Kulturno-turistička manifestacija "Hajdučko veče"
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
RIZNICA SRPSKA « ČITAONICA « Dešavanja u oblasti kulture i umetnosti « Kulturno-turistička manifestacija "Hajdučko veče"
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kulturno-turistička manifestacija "Hajdučko veče"  (Pročitano 7783 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« poslato: Septembar 11, 2011, 12:49:32 am »

*

KULTURNO-TURISTIČKA MANIFESTACIJA
"HAJDUČKO VEČE"



Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Septembar 11, 2011, 01:25:37 am »

**

KULTURNO-TURISTIČKA MANIFESTACIJA
"HAJDUČKO VEČE"





Mačvansko selo Crna Bara, opisano u popularnom romanu "Hajduk Stanko" Janka Veselinovića, već decenijama je mesto održavanja tradicionalne kulturno-turisitičke manifastacije "Hajdučko veče". Zapravo, što se već i podrazumeva kad se naziv romana i manifestacije dovedu u vezu, život junaka romana bio je i direkitan podsticaj crnobarskim momcima da se 1966. godine prvi put počnu takmičiti između sebe, te da pobednik u nadmetanju osvoji i prvi naziv hararabaše — hajdučkog starešine.

Kasnije, to takmičeinje u spretnosti i snazi postalo je izazov i za kršne momke iz ostalih mačvanskih sela, tako da danas u Mačvi nema mladića ili devojke koji za "Hajdučko veče" ne znaju, a pitanje je da li ih ima i koji ga nisu posetiii. Tako je Mačva, na čijem raskošnom tlu "raste sve što se u njenu utrobu baci", kako je rekao Janko, postala poznata i kao mesto okupljanja posetilaca iz svih naših krajeva, u toplim avgustovskim danima.

Prvo "Hajdučko veče", kako je već rečeno, održano je 1966. godine i to u samom centru Crne Bare, pod krošnjama velikih lipa u crkvenom dvorištu, a prvi pobednik u takmičenju za naziv harambaše bio je papularni Crnobarac Đoka Pavić. Pored momačkog takmičenja, tom prilikom je bilo izvedeno i seosko prelo, kako bi se dočaralo staro vreme i stari običaji.

Nekoliko godina "Hajdučko veče" je organizovano u centru Crne Bare. Međutim, broj posetilaca svake godine bio je sve veći i dvorište u kome se program odvijao već je postalo pretesno da bi moglo da primi sve zainteresovane, zahtevi postelica su se menjali, a pitanje finansiranja nije bilo još uspešno rešeno, te je Mesna zajednica u Crnoj Bari organizovanje manifestacije već osećala kao teret, a to je već i prevazilazilo njene mogućnosti. Sve ovo uticalo je na odluku da se "Hajdučko veče" proglasi za manifestaciju opštine Bogatić, kao i da se, u skladu sa izraženim ambicijama vezanim za razvoj turizma, promeni i prostor na kojem će program biti izvođen. Veliki prostor pored reke Drine tzv. "Vasin šib", koji je blizu samog ušća Drine u Savu, prepun zelenila, predstavljao je idealno mesto za "Hajdučko veče", te se za njega i opredelilo. Uostalom, tu su nekada i boravile hajdučke čete, jer je taj prostor bio obrastao gustom neprohodnom šumom, i odatle su Zeka buljubaša i njegovi golaći prema potrebi mogli da se prebace preko reke Drine u Bosnu i natrag.

Organizacija manifestacije poverena je od 1972. godine Zajednici domova kulture u Bogatiću, koja je tada organizovala i sveukupni kulturni život u opštini. Promena organizatora dovela je i do promena u programu. Pored takmičenja momaka u hajdučkim veštinama, kao najinteresantnijeg dela programa, i seoskog prela, program je obogaćen i paradom fijakera, koja je prolazila kroz nekoliko mačvanskih mesta (od Bogatića preko Sovljaka i Glogovca do Crne Bare), kao i masovnijim učešćem seoskih izvornih pevačkih grupa, kudturno-umetničkih društava, istaknutih pozorišnih umetnika i dr. Posebno značajinu ulogu u organizaciji imao je tih godina istaknuti pozorišni reditelj — amater Milivoje Martinović-Martin, koji se nesebično zalagao kako na stvaranju što kvalitetnijih programa, tako i na širem popularisanju manifestacije.

Poslednjih godina organizator manifestacije je Kulturno-obrazovni centar Bogatić, koji je u koncepciji sveukupnog programa istaknuto mesto dodelio Etno-parku u Sovljaku, što je izuzetno odgovaralo osnovnoj ideji da se dočara život stare Mačve. Starinska kuća u Etno-parku, zgrade i predmeti koji su se nekada koristili u mačvanskim kućama, a pre svega veliko, zelenilom obraslo dvorište sa nekoliko stoletnih lipa čije grane dodiruju zemlju, izvanredan su ambijent za neke od programa kojima "Hajdučko veče" obiluje. U tom zelenilu, kroz koje se na mestima probija belina stare kuće i zgrada, organizuje se mačvansko prelo, izložba domaće radinosti, izložba mačvanskih likovnih stvaralaca i veče pesnika Mačve, koji govore stihove posvećene rodnom kraju, sve uz zvuke izvornih narodnih pesama koje pevaju grupe iz mačvanskih sela, a tu se dočekuje i svadbena povorka.

Da bi se stekla potpunija slika o tome kakav program posetiocima pruža "Hajdučko veče", evo detaljnijeg opisa programa manifestacije iz jedne od proteklih godina, u kojem su bile zastupljene: mačvanska svadba, izložba domaće radinosti, izložba mačvanskih likovnih stvaralaca, veče pesnika Mačve, takmičenje za izbor harambaše i kulturno-umetnički program u izvođenju izvornih pevačkih grupa, folklornog ansambla i poznatih estradnih umetnika.

"Mačvanska svadba" je predstavljala izuzetan doživljaj za sve posetioce. Svadba i običaji oko svadbe su prikazani u skladu sa prostornim i vremensikim mogućnostima, a izvedeni su običaji na sam dan svadbe: okupljanje svatova kod mladoženjine kuće, odlazak po nevestu, venčanje i povratak mladoženjinoj kući. Građa o svadbi sakupljena je u više mačvanskih sela, a pritom su korišćeni i teksitovi Janka Veselinovića, kao izuzetnog poznavaoca života i običaja ovog kraja.

Svadbenu kolonu sačinjavalo je desetak fijakera i nekoiiko čeza, bogato okićenih cvećem i peškirima i prekrivenih ćilimima, u kojima su poigravali konji — vranac, dorat, zekani — ponos domaćina ovog kraja. U fijakerima svatovi obučeni u mačvansku narodnu nošnju — devojke u vezenim bluzama, jelecima, belim suknjama i tamnim keceljama, mladići u svečanim starinskim pantalonama, belim košuljama i prslucima, sa šubarama na glavi, ostali u skladu sa svojim godinama, a kod svih na nogama kožni opanci i vunene vezene čarape. Domaćina, kuma, starog svata, nevestu, mladoženju i ostale učesnike svadbe tumačili su članovi Mačvanskog amaterskog pozorišita. Na čelu svadbene povorke dva rasna vranca upregnuta u fijaker u kojem su stari svat i mladoženja, a za njima zaprege sa ostalim fijakerima i svatovima, predstavljali su veoma živopisan prizor. U svakom fijakeru je i po jedan svirač i zvuci starih, skoro zaboravljenih pesama i kola, prostirali su se pitomom mačvanskoim ravnicom.

Izuzetnom lepotom i dramatikom odlikovao se dolazak svatova u Etno-park u Sovljaku, gde je prema scenariju nevestina kuća i gde su ispod ogromnih stoletnih lipa bili pripremljeni stolovi za svatove. U dvorište je prvo dojurio čauš na konju koji je saopštio da svatovi dolaze, a zatim, posle izvesnog vremena, jedan za drugim fijakeri starog svata, kuma i drugih prema uobičajenom redu. Pucnji pušaka, zvuci iz narodnih instrumenata, pozdravi nevestine rodbine sa svatovima, zatim izvođenje neveste, otkupnina, ostali običaji i kolo — sve to u prekrasnom zelenilu pored stare kuće, delovalo je koliko lepo, toliko pomalo i nestvarno — kao kontrast novom vremenu i novim svadbenim običajima kada aslaftiranim putevima u mačvanskim selima projure svatovi u automobilima uz zaglušujuću buku sirena.

Iz Sovljaka svadbena povorka je preko Glogovca krenula ka Crnoj Bari, gde je na obali Drine, pred ogromnom masorn sveta, kod improvizovane mladoženjine kuće prikazano dovođenje neveste u novi dom, sa svim prikladnim pojedinostima.

Izložba mačvanskih likovnih stvaralaca, kao i izložba domaće radinosti, organizovane su u Etno-parku u Sovljaku. Pored stalne postavke dela mačvanskih slikara u kući Etno-parka, za ovu priliku mačvanski slikari i vajari izložili su svoja najnovija dela i to uglavnom ona koja su se tematski uklapala u koncepciju manifestacije. Svoje slike izložili su: Dragan M. Martinović, Slobodan Berić, Dejan Kojić i drugi.

Veče pesnika Mačve, koji su govorili svoje stihove posivećene rodnom kraju, okupilo je najpoznatiie mačvanske lirske stvaraoce.—

Takmičenje za izbor harambaše najinteresantniji je deo programa za posetioce. U finalnom delu takimičenja nastupilo je osam takmičara, koji su se u prethodnim eliminacionim borbama pokazali kao najspreminiji i najspretniji. Mladići su se takmičili u bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, borbi na brvnu, preskakanju panja i penjanju uz drvo. Takmičenje je pratilo veliki broj posetilaca, a pobednik u ukupnoim plasmanu dobio  je vrednu nagradiu organizatora — sablju, kao i u drvetu izrezbarenu figuru hajduka s puškom, rad vajara Miroslava Arsenovića.

Kulturno-umetničiki program pod nazivom "Set'se, draga, ti prošlih vremena" izveden je u kasnim večernjim satima. U programu su učestvovale muška pevačka grupa "Mačvanski jarani" i ženska pevačka grupa "Stanarice", na čijem su repertoaru isključivo izvorne narodne pesme iz Mačve, zatim folklorni ansambl—, kao i više poznatih estradnih umetnika.— Zvuci starih izvornih narodnih pesama iz Mačve "Gde ćeš biti, mala Kejo", "Drino, Drino", "Set'se, draga, ti prošlih vremena", "Prelim prelo" i drugih, odzvanjali su te avgustovske večeri pored obale Drine i plenili svojom lepotom i jednostavnošću.

Program koji "Hajdučko veče" pruža posetiocima u celini je sitilski čist. Sve ono što se može čuti i videti uglavnom je vezano za nekadašnju Mačvu, a odstupanja od ovoga su neznatna. Na dan kad je program u toku, stariji Mačvani se sa nostalgijom sećaju vremena svoje mladosti, koje je bilo znatno bliže starim običajima nego sadašnje, a mladi uživaju u za njih nepoznatim lepotama nekadašnjeg načina života — ovoga kraja. Sem zvaničnog programa postoji i drugi koji svoju kulminaciju ima kad se prvi završi — to je veselje koje traje do ranih jutarnjih časova. U prepumom motelu "Mačvanska kuća", koji je lociran pored samog prostora za izvođenje programa, letnjoj bašti i u više privremeno postavljenih ugostiteljskih objekata, pevači drugih muzičkih žanrova zabavljaju posetioce. I upravo taj spoj starog i novog izgleda da i jeste deo što privlači svet jer pruža svakom po nešto. Otuda se ne treba ni čuditi što više Mačvana, koji su na radu u inostranstvu, svoje godišnje odmore usklađuju sa danima održavanja "Hajdučke večeri", a neki— tada dolaze na vikend da bi se posle svakodnevnih radnih obaveza opustili i razonodili.

"Hajdučko veče" je nekada bilo izuzetno posećeno. Doduše, tačan broj posetilaca je bilo teško utvrditi s obzirom da se program izvodi na više mesta i na otvorenom prostoru pored Drine, prema kome vodi više puteva i staza.—  

Do 90-tih "Hajdučko veče" imalo je i odgovarajući publicitet u dnevnoj i revijalnoj štampi, na programima radija i televizije, što je i logično kad se ima u vidu da je to bila jedna od najznačajnijih kulturno-turističkih manifestacija u Srbiji.—


Autor teksta: Petar Berić
Fotografije: Crna Bara
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Septembar 11, 2011, 01:27:55 am »

*

U BUSIJI ČEKAJU HAJDUCI SA MEDOM


Stari mačvanski običaji, svadba i nadmetanje za harambašu,
oživeće u tradicionalnoj manifestaciji "Hajdučko veče" koju organizuje opština Bogatić




Mlada sa deverom i deverušama čeka svatove
Foto iz arhiva Kulturnog centra

Bogatić — Junaci romana "Hajduk Stanko" Janka Veselinovića oživeće ponovo u Mačvi u subotu 7. avgusta, u tradicionalnoj, 42. po redu, privredno-turističkoj manifestaciji "Hajdučko veče" koju organizuju opština Bogatić i Kulturni centar.

Manifestacija traje jedan dan i posetioci mogu videti mačvansku svadbu koju sačinjavaju fijakeri okićeni peškirima i cvećem, devojke u tradicionalnim nošnjama ovog kraja, belim vezenim bluzama, jelecima i skutama sa tamnim keceljama, a momci u svečanim crnim pantalonama, belim košuljama i ukrašenim prslucima "vermenima". Opanci i vunene vezene čarape su obavezni u tradicionalnoj narodnoj nošnji — kaže Dragica Tešić, direktorka Kulturnog centra.

Koloritna svadbena povorka sa 12 fijakera voziće se od Bogatića do obale Drine u Crnoj Bari. Dok su ranijih godina svadbene običaje "glumili" članovi folklornih sekcija, ove godine svadba i venčanje biće istinski. Jelena Paunić i Velimir Ković, višegodišnji članovi folklornog ansambla "Đido" iz Bogatića, ovekovečiće svoju ljubav u etnoselu u Sovljaku, pod više od dva veka starom lipom čija je krošnja prečnika 30 metara. Na istom mestu svojevremeno se venčao i književnik Oskar Davičo.

Počeli "da se zabavljamo" igrajući u folklornom ansamblu. Volimo folklor, poštujemo tradiciju i običaje našeg naroda, i zbog toga nije bilo potrebno da nas organizatori ubeđuju da se venčamo po običajima naših dedova i baka. Naši roditelji su veoma uzbuđeni što ćemo imati starinsku svadbu, a stariji rođaci će nam pomoći da sve bude autentično, kao nekada — kažu, gotovo uglas, srećni mladenci.

Svadbenu kolonu sa veselim svatovima i muzičarima u selu Sovljak presrešće hajduci da bi svatove počastili medom, pogačom i domaćom rakijom, a kada prođu busiju svatovi će krenuti da izvedu mladu koju čuvaju dever i najbolje drugarice. Mladoženja će najpre morati da puškom skine jabuku sa vrha drveta, a kada zetovi "plate mladu" ona će u pratnji devera izaći iz kuće.

Mladoženja će nevestu povesti do Drine, gde će na otvorenoj pozornici publika imati priliku da vidi kako se nekada dočekivala mlada u novom domu. Tamo će je dočekati svekrva sa posluženjem, a pre ulaska u kuću mlada će iz sita baciti pšenicu i preko kuće jabuku sa zabodenim novčićima. Mladenci će potom zajedno podići "nakonče", to je u ovom kraju malo muško dete, a ovaj običaj je simbol stvaranja potomstva — opisuje Miloš Simić, koji je zadužen za ovaj deo programa.

Takmičenje mladića za hajdučkog harambašu je drugi deo manifestacije i odvijaće se u večernjim satima. Tada se na obali Drine okupi između pet i osam hiljada ljudi, koji prate uzbudljivo i neizvesno nadmetanje u bacanju kamena s ramena, skoku udalj, skoku uvis preko panja, borbi na brvnu i penjanju uz drvo. Pobednik u nadmetanju dobija sablju u trajno vlasništvo.

Predsednik opštine Radenko Petrić ističe da je "Hajdučko veče" najznačajnija turistička manifestacija na području Bogatića, koja je svojevremeno okupljala i do 30.000 ljudi.


Miroljub Mijušković | 06.08.2010 | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 417



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Septembar 11, 2011, 03:47:57 pm »

*

HAJDUČKO VEČE 2011.


Tradicionalne "Hajdučke večeri" organizovane su ove godine po 43. put. Manifestacija je trajala dva dana, 12. i 13. avgusta, a započela je moto skupom u organizaciji Moto kluba "Mačva".
 
Na skupu se okupilo više od 150 zaljubljenika u motore iz cele Srbije.
 
Ono što je i ove godine dalo poseban pečat manifestaciji je tradicionalna mačvanska svadba na kojoj su prikazani običaji iz 19. veka, a raskošne nošnje, ukrašeni fijakeri i dobri konji vratili su nas na kratko u prošlo vreme. Tradicionalno nadmetanje za hajdučkog harambašu započelo je osam momaka, ali su petorica takmičara nezadovoljni sudijskom odlukom odustali od daljeg takmičenja, tako da su do finala stigla trojica. Laskava titula harambaše, hajdučka sablja i novčana nagrada, po drugi put, otišle su u ruke Miloša Pelića, studenta veterine iz Salaša Crnobarskog.
 
Organizatori hajdučkih večeri potrudili su se da ove godine, pored glavnog, manifestacija ima i bogati propratni program pa je tako organizovano takmičenje u kuvanju najboljeg ribolovačkog kotlića, gađanju glinenih golubova, takmičenje u pecanju i atraktivna Hajdučka regata.
 
43. Hajdučke večeri posetilo je preko tri hiljade ljudi, a bogati kulturno umetnički program pratili su na dve scene i posredstvom video bimova.


nedelja, 14 avgust 2011 | Bogatić


~  ~  ~




~  ~  ~


Na zvaničnoj internet prezentaciji opštine Bogatić možete videti snimak
Mačvanske svadbe
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: