*
INTERVJU SA MIŠOM ĐURKOVIĆEM KOJI BANJALUČKI PRESS NIJE SMEO DA OBJAVIVUČIĆ ZAPADU ODRAĐUJE SVE ŠTO TADIĆ NIJE HTEO - Srbija ima vladu koju su stranci skrpili kako bi nastavili geopolitičko urušavanje Srbije koje Tadić nije hteo da izvede do kraja. On je odbio da preda sever Kosmeta, odbio je da Srbija bude instrument u rušenju Srpske i našao je način da spreči prodaju Telekoma. Zato su ga stranci srušili i doveli na vlast Vučića, koji strancima ne odbija ništa.
- Nova vlast je uništila i dosad građenu politiku Srbije prema Srbima u regionu i sprovodi politiku koja Srpstvo treba da svede na Srbiju
- Ovaj novi Đelić, koga dovode za ministra finansija, ima zadatak da strancima preda sve što je ostalo: Telekom, EPS, aerodrom, industriju lekova. Posle njih možemo da stavimo ključ u bravu i da pogasimo svetla
- Nakon što su ih stranci doveli na vlast, pomažući Nikoliću da u drugom krugu pobedi, Vučić je de fakto uradio ono što je Đinđić uradio sa Koštunicom. Od Nikolića je počeo da pravi kraljicu koja se ni za šta ne pita, a svu moć je prigrabio za sebe
- Nikolić ima sve manje upliva i uticaja na politiku stranke. Njegov sin Radomir, koji je predsednik Izvršnog odbora, poputno je marginalizovan. S druge strane, nedavni javni nastup sa Dačićem (povodom rekonstrukcije) pokazao je da Nikolić nema nameru da se odrekne stvarnog uticaja na politiku i on će očigledno morati da traži način i saveznike da taj uticaj vrši
- Da li će to biti preko pokušaja da ojača svoje krilo u stranci ili preko savezništva sa Dačićem, ili možda preko podrške nekoj novoj stranci — ostaje da vidimo
- Novi identitet države Crne Gore je izrazito antisrpski, nasilan, a velike sile iz geopolitičkih razloga podržavaju tu kontrukciju i laž. Srbi stoga moraju da budu mudri, da nađu adekvatnu taktiku kojom će čuvati svoj identitet, stvarati svoje paralelne kulturne, političke i ekonomske institucije i nalaziti način da i dalje drže tu državu okrenutu prema Beogradu
Retko se događa da neko da intervju mediju iz druge države i da taj intervju — koji se praktično i ne dotiče države iz koje dolazi intervjuer — ne bude objavljen. I da razlog bude kritičnost intervjuisanog prema svojoj vlasti i prema stanju u svojoj državi.
Zaista retko, ali se, evo, desilo dr Miši Đurkoviću. Govorio za banjalučki Press, govorio je pretežno o Srbiji, Nikoliću, Vučiću i Dačiću i doživeo da mu sa žaljenjem saopšte da intervju ne mogu da objave. Nema sumnje: ne zbog onoga što je rekao o Republici Srpskoj.
Fakti prenose taj nesuđeni intervju za Press, u onoj formi u kojoj je tekst, očio, bio pripreljen za objavljivanje, pa vraćen dr Đurkoviću.
INTERVJU
Viši naučni saradnik Instituta za evropske studije iz Beograda o situaciji u Srbiji i godini raspleta u BiH
Priprema se udar na RS
- Vek posle 1914. Poznati su akteri, metode i ciljevi. Najpre će se ići na reformu FBiH, da bi se onda probalo sa prepakivanjem Dejtona, gde RS treba da bude kolateralna šteta. Međutim, i politička elita i većina naroda u RS to dobro razumeju i solidno se pripremaju
- Znajući šta rade zapadni igrači, koji povlače konce u Srbiji, postavlja se pitanje da li će i kod nas primenjivati recept iz Bugarske, da svakih desetak godina prepakuju partijsku scenu, čime se destabilizuje država i čini zavisnom od njihove volje?
Miša Đurković rođen je 1971. godine. Diplomirao je i magistrirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je 2005. i doktorirao. Zaposlen je kao naučni saradnik na beogradskom Institutu za evropske studije. Bavi se političkom i pravnom teorijom, fenomenima popularne kulture i procesima evropskih integracija. Autor je desetak knjiga i većeg broja naučnih radova.
Na početku razgovora za Press RS, Đurković se osvrnuo na politički saldo sadašnjeg vladajućeg bloka u Srbiji. Sticajem okolnosti, to je učinio kroz prizmu jednog aktuelnog procesa:
■ Upravo danas, dok razgovaramo, javlja mi se prijatelj, ratni oficir Vojske Republike Srpske koji živi u Beogradu. U poslednjih nekoliko dana njega i još petnaestak visokih ratnih oficira RS koji žive ovde organi bezbednosti Srbije proveravaju da li su na adresama na kojim su prijavljeni.
Uveliko se priča da se to čini po nalogu Tužilaštva BiH i da će ih Vučićeva Srbija uhapsiti i izručiti Sarajevu. Ovaj skandalozni poduhvat nikog više u Srbiji ne čudi od ovakve vlade i to najbolje opisuje šta smo mi dočekali.
Rezultati ove vlade su najgori mogući u svim oblastima. Ovo je, inače, vlada koju su stranci skrpili kako bi nastavili geopolitičko urušavanje Srbije koje Tadić nije hteo da izvede do kraja. On je odbio da preda sever Kosmeta, odbio je da Srbija bude instrument u rušenju Srpske i našao je način da spreči prodaju Telekoma. Zato su ga stranci srušili i doveli na vlast Vučića, koji strancima ne odbija ništa.
Šta je takva pozicija konkretno podrazumevala tokom prve godine vladavine koalicije SNS — SPS u Srbiji?
■ Za ovih godinu dana oni su predali sever Kosmeta, prihvatili uspostavljanje prave granice na prostoru administrativnih prelaza i sada teraju Srbe sa Kosmeta da izađu na izbore i potpuno prihvate da su građani države Kosovo. Drugi rezultat je da su uništili dosada građenu politiku Srbije prema Srbima u regionu i sprovode politiku koja srpstvo treba da svede na Srbiju. Ekonomski, ovo je vlada koja se najviše zadužila u istoriji Srbije, više od četiri milijarde evra za samo godinu dana. Mediji su urušeni, talobidi i "Farme" caruju Srbijom, a identitetska politika doživljava krah. Vučić je ideološki prihvatio poglede "Druge Srbije" i hoće da nam menja svest po nemačkom receptu, koji traži da im se zahvalimo što su nas bombardovali.
Da li poređenje sa prethodnicima ide u prilog aktuelnoj vladajućoj strukturi?
■ Bio sam među oštrijim kritičarima Tadićevog režima, ali doba njegove i Koštuničine vladavine u odnosu na ove skakavce deluje kao srećno vreme. Poseban segment je kadrovska politika: davno se nije desilo da Srbijom vladaju najgori među nama. Danas vladaju pre svega nesposobni i neobrazovani ljudi, koje motivi ličnog bogaćenja pokreću da daju sve što stranci traže. Ovaj novi Đelić, koga dovode za ministra finansija, ima zadatak da strancima preda sve što je ostalo: Telekom, EPS, aerodrom, industriju lekova. Posle njih možemo da stavimo ključ u bravu i da pogasimo svetla.
U jednoj nedavnoj analizi, razmatrali ste mogućnost buduće polarizacije u SNS-u, na relaciji Aleksandar Vučić — Tomislav Nikolić. Gde prepoznajete nijanse u njihovom političkom delovanju?
■ Prema svedočenjima nekadašnjeg Vučićevog saradnika Predraga Popovića, istorija ovog sukoba je jako duga. On tvrdi da je Vučić pokušavao još u radikalima da skine Nikolića i da od Šešelja dobije dozvolu da preuzme radikale. Sećamo se da je Nikolić sam krenuo da pravi SNS, a da se Vučić pridružio tek posle nekoliko meseci vaganja. Dakle, istorija tih odnosa je krajnje kontroverzna. Nakon što su ih stranci doveli na vlast, pomažući Nikoliću da u drugom krugu pobedi, Vučić je de fakto uradio ono što je Đinđić uradio sa Koštunicom. Od Nikolića je počeo da pravi kraljicu koja se ni za šta ne pita, a svu moć je prigrabio za sebe. Zahvaljujući zloupotrebi obaveštajnog aparata, tužilaštva i medija on je za šest meseci postao najmoćniji čovek u Srbiji. U isto vreme krenuo je da čisti stranku od Nikolićevih ljudi i to radi brutalno.
Na koji način?
■ Mehanizam se lako vidi: čiste se svi stari radikali, a dovode isključivo mladi likovi, čiji je jedini kvalitet apsolutna lojalnost Vučiću. Tako je očišćeno Predsedništvo stranke, pa se čisti Glavni odbor, a Vučić čezne da što pre budu izbori, između ostalog i da bi dobio poslanički klub u kome će biti samo njegovi ljudi. Sada je očišćen Nikolićev ministar kulture, kao i ministar poljoprvirede, a Vučić preko Zorane Mihajlović nastavlja sa pokušajima da se Nikolićevom rođaku Bačeviću oduzme resor rudarstva i da mu se uvali zaštita životne sredine. Vidljiv je i sukob oko usmerenja, gde Vučić otvoreno provodi zapadnu okupatorsku politiku, dok Nikolić pokušava da održi veze sa Rusijom.
Kakve su Nikolićeve šanse da obnovi sopstvene pozicije unutar SNS-a?
■ Nikolić ima sve manje upliva i uticaja na politiku stranke. Njegov sin Radomir, koji je predsednik Izvršnog odbora, poputno je marginalizovan. S druge strane, nedavni javni nastup sa Dačićem povodom rekonstrukcije pokazao je da Nikolić nema nameru da se odrekne stvarnog uticaja na politiku i on će očigledno morati da traži način i saveznike da taj uticaj vrši. Da li će to biti preko pokušaja da ojača svoje krilo u stranci ili preko savezništva sa Dačićem ili možda preko podrške nekoj novoj stranci, koja bi se osnovala, ostaje da vidimo.
Ne isključujete rasplet u kojem bi došlo do kompletnog prepakivanja partijske scene Srbije u narednim godinama. Šta to znači u slučaju sadašnje opozicije, bilo da je reč o onima koji su lojalni Zapadu, poput DS, LDP i URS, bilo da su u pitanju nacionalno opredijeljene stranke, kao što je DSS?
■ Situacija je nakon izbornog zemljotresa prošle godine dosta složenija. DS je stranka koja je pala u nemilost stranaca. DSS opet, s druge strane, uprkos svojoj evroskeptičnoj politici, tradicionalno ima odlične veze sa Britancima. LDP je izgubio svoj smisao postojanja, jer je krilo Aleksandra Vučića u SNS-u potpuno preuzelo i njihovu ideologiju i njihov politički program. Za URS, koji je sada prvi put deo opozicije, pitanje je da li će preživeti bez kontrole budžetskih sredstava. Već smo rekli da je pitanje i da li će SNS preživeti i u kakvom obliku. Znajući šta i kako rade zapadni igrači, koji povlače ključne konce u Srbiji, postavlja se opravdano pitanje da li će i kod nas primenjivati recept koji koriste u Bugarskoj, da svakih desetak godina kompletno prepakuju partijsku scenu, čime se destabilizuje čitava država i čini zavisnom od njihove volje. Preko takozvane borbe protiv korupcije oni zapravo pokušavaju da spreče domaće partije da koriste domaća sredstava za svoje finansiranje, što bi te partije još više učinilo zavisnim od stranih ambasada.
Gde Srbiju vode pretnje premijera Ivice Dačića, upućene predstavnicima Srba sa severa Kosova i Metohije, da će ih smeniti ukoliko nastave da se protive lokalnim izborima pod kontrolom Prištine, zakazanim za 3. novembar?
■ Odlukama ove vlade, Srbija je de fakto odustala od podele Kosmeta i prihvatila da se sever reintegriše u ustavno-pravni, prosvetni, zdravstveni i pravosudni sistem nezavisnog Kosova. Ranije sam govorio da je Briselski sporazum urađen po modelu Erdutskog sporazuma, kojim je Slavonija mirno predata Hrvatskoj. Nakon toga je potpuno logično da vlada traži od Srba sa severa da prihvate tu politiku i da svoju sudbinu rešavaju institucionalno u okviru nove države Kosovo. Iz te perspektive, osvajanje lokalne samouprave jeste najbitnije i vlast koristi sva sredstva pritiska, manipulacije i ucene da posebno Srbe sa severe na to natera.
Mogu li Srbi sa severa Kosova da izdrže tu tenziju?
■ Oni za sada ne prihvataju reintegraciju i preko svoje samostalne skupštine pokušavaju da ostvare nezavisni sistem funkcionisanja po zakonima države Srbije. Međutim, pitanje je da li imaju snage i sredstava da se za to izbore i da nateraju vladu Srbije da odustane od svoje dosadašnje politike. U narednih šest meseci predstoji vrlo problematičan period, u kome možemo videti sukobe i zaista paralelno funkcionisanje vlasti i institucija na severu Kosova.
Od osamostaljivanja Crne Gore, tamošnji Srbi su u defanzivi. Vidite li šansu da se istorijsko klatno pomeri u suprotnom smeru?
■ U Crnoj Gori trećina građana se i dalje izjašnjavaju kao Srbi, 44 odsto govori srpski jezik, a najveći broj pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Položaj srpskog naroda u Crnoj Gori je odraz ukupnog položaja čitavog srpskog naroda. Nažalost, sigurno još neko vreme nalazićemo se u defanzivi i stalno se boriti da očuvamo što više možemo. Srbi su u CG i prihvatili defanzvinu taktiku, gde pokušavaju da očuvaju tradicionalni identitet svojih otaca i da svojoj deci omoguće minimum, a to je da uprkos svemu ostanu Srbi.
Novi identitet te države je izrazito antisrpski, nasilan, a velike sile iz geopolitičkih razloga podržavaju tu kontrukciju i laž. Srbi stoga moraju da budu mudri, da nađu adekvatnu taktiku kojom će čuvati svoj identitet, stvarati svoje paralelne kulturne, političke i ekonomske institucije i nalaziti način da i dalje drže tu državu okrenutu prema Beogradu. Uprkos ogromnim pritiscima, naši ljudi tamo se junački i uspešno bore. Strašno im je stalo da se uvek pored Srbije i Srpske i Crna Gora pominje kao srpska zemlja, koja to mora da ostane uprkos svim pritiscima.
Šta mislite o načinu na koji Republika Srpska u novijem periodu reaguje na težnje da se dovede u pitanje njeno postojanje, bilo da takvi izazovi stižu iz Sarajeva ili iz zapadnih centara moći?
■ Ni za kog više nije tajna da se upravo na stogodišnjicu početka velikog svetskog rata priprema udar na RS. Znamo i ko to sprema i kako i šta su ciljevi. Čini se da će se najpre ići na reformu Federacije, da bi se onda probalo sa prepakivanjem Dejtona, gde Srpska treba da bude kolateralna šteta. Međutim, i politička elita i velika većina naroda u Srpskoj to dobro razumeju i, koliko vidim, solidno se pripremaju.
Osim jasne unutrašnje snage, potrebni su i dobri saveznici u međunarodnoj zajednici, na čemu se takođe radi. Najveći problem je ekonomska situacija i potrebno je da se njen teret ravnomerno raspodeli na sve građane i na sve delove Srpske. Najveća odgovornost u predstojećem periodu leži na dve najveće stranke, SNSD-u i SDS-u. Njihovo ponašanje prema Sarajevu u poslednjih par godina pokazalo je, čini se, put i za budućnost.
SRBI JOŠ NEMAJU PRAVE DESNE STRANEU vašoj biografiji zanimljiv je i detalj da ste osnivač Centra za konzervativne studije. Koliko utemeljenim smatrate ocene da je za Srbe s obe strane Drine, bar od 1945. do sada, karakteristično to da je narod većinski okrenut desnim vrednostima, a da su elite uglavnom leve provenijencije?
■ U Srbiji, ali i u srpskim zemljama, formirala se polako nova generacija naučnika koji se bave političkim pitanjima i političkom teorijom i to uglavnom sa drugačijih ideoloških pozicija nego generacija njihovih roditelja. U Banjaluci postoji sjajna ekipa na Fakultetu političkih nauka, a mladi docent Savanović se, na primer, takođe uspešno bavi desnom političkom mišlju. Ja sam pre desetak godina počeo da obnavljam duh te ideologije, kako bih našim ljudima približio vrednosti porodice, tradicije, religije i poretka, kao osnovne vrednosti bez kojih ne može da postoji uređeni sistem. Do sada smo preveli nekoliko vrednih knjiga, ja sam objavio nekoliko studija koje se bave predstavljanjem desnice i konzervativizma i čini se da ova ideologija stiče svoj legitimitet na našim prostorima. Ali, treba još vremena da ta misao uđe i na fakultete i da jednog dana dobijemo i prave desne stranke. Vaša ocena određenja elite objašnjava zašto je to tako.[/color]
fakti.org | 02.09.2013.
