Marija Popović Trandafilova (oko 1811 ili 1814—1883)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Zadužbinari • Uspešni Srbi « Marija Popović Trandafilova (oko 1811 ili 1814—1883)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Marija Popović Trandafilova (oko 1811 ili 1814—1883)  (Pročitano 2321 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Jul 07, 2011, 08:48:33 pm »

**





MARIJA POPOVIĆEVA TRANDAFILOVA
(Novi Sad, 25.12.1816? — Novi Sad, 14.10.1883)

U nizu časnih imena narodnih dobrotvora srpskih na jednom od najuglednijih mesta stoje imena Jovana Trandafila i njegove žene Marije.

Dobročinstvo kojim su se oni obesmrtili u Srpstvu nije poteklo samo iz trenutnoga raspoloženja. Od kako su učinili prvo zaveštanje proteklo je dvadeset i tri godina, za koje je vreme vrsna Marija imala dovoljno prilike da razmišlja o načinu kojim se narodu najbolje može koristiti. Na dvadeset i tri godine posle učinjenog jednog zaveštanja sklapa oči ova plemenita Srpkinja i ostavlja drugi poklon koji prelazi svako do tog doba učinjeno dobročinstvo.

Marija je rođena u Novom Sadu oko 1811. ili 1814. godine. Otac joj, Ćira Popović, bejaše zanatlija i trgovac. A kad joj roditelji umreše, ona ode, sa svojim nasleđem, pod zaštitu bogatoga tetka, koji je u Novom Sadu imao veliku trgovinu. Knjigovođ, ujedno i ortak, u ovoj radnji bejaše Jovan Trandafil, koji je 1779. rođen u Brašovi, u Erdelju, pa se kao bogat trgovac bio doselio u Novi Sad. Jovan se venča s Marijom koja mu donese veliki miraz, pa se preseli s radnjom u Osek gde mu se kapital znatno umnoži, dok se opet ne vrati u Novi Sad, gde je 1862. godine preminuo.

Godine 1860. Jovan i Marija zajedno potpisaše testamenat, kojim veliko imanje svoje zaveštaše na dobrotvorne svrhe srpskoga naroda.

Od smrti svoga muža življaše udova-Marija radi drugih, radi dobročinstva koje joj postade redovno zanimanje. Ona je više puta govorila: "Ja sam u čitavom svom veku samo jedan dan bila siromašna, a to je bilo kad smo 1849. — pri požaru novosadskom — bežali, te smo u Varadinu gradu pri zatvorenim kapijama morali gladovati, jer ni za koje novce ne mogasmo ništa od jela nabaviti. Kad se setim toga dana, onda osetim šta je glad i sirotinja — i zato ja činim i pomažem sirotinju".

Polazeći sa toga gledišta ona je svima na sve strane od pomoći bila: đacima je knjige kupovala, nevoljnima stalnu mesečnu pomoć davala, mnoge pitomce u velikim školama izdržavala, za vreme hercegovačko-bosanskog ustanka na čelu dobrotvornog odbora bila, tuđu decu izvodila na put — i mnoga druga dobra činila. Vredi još posebice zabeležiti da je jedne godine, kad je u Novom Sadu bila velika glad, Marija naredila te se šest nedelja sva sirotinja, bez razlike veroispovesti, hranila o njenu trošku, dok nije stigla nova hrana.

Sveto-Nikolajevsku su crkvu ona i njen muž posle revolucije iz pepela podigli i potpuno obnovili.

Godine 1878. ona je učinila novo zaveštanje, kojim je ranije dobročinstvo krunisano. Preminula je 14. oktobra 1883. godine. —

Prvo zaveštanje naročito je obuhvatalo učeničke stipendije.

Drugo se zaveštanje osem takog uređenja za trideset stipendija, koje se imaju davati srpskim pravoslavnim đacima gimnazije novosadske, setilo Ubogoga Doma u Novom Sadu i osnovanja Zavoda za negu i izdržavanje sirote i siromašne srpske pravoslavne dece od osam do dvanaest godina, posle čega bi se deca upućivala na korisne zanate i radnje.

Ukupnn suma zaveštanoga novca od Jovana i Marije iznosila je na dan njene smrti oko 700.000 forinata, čime su plemeniti pokojnici postali prvi i najveći srpski dobrotvori u Vojvodini i van nje.

Dvadeseti vek ima da pokaže prave rezultate takih dobročinstava, kakva je zapisala srpska istorija u devetnaestom stoleću. Pozni unuci imaju da beru plodove trudova svojih vrsnih predaka. Oni će najbolje i znati proceniti činove velikih duša svojih prethodnika.

Na taj način potpomagan, srpski će narod moći da izdrži tešku borbu kojom ima da iskupi svoj život u budućnosti. Stoga će se imena takih dobrotvora kroza sva vremena o pravom hvaliti i slaviti u narodu koji ih ima.


Znameniti Srbi XIX veka | Andra Gavrilović | Drugo dopunjeno izdanje | Naučna KMD | Beograd, 2008.

Napomena: Zavod za pravoslavnu siročad danas je zgrada Matice srpske.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: