Konstantin Kiril Cvetković (1791—1857)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Srpski duhovni velikodostojnici « Konstantin Kiril Cvetković (1791—1857)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Konstantin Kiril Cvetković (1791—1857)  (Pročitano 1059 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« poslato: April 24, 2016, 10:02:05 pm »

*

PROTOSINĐEL KIRIL CVETKOVIĆ
(Baošić, 1791 — 28.09.1857)


Kiril je rođen kao Konstantin u svešteničkoj familiji u Baošiću u Boki, selu na obali, koje je u vreme Mlečana pripadalo Topaljskoj komunitadi 1791. godine, a kršten je 15-og septembra iste godine u baošićkoj crkvi Svetog Oca Nikolaja. Glavni izvor za životopis oca Kirila je njegova Autobiografija koju je pisao u zatvorima Austrije.

Konstantin je 1798. godine počeo da uči školu kod popa "Mojseja iz Srema" u rodnim Baošićima, ali je to trajalo svega nekoliko dana. Nedugo zatim Konstantinov rođak Aleksa, sveštenik, otvorio je svoju školu te je Konstantin počeo da uči kod njega. Kada je svojoj porodici rekao da želi da se opredeli za monaški čin, tome se usprotivio otac govoreći kako je telesno slab. Međutim, Konstantin je čekao priliku i izmolio je svog rođaka, oca Aleksu, da ga u manastiru Savina predstavi časnim ocima savinskim.

Priključenjem ovom bratstvu dobio je mogućnost i da posmatra sve događaje u Boki u doba francuske ekspedicije i zaposedanja Boke, jer svi glavni događaji su se odvijali u Savini. 20. novembra 1808. godine zamonašen Konstantin Cvjetković dobivši ime Kirilo po Svetom Konstantinu Filosofu. Sticajem okolnosti za đakona je proizveden tek 24. jula 1812. godine u Vrlici. Rukopoložen je u crkvi Svetog Nikole od episkopa dalmatinskog, bokokotorsko-dubrovačkog i istrijskog Venedikta Kraljevića. U Šibeniku je 14. juna 1814. godine unapređen u čin arhiđakona, a već sledeće 1815. godine, 21. novembra, u katedralnoj crkvi u Šibeniku, proizveden je u stepen sveštenstva i služio je svoju prvu liturgiju.

Kao protosinđel, Kiril je bio lični sekretar vladike Kraljevića, tako da je među prvima otkrio njegove pogubne namere da pounijati dalmatinsku pravoslavnu eparhiju. Radeći u šibenskoj episkopiji, otac Kiril se pokazao kao veliki branitelj pravoslavlja. Veruje da je otac Kiril predstavljao glavnu tačku oslonca dalmatinskim Srbima u odbrani od Unije. To je bio razlog da austrijske vlasti, preko vladike Kraljevića, premeste Kirila u manastir Krku 20. aprila 1821. godine, a nakon pobune šibenskih Srba, te pokušaja atentata na Kraljevića, na Duhove 1821. godine, dopao je u istražni zatvor u Šibeniku. Pune četiri godine i tri meseca proveo je u šibenskoj tvrđavi Ljuljevcu, a potom je osuđen na dvadeset godina teške robije pod optužbom da je bio među organizatorima šibenske bune. Tamnovao je najduže u Gradiški, a na slobodu je izašao 12. februara 1846. godine, ali mu austrijske vlasti nisu dozvolile da ode u Dalmaciju ili u rodnu Boku Kotorsku, već su ga uputile u banatski manastir Bezdin. Tako je protosinđel Kirilo, u stvari, pomilovan od strane Franje Josifa I pod uslovom da ostatak kazne provede u nekom srpskom manastiru, za šta je određen manastir Bezdin. Svoje robovanje je završio 12. februara 1846. godine i od tada živi u manastiru kao sabrat, a 1847. godine je primljen u bratstvo.

Iz pisma poslatog marta 1857. godine sinovcu Nikoli Cvjetkoviću, parohu u Baošiću, saznajemo o oboljevanju i razorenom zdravlju nakon dolaska u Bezdin.

Datum smrti protosinđela Kirila, 28. septembar 1857. godine prota Dimitrije Ruvarac saznaje od arhimandrita bezdinskog Isaka (Došena). Iguman Pantelejmon navodi 29. septembar i detalje sahrane: "Sahranu je izvršio jedan jeromonah iz manastira Bodroga sa bratstvom manastira Bezdina; pogrebu je prisustvovao đakon varjaški Zaka Stojanović i rumunski sveštenik iz Sekusića, pop Kosta."

Arhimandrit Isak je dao informaciju proti Dimitriju Ruvarcu, i to na osnovu jednog pisma arhimandria Sergija (Kaćanskog) od 9. oktobra 1857. godine, da je protosinđel Kirilo sahranjen u manastirskoj porti, naznačivši da nema nikakvog spomenika. Pozivajući se na kazivanje bratstva manastira, on kaže da je protosinđel Kirilo položen "u malu kosturnicu do južnijeh vrata, jer mi mlađi rekoše da su tu i pokojnog igumana Nikanora sahranili, i da se vidi još sanduk unutri".

Mošti Svetog ispovednika Kirila su nedavno iskopane i prenesene u hram manastira Bezdin.


Obretenje moštiju

Po odluci Eparhije Temišvarske i blagoslovu episkopa Lukijana u avgustu ove godine pristupljeno je otkopavanju moštiju Svetog Kirila Cvetkovića u manastiru Bezdin. Otkopavanje je izvršilo bratstvo ovoga manastira, sveštenstvo i veroučitelj Budimir Kokotović. Po otkopavanju moštiju one su umivene, pomazane mirisnim jelejem i obučene u odežde. Mošti su prenesene u manastirsku crkvu gde se i sada nalaze. Svakodnevno se služe Sv. liturgije, a mnogobrojni hodočasnici dolaze da se poklone moštima ovoga svetitelja.

Budimir Kokotović | Glas sa Cera | 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 25, 2016, 01:02:15 am »

*
ZANIMLJIVO PREDAVANJE DR GORANA KOMARA O PROTOSINĐELU KIRILU CVJETKOVIĆU


VJERA JE ČOVJEKU ŠTO I PTICI KRILA


Pre­li­sta­va­ju­ći obim­nu gra­đu o ži­vo­tu i dje­lu pro­to­sin­đe­la Ki­ri­la Cvjet­ko­vi­ća (1791—1857) i upo­zna­ši se sa ži­vo­tom ovog po­zna­tog Bo­ke­lja ko­ji je osta­vio du­bok trag u pra­vo­slav­noj cr­kvi, dr Go­ran Ko­mar je či­ta­ju­ći za­pi­se Di­mi­tri­ja Ru­var­ca, Lju­bo­mi­ra Ba­či­ća i dru­gih o ovom pa­sti­ru Srpske cr­kve, kao i nje­go­vu auto­bi­o­gra­fi­ju pri­pre­mio pri­god­no vas­kr­šnje pre­da­va­nje "Bo­ke­ški i dal­ma­tin­ski is­po­vjed­nik pra­vo­sla­vlja pro­to­sin­đel Ki­ril Cvjet­ko­vić (obr­te­nje mo­šti­ju oca Ki­ri­la)". Su­šti­na ovog Ko­ma­ro­vog pre­da­va­nja, u ko­ju su se uvje­ri­li svi pri­sut­ni u pri­dvor­noj ka­pe­li Sve­tog Ni­ko­le mi­tro­po­li­ta Sa­va­ti­ja Lju­bi­bra­ti­ća na To­ploj, je­ste da su svi pra­vi ži­vo­ti i te­ški i li­je­pi, od­no­sno da bez te­ško­ća ne­ma ni dra­ži ži­vo­ta. Mo­že se po­sta­vi­ti i pi­ta­nje ot­kud to da su ži­vo­ti go­to­vo svih sve­šte­no­slu­ži­te­lja tr­no­vi­ti i pu­ni is­ku­še­nja, a od­go­vor mo­že­mo na­ći u Hri­sto­vim ri­je­či­ma ko­ji, ša­lju­ći svo­je apo­sto­le na pro­po­vi­jed re­če: "Eto ja vas ša­ljem kao ov­ce me­đu vu­ko­ve. Bu­di­te da­kle mu­dri kao zmi­je i be­za­ze­le­ni kao go­lu­bo­vi! (Mt 10,16)".

Pro­to­sin­đel Ki­ril je bio svje­dok ra­zno­ra­znih do­ga­đa­ja, vi­še te­ških ne­go pri­jat­nih, re­kao je Ko­mar. Svje­dok je na­rod­nih i cr­kve­nih pa­do­va i usta­ja­nja, smr­ti i vas­kr­se­nja. Ki­ril je po­čeo pa­stir­ski rad 1805. go­di­ne u ma­na­sti­ru Sa­vi­ni gdje je za­mo­na­šen 1808. go­di­ne. Cvjet­ko­vić je bio svje­dok fran­cu­ske oku­pa­ci­je i do­la­ska Ru­sa u Bo­ku. Bi­lo je to vri­je­me ka­da je ma­na­stir Sa­vi­na bio cen­tar bur­nih, ne sa­mo vjer­skih, već i po­li­tič­kih do­ga­đa­ja. Po­tom je pre­šao u Ši­be­nik gdje je bio se­kre­tar vla­di­ke Ben­dik­ta Kra­lje­vi­ća, ko­ji se 1816. go­di­ne oba­ve­zao austrij­skim vla­sti­ma da sta­ne na če­lo uni­ja­će­nja pra­vo­slav­nog na­ro­da Dal­ma­ci­je.

— To­me se su­prot­sta­vio pro­to­sin­đel Ki­ri­lo Cvjet­ko­vić sa ve­ći­nom sve­šten­stva, po­ka­zav­ši se kao ve­li­ki bra­ni­telj pra­vo­sla­vlja. Pred­sta­vljao je glav­nu tač­ku oslon­ca Sr­bi­ma Da­lam­ci­je u bor­bi pro­tiv uni­ja­će­nja — is­pri­čao je Ko­mar. Ka­ko na­vo­di, Cvjet­ko­vić je bio op­tu­žen za sa­u­če­sni­štvo u aten­ta­tu na vla­di­ku Kra­lje­vi­ća 1821, iako ni­je bio pri­su­tan. Osu­đen je na 23 go­di­ne za­tvo­ra ko­je je iz­dr­žao u Gra­di­šci.

— Sa­mo vje­rom is­pu­njen u tam­nič­kim da­ni­ma pre­bro­dio je sva za­tvor­ska is­ku­še­nja. I po­ka­zao je da je vje­ra za čo­vje­ka kao pti­ci kri­la. Sve je iz­dr­žao, na­pi­sav­ši auto­bi­o­graf­sko dje­lo u ko­jem ot­kri­va da ne­ma ni­šta s po­ku­ša­jem aten­ta­ta ko­ji mu je pro­mi­je­nio ži­vot. Na­kon iz­la­ska iz za­tvo­ra, osta­tak ži­vo­ta, na­ru­še­nog zdra­vlja pro­veo je u ma­na­sti­ru Bez­din kod Te­mi­šva­ra. Ni­ka­da mu ni­je bi­lo do­zvo­lje­no da se vra­ti u rod­ni kraj, ma­na­stir Sa­vi­nu i mi­lu Bo­ku. Nje­go­va bi­bli­o­te­ka je po­klo­nje­na ma­na­sti­ru Sa­vi­na — ka­zao je Ko­mar. Pre­da­vač po­seb­no is­ti­če da je Ki­ril Cvjet­ko­vić svje­do­čio is­traj­nost vjer­no­sti srp­skog pa­tri­jar­ha­ta u Ca­ri­grad­skoj-Kon­sti­no­polj­skoj ško­li i bio u cr­kve­nom ni­zu ne­po­ko­le­blji­vih No­vlja­na.

— Nje­go­vo dje­lo je­ste kru­na tru­da za odr­ža­nje na­ro­da i cr­kve ko­ji su tom ci­lju do­pri­ni­je­li vi­še ne­go bi­lo ko­ji dio na­šeg na­ro­da na di­nar­skom pla­štu. Ki­ril Cvjet­ko­vić ži­vio je mu­če­nič­ki ži­vot u po­stri­gu i bio ne­po­ko­le­biv pri­mjer u isto­ri­ji Srp­ske cr­kve ka­da su Sr­bi bi­li iz­lo­že­ni opa­snom pro­gra­mu — re­kao je Ko­mar, do­da­ju­ći da je Cvjet­ko­vi­ćev za­vi­čaj bi­lo pra­vo­sla­vlje.

Na kra­ju pre­da­va­nja ko­jem su pri­su­stvo­va­li kao go­sti umi­ro­vlje­ni vla­di­ka za­hum­sko — her­ce­go­vač­ki Ata­na­si­je i Zo­ran Doj­či­no­vić, kon­zul Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Her­ceg No­vom, pri­ka­za­no je vi­še do­ku­me­na­ta sa za­pi­si­ma o ži­vo­tu i ra­du Ki­ri­la Cvjet­ko­vi­ća

Z. Šakotić | Dan online | 14.04.2015.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: