Milorad Čavić (1984)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Sportisti « Milorad Čavić (1984)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milorad Čavić (1984)  (Pročitano 9558 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 759



Pogledaj profil
« poslato: Mart 26, 2011, 10:06:07 pm »

*





MILORAD ČAVIĆ

Milorad Čavić rođen je 31. maja 1984. u Anahejmu, Kalifornija, SAD. Završio je političku ekonomiju na čuvenom Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.

Plivanje trenira od detinjstva. Član je beogradskog Partizana. U periodu od 12. decembra 2003. do 26. marta 2004. bio je nosilac svetskog rekorda (50.02 s) na 100 m delfin (u malim bazenima) koji je postavio na Evropskom prvenstvu u Dablinu 2003. godine, koji se i danas vodi kao evropski rekord. Na istom takmičenju osvojio je srebrnu medalju u trci 50 m slobodnim stilom. Na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju u decembru 2006. godine odbranio je titulu prvaka Evrope u trci 100 m delfin, a osvojio je i drugo mesto u disciplini 50 m slobodno. Na sledećem Evropskom prvenstvu u Debrecinu, 14. decembra 2007, odbranio je titulu prvaka Evrope u istoj disciplini, sa isplivanim pobedničkim vremenom 50.53 s., a 16. decembra, osvojio je i titulu prvaka Evrope u discipilini 50 metara delfin rezultatom 22.89 s.

Na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu u martu 2008, Čavić je osvojio zlatnu medalju u disciplini 50 m delfin stilom, oborivši dva puta u dva dana evropski rekord. Evropska plivačka federacija je Čavića diskvalifikovala sa daljeg takmičenja u Ajndhovenu, uključujući i trku na 100 m delfinom u kojoj je bio apsolutni favorit, zato što je prilikom primanja medalje nosio majicu sa natpisom "Kosovo je Srbija".


Deo teksta preuzet sa: Pravoslavlje
Fotografija: "Blic"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 759



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 26, 2011, 10:08:17 pm »

*
SKANDALOZNA ODLUKA EVROPSKE PLIVAČKE FEDERACIJE


KAZNA ČAVIĆU BRUKA EVROPI





Milorad Čavić diskvalifikovan je sa Evropskog šampionata u Ajndhovenu, jer je nosio majicu sa natpisom
"Kosovo je Srbija". Najbolji srpski plivač majicu sa ćiriličnim natpisom nosio je na ceremoniji dodele medalja, nakon što je osvojio zlato u disciplini 50 metara delfin i postavio novi evropski rekord (23,11 sekundi).


Pre toga, Čavić je sve vreme boravka u Ajndhovenu, i na startnom bloku, i u kvalifikacijama, i u polufinalu, istu tu crvenu majicu nosio, ali ja ona postala sporna tek kada su slike šampiona Evrope obišle svet. To je, kako se pretpostavlja, pokrenulo Albance s Kosova da prostestuju kod organizatora EP u Holandiji (što je i engleski BBC primetio), koji su prijavili Čavića Evropskoj plivačkoj federaciji (LEN).

Organizatori takmičenja naveli su da je srpski plivač "na ceremoniji proglašenja pobednika u disciplini 50 metara leptir stilom napravio čist politički potez i prekršio kodeks o bezbednosti na događajima koje organizuje LEN". Pored Miloradove suspenzije, panel za disciplinska pitanja i sporove ujedno je kaznio Plivački savez Srbije sa 7.000 evra.

■ Ovakva odluka je presedan, nikad nijedan plivač nije kažnjen na ovakav način! Čavić nije učinio ništa loše, nikog nije uvredio na bazenu ni oko njega, nijednu vladu zapadnih zemalja. Kosovo nije država, nije članica UN, EU, niti je član Plivačke evropske federacije. On je nosio tu majicu i ranije, ali niko mu nije skrenuo pažnju niti se razmišljalo da to može bilo kome da zasmeta sve dok nisu stigle instrukcije sa Kosova. Čavića su organizatori videli sa zastavom i u toj majici kad se spremao da izađe na pobedničko postolje, ali ga niko nije upozorio da to ne čini. Ako je time prekršio neko pravilo, bili su dužni da ga upozore, ali to niko nije učinio — kaže za "Blic" predsednik Plivačkog saveza Srbije Dušan Dimitrijević.

On kaže da se PSJ neće pomiriti sa odlukom LEN i da će i dalje protestovati. Naš savez je danas posle podne još čekao obrazloženje kazne iako je trebalo da ga dobiju još u devet ujutro.

■ Nećemo sada stati. Postoji jedna tačka u pravilniku u kojoj se kaže da imamo pravo na žalbu, ali apsurd je jer je rok za podnošenje 21 dan. Apelovao sam na predsednika LEN da Čavićev potez nije politički akt, da je to čisto poruka podrške našem narodu. Odlučili smo da ne povučemo ekipu sa EP jer ne bi bilo fer prema ostalim takmičarima koji su ovde došli po olimpijsku normu. Pored toga, plašimo se da bi nam LEN oduzeo domaćinstvo Evropskog prvenstva za juniore u plivanju i u vaterpolu. Inače, Holanđani su napravili niz propusta u organizaciji, samo jedan od njih je da su prilikom proglašenja Čavića za šampiona Evrope podigli pogrešnu zastavu. Stavili su trobojku bez srpskog grba, pa je to u tom trenutku mogla biti i ruska zastava - dodao je Dimitrijević.

Direktor LEN Laslo Sakadati rekao je da je žalbu na Čavića podneo Organizacioni komitet Evropskog prvenstva zbog kršenja pravilnika koji zabranjuje bilo kakve političke aktivnosti na takmičenjima pod njihovom jurisdikcijom.


Čavić: Hvala svima na podršci





Najbolji srpski plivač Milorad Čavić nije pao u depresiju već je posle diskvalifikacije sa EP najavio nove pobede.
 
■ LEN je odlučio da me suspenduje i kazni moju federaciju. Stvari nisu išle kako sam se nadao i žalim što neću biti u mogućnosti da uradim nešto veliko u trci na 100 metara delfin, pošto znam da bih to mogao. Vreme je da ovo ostavim iza sebe i okrenem se sledećem velikom takmičenju. Želim da se koncentrišem na Olimpijske igre i dam sve od sebe u završnim pripremama za Peking. Hvala svima na podršci
— kratko je na svom sajtu napisao prvak Evrope i rekorder na 50 metara delfin.

Autori: T. D., A. A., G. G. | 22.03.2008.
Deo teksta preuzet sa: Blic
Autori fotografija nepoznati
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 759



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 26, 2011, 10:35:16 pm »

*
MILORAD ČAVIĆ


NAJBOLJI AMBASADOR SRBIJE

Niko od nas nije sanjao da postupak jednog sportiste, njegov lični čin, može da bude jaka odbrana našeg Kosova i Metohije, najbolji marketing za Srbiju u svetu i snažan podstrek poljuljanom nacionalnom ponosu. Ćirilični natpis na crvenoj majici postao je globalna medijska tema. Vedri mladić, do tada poznat samo po svojim plivačkim uspesima, pred celim svetom bez stida i oklevanja predstavio se pre svega kao — Srbin. Iako nikada nije živeo u otadžbini, a ćirilicu je naučio tek pre četiri godine, primajući medalju za svoju najbržu trku, mislio je na Kosovo i Metohiju.

Po kratkom postupku, Milorad Čavić suspendovan je sa Evropskog šampionata u Ajndhovenu zbog "jasne političke poruke". Ovu odluku je donela disciplinska komisija LEN, a novinarima je predstavljena u vidu saopštenja u kome se kaže: "Komisija je saslušala izjave organizatora, koji su podneli zahtev za sankcionisanje i članove srpske delegacije i zaključila da je majica koju je nosio Milorad Čavić sadržala jasnu političku poruku, što nije u skladu sa LEN pravilnikom koji se odnosi na zaštitu i sigurnost na takmičenjima pod okriljem LEN. Komisija je u skladu sa tim odlučila sa suspenduje Milorada Čavića. U nastavku takmičenja neće imati pravo da pliva u pojedinačnoj konkurenciji. Takođe srpska plivačka delegacija je kažnjena sa sedam hiljada evra i dužna je da plati sve troškove zasedanja disciplinske komisije".





Posle prvog šoka koji je doživeo kada je čuo za potpuno neprimerenu kaznu, Milorad Čavić je smireno rekao:

Krivo mi je što je sve ovako ispalo. Nisam mislio da će sve biti ovako drastično. Žao mi je što mi nisu dozvolili da plivam na 100 delfin, gde bih sigurno pokušao da oborim evropski rekord. S druge strane, nije meni ovo takmičenje prioritet. Imao sam odličnu proveru na 50 metara delfin, video sam da sam na dobrom putu i sada nastavljam da se spremam za Olimpijske igre.

Kod najboljeg srpskog plivača nema kajanja zbog onoga što je svesno uradio.

Ne kajem se! Uradio sam ono što sam osećao. To što piše na majici to je činjenica. Objašnjenje cele priče je vrlo jednostavno i ne treba tražiti neke dublje razloge. Ovo je moje mišljenje, koje deli velika većina ljudi u Srbiji. Znam koliko smo tugovali u prethodnom periodu. Hteo sam da pokažem šta stvarno osećam i moju pripadnost. Ponosan sam na svoj narod i uvek mi je čast kada predstavljam svoju zemlju. Nisam ja ovde agitovao za neku stranku. Na majici piše ono što mislim, osećam i verujem i ono što je istina. Čitao sam ovde preko interneta kako mi ljudi pružaju podršku za ono što sam uradio. To je ono što me čini ponosnim. Sigurno je da neko misli da sam i pogrešio, ali ne bi ni valjalo da se svi u svemu slažemo.

Čavić je, međutim, ipak začuđen pristrasnošću jer, osim zbog dopinga, nikada ni jedan plivač nije bio suspendovan sa nekog međunarodnog takmičenja.

Pričao sam sa predsednikom Erikom van Hajningenom, koji mi je rekao da ne želi politiku na ovom takmičenju. Čudno je samo što se niko od ekipa u Ajndhovenu nije žalio, već je on sam pokrenuo to pitanje! Posebno me oduševio podatak kako su članovi komisije znali da pročitaju šta piše na majici. Ja sam naučio ćirilicu tek pre četiri godine, iako sam Srbin, ali oni su izgleda eksperti i za jezik! Najviše me bole laži u tužbi. Kažu da sam skidao startni broj i da sam krio zastavu ispod majice. Opisali su me kao nekog kriminalca. Zbog toga sam u toku sastanka i maltretiranja, koje je trajalo više od dva sata, u jednom trenutku prilično emotivno reagovao. Mislio sam da će čak i da se utvrdi po njihovim pravilima da sam kriv, sve proći sa opomenom, ali oni su se odlučili na drastičan korak. Prihvatio sam stvari takve kakve jesu i spremam se za nove izazove.





Evropski rekorder ne sumnja da će njegov gest ostati upamćen.

Iskren da budem, meni popularnost zbog ovoga ne treba. Svi me znaju po mojim plivačkim dostignućima i to je dovoljno. Svestan sam da je to u ovom trenutku tema broj jedan, ali posle nekog vremena sve će pasti u zaborav. Uveren sam da će pisati o meni u svetlu dobrih rezultata koje ostvarujem na bazenu. A i ako se ne zaboravi tako brzo, svi će se setiti šta je pisalo na majici, tako da neće više biti potrebe da je nosim i pokazujem šta mislim.

ZAHVALNA SRBIJA

Srpski šampion je odmah po donošenju sramne odluke došao u otadžbinu, gde je održao samo jednu konferenciju za medije i bio primljen od strane najviših zvaničnika države. U vreme kada je trebalo da pliva u polufinalu evropskog prvenstva, Milorad Čavić je bio u avionu ka Beogradu. Po prevremenom povratku, na beogradskom aerodromu, Čavić je rekao da je njegova poruka "Kosovo je Srbija" bila upućena Srbima, a ne svetu zbog čega je i bila napisana ćirilicom.

Hvala svima koji imaju razumevanje za moj potez. Bio sam svestan da moja odluka nosi rizik, iako nisam pretpostavljao da ću da budem ovako kažnjen. Shvatio sam da nisam samo sportista, nego i ambasador ove države. Znam da Srbima na Kosovu ne mogu da pomognem, ali mogu da ih podignem, da pošaljem pozitivnu energiju Srbiji. Nisam član nijedne političke stranke u Srbiji i neću dozvoliti da me bilo koja partija svojata, ali želim da poručim da smo mi kao država, kao narod, samo zajedno jaki i da samo zajedničkim snagama možemo napred. Na zamisao da ovako postupim došao sam pre dve nedelje. Iz Beograda mi je u posetu došla devojka i na njoj sam video bedž "Kosovo je Srbija". Ja mislim isto kao i ceo srpski narod, a nije bilo bolje prilike da to i pokažem nego kao evropski šampion i evropski rekorder.

Čaviću je žao što nije plivao i u trci "100 metara delfin", jer bi i tu jurišao na rekord.

I pre nego što sam izašao na postolje svi su znali šta piše. Ispada da svi znaju srpski. Ne kajem se za ono što sam učinio, a ako u Pekingu budem nosio neku majicu na njoj će pisati samo ćirilicom, recimo, "Ipak je Srbija", jer se tu ne pominje Kosovo. Primetio sam da su me posle onoga što se dogodilo na bazenu svi gledali nekako drugačije. Bilo mi je neprijatno, jer nisam znao da li je to zbog rekorda ili zbog majice.

Čavić ima i američki i srpski pasoš, ali ne očekuje nikakve probleme u SAD, jer kaže da ga plivački svet tamo odlično zna i da će mu verovati da u Ajndhovenu nikoga nije hteo da uvredi. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica primio je prvaka Evrope iste večeri i istakao da je sjajnom pobedom u Ajndhovenu ujedinio i učinio ponosnom celu naciju. Koštunica je poklonio Čaviću zastavu Srbije, jer je u senci Čavićeve kazne, ostala velika sramota za organizatore takmičenja u Holandiji. Oni, naime, na dodeli medalja, nisu imali zastavu države Srbije, već trobojku bez obeležja i za svoju grešku nisu uputili Čaviću i svima nama ni izvinjenje!

U dnevničkom zapisu na engleskom jeziku od 23. marta, na svom internet sajtu, Čavić poručuje: "Fantastična podrška koju mi pružate daje mi novu snagu i motiv da budem što bolji čovek i plivač. Budimo pozitivni i ujedinjeni kada smo slabi! Samo zajedno smo jaki, a samo jaki možemo napred! Nikada se neću pokajati zbog onoga što sam uradio. Odabrao sam da moja bitka bude protiv bola i nesreće u Srbiji. Koja je vaša?"

Sanja Lubardić | Pravoslavlje
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 759



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Mart 26, 2011, 11:35:08 pm »

*

MILORAD ČAVIĆ:
NOVI REKORDI U 2009!






Na nedavno završenom evropskom prvenstvu u Rijeci u malim bazenima Milorad Čavić je osvojio dve medalje za Srbiju, nakon čega mu je upriličen skroman doček u skupštini grada, gde je i saopšteno da mu je uplaćen dug od 90.000 evra u dinarskoj protivreednosti za dve zlatne medalje osvojene na EP u malim bazenima u Debrecinu 2007. (100m delfin i 50m delfin), kao i za zlatnu medalju na EP u Ajndhovenu u martu ove godine.

Na poslednjem šampionatu u Rijeci Čavić je osvojio jedno srebro i jedno zlato:

U Rijeku sam krenuo ne previše motivisan, već sa željom da proverim formu na kraju sezone. Međutim dogodile su se te dve medalje, zlatna na 100 m delfin i srebrna na 50 m delfin. Samim tim što je postavljen i novi evropski rekord mogu reći da je nastup bio više nego uspešan i sa moje strane neočekivan. Medalje su osvojene najviše zahvaljujući mojoj urođenoj želji za pobedom.

Najveću zahvalnost zbog postignutog uspeha Čavić je izrazio prema gradu Beogradu:

Grad mi je omogućio da se pripremam u Italiji i to mi je mnogo značilo. Trenirao sam samo mesec i po dana i nisam verovao da mogu da ostvarim ovako dobar rezultat.

Koliko si bio spreman za Evropsko prvenstvo?

Govorio sam i pre polaska da nisam spreman za to takmičenje. Bilo je kao da mi neko kaže da na primer sutra treba da putujem u Dubai. Samo nedelju dana sam imao u glavi da idem na to takmičenje. Tokom takmičenja nisam puno razmišljao o konkurenciji, a imao sam utisak i kao da mi se nije dalo da uopšte i budem tamo. Sada kao i da ne znam šta se zapravo događalo. Najvažnije je da sam prepoznao potrebu da odbranim svoje titule, a prepoznao sam i konkurenciju i to koliko su bili jaki. Drago mi je zbog vremena koje sam ostvario, a kada bi se trka na 50 m ponovila mislim da bi i tu sada mogao da izvučem zlatnu medalju.

Šta je bio glavni problem pred put?

Tih sedam dana pred Rijeku sam bio u Beogradu i tada nisam imao gde da vežbam startove i ronjenje, što je svakako umanjilo šanse i zbog čega možda i nije osvojeno zlato i na 50 m. Mi u Beogradu nemamo "blokove" na Banjici. Na kraju je ipak sve ispalo mnogo bolje nego što sam očekivao.

Kakva je bila organizacija takmičenja?

Sve je bilo "full". Zahvaljujem se i Hrvatskoj, jer zaista su mi u svemu izašli u susret, a i samo takmičenje je bilo organizovano na veoma viskom nivou. Ka Rimu smo već počeli da gledamo i to je sada najvažnije.

Šta sada predstavlja nedosanjani san, nakon još jednog velikog uspeha?

To je svakako Majkl Felps, ali i sa njim ću odmeriti snage na svetskom prventvu u Rimu naredne godine, tako da to može predstavljati jednu od novogodišnjih želja. U sklopu priprema za to takmičenje pripreme ću u januaru i februaru obavljati u Španiji, a posle toga i u Brazilu. I pored osvojenih medalja želja za novim odličijima uvek postoji, tako da motiv sigurno neće izostati ni u Rimu, niti na drugim takmičenjima koja će uslediti. Glavni cilj za Italiju je nova zlatna medalja i možda još neki rekord.

Kuda ćeš za Novu Godinu?

Nisam još ništa tačno rešio, ali i kada odlučim ostavljam to kao moju tajnu. Voleo bih da odem negde gde je malo toplije, ali pravi plan ću imati tek nekoliko dana pred praznike.

Gde ćeš živeti u narednom periodu?

U Italiji sam bio u iznajmljenom stanu, pa planiram i sada tamo da se vratim.

Centralna stvar za 2009. godinu biće svetsko prvenstvo u Rimu, a što se tiče budućnosti Milorada Čavića u Beogradu čelnici gradske skupštine najavili su da će se Beograd aktivirati u ostvarenju ideje o plivačkoj akademiji koju bi vodio naš proslavljeni plivač.

Katarina Stojković | 17.12.2008. | Na dlanu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 759



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Maj 26, 2012, 04:09:47 pm »

*
MILORAD ČAVIĆ:


NEMAM ŽIVOT, JA SAM MAŠINA

Rođen je u Anahajmu, stasao i postao čovek u Americi, a veći je Srbin od većine u Srbiji. U Dablinu 2003. je osvojio evropsko zlato na 100 metara u kratkim bazenima uz svetski rekord i na prečac ušao u naša srca. Nismo ga znali i voleli pre toga, ali danas, kada Milorad Čavić iza sebe ima i odbranu pomenutog zlata u Helsinkiju 2006, kasnije Debrecinu 2007. i nedavno Rijeci (evropski rekord 49.19) kako biti ravnodušan?
 
Svemu tome je pridodao prvo evro-mesto u Ajnhovenu na 50 metara (sa takođe najboljim rezultatom Evrope svih vremena 23.11, a dogadjaj je postao poznat i zbog njegove diskvalifikacije nakon nošenja majice "Kosovo je Srbija" na pobedničkom postolju), dok je kruna karijere olimpijsko srebro iz Pekinga.
 
Skromni momak iz Kalifornije, sa željom da mu u ličnoj karti adresa stanovanja bude neka od beogradskih ulica, ali fiksno i trajno, i posle svega, jednako je svoj. Bez pretvaranja, sa istim, dečački iskrenim osmehom, dostupan svima, ali i željan života.
 
Kada se setim šta sam sve prošao da bih stigao do ovih trenutaka, shvatim koliko je bilo teško — počinje novogodišnji razgovor za radio "S" Milorad Čavić, najbolji sportista Srbije poslednjih 366 dana. — Da mi neko ponudi isti put do ovakvih rezultata, nisam siguran da bih krenuo da ga prelazim. Kako sam samo živeo... Veruj mi, čovek u mojoj poziciji, na mom nivou, nema život. Mi smo jednostavno mašine. Živimo da bi spavali, jeli i trenirali. Nema tu ničeg interesantnog. Ljudi sve posmatraju kroz slavu i ono što dolazi uz rezultate, ali ne znaju istinu kako se dolazi do ovoga.
 
Godina iza tebe bila je neverovatno uspešna. Valjda ti rezultati potisnu u sećanju loše stvari koje su se preplitale tokom sezone?
 
Ne volim da se sećam svega u 2008. Bilo je puno toga ružnog i dosadnog. Znaš za ono što narod kaže, da je najlepši studentski život? E, to mi najviše nedostaje. Jedva čekam da se vratim u školu jednog dana. Kada će to biti, ne znam, ali biće. Da ne bude da sam negativan, sve ovo kroz šta sam prošao, isplatilo se. Zapravo, to mi je i bio cilj. Da uložim 100 odsto sebe i vidim šta će biti krajnji rezultat. Nije loše ispalo, zadovoljan sam.
 
Kako i ne bi bio, osvajač si olimpijske medalje, o čemu sportisti sanjaju i često ne dočekaju.
 
Ja sam svoj san ostvario. Poslednje dve godine samo sam o tome razmišljao. Ponavljam se, ali čini mi se da ljudi uporno ne veruju da pričam iskreno, jurio sam bronzu, a osvojio srebro. Mnogo se bolje završilo nego sam očekivao. Iskreno, ranije sam planirao da posle Igara u Pekingu prekinem sa plivanjem, ali su me uspesi ohrabrili i verujem da ću biti još bolji.
 
Može li se biti bolji u takmičarskom smislu? Godina na izmaku je bila fenomenalna. Šta čovek da ti poželi u sledećoj osim zdravlja?
 
Predstoji mi jednako teška godina. Kako sam već istakao, očekivao sam da u ovim trenucima već budem bivši plivač, ali se u meni stvorila nova vatra, tako da mi je naredni cilj svetska kruna. Znam kako sam se spremao ranije, šta je bilo dobro, šta nije. To želim da promenim u sledećoj godini, da se bolje pripremim, uvedem neke nove stvari i napredujem.
 
Nije daleko ni London 2012. pa da udružiš sva tri zlata.

Daleko je još. Na žalost, svašta se može promeniti za četiri godine. Ko zna da li ću nastupati u Londonu. Kako sada stoje stvari, ne verujem. Može se dogoditi i da sutra kažem zbogom plivanju. Ićiću godinu po godinu. Jedno je sigurno: dok je u meni ista želja i vatra, nastavljam dalje. Ako to potraje još četiri godine, vidimo se u Londonu. U suprotnom, baviću se nečim drugim u životu.
 
Bilo bi lepo da potraje, ako ni zbog čega drugog, ono bar ljudi koji te svakodnevno sreću i pružaju podršku. Sigurno je taj osećaj dragocen.
 
Mnogo mi je lepo i puno mi znači. Bez te podrške ne znam kako bih nastavio. Jedan od važnijih ciljeva zbog kojeg želim da istrajem je da napreduje srpsko plivanje. U ovom sportu, novac je velika misterija, nema ga puno. Nije mala stvar biti deo istorije, ali želim da pomognem budućim plivačima jer uživam u tom osećaju. Volim da kažem kako sam u Srbiji pokrenuo dinastiju plivanja delfin stilom. Naslednik je Ivan Lenđer, pa stižu neki novi šampioni. Imamo puno problema, i nije lako izboriti se sa nedaćama, ali za početak, ako mogu da utičem na grad i političare da naprave nekoliko bazena, svima nama bi to puno značilo.
 
Neka to bude naša novogodišnja želja tebi. Uživaj u praznicima, dočeku na srpski način, i sve najbolje u narednoj godini.
 
Ovo će mi biti treća Nova godina koju ću dočekati u Srbiji. Prošle sam se sjajno proveo u Novom Sadu i mogu reći da ovakvih proslava nema nigde. Još uvek ne znam gde ću za doček, ali ne sumnjam da će biti mnogo dobro. I za kraj, želim svima sve najbolje u 2009-oj. Sreće, zdravlja, uspeha. Da težite svojim ciljevima i nikad ne odustajete od onoga što želite. I vama na radiju "S" želim isto.

 
Stevan Denkovski | 27.12.2008. | S media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 759



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Maj 26, 2012, 04:24:52 pm »

*
MILORAD ČAVIĆ


IMAMO SAMO JEDAN ŽIVOT

"Da biste uspeli u nečemu, najvažnije je da, pre svega, znate šta je to što zaista želite. Za ispunjenje svoje ideje i vizije morate se zalagati svim svojim bićem", kaže Milorad Čavić, najbolji srpski plivač svih vremena.
 
Posle političkog i ekonomskog komešanja u bivšoj Jugoslaviji nakon smrti predsednika tadašnje SFRJ, Josipa Broza Tita, otac Milorada Čavića je u potrazi za boljim životom 1981. otišao u Kanadu gde je izučio mašinski zanat, proizvodeći delove za sve, od motora do aviona. Posle dve godine rada, zaradu je investirao u otvaranje sopstvene firme u južnoj Kaliforniji, jer mu se taj deo Sjedinjenih Država učinio boljim za posao i ugodnijim za život.

U Anahejmu je 31. maja 1984. rođen olimpijski vicešampion, svetski i evropski prvak i rekorder u plivanju. I dok je u njegovoj neposrednoj blizini Vlade Divac hvatao lopte i postizao koševe za "jezeraše" iz Los Anđelesa, Čavić je, posle kratkotrajnog druženja sa košarkaškom loptom, otkrivao plivanje i vodu kao svoju životnu inspiraciju.

Ako se uporedi sa detinjstvom mnogih generacija u Jugoslaviji, moji dečački dani su po mnogo čemu bili privilegovani. Moj brat Danijel i ja, radili smo isto što i druga deca — išli u školu i igrali se s drugovima. Ali nikada nismo imali nad sobom probleme kao što su inflacija ili ratovi.

Danas više vremena provodiš u Srbiji. Po čemu se razlikuje život u Kaliforniji od života u Beogradu?

Po mom mišljenju, najveća razlika je u stilu i načinu svakodnevnog življenja. Beograd ima nešto što ne može da se nađe nigde drugde — neku vrstu samo sebi svojstvenog karaktera i otvorenu dušu. Ljude u Beogradu, kao i u celoj zemlji, još uvek karakterišu zdraviji međuljudski odnosi, što se vidi i u kafićima kojih ima na svakom uglu. Mislim da u Beogradu ljudi shvataju da imaju samo jedan život. Rade da bi živeli, a ne žive da bi radili, kao što je to slučaj u većini mesta u Sjedinjenim Državama. Istovremeno, svojom raznovrsnom kulturom, arhitekturom i sveukupnom ponudom Beograd može da zadovolji svačiji ukus, pa i moj.

Šta bi rekao kada bi uporedio svoje detinjstvo i odrastanje sa svojom današnjom svakodnevicom?

Sa svakim novim danom prihvatamo sve više odgovornosti i ono što radimo danas, utiče na ono što ćemo biti sutra. Kad sam bio dete, stvari su bile nekako drugačije. Oskar Vajld je jednom rekao: "Iskustvo je samo reč kojom svako naziva svoje greške". Koliko je to istinito i tačno shvatam svakog dana sa svakim padom, u plivanju ili svakodnevnom životu. Sve više otkrivam da, za razliku od vremena kad sam bio mali, danas imam manje vremena za zabavu i opuštanje, ali pokušavam da u svemu što radim pronađem neko uzvišenije i punije značenje.

Koliko su se ljudi i svet oko tebe promenili?

Ima dosta pozitivnih, ali uvek i negativnih stvari koje prate svaki uspeh. Sve zavisi od toga šta želite da odaberete kao prioritet. Za mene, najpozitivnija stvar je podrška i poštovanje koje mi iskazuju ljudi koji prate ono što postižem u bazenu. Na drugoj strani ove medalje vidim da se moj lični život sveo na minimum. Pojedini ljudi često ne žele da ih prepoznam, već se predstavljaju onako kako bi želeli da ih vidim. Stvarni život ponekad je u nekim stvarima još stvarniji, a u nekim je opet pritvorniji.

U intervju za Jat Reviju prošle godine citirao si engleskog filozofa Tomasa Hobsa koji je rekao da je "život težak, grub i kratak". Kako danas vidiš smisao čovekovog postojanja?

Malo je toga što nam je u životu dato besplatno, a među takvim stvarima su ljubav i prijateljstvo. Zato mislim da se kao ljudska bića moramo boriti da bismo onima koje volimo pružili najviše što možemo. E sad, ako bismo tu volju za ljubavlju i nadu za onim dobrim shvatali kao prioritet i pomnožili je sa šest milijardi ljudi koliko ih ima na svetu, moglo bi se reći da bi trebalo da se takmičimo na svakodnevnom svetskom prvenstvu na kojem je dobrota jedini pobednik. Ali kao što svi znamo, to nije baš tako. Oko nas je džungla i to se neće promeniti.

Diplomirao si političku ekonomiju na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Zašto si odabrao baš ovu oblast?

Uvek me je jako interesovala politika i tokom studija na Berkliju shvatio sam da je politika moć koju pokreće ekonomija. Moja adolescentska naivnost nestala je kad sam kroz teoriju političke ekonomije počeo da percipiram svet na realan način. Svaku odluka, svaki rat, sve pokreće ekonomski interes. Iako znam da nisam osoba koja bi mogla da se bavi politikom koja upravlja životom jedne nacije, mislim da je moj budući poziv sportska politika. Nadam se da ću jednog dana postati ministar sporta u Srbiji ili predsednik srpskog Olimpijskog komiteta. Moje srce je u sportu i želim da radim u interesu svih onih koji su se posvetili cilju da budu najbolji i omogućim im da to mogu da postignu kao što sam ja to postigao.

Politička ekonomija, plivanje, filozofija... Na prvi pogled čini se da nema puno sličnosti između ovih oblasti. Komentar?

Za mene, politička ekonomija je učenje o odnosu jedne vlade prema svom narodu i drugim nacijama. Plivanje je bilo moj hobi koji je postao moja profesija i konačno, plivanjem služim svojoj zemlji. Filozofija je za mene samo jedan od načina da shvatim funkcionisanje ove prethodne dve oblasti i da me, kad moram da se bavim jednim i drugim, usmeri da razmišljam na pravi način.

Šta je, po tvom mišljenju, potrebno da bi čovek danas uspeo u onome čime se bavi?

Da biste uspeli u nečemu, najvažnije je da pre svega znate šta je to što zaista želite. Za ispunjenje svoje ideje i vizije morate se zalagati svim svojim bićem. Poslednji delić slagalice jeste plan kako da se to sve sprovede. Bez prave vizije i iskrenog verovanja u ono što želite, može se desiti da nikad ne budete zaista zadovoljni onim što postižete ili što ste na kraju svega postigli.

Može li se reći da te uspesi nisu promenili i da si u svojoj suštini ostao isti, da imaš iste moralne kriterijume?

Možda bi bolje bilo postaviti to pitanje ljudima koji su mi najbliži. Ja mislim da sam isti kakav sam bio i pre četiri godine, ali osećam da neki ljudi koji me dobro ne poznaju možda ne misle tako. Kao i svi i ja volim privatnost, slobodno vreme za sebe i želim da radim ono što volim. Poštujem druge, pomažem im koliko to mogu. Nikad nisam bio materijalista i nisam to ni danas. Nažalost, ljudi ponekad zaboravljaju da je i uspešan čovek samo ljudsko biće, da ponekad ima i previše obaveza sa kojima mora da se izbori i da ne može da udovolji svačijim potrebama i očekivanjima.

Šta ti se u odnosu s ljudima sa kojima dolaziš u kontakt dopada, a šta ne?

Ohrabruje me kad neko dođe, stisne mi ruku i kaže mi da ceni moj rad i da me podržava. Moram da priznam da baš i ne volim da pričam o plivanju. Jesam sportista i plivač, ali nisam samo to. Prija mi kad se neko doseti da u razgovor unese i neku drugu temu. Ljudi s kojima svakodnevno treniram znaju da kada završim sa treningom nisam previše opsednut pričanjem o bazenu.

Koliko su mediji bitni za kreiranje svesti običnih ljudi?

To zavisi od vrste medija i onoga ko postavlja pitanja. Nema ničeg goreg od tabloida koji oblikuju svest ljudi. Njihov je posao da prodaju novine, a ne istinu. Srećom, oni koje zanima istina uvek se okreću pouzdanim izvorima koji pružaju potvrđenu vest ili dokaze iz prve ruke.

Kada bi nešto mogao da promeniš, šta bi to bilo?

Bio bi kliše kada bih rekao kako želim mir u svetu, ali kako to i nije baš izvodljivo — želeo bih da ljudi postanu bolji, da imaju više razumevanja jedni za druge i da se oslobode predrasuda. Suviše često vidim da ljudi jedni drugima žele zlo ili da unesrećuju druge da bi sebi pribavili korist. Stavite se u situaciju drugih pre nego što donesete sud i doprinesete razmotavanju jedne tako strašne spirale.

Kad sam sa dvanaest godina provodio jedno od svojih letovanja u Srbiji bio mi je potreban trening. Nisam hteo da provedem tri meseca bez plivanja, pa sam počeo s treninzima u Partizanu. Rezultati koje sam postizao, još tada su privukli plivačke stručnjake Srbije, a posle osvojenog juniorskog zlata u disciplini 100 metara delfin na Evropskom prvenstvu 2001. osetio sam draž pobede i mogućnost da pozitivno utičem na razvoj plivanja u Srbiji. Video sam pozitivne odjeke u srpskom plivanju i ponadao se da će uspesi na većim takmičenjima podstaći neku vrstu revolucije u ovom sportu. Jer pošto smo sportska nacija, talenat mladih bi mogao da izbije na površinu ne samo u košarci, odbojci, vaterpolu ili tenisu, već i u plivanju. U Srbiji puno toga nedostaje, nema dovoljno plivačkih bazena, a nedostaju i finansijska podloga i analitička tehnologija. Ali pođimo redom, najpre bi trebalo izgraditi više bazena specijalizovanih za trening plivačkih klubova i plivača — poručio je Čavić u intervjuu za Jat Reviju u januaru 2008.


Tekst: Vanja Savić | oktobar 2009. | JAT
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: