepo, toliko pomalo i nestvarno — kao kontrast novom vremenu i novim svadbenim običajima kada aslaftiranim putevima u mačvanskim selima projure svatovi u automobilima uz zaglušujuću buku sirena.
Iz Sovljaka svadbena povorka je preko Glogovca krenula ka Crnoj Bari, gde je na obali Drine, pred ogromnom masorn sveta, kod improvizovane mladoženjine kuće prikazano dovođenje neveste u novi dom, sa svim prikladnim pojedinostima.
Izložba mačvanskih likovnih stvaralaca, kao i izložba domaće radinosti, organizovane su u Etno-parku u Sovljaku. Pored stalne postavke dela mačvanskih slikara u kući Etno-parka, za ovu priliku mačvanski slikari i vajari izložili su svoja najnovija dela i to uglavnom ona koja su se tematski uklapala u koncepciju manifestacije. Svoje slike izložili su: Dragan M. Martinović, Slobodan Berić, Dejan Kojić i drugi.
Veče pesnika Mačve, koji su govorili svoje stihove posivećene rodnom kraju, okupilo je najpoznatiie mačvanske lirske stvaraoce.—
Takmičenje za izbor harambaše najinteresantniji je deo programa za posetioce. U finalnom delu takimičenja nastupilo je osam takmičara, koji su se u prethodnim eliminacionim borbama pokazali kao najspreminiji i najspretniji. Mladići su se takmičili u bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, borbi na brvnu, preskakanju panja i penjanju uz drvo. Takmičenje je pratilo veliki broj posetilaca, a pobednik u ukupnoim plasmanu dobio je vrednu nagradiu organizatora — sablju, kao i u drvetu izrezbarenu figuru hajduka s puškom, rad vajara Miroslava Arsenovića.
Kulturno-umetničiki program pod nazivom "Set'se, draga, ti prošlih vremena" izveden je u kasnim večernjim satima. U programu su učestvovale muška pevačka grupa "Mačvanski jarani" i ženska pevačka grupa "Stanarice", na čijem su repertoaru isključivo izvorne narodne pesme iz Mačve, zatim folklorni ansambl—, kao i više poznatih estradnih umetnika.— Zvuci starih izvornih narodnih pesama iz Mačve "Gde ćeš biti, mala Kejo", "Drino, Drino", "Set'se, draga, ti prošlih vremena", "Prelim prelo" i drugih, odzvanjali su te avgustovske večeri pored obale Drine i plenili svojom lepotom i jednostavnošću.
Program koji "Hajdučko veče" pruža posetiocima u celini je sitilski čist. Sve ono što se može čuti i videti uglavnom je vezano za nekadašnju Mačvu, a odstupanja od ovoga su neznatna. Na dan kad je program u toku, stariji Mačvani se sa nostalgijom sećaju vremena svoje mladosti, koje je bilo znatno bliže starim običajima nego sadašnje, a mladi uživaju u za njih nepoznatim lepotama nekadašnjeg načina života — ovoga kraja. Sem zvaničnog programa postoji i drugi koji svoju kulminaciju ima kad se prvi završi — to je veselje koje traje do ranih jutarnjih časova. U prepumom motelu "Mačvanska kuća", koji je lociran pored samog prostora za izvođenje programa, letnjoj bašti i u više privremeno postavljenih ugostiteljskih objekata, pevači drugih muzičkih žanrova zabavljaju posetioce. I upravo taj spoj starog i novog izgleda da i jeste deo što privlači svet jer pruža svakom po nešto. Otuda se ne treba ni čuditi što više Mačvana, koji su na radu u inostranstvu, svoje godišnje odmore usklađuju sa danima održavanja "Hajdučke večeri", a neki— tada dolaze na vikend da bi se posle svakodnevnih radnih obaveza opustili i razonodili.
"Hajdučko veče" je nekada bilo izuzetno posećeno. Doduše, tačan broj posetilaca je bilo teško utvrditi s obzirom da se program izvodi na više mesta i na otvorenom prostoru pored Drine, prema kome vodi više puteva i staza.—
Do 90-tih "Hajdučko veče" imalo je i odgovarajući publicitet u dnevnoj i revijalnoj štampi, na programima radija i televizije, što je i logično kad se ima u vidu da je to bila jedna od najznačajnijih kulturno-turističkih manifestacija u Srbiji.—Autor teksta: Petar BerićFotografije: Crna Bara |
