Stana M. Milanović (1867—1891)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Zadužbinari • Uspešni Srbi « Stana M. Milanović (1867—1891)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Stana M. Milanović (1867—1891)  (Pročitano 4081 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Jul 07, 2011, 09:29:48 pm »

**

STANA MILANOVIĆ
(Šabac, 1867 — Šabac, 19.08.1891)


O životu velike dobrotvorke Stane Milanović, da li zbog našeg nemara i nebrige, ili zato što je živela jako kratko, sačuvano je veoma malo podataka. Iz natpisa na dopadljivom spomeniku na Donjošorskom groblju u Šapcu saznajemo da je rođena 1867. godine, da je bila kći trgovca ovdašnjeg Ostoje Filipovića i da je bila udata za šabačkog trgovca Mijata Milanovića. Imala je "jedinog brata", Stanka Ostojića, koji je očito uzeo prezime po očevom imenu i koji je, kao i Stana, umro veoma mlad.

Ova "prosta žena" je, testamentom sastavljenim 14. juna 1891. godine, svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u Šapcu i mačvanskom selu Belotiću, zaveštala "na više vaspitanje i školovanje ženskog podmlatka". Stanin testament glasi:

"Znajući da svaki, ko se rodi, mora umreti, i želeći da moje imanje posle moje smrti upotrebi se na dobrotvorne celji, što je i želja mog jedinog brata Stanka Ostojića biv. trg. bila, od koga sam to imanje i nasledila, ja hoću da učinim poslednju naredbu o upotrebi toga imanja moga, pa prizvavši potrebne svedoke i pisca testamenta, ovde izjavljujem i zapisujem da je moja poslednja volja, da posle moje smrti imanje ovako upotrebi se kao što ću ovde zapisati.

Ja imam kuću i plac u Šapcu do Stane Ostojićke, Sime Trojanovića i ulice, magacin u Šapcu kraj Save i zemlju u Belotiću, koju je moj brat kupio kao imanje braće Gligorića, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome mužu dao u radnju, kao i četiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome mužu za miraz.

Sve to imanje, osim ranije prodatih zemalja Josifoviću, hoću da do svoje smrti uživa moj muž Mijat, a čim ja i moj muž umremo, hoću da to imanje upotrebi se na zidanje jedne Više ženske škole u Šapcu, koja će imati natpis: Zadužbina Stanka Ostojića iz Šapca i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića, trgovca iz Šapca".

Ubrzo po sastavljanju testamenta, 19. avgusta 1891. godine, umrla je ova plemenita žena u svojoj 25. godini. Prema podacima iz napisa u lokalnoj štampi, celo imanje koje je Stana zaveštala kao zadužbinu procenjeno je na 100.000 dinara.

Na zahtev mnogobrojnih Šapčana, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije odlučilo je da od školske 1904/1905. godine u ovom gradu počne sa radom Viša ženska škola. Prema dogovoru sa Ministarstvom, Opština je bila dužna da obezbedi odgovarajući prostor, pa je doneta odluka da se Milanovića kuća u ulicu Kralja Aleksandra preuredi i osposobi za školske potrebe. Na dan 19. avgusta 1905. godine svečano su otvorene nove prostorije, a na čeonoj fasadi se pojavila mermerna ploča sa natpisom: Srpska kraljevska Viša ženska škola. Zadužbina Stanka Ostojića i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića iz Šapca. Iako su prostorije bile neuslovne, Škola je ovde radila do Prvog svetskog rata.

U toku rata, dobar deo imovine iz Fonda Stane Milanović je uništen: magacin na Savi i kuća u ulici Kralja Aleksandra, u kojoj je bila Viša ženska škola, bili su srušeni. Predratna gotovinska sredstva su i dalje čuvana u ovdašnjim novčanim zavodima. Brigu o imovini preuzeli su starateljski organi. Zemlju u mačvanskom selu Belotiću Uprava Fonda je dala pod zakup Stepanu Smiljaniću, po ceni od 45.500 dinara godišnje zakupnine.

Na kraju 1923. godine imovina Fonda je iznosila 86.632 dinara i 188.924 dinara od bonova ratne štete.

Podrinska učiteljska škola u Šapcu počela je sa radom 1925. godine. Za relativno kratko vreme broj učenika se znatno povećao, uz napomenu da ih je najviše bilo sa šireg šabačkog područja. Usledio je Zakon o učiteljskim školama 1929. godine koji je, pored ostalog, predviđao i obavezu da se one, u roku od pet godina, urede internatski.

Izlazeći u susret zakonskim obavezama, Podrinska učiteljska škola se, 22. novembra 1932. godine, obratila Upravi Fonda Stane Milanović:

"... Naša škola nema internata, a vreme zakonom predviđeno je na izmaku... to mi je čast zamoliti Upravu Fonda da novcem (kojim raspolaže) podigne internat za ovu školu, pošto je za to i namenjen".

Posle tri dana, Upravi Fonda se obratio i predsednik Šabačke opštine:

"Da bi se uspelo da Učiteljska škola ostane i dalje u Šapcu... potrebno je naći mogućnosti da se ostvari internat uz školu. Opština bi mogla za tu celj dati potrebno zemljište za gradnju... Taj Fond raspolaže gotovinom koja je namenjena ostvarenju cilja iz testamenta... koji se... ne razlikuje od gornjeg cilja za podizanje internata..."

Upravni odbor Fonda Stane Milanović 1932. godine su činili: predsednik Dušan S. Konjević, direktor Gimnazije, i članovi: Mihailo Lj. Simić, upravitelj Šabačke osnovne škole, Janko Jovanović, predsednik Okružnog suda, Petar Grozdić, predsednik Šabačke opštine, i Marko Mitić, protojerej. Uprava je brzo reagovala i obratila se Zadužbinskom odeljenju Ministarstva prosvete, tražeći saglasnost za podizanje internata i obaveštavajući ga da Fond raspolaže gotovinom od 800.000 dinara, ne računajući nepokretno imanje.

Zadužbinsko odeljenje Ministarstva prosvete se saglasilo sa predlogom Upravnog odbora Fonda Stane Milanović. Plac za gradnju obezbedila je Opština, na nekadašnjem Topuzovića imanju, u neposrednoj blizini škole. Gradnja je počela krajem oktobra 1933, a zgrada je završena u leto naredne, 1934, godine. Međutim, zbog nedostatka sredstava za nabavku opreme i inventara, prvi učenici nisu bili primljeni u jesen 1934, kako je bilo najavljeno, nego tek u septembru 1935. godine.

Za zidanje Internata upotrebljena su gotovinska sredstva Fonda u iznosu od 800.000 dinara, a za nabavku opreme prodato je još 35 ari zemlje, po ceni od 400.000 dinara.

Novo dvospratno zdanje, sa uvučenim centralnim delom, imalo je u suterenu kuhinju, magacin namirnica, perionicu, peglernicu i prostor za uređaje centralnog grejanja. U visokom prizemlju nalazila se prostrana trpezarija, ambulanta, lekarska ordinacija, kancelarije uprave i magacini. Na prvom spratu bile su muške spavaonice i učionice, a na drugom, po istom rasporedu, devojačke.

Na zabatu centralnog dela zgrade i danas stoji natpis: Zadužbina Stane M. Milanović.

Svečanost povodom otvaranja Internata organizovana je u Podrinskoj učiteljskoj školi, 25. januara 1936. godine, uz prisustvo izaslanika ministra prosvete Malvine Gogić i brojnih gostiju. Posebno je istaknut "plemeniti gest poč. Stane M. Milanović, koja je, iako je bila nepismena, neškolovana, ipak bila svesna onih ideala kojima je težila naša nacija u prošlom veku..."

Danas je u ovoj zgradi smeštena Ekonomska škola. Zgrada je renovirana 1997. godine.


Branko Šašić | ZNAMENITI ŠAPČANI I PODRINCI | Štampa "Dragan Srnić" | Šabac, 1998.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jul 07, 2011, 09:30:00 pm »

**


STANA MILANOVIĆ






Stana Milanović, rad akademskog slikara, Hakije Kulenovića
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Jul 07, 2011, 09:30:09 pm »

**

STANA MILANOVIĆ

...Šabac je u 19. veku bio značajan ustanički, privredni i kulturni centar Kneževine Srbije. Veze između Šapca i Beograda bile su vrlo jake i raznovrsne. Najdublji trag tih spona ostavio je Jevrem Obrenović, knez Šabačke nahije. Pošto je Šabac bio na granici prema Austriji, u njemu se naročito razvila trgovina. Privredni razvoj grada doprineo je razvoju kulture i obrazovanja. Otvaraju se osnovne škole, a 1837. godine sa radom je počela i jedna od prvih gimnazija u Srbiji, prva u Podrinju. Šabačka gimnazija postaje duhovni i obrazovni centar Podrinja i okoline. Pri kraju prošlog veka Šabac je nakratko dobio još jednu školu. Uz odobrenje Ministarstva prosveta 1894. godine otvorena je Viša ženska škola.1

Zbog finansijskih teškoća škola je radila samo godinu dana. Burne 1903. godine građani Šapca zatražili su otvaranje škole za žensku decu. Sledeće godine građani Šapca obratili su se Ministarstvu prosvete sa zahtevom da se u Šapcu otvori Viša ženska škola. Ministarstvo prosvete svojim rešenjem od 19. avgusta 1904. god. odobrilo je otvaranje Više ženske škole.2

O ZADUŽBINI STANE M. MILANOVIĆ

Dešava se da tihi i povučeni ljudi, daleko od važnih događaja, neprimetno određuju njihov tok. Tako je i sa otvaranjem Više ženske škole. Želju da se ona izgradi, istakla je u svom testamentu, Stana M. Milanović, mlada ali nesrećna Šapčanka. Udata za Mijata Milanovića, trgovca iz Šapca, rano se razbolela i umrla u 24. godini života. Ostavila je testament napisan 14. juna 1891. godine. Protkan setom i dobrotom...

Na osnovu testamenta obrazovan je Fond sa istom sadržinom. Fond je mirovao nekoliko godina, a od izgradnje škole nije bilo ni pomena. Fond Stane Milanović, dao je odobrenje 1912. godine da se priđe izgradnji nove zgrade za školu. Ali ubrzo su naišli ratovi, koji nisu mimoišli ni Fond. Zgrade su porušene, imanje podeljeno. Fond je ipak uspeo da preko suda očuva gotovinu koja je 1923. godine iznosila 86.632 din. sa 188.924. din. od bonova ratne odštete.6 Šabački glasnik od 18. oktobra 1925. god. ukazao je na stanje Fonda koje je bilo sve nepovoljnije. Bez osećanja brige i odgovornosti kako uprave Fonda, tako i aktuelne vlasti opštine, pokazala se velika nezahvalnost prema poslednjoj ljudskoj želji. Nije slučajno Stana Milanović htela da se od njene imovine sagradi baš ženska škola. Uspomena na njenu prekinutu mladost, trebala je, dakle, da se čuva u hramu večite i žive, razdragane mladosti. U međuvremenu 1925. godine počela je sa radom Podrinska učiteljska škola u Šapcu. Kada je 1929. godine izašao propis o obavezi postojanja internata pri svakoj učiteljskoj školi, Uprava Podrinske učiteljske škole bila je primorana da se seti ne Stane Milanović, već njenog Fonda. Uz intervenciju opštinskih vlasti, prihvaćena je inicijativa za izgradnju internata. A testament? Obrazloženje za izgradnju Internata bilo je da i on služi istom cilju kao i škola.

Internat je izgrađen 1935. godine. Posle Drugog svetskog rata prostorije internata počeli su da koriste i učenici drugih škola. Internat je bio drugi dom naročito siromašnim učenicima, sve do polovine šezdesetih godina kada je počeo da se postepeno gasi.


___________________

1 Šabac u prošlosti 3, Šabac 1980. god. str. 366.
2 Isto, str. 367.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: