Knez Aleksandar Karađorđević (1806—1885)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « SRPSKE VLADARSKE PORODICE « Dinastija Karađorđevića « Knez Aleksandar Karađorđević (1806—1885)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Knez Aleksandar Karađorđević (1806—1885)  (Pročitano 9162 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Jul 07, 2011, 10:46:23 pm »

**






NJ. V. KNEZ ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ
(Topola, 11.10.1806 — Temišvar, 03.05.1885)


"Najmlađi sin Karađorđa i Jelene, Aleksandar, rođen je u Topoli 11. oktobra 1806. Školovao se u Hotinu, u Besarabiji (Rusija), pod pokroviteljstvom ruskog cara. Oženio se 1830. godine Persidom, ćerkom vojvode Jevrema Nenadovića. Imali su desetoro dece: ćerke Poleksiju, Kleopatru, Jelenu i Jelisavetu, i sinove Aleksija, Svetozara (obojica umrli kao deca), Đorđa, Andreja, Petra i Arsena".


Knez Aleksandar I Karađorđević
Uroš Knežević (1811—1876)  
1848 | Ulje na platnu, 94 x 74 cm
Narodni muzej u Beogradu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jul 18, 2011, 02:02:10 pm »

**

KNEZ ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ


Sin velikoga Vožda, koji je upravo posle četvrtine veka od smrti svoga oca voljom narodnom seo na kneževski presto srpski, Aleksandar rodio se u burnim danima svoje otadžbine, na Miholjdan, 29. septembra, 1806. godine. Tada mesto rođenja njegova, Topola u Šumadiji, bejaše još neprestano središte srpskoga rada. Malo docnije to prvenstvo imađaše Topola da deli sa Beogradom, koji bi osvojen sa svim pred kraj te godine te posta središte upravnih i drugih vlasti ondašnje Srbije. Godina rođenja Aleksandrova beleži se u srpskoj istoriji kao vreme najodličnijih uspeha šumadiskih ustanika. Dva meseca pre njegova rođenja bejaše veličanstvena pobeda srpska na Mišaru, kojom je satrvena jezgra bosanske sile turske. Tada, na drugoj strani, čete srpske prođoše Nemanjinom Toplicom i razviše zastavu srpsku "u malenoj Banjskoj kraj Kosova". A na dva meseca posle njegova rođenja osvojiše gole grudi srpske i srce koje je u njima tvrdi Beograd, koji dotle nikada narod osvajao nije. Ali su upravo ti dani doneli Srbiji i moćnoga saveznika u sili velike Rusije.

Upravo onih dana kad je navršivao sedam godina svoga života otkucavahu slobodu Šumadiji poslednji časovi, i on pređe, s roditeljima, u Srem, a odatle posle raznih peripetija otide u Hoćin gde bejaše glavni stan srpskih emigranata.

U Srbiji su se nizali događaji; emigranti se, većim delom, vraćahu u nju posle 1830. godine, pa, 1839, dođe i sin staroga Vožda. U otadžbini njegovoj, koju tako dugo ne bejaše video, bešnjahu tada strasti međusobne borbe, u koju se Aleksandar — što mu služi na čast — ne htede umešati. Ali pažnja prema mladom sinu velikoga Vožda ne mogaše izostati. Godine 1841. država u ime priznanja otkupi kuću u kojoj je, za doba Voždovo, bila prvi put otvorena Velika Škola, i pokloni njegovu sinu. A kad, sjeseni 1842. godine, zbog revolucionih događaja, Knez Mihailo ostavi Srbiju, na Vračaru za Kneza srpskog bi izabran Aleksandar Karađorđević.

Neobične i burne bejahu godine njegove vladavine. Od krupnih događaja sa strane dovoljno je pomenuti događaje u Austro-Ugarskoj 1848. i 1849. godine, tako zvanu  M a dž a r s k u  B u n u  i veliku  K r i m s k u  V o j n u  1853.—1856. Za mladu Kneževinu ne mogaše biti događaja važnijih i ozbiljnijih no što su ta dva: sa svih se strana zadiralo u interese njene, pogibao je kad što pretila i samom biću njezinu, valjalo je računati s težnjama u zemlji i s ukrštenim interesima velikih sila — i mlada, zavisna, Kneževina Srbija prođe kroz sve mučne peripetije ne samo bez štete već i s velikim moralnim dobitkom. Veze srpske ojačaše u svima pokrajinama u međusobnoj srdačnosti; sad se verovaše ono što se nekada samo govorilo, da krv nije voda.

I pored takih prilika s polja Srbija učini velike korake na prosvetnom polju. Ranije zasnovano Društvo Srpske Slovesnosti mogaše tek 1847. godine naštampati prvu knjigu svoga "Glasnika". Ali rad njegov pođe otada intenzivnije: naročita se pažnja u prvo doba obrati na sakupljanje podataka za istoriju oslobođenja Srbije, što bejaše sa svim prirodno i vrlo korisno. Još živi, dobrim delom, učesnici u borbi kazivahu svoja sećanja, koja su još i danas glavni izvor za istorika. Sam, pak, Knez Aleksandar uzeo je bio živopisca Uroša Kneževića i plaćao mu je iz svojih sredstava, te je ovaj za vremena sačuvao od zaborava mnoge likove znatnih ljudi iz ustanka — radeći slike njihove ili po prirodi ili po drugim skicama ili, najzad, po naličnosti živih ljudi. Ta galerija, koja je u beogradskom Narodnom Muzeju, služila je i ovome izdanju znamenitih Srba onoga doba. Narodna prosveta stajaše od početka na primitivnom stupnju: sad se poče u beogradskom Liceju obraćati pažnja na stručniju nastavu. Srbija dobi Daničića, Pančića, Vuka Marinkovića i druge. Vojna oprema steče Artiljerijsku Školu — današnju Vojnu Akademiju, a u Kragujevcu se zasnova radionica oružja i ubojne spreme.

Pa ipak prepreke nicahu iz dana u dan: međusobne borbe izazivahu nepoverenje i razne mere, a sve to dovede do ročišta poznatoga pod imenom Sv. Andrejske Skupštine 1858, kada Knez Aleksandar odstupi s prestola i povuče se u miran život.

Punu četvrtinu veka proveo je Knez, posle toga, sređujući svoje stanje i odnošaje, da bi mogao narodu srpskom na kulturnom polju učiniti što više koristi. Svojim zaveštajem on je ostavio trideset i osam hiljada forinata kao "Fond Aleksandra Karađorđevića za izobraženje srpskoga podmlatka", predajući ga na upravljanje Matici Srpskoj u Novome Sadu. Prihodom od toga fonda izdržavaće se tri đaka koji su rodom iz Stare Srbije, Bosne, Hercegovine ili Crne Gore, ali oni moraju učiti u Beogradu. Druga polovina prihoda davaće se srpskim đacima koji će po svršetku svojih stručnih studija — medicinskih ili tehničkih ili pravničkih — radi usavršavanja ići u tuđe zemlje. — Osem toga on je ostavio i druge legate — kao: crkvi u Topoli, Matici Srpskoj, Srpskom Narodnom Pozorištu u Vojvodini i t. d. — u sumi do šezdeset hiljada forinata! Od tolikih legata nije bilo onakve koristi kakva se očekivala; nju je partiska lična surevnjivost odstranila, i tek joj novo doba može otvoriti vrata svestranom uticaju. —

Knez se Aleksandar, dok je bio u Srbiji, odlikovao još nekim osobinama koje ga kao  č o v e k a  karakterišu.... "On je, svake godine, ma kakvo vreme bilo, o svojoj slavi, Svetom Klimentiju, 25. novembra, išar u Topolu, i onde, u svome rodnom mestu, slavio svoje krsno ime. Tada je, na svoju slavu, sazivao zvanice gotovo iz sve Srbije, i to ne samo činovnike, sveštenike i kmetove, nego i odabrane domaćine seljake. Drugo, on je, svakog leta, najmanje po šest nedelja, provodio u Brestovačkoj Banji, predelu vrletnom, retko naseljenom i srbinstva žudnom. Iz prestonice, k toj Banji, on je obično putovao na Gornjak, kroz Homolje, na Žagubicu, pa preko Crnoga Vrha niz Pripor ka Brestovcu. Sva su ova mesta veoma vrletna, retko naseljena, malo pohođena, žudna trgovačke i prosvetiteljske reči. Karađorđević sa svojom velikom pratnjom, i sa svojih 100—200 katana, prolazeći kroz mestata, činio je da gora odjekuje, da se gorštaci čude, da se raduju i da se koriste; jer su, baš za to, i drugi putnici onuda češće prolazili; trgovci su više kupovali, i misao se srpska sve više krepila, i sve milija bivala! U samoj Banji bio je načinio ne samo kupatilo nego i lep dvor za sebe, a uz njega su i drugi gradili što je ko milovao, te se mesto ulepšavalo i meštani se koristili. Ovo mu je služilo na čast i kao Srbinu i kao Knezu Srpskom. Što nam više sreće i blaga daje otadžbina, to sve više očekuje ona od nas pažnje i staranja za svoje slabije ili zaturenije krajeve i potrebe!" (Pomenik, 231.).

On je preminuo 22. aprila 1885. godine u Temišvaru, a pogreben je u Beču. —

Knez Aleksandar bio je oženjen Persidom, kćerju Jevrema a unukom Jakova Nenadovića. Iz toga je braka njihov sin Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije Petar I.


Znameniti Srbi XIX veka | Andra Gavrilović | Drugo dopunjeno izdanje | Naučna KMD | Beograd, 2008.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: