Petar Nikolajević Moler (1775—1816)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Junaci i vojvode Prvog srpskog ustanka « Petar Nikolajević Moler (1775—1816)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Petar Nikolajević Moler (1775—1816)  (Pročitano 510 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« poslato: Maj 10, 2017, 11:55:42 pm »

**

PETAR NIKOLAJEVIĆ MOLER
(Babina Luka, 1775 — Beograd, leto 1816)


Veoma znamenita ličnost iz doba borbe za oslobo-enje Srbije; besprekoran borac, junak i vođ, pismen i bistar čovek a čudnovat duh — P e t a r  N i k o l a j e v i ć  rodio se u valjevskoj nahiji, u selu Babinoj Luci. Njegova prva mladost nije nam poznata, ali je iz nje izišao kao mladić koji je knjigu izučio i koji je još jednu — slikarsku — veštinu naučio. Onih teških dana koje znamo pod imenom Seče Knezova, kad je u Beogradu poginuo i mudri Hadži-Ruvim, arhimandrit manastira Bogovađe a stric Petrov — Petar se nalazio u Beogradu na poslu slikanja i ulepšavanja dvorova besnoga dahije Kučuk-Alije. Po svome slikarskom — molerskom —poslu Petar je dobio nadimak Moler pod kojim je obično i bio poznat. Izišavši na tajanstven način tada iz Beograda Petar Moler stupi među ustanike, nalazeći se od toga doba poglavito na bojištima oko Drine.

Ostavljajući na stranu mnogobrojne bojeve i druge događaje u kojima je Moler sudelovao, pomenućemo samo poslednju junačku odbranu Loznice u kojoj su Turci bili 1813. godine opseli Molera i njegovu malu vojsku. Opsađeni su se izdržljivo branili: oružjem su se odupirali turskim jurišima i napadima, kišnim kapljicama utoljavali žeđ a hleb im je slalo oblačno nebo: kiša bi razasuto brašno zamesivala te bi tako dolazili opsađeni do gorkoga zalogaja. Tako je trajalo dugo, vrlo dugo. Turska se vojska uvećavala a srpska smanjivala, turski se beočug sve jače stezao oko Loznice a srpski su grudobrani sve trošniji postajali. Moler je više puta pisao za pomoć i poruke po tajnim glasnicima slao. Kad pomoć ne stiže ni od kuda, Moler, znajući dobro svu raspru koja je tada bila zavladala među prvacima narodne stvari, napiše krvlju iz svojih rana pismo, u kome očajnički pozove sve na vršenje dužnosti srpske, dodavši: "A ako ko želi da propadnem ja, požalite bar ovaj narod.. ." Kad na to ne dobi ni odgovora, on naumi sa vojnicima da se probije kroz tursku opsadu. Ali te noći pogine tri četvrtine njegovih vojnika, a samo se jedna četvrtina spase....

Za početak i napredovanje drugoga ustanka Moler se živo zauzimao iz Srema, gde se nalazio 1813—1815. godine, paje onda na Kupinovu i sam prešao u Srbiju i stao među vođe narodne, odlikujući se u bojevima a naročito na Dublju.

Kad je po ugovoru između Kneza Miloša i Marašli-Ali-Paše uglavljen mir, osnovana je u Beogradu Srpska Kancelarija koja je imala zadatak da sporazum i ugovor između srpske i turske strane privede u delo. Predsednikom te Kancelarije postane Moler. Ali je u karakteru Molerovu bilo vazda nečega zagonetnoga, nečega što je Molera uvek odvodilo u nezadovoljnike. Stoga je on za vreme Karađorđeva upravljanja dolazio u sukobe toliko da je bivao zbacivan i na smrt osuđivan. Otuda se između njega, kao predsednika Srpske Kancelarije, i Kneza Miloša gajilo neko nepoverenje još za vreme vojevanja u ovom drugom ustanku, a sada njihovo neslaganje uzme tolike razmere da se Miloš na skupštini u Beogradu o Đurđevu dne 1816. odreče svakoga daljega učešća u određivanju sudbine narodne, na što velika većina knezova skoče protiv Molera, savladaju ga i predadu Marašliji koji ga prvo zatvori a po tom umori u gradu beogradskom. Tako je tragično završio jedan koliko znamenit toliko i zagonetan učesnik u delu stvaranja slobode u Srbiji! —

Koliko se cenila pismenost Molerova, najbolje pokazuje Voždova reč: "Ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera, daću mu što god zatraži!"

Moler je rado održavao veze s učenim ljudima, što svedoči njegovo prijateljstvo sa starim Dositijem, uzajamna izmena darova i pisama, pojava koja ono krvavo doba čini pitomijim... "Ej, davno smo mi znali i čuvstvovali — piše jednom Moler Dositiju — pleme naše i nacija da je na sve strane rasprostrto, i da naša braća nigde ne spavaju nego baš na slavu otečestva svuda djelaju dondeže svjet pred očima; ali se tolikom userdiju ni nadati nisam mogao, i naša nacija velika i mlogoljudna jest i sinovi srpski prosvešteni i naučeni. Nigdar ni od koga država naša nepotpomognuta, da li bi mogla opstojati i podići se? — zacelo nikako ne, jer osim rabrosti voinstvene ište se još mlogo, što u državi našoj ne ima, a to mlogo vi nam u jednom dajete, i mi se tolikom ljuboviju Božijom srećnim čuvstvovati možemo i takim se zaista naričemo...."

Vremenu koje razganja mrak i otkriva tajne ostaje da objasni i protumači neke postupke Molerove kako bi i njegova tragična sudbina bila do kraja razumljiva, onako kao što je značaj njegov u borbom za oslobođenje nesumnjiv.

Andra Gavrilović

Znameniti Srbi XIX veka | Drugo dopunjeno izdanje | Naučna KMD | Beograd, 2008.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: