Riznica Srpska — Ponos Srpstva
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « RIZNICA SRPSKA « Dobrodošlica « Riznica Srpska — Ponos Srpstva
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Riznica Srpska — Ponos Srpstva  (Pročitano 6648 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 742



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 25, 2010, 01:11:03 am »

**


RASTKO NEMANJIĆ
S V E T I  S A V A






"...Na izvesnoj deonici istorijskog hoda naših naroda živeo je i delovao čovek koji je u svom pokoljenju smatran za najumnijeg, a odmah posle smrti prozvan svetim. Reč je o Rastku-Savi sinu Nemanjinu (1174—1235), čija je tridesetogodišnja aktivnost projecirala viševekovni put čitavog naroda iz kojeg je potekao.— Istorijsko delo Save Nemanjića sklapaju nekolike njegove životne delatnosti: — Sava kao a) diplomat — političar, b) crkveno-državni organizator, v) kulturno-prosvetni radnik, i d) književnik...
Ovaj umni čovek bio je načisto s još jednom neminovnošću: da je srpskom narodu potrebna i jedna druga emancipacija pored političke i crkvene, a to je kulturna. I to ona kao društvena komponenta koja povezuje sva druga nastojanja obezbeđujući im kontinuitet i trajnost...
Od Save Nemanjića ostalo nam je nekoliko autentičnih pisanih dela: 'Hilandarska povelja', 'Karejski tipik', 'Hilandarski i Studenički tipik', 'Život Simeona Nemanje', 'Služba sv. Simeona', 'Pismo Spiridonu', 'Uputstvo onome koji hoće da čita ovaj psaltir', i 'Krmčija' (krmilo, upravljanje). Ova Savina dela su višestruko značajna. Na prvom mestu po tome što su pisana narodnim govorom, i to u vreme kad se ceo Zapad u javnom saobraćaju služio skoro isključivo mrtvim jezikom, latinskom vulgatom. Na drugom mestu je kvalitet samih sastava: ogromna erudicija njihova pisca, jasnost misli koje izlaže, veština kompozicije... Od Savine 'Krmčije' počinju pismeno da se utvrđuju pravne norme, da bi se celo to nastojanje završilo Dušanovim Zakonikom 1349. i 1354. godine".

Milorad Panić Surep: "Delo Svetog Save" — iz članka objavljenog u NIN-u 7.01.1962. godiie
NBS 2701/p


Kopija ikone sv. Save sa izložbe povodom 800 godina Hilandara.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 742



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 25, 2010, 01:11:24 am »

**

DESPOT
STEFAN LAZAREVIĆ





Despot Stefan Lazarević, freska iz manastira Manasija.


"Despot Stefan Lazarević (1377—1427). Sin srpskog kneza Lazara i knjeginje Milice. Knez 1389-1402. godine, a srpski despot 1402—1427 godine. Despotsku titulu dobio od vizantijskog cara Manojla Drugog Paleologa u Carigradu posle bitke kod Angore 1402. godine."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 742



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Decembar 25, 2010, 01:12:24 am »

.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 742



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 21, 2013, 01:58:26 pm »

**


GEORGIJE ĐORĐE PETROVIĆ
RADONAČELNIK I PRVI VLADAR OBNOVLJENE SRBIJE (1804—1813)






"Njegov život ubraja se u red takvih retkih fenomena, kojima je obeležen kraj XVIII i početak XIX veka. Može se uporediti sa tim strašnim meteorima, koji nekad dolaze na zemlju zbog ispunjenja nekog proročanstva Svevišnjeg Stvoritelja, koji nastavši iz praha, stvaraju olujne oblake, prouzrokuju strašne uragane, dovode u strah i trepet Veseljenu, i — ugase se u vazduhu ..."
P. P. Svinjin, Pismo bratu | S. Peterburg, 1813.

Đorđe Petrović, portret — rad Uroša Kneževića
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 742



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Oktobar 25, 2013, 12:19:46 am »

**
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 742



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 17, 2013, 09:00:43 pm »

*
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 742



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Decembar 17, 2013, 09:58:11 pm »

*
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: