Knez Lazar Hrebeljanović (1329—1389)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « SRPSKE VLADARSKE PORODICE « Knez Lazar i njegova porodica « Knez Lazar Hrebeljanović (1329—1389)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Knez Lazar Hrebeljanović (1329—1389)  (Pročitano 23118 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« poslato: Jul 12, 2011, 02:06:11 am »

*


KNEZ LAZAR HREBELJANOVIĆ




Knez Lazar se odriče zemaljskog carstva, 1900
Uroš Predić (1857—1953)
ulje na platnu
Narodni muzej Kruševac
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jul 12, 2011, 02:30:05 am »

**

KNEZ LAZAR HREBELJANOVIĆ


Lazar Hrebeljanović, knez, vladar (Prilepac kod Novog Brda, oko 1329 — Kosovo polje, 15. VI 1389)
 
U kasnijim spisima javlja se sa prezimenom Hrebeljanović. Dubrovčanin Mavro Orbin piše da je Lazar bio sin Pripca Hrebeljanovića, vlastelina i velikaša u vreme cara Stefana. Pribac je pripadao delu do tada nepoznate vlastele koju je Stefan Dušan uzdigao. Ovom vlastelinu car je poverio poslove logoteta, zatim sluge ili peharnika. Pribac je dvorsku službu završio u zvanju velikog sluge. Odanom službom vrata dvora otvorio je sinu Lazaru koji je bio stavilac Stefana Dušana i njegovog naslednika Stefana Uroša. Titula kojom je započeo i završio dvorsku karijeru naglo je menjala mesto u hijerarhijskoj lestvici. Na dvoru kralja stavilac je pripadao krugu najuglednijih titula, ali u doba carstva bio je u senci vizantijskih dostojanstava despota, sevastokratora i kesara. Ipak, služba na dvoru omogućavala mu je da izbliza prati politička zbivanja. Kao uticajnom dvoraninu Dubrovčani su mu prilikom mirovnih pregovora 1362. poslali darove. Napustio je dvorsku službu najkasnije 1365, kada je uspostavljeno savladarstvo između cara Uroša i kralja Vukašina, koji je zajedno sa bratom despotom Jovanom Uglješom istupao protiv raške vlastele. O napuštanju dvora cara Uroša svedoči i titula kneza s kojom se prvi put javlja 1371. Nova titula nije određivala njegov društveni položaj. Svojevremeno titulu kneza nosili su braća velikog župana Stefana Nemanje i njegovi naslednici, ali je postepeno opadao rang ovog zvanja jer se veoma raširilo u južnoslovenskim zemljama. Izvori ga pominju i kao "kneza župskog". Upravo je Lazar Hrebeljanović, gospodar Moravske Srbije, povratio ugled i rang titule kneza. Slabljenjem centralne vlasti u doba cara Uroša osamostalili su se mnogi velikaši. Neki su pre Lazara obrazovali samostalne feudalne države na teritoriji Srpskog carstva. Dvoranin cara Uroša više godina nalazio se u senci feudalnih moćnika. Njegov uspon tekao je postupno, istupao je umereno i oprezno izbegavajući političke vrtloge. I pored gotovo stalnih unutrašnjih sukoba u doba rasula Srpske države, dugo se održao na političkoj sceni zahvaljujući izrazitom daru državnika. Svoju oblast osetno je proširio tek posle smrti cara Uroša. Sa banom Tvrtkom I Kotromanićem sklopio je savez protiv moćnog župana Nikole Altomanovića. Župan je 1373. doživeo slom, a saveznici su podelili njegovu oblast. Knezu Lazaru su pripali krajevi oko Rudnika i Užica a na severu je potisnuo Radiča Brankovića. Pored Kučeva i Braničeva, svojoj oblasti pridružio je i Mačvu. To su krajevi gde se nije ustalila vlast Nemanjića. Njegova država prostirala se od Dunava do Kosova, uključujući gradove Novo Brdo, Niš, Kruševac, Užice, Rudnik, Braničevo i Golubac. Za prestonicu je uzeo Kruševac.
 
Orođavanjem je pridobio vlastelu u srpskim zemljama i uspostavio prijateljske veze sa vladarima i velmožama okolnih država. Njegova sestra Dragana bila je udata za čelnika Musu, ćerka Mara za Vuka Brankovića a Jelena za Đurđa Stratimirovića Balšića. Orodio se i sa Aleksandrom, sinom bugarskog cara Šišmana i mačvanskim banom Nikolom Gorjanskim Mlađim. Vidnom ulogom oko izmirenja Pećke i Carigradske patrijaršije zadužio je Srpsku crkvu. Prema rečima Konstantina Filozofa — samovoljnim postupcima cara Dušana Srpska crkva je tonula u zlo, a knez Lazar je kao mudar čovek obezbedio crkveno ustrojstvo i mir. Pećka patrijaršija je priznata i povučena je anatema iz doba cara Dušana (1375). Bio je to politički potez dostojan iskusnog državnika, a ne oblasnog gospodara. Podizanjem manastira (Ravanica, Gornjak, Lazarica) zasenio je više Nemanjića i postao izabranik Srpske crkve. Za vladavine cara Uroša feudalni moćnici su razorili i raskomadali Srpsku državu. Onovremenike nije uznemirila vest o smrti cara bez vlasti i časti, već saznanje o kraju dvovekovnog vladarskog roda, saznanje o kraju svetorodne dinastije Nemanjića. Ova činjenica tumačila se kao posledica kazne Božije i gubitak Božije blagodati. Pitanje produžetka vladarske loze bilo je pitanje nasleđa baštine Nemanjića. Tražio se obdareni vladar za objedinjenje podeljene države. Jedino je u knezu Lazaru Srpska crkva videla ličnost dostojnu prvih Nemanjića. Prema patrijarhu Danilu, Stefan Dušan je prorekao da će srpskim zemljama vladati knez Lazar Hrebeljanović. Dušan je Lazara držao za sina i dao mu srodnicu za ženu. Rodoslovi ističu da Lazareva žena Milica vodi poreklo od Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje. Pošto je proširio oblast kojom je upravljao i stekao podršku Srpske crkve, nazivao se "samodržavni gospodin Srbljem i Podunavlju Stefan knez Lazar". Od Nemanjića je preuzeo vladarski pridevak Stefan, ali je srpsku kraljevsku titulu prepustio svom savezniku Tvrtku I Kotromaniću, koji se 1377. krunisao sugubim (dvostrukim) vencem za kralja "Srba, Bosne, Pomorija i Zapadnih strana".

Moravska Srbija bila je privredno snažna i upravno organizovana država. Knez Lazar je držao Novo Brdo i Rudnik, dva najznačajnija rudarska središta u srednjovekovnoj Srbiji. Kneževa država je istovremeno doživela unutrašnju i spoljnu kolonizaciju. Nova naselja nicala su na pustim, nekultivisanim predelima. Hrišćansko stanovništvo, koje su u južnim i istočnim krajevima Balkanskog poluostrva ugrožavale učestale turske provale, sklanjalo se u Moravsku Srbiju. Ovde su utočište nalazila prognana duhovna lica koja su podizala nova crkvena središta. Povremene provale turskih pljačkaških odreda uspešno su suzbijane u Moravskoj Srbiji. Na Dubravnici kod Paraćina odred Turaka suzbili su 1381. Crep i Vitomir, vlastela kneza Lazara. Brojnije turske snage zaustavljene su 1386. kod Pločnika. Letopisac je kratko zabeležio: "Ishodi car Murat na kneza i vrati se opet od Pločnika". Od tada su se obe strane pripremale za odlučnu bitku. Na Vidovdan 1389. došlo je do žestokog sudara na Kosovu. Bitka je prestala kada su, zbog velikih gubitaka "obe strane iznemogle". Život su izgubila oba vladara — knez Lazar i sultan Murat. Knez Lazar bio je sahranjen u crkvi Vaznesenja u Prištini a zatim je prenesen u njegovu zadužbinu, man. Ravanicu. Crkva ga je kao kosovskog mučenika proglasila za svetitelja, a narodno predanje mu je pripisalo carsku titulu, iako je isprave uvek potpisivao kao knez (comes ili conte u dubrovačkim dokumentima).



IZVORI: Rade Mihaljčić, Prilog srpskom diplomataru. Povelje i pisma cara Uroša i kneza Vojislava upućene Dubrovniku, PKJIF, 1973, br. 3—4, 226—234; Đorđe Trifunović, Slovo o svetom knezu Lazaru Andonija Rafaila, ZIK, 1976, br. 10, 147—149 + 16; Aleksandar Mladenović, Povelje kneza Lazara, Beograd 2003; Rade Mihaljčić, Zakon u starim srpskim ispravama. Pravni propisi, prevodi, uvodni tekstovi i objašnjenja, u: Izvori srpskog prava XIII, Beograd 2006, 94—97.
LITERATURA: Ilarion Ruvarac, O knezu Lazaru, Novi Sad 1887; Miodrag Al. Purković, Kćeri kneza Lazara, Melburn 1957; Đorđe Trifunović, Spisi o knezu Lazaru i kosovskom boju, Kruševac 1968; Rade Mihaljčić, Knez Lazar i obnova srpske države, u: O knezu Lazaru, naučni skup u Kruševcu 1971, Beograd 1975; M. Blagojević, "Vladanije" kneza Lazara u Primorju, ZFF, 1975, br. 1, 97—114; Rade Mihaljčić, Izvorna vrednost kultnih spisa o knezu Lazaru, KI, 1979, br. 44, 581—591; Rade Mihaljčić, Lazar Hrebeljanović — Istorija, kult, predanje, Beograd 1984; Boj na Kosovu — starija i novija saznanja, Beograd 1992.

 
R. Mihaljčić
Odabrane biografije (tom V) | Matica Srpska
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Jul 12, 2011, 11:41:37 pm »

**

KNEZ LAZAR HREBELJANOVIĆ


Knezu Lazaru je istorija dodelila značajnu i tešku ulogu. Dosuđen mu je i pokušaj odbrane već raskomadane srpske države. Kada je postao srpski knez, upadi Turaka u srpske krajeve bivali su sve češći, a srpska odbrana sve slabija. Lazar Hrebeljanović je sin Pribca Hrebeljanovića, logoteta prvo kralja, a potom cara Dušana. Lazar je rođen u Prilepcu kod Novog Brda 1329. godine.

Kao sin kraljevskog, potom carskog logoteta, Lazar je rastao uz sam srpski dvor. Sedam godina je bio stariji od Stefana Uroša, sina jedinca cara Dušana. Rastući uz dvor, Lazar se prirodno starao i da uđe u carsku porodicu. Tako se 1353. godine u dvadesetčetvrtoj godini, oženio Milicom, kćerkom kneza Vratka, potomka Nemanjinog sina Vukana. Milica je nosila naslednu titulu kneginjice i tako se Lazar uvrstio u red nemanjićkih titularnih knezova. Međutim, knez Lazar se očito nije zadovoljio time da bude titularni knez, nego se potom dve godine pokazao u službi cara Dušana, a od 1355. godine u službi cara Stefana Uroša, koji je ovu carsku titulu nasledio u devetnaestoj godini.

Sigurno je da je knez Lazar još od zajedničkog detinjstva imao velikog uticaja na mladog cara koji je, ako ne po tituli, a ono po godinama bio stariji. Car Stefan Uroš, za odanu službu, imenovao je kneza Lazara 1370. godine za gospodara kraja oko Rudnika. Posle 1371. godine Lazar je već gospodar Srbije oko cele Morave. Očito da je knez Lazar, u službi cara Uroša, imao i vidnog udela u carevim borbama protiv velikaša koji su komadali carstvo odvajajući krajeve u kojima su već bili gospodari. Kada je 4. decembra 1371. godine umro car Stefan Uroš, u 34. godini, ne ostavivši naslednika, knez Lazar se položajem, titulom nemanjićkog kneza i ličnom sposobnošću izborio za glavnog naslednika srpskog prestola, zadržavajući na njemu titulu koju je već posedovao. Tako je knez Lazar u nekoliko prvih godina svoje vladavine težio da srpskim zemljama, kojim je sam bio gospodar, pripoji što više drugih srpskih pokrajina koje su se bile već od celine odvojile. Neke je pripojio silom, neke su pod turskim pretnjama same pristale uz Lazara, a neke je pridobio porodičnim vezama. Tako je sa bosanskim banom Tvrtkom knez Lazar stupio u savez, pa su zajedno savladali Nikolu Altomanovića, gospodara srpskih oblasti od Rudnika do Dubrovnika. Kada je bosanski ban Tvrtko krunisan u Miloševi, na grobu Svetog Save, za srpskog kralja, kao poslednji Nemanjić po direktnoj ženskoj liniji, knez Lazar nije protestovao, jer je Tvrtka rodila Nemanjićka, kao što će njegovu decu roditi Nemanjićka. Udajom svojih kćeri, dakle, načinom na koji je i on ostao Nemanjić, pojačavao je Lazar svoj uticaj i sticao saveznike i prijatelje. Kći Mara mu je bila udata za Vuka Brankovića, sevastokrata u Ohridu, Jelena za Đuru Balšića, gospodara Zete, Dragana za Ivana Šišmana, bugarskog cara, Teodora za Nikolu Gorjanskog, gospodara Posavine i Mačve, potonjeg hrvatskog bana, a najmlađa Olivera je prema predanju bila namenjena najvećem i najmilijem srpskom junaku Milošu Obiliću. Za razliku od predanja Olivera je posle kosovske bitke poslata u harem Bajazitu. Na međunarodnom planu Lazar je pomagao hrvatske ustanike protiv mađarskog kralja Sigismunda i radio je za napuljsku dinastiju. Lazarevim zauzimanjem 1375. godine, ali i pred turskom najezdom, izmiruje se srpska pravoslavna crkva sa carigradskom. Prvi upad Turaka u Srbiju doneo je Lazaru i ratničku slavu, dočekao ih je i porazio u boju na Pločniku, 1386. godine. Od ovog boja Lazar je sve činio da obnovi stare veze sa Mađarima, da učvrsti savez sa bugarskim kraljem Tvrtkom radi spremanja jake brane turskom daljem prodiranju na sever Balkana. Međutim, Turci su bili brži, brže su se oporavili od poraza, koji je i inače bio na srpskoj teritoriji. Car Murat je očito slutio šta Lazar sprema i požurio je da predupredi svaki mogući jači savez hrišćanskih država. Tako je 1389. godine i došlo do novog boja Srba i Turaka na Kosovu polju, u kome je poginuo knez Lazar sa cvetom srpske vlastele, ali je tu glavu ostavio i turski car Murat. Taj boj, koji se desio 15. juna po julijanskom kalendaru, odnosno 28. juna po gregorijanskom, na Vidovdan, jeste i međašnji datum naše stare istorije.
 
Knez Lazar je stolovao u Kruševcu gde i danas ima dosta znamenja, obeležja i zadužbina koje sećaju na to vreme. Narodno predanje pamti kneza Lazara drugačije od istorije. Ono ga je i krunisalo u cara. On je vitez koji se žrtvuje za veru i slobodu svoje zemlje, gde se, po predanju, i opredeljuje za carstvo nebesko. On se opredeljuje za ideju, a ne za junaštvo, kao što je to okarakterisao pisac vidovdanske etike Miloš N. Đurić, koja je postala moralna oznaka srpskog naroda u njegovom istrajavanju do slobode.

Za Lazara predanje vezuje najlepše osobine, on je pravednik i mučenik, žrtva i podvižnik. U narodu živi predanje da je odsečena glava kneza Lazara govorila i savetovala narod. U narodu je sačuvano mnoštvo legendi koje Lazaru pripisuju natprirodne moći.





ČITANKA KOSOVSKOG BOJA
Milovan Vitezović • Dragomir Brajković
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Beograd, 1989.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Mart 17, 2013, 08:40:11 pm »

**

KNEZ LAZAR GOSPODAR SRBIJE

Kako Stefan Uroš nije imao poroda pa tako u Srbiji nije ni postojao titularni kralj, nemanjićki presto preuzeo je titularni knez Lazar.
 
Knezu Lazaru, uz svu njegovu državničku mudrost i sklonost ka diplomatiji, nije bilo teško da sačuva prestoni položaj, jer je kao logotet cara Uroša već uveliko bio preuzeo svu izvršnu vlast u svoje ruke. Na ruku mu je išlo i to što je 1370. godine umro epirski car Simeon Paleolog, polubrat cara Dušana, koga je nasledio njegov premladi sin Jovan Duka Paleolog. On je nastojao da zadrži vlast u samom Epiru, pa kad u tome nije uspeo, zamonašio se i kao takav nije više mogao biti pretendent na srpski carski presto. Slično je bilo i sa sevastokratom Dejanom, koji je preminuo od žalosti i nesreće što je postao turski vazal posle maričke bitke, a ni maloletni Dejanovići, Jovan Dragaš i Konstantin, takođe nisu bili dorasli za borbu za Urošev presto. Došavši na vladarski presto posle cara Uroša Lazar je zadržao titulu kneza. On je, čini se, procenio da je važnija sama vlast nego koju titulu vladar ima. Lazar se kao knez počeo titulisati kao "samodržac svih Srba". Dakle titulisao se isto kao Stefan Nemanja. Da li je Lazar želeo da na isti način bude zasnivač, temeljni vladar nove, svoje dinastije? On ne zadržava svoje prezime, već se njegova deca prezivaju po njemu — Lazarevići, a prvom sinu dao je ime svetog Stefana, zaštitnika nemanjićke dinastije. Možda je Lazar planirao svoje carsko krunisanje posle boja na Kosovu, ukoliko se sa uspehom završi. U svakom slučaju, narod ga je u predanju krunisao.

PORODIČNI SAVEZ

Lazar je bio vešt vladar, njegovi putevi do uspeha su različiti. Prestonicu je preselio u središte svoje zemlje u Kruševac, a i novu dinastiju treba početi u novoj prestonici. Da bi ga kao jedinog srpskog gospodara nad svim prostorima podržavala srpska pravoslavna crkva, Lazar ih bogato nagrađuje. Sa velikašima se ophodio na razne načine, prijateljstvima, porodičnim vezama i sukobima tek kao poslednjim merama. Na severu je pomakao granice do Save i Dunava na račun Mađara, prividnim i privremenim vazalstvom. U savezu sa bosanskim banom Tvrtkom I pobedio je Nikolu Altomanovića, gospodara Užica i oblasti između Rudnika i Dubrovnika.

Lazar je nudio saveze svima sebi ravnim, ali uz uslov da ga priznaju kao starijeg. Udajom kćeri, on je Srbiju svog doba uredio kao porodični savez. Još je 1371. godine svoju najstariju kćer Maru udao za Vuka Brankovića. Tako je Vuka isključio iz moguće borbe za srpski presto, jer se u njihovom savezu tačno znao porodični odnos. Udajom Dragane za bugarskog cara Ivana Šišmana obezbedio je istočne granice svoje države. Udajom Teodore za Nikolu Gorjanskog, mačvanskog bana, osporio je težnje Mađara u ovoj oblasti. Udajom Jelene za Đurđa Stracimirovića Balšića pokušao je da uz sebe veže i ovu najstariju srpsku pokrajinu, što je Zeta još od Nemanjinog vremena i bila.
 
Nadiranje Turaka u srpske krajeve sprečilo je Lazara da ovaj porodični savez pretvori ponovo u najjaču državu na Balkanu.





Car Lazar i njegova porodica

Milovan Vitezović • Dragomir Brajković
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: