Milutin Ilić Gučanin (1739—1814)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Srpski duhovni velikodostojnici « Milutin Ilić Gučanin (1739—1814)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milutin Ilić Gučanin (1739—1814)  (Pročitano 3446 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Februar 15, 2016, 12:08:53 am »

**

PROTA MILUTIN ILIĆ GUČANIN
(Guča, 1739 — Manastir Sv. Trojica u Ovčarsko−kablarskoj klisuri, 27.01.1814)


ILIĆ MILUTIN-GUČANIN, prota i vojvoda u Dragačevu za vreme prvog ustanka (1739, Guča — 14/1 1814, manastir Sv. Trojnca, u Ovčaru).

Već do ustanka cela nahija slušala je I. kako se govorilo "kao svetog kralja". Kao dragačevski vojvoda, pogubio je sarajevokog Ord-agu i razbio mu vojsku 1806. 1813 nije hteo da beži iz otadžbine niti da se preda Turcima, te se star i bolestan krio po šumama i manastirima.   

R. G.

Stanoje Stanojević (1874—1937), srpski istoričar, univerzitetski profesor, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
(R. G.) Dr Grujić Radoslav, prof. Universiteta — Skoplje.


Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka II knjiga I—M
Prof. St. Stanojević, Zagreb, 1928.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 15, 2016, 01:44:49 am »

*

PROTA MILUTIN ILIĆ GUČANIN
(Guča, 1739  — Manastir Sv. Trojica u Ovčarsko−kablarskoj klisuri, 27.01.1814)


Čuveni vojvoda i Karađorđev komandant požeške nahije, uzorni sveštenik i veliki rodoljub, prota Milutin Ilić Gučanin, bio je, ne samo duhovni, već i svetovni vođa svojih Dragačevaca u burnim ustaničkim godinama

Jaka povezanost crkve sa narodom posebno je bila izražena u teškom vremenu srpskog vojevanja za slobodu tokom dugih i mučnih ustaničkih borbi. U takvim sudbonosnim događanjima, naročito značajnu ulogu imala su sveštena lica, koja su spremno prihvatala vojne zadatke i učestvovala u borbi za oslobođenje, zajedno sa svojom porobljenom braćom. Jedan od uzornih sveštenika i velikih rodoljuba bio je prota Milutin Ilić Gučanin. Čuveni vojvoda i Karađorđev komandant požeške nahije, bio je, ne samo duhovni, već i svetovni vođa svojih Dragačevaca u burnim ustaničkim godinama.

Milutin Ilić je rođen u Guči 1739. godine. Podaci o poreklu ovog ustaničkog junaka sežu u daleku prošlost. Milan Ð. Milićević je zapisao da su se Milutinovi preci, koji su se prezivali Radešić, još pre Kosovskog boja doselili iz Hercegovine i nastanili u Guči. Iz porodice Radešić bio je ugledni dragačevski knez Ðuđa koji je prikupljao porez za Turke od svojih seljaka. Jednom, prilikom predaje poreza, Ðuđa se sukobio sa Turcima i u tom okršaju poginuo. Turci su tada pobili celu Ðuđinu porodicu, a kuće Radešića poharali i popalili. Preživela su samo dva muška potomka ove familije, Ðerman i Ðerasim, koje je, na sreću, njihova majka uspela da sakrije. Ðerasim je kasnije dobio sina Iliju, a Ilija Milutina, budućeg ustaničkog junaka.


NA ČELU USANČKOG POKRETA

Milutin, koji je po svom ocu uzeo prezime Ilić, učio je školu u Manastiru Nikolje i Manastiru Svete Trojice u Ovčarsko−kablarskoj klisuri. "Izučivši knjige", postao je uvaženi gučki sveštenik i dragačevski prota. U teškom vremenu za porobljeni srpski narod, koje je bilo ispunjeno strahom od turske sile, plemeniti prota je bodrio i duhovno snažio svoje Dragačevce i ulivao im nadu za nacionalno oslobođenje. Ovaj znameniti Dragačevac, mada je već bio u zrelim godinama, spremno je dočekao i podržao revolucionarna zbivanja koja su 1804. godine prekinula tišinu dugotrajnog ropstva Srba.

Prota Milutin Gučanin sa svojim sinovima, knezom Ðokom i popom Milovanom, stao je na čelo ustaničkog pokreta u Dragačevu. U njegovoj vojsci našli su se poznati Dragačevci: knezovi Hristivoje iz Mirosaljaca, Maksim Janković iz Zeoka, Filip Tajsić iz Puhova, četovođe Petar Jaćimović iz Viče, Dmitar Nedeljković iz Virova, čuveni hajduci Milić Radović iz Kaone, Novak Bošković iz Goračića, i mnogi drugi. Posle žestokih borbi, već početkom ustanka 1804. godine, Dragačevo je oslobođeno od lokalnih Turaka.

Krajem februara 1804. godine, prota je sa svojih 700 odabranih vojnika gonio preko Rudnika ozloglašenog neprijatelja Srba, rudničkog Sali−agu. Vožd je protu Milutina Ilića Gučanina proglasio za dragačevskog vojvodu i vojnog komandanta požeške nahije. "Protu Gučanina slušala je njegova nahija kao Svetog Kralja", zabeleženo je kazivanje Petra Jokića.


BOJ NA LOPAŠU

Sa svojim četama, prota Gučanin čuvao je desnu stranu Ibra prilikom osvajanja Karanovca polovinom 1805. godine. Na Ilindan, 2. avgusta iste godine, ustanici su krenuli u oslobađanje Užica, kako bi preduhitrili dolazak Turaka iz Bosne. Prota Milutin sa svojim odredom napadao je sa juga od Zabučja. Hrabri prota spasio je tada 60 Srba, uskačući u turski šanac sa svojim Dragačevcima. Narodna pesma "Uzimanje Užica" veliča dragačevskog protu:

"Ono jeste proto Milutine
Ta od Guče sela pitomoga;
Sa njim kažu trideset popova
I trideset crni' kaluđera,
Te se mole Bogu bez prestanka,
Ne bi l' našeg osvojili grada":

Decembra 1805. godine, prota je predstavljao užičku nahiju na skupštini u Smederevu. U maju 1806. godine, užički Ord−aga uputio se prema Dragačevu da robi i pljačka srpski narod. Najpre je u Arilju opustošio i zapalio crkvu, ali "Božjom voljom, upaljeno sveštilo ugasilo se, te tako ova istorijska Dragutinova zadužbina odolelela je i poslednjim nasrtajima Turaka da je ne dignu u vazduh". Potom se turski aga, prešavši Moravu, ulogorio u Lopašu. Tada je dragačevski vojvoda Milutin Gučanin sa svojim ustanicima napao i potukao neprijateljsku vojsku, a samom Ord−agi je odsekao glavu. U boju na Lopašu Dragačevci su zadobili bogat plen u oružju, municiji i konjima.

Prota Milutin, zajedno sa Novakom Boškovićem, tokom 1806. godine, čuvao je šančeve Katići i Deretin i tako ometao napredovanje Bećir−paše. I prilikom osvajanja Beograda 1806. godine hrabro se borilo i desetak Dragačevaca iz konjice prote Gučanina. Polovinom 1807. godine, kada su na Užice udarili turski begovi, otac i sin, Ðul−beg i Mehmed−beg, prota ih je, sa oko dve hiljade vojnika, spremno dočekao na Ponikvama više Užica i "strašno ih potukao, zaplenivši dosta municije i sve barjake turske". Prema Karađorđevom ratnom planu, tokom 1809. godine, oslobođeni su Sjenica i Nova Varoš. U ovim borbama Dragačevce je predvodio iskusni prota Gučanin.


SMRT U MANASTIRU

"Do 1810. godine, prota Milutin autonomno upravljao je Dragačevom, ali usled starosti, iste godine, podelio je vlast svojim sinovima: starijem sinu Ðoku dao je vlast nad Gornjim, a mlađem Milovanu, nad Donjim Dragačevom", zapisao je Milisav D. Protić Gučanin, u knjizi "Dragačevo i njegovi slavni sinovi". Na velikoj narodnoj skupštini u Beogradu 1811. godine, Karađorđe je proti Milutinu potvrdio vojvodsko zvanje i izdao mu vojvodsku diplomu. Milan Ð. Milićević objavio je protinu diplomu iz koje se saznaje da se proti daje vlast nad 27 naselja, uključujući Guču i Požegu. Između ostalog, pisalo je i: "Ti ćeš selima komendirati i račune od svašta davati, a u dogovoru sa gospodarom Novakom i Milićem Radovićem. Pošto je prota "već bio čovek star i slab", vožd je njegovog sina Ðoku odredio za vojvodu dragačevskog.

Po slamanju ustanka 1813. godine, ostareli prota Milutin sklonio se u manastir Svete Trojice u Ovčarsko−kablarskoj klisuri. Tu je i umro, na dan Svetog Save, 27. januara 1814. godine. Posmrtne ostatke slavnog prote preneo je 1851. godine njegov unuk Simeon Protić, tadašnji dvorski sekretar i blagajnik, i sahranio uz zid oltara crkve u Guči.

Protinog sina, vojvodu Ðoku Protića, zarobili su čačanski Turci početkom Drugog srpskog ustanka. Bežeći od ustanika prema Sandžaku, posle boja na Ljubiću, Turci su ga poveli sa sobom i posekli blizu Sjenice, na obali reke Vape.


Pesma o protinom junaštvu

Glavni upravitelj osnovnih škola Knjaževstva Srbskog, Petar Radovanović, zabeležio je od jednog Dragačevca pesmu "Boj na Lopašu", koja slavi junaštvo dragačevskog prote:

Glas dopade popu Milutinu
Da mu Turci Lopaš zauzeše.
Skoči pope k'o da se pomami,
Pa sakupi tri hiljade vojske
Vrsne sinke Dragačeva ravnog.

.............................
Kako pope stiže u Lopaša,
Odmah junak udari na Turke.
Bojak biše cijeloga dana
Nit' se znade ko će zadobiti.

.............................
Bre! Ord−ago, turski kapetane
Odi, more, da se ogledamo!
Malo l' ti je šera Sarajeva,
Pa ti dođe Dragačevu mome
Da mi ne daš mirovati mirno
Nego jade i ovdjena tražiš?
Stani Ture da se namirimo.
To izreče pope Milutine
To izreče Ord−agi s' primiče
Manu sabljom i desnicom rukom
Te pogubi Ord−agu tvojega


Ktitor crkve

Pre današnje crkve Svetog Arhangela u Guči, gučka crkva se nalazila u zaseoku Kornet, prema Goračićima. Zidana je od 1794. do 1797. godine, a njen ktitor bio je prota Milutin Ilić Gučanin. Pored prote u toj crkvi služili su sveštenici Pavle Nikolić i Jovan Savić. Turci su je razrušili u Prvom srpskom ustanku. Iz ove stare crkve, u novu, koja je podignuta zaslugama Milutinovog unuka Simeona Protića i Janka Protića, preneti su ikonostas koji je radio vojvoda Petar Moler i stari mineji prote Milutina.

Marija Delić | Revija Istorija broj 64 • maj 2015.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 15, 2016, 02:29:28 am »

*

PROTA GUČANIN i GUČA


Protu Gučanina je Karađorđe 1811. godine, postavio za vođu prilično velikog dragačevskog vojvodstva-tada je u Dragačevo spadala i Požega sa okolnim selima. Karađorđe je Protu nagradio za uspešne njegove bojeve na Lopašu i Užicu 1806. godine. Na Lopašu je Prota odrubio glavu sarajevskom Ord-agi, a glavnu bitku u Užicu sam je rešio sa svojim Dragačevcima. U narodnoj pesmi je ostalo ime njegovo i Guče njegove:

"Napao Radič uz Đetinju bistru
s važnim borcem sa od Guče Protom
i hrabriem Dragačeva sinma".

 Na mestu današnje Guče, u vreme Protino, bio je gust topoljak kroz koji je vodio uski put za gornje Dragačevo i Sandžak. Duhovni i politički život Guče (pa i Dragačeva) tada se koncentrisao oko crkve u Dragačici, koju je sam Prota svojim troškom sazidao od 1794—1797. godine. Tu, u okolini crkve, na livadama i utrinama, postojao je vojni poligon za vežbanje Dragačevaca u vojnim veštinama. A sam Prota je doveo iz Topole nekog inostranca Proku, koji je tamo "egzorcirao" vojsku Karađorđevu, da i Dragačevce "obuči tom prepoleznom stroju". I epska pesma je registrovala to vežbanje Dragačevaca u Guči:

"Pa u Guču izmolen je Protom,
da i tamo Dragačevce hrabre
tom obuči prepoleznom stroju:
naučit ih iz parade biti,
kare stroit, kolonama se kretat,
i plotunmat zaušavat vrage".
  
Ovo obučavanje Dragačevaca za predstojeće bojeve na Lopašu i Užicu, a kasnije na Ljubiću i Dragačevu, pokazalo se od ogromne koristi.
  
U Protino vreme, u periodu 1804—1810. godine, u Guči je bio, po kazivanju, boj između Srba i Turaka. Tom prilikom su Turci Protino zdanje, crkvu u Dragačici, zapalili i porušili tako da je Joakim Vujić, prolazeći kroz Guču 1826. godine, mogao o crkvi samo ovako da zabeleži: "Jedno staro zdanje, skoro porušeno"....
  
Od te ustaničke Guče i Dragačeva stari i nemoćan Prota se oprosti početkom 1814. godine. Umro je u manastiru Trojice te tužne godine Hadži Prodanove bune, ne doživevši da vidi hrabrost Dragačevaca na Ljubiću i Rtarima 1815. godine i "preskrbno" stradanje dragačevskog roblja u ovčarskim zbegovima. Ostavio je Guču i u Guči svoje potomke, Protiće, koji će kroz čitav 19. vek davati ugledne jereje, poslanike i "stolonačelnike".

Radojko Nikolić, Dragačevski trubač, br. 5, 1971. | Sa Ovčara i Kablara — blogspot
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: