Jelisaveta Seka Sablić (1942)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Srpski velikani umetnosti  « Jelisaveta Seka Sablić (1942)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jelisaveta Seka Sablić (1942)  (Pročitano 2765 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Januar 07, 2016, 02:28:52 am »

*

JELISAVETA SEKA SABLJIĆ
(Beograd, 13.04.1942)

glumica

Otac Stevan, krojač, majka Vera, rođ. Meri Ašerović. U Holokaustu je izgubila baku i pet rođenih tetaka sa porodicama.

Pohađala je osnovnu školu "Sveti Sava", a zatim XIV beogradsku gimnaziju. Završila je i srednju muzičku školu "Mokranjac", odsek klavir. Bila je aktivna u školskom teatru u gimnaziji, a onda je sa čitavom dramskom sekcijom prešla u Dadov, gde se kratko zadržala. Zatim je otišla u amatersko pozorište KUD "Lola". Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju upisala je školske 1961/62. u klasi Mate Miloševića. Diplomirala je 1965. igrajući u Ateljeu 212 Bereniku u istoimenom delu Žana Rasina i Arsinoju u Molijerovom Mizantropu.

Prvi profesionalni angažman dobila je u Pozorištu Boško Buha (1965―1967), a zatim je postala član Ateljea 212 (1968―1993). Od 1993. je u statusu slobodnog umetnika. Gostovala je na gotovo svim beogradskim scenama, u "Teatru u gostima" Relje Bašića i u većini značajnih pozorišta SFRJ. Sa Ateljeom 212 je imala brojna gostovanja u inostranstvu. Na Dubrovačkim letnjim igrama odigrala je Petrunjelu u Držićevom Dundu Maroju 1970. i 1971. Pored rada u pozorištu odigrala je više od stotinu uloga na filmu, televiziji i na radiju.

Tokom dosadašnje karijere dobila je više značajnih priznanja: prvu nagradu na festivalu JRT na Bledu (1970), "Zlatni ćuran" (1972, 1981, 2002, 2005), nagradu na festivalu JRT u Portorožu (1975), "Zlatna arena" (1982), nagradu "Večernjih novosti" za najbolju epizodnu ulogu na Sterijinom pozorju (1988), Oktobarsku nagradu Beograda (1993), nagradu "Vršačka jesen" za najbolje glumačko ostvarenje (1997, 1998, 2005), nagradu "Miloš Žutić" (1997), Sterijinu nagradu za najbolje glumačko ostvarenje (1998), glavnu godišnju nagradu kruševačkog pozorišta "Bora Mihailović" (2004), nagradu "Ardalion" za najbolju žensku ulogu na Pozorišnom festivalu u Užicu (2004), nagradu "Zoranov brk" (2004), povelju "Spomen na Milivoja" (2005), nagradu "Ljubinka Bobić" (2006), nagradu za životno delo glumcu-komičaru na Nušićevim danima (2006), nagradu "Žanka Stokić" (2008).

Član JOB postala je 1960. Bila je član Veća JOB i Komisije za kulturu (1992―2002).

Živi i radi u Beogradu.

VAŽNIJE ULOGE: u pozorištu ― Korobočka (N. V. Gogolj, Mrtve duše); Varja (A. P. Čehov, Višnjev sad); Julija (Ž. Fejdo, Mačka u džaku); Lota (B. Štraus, Veliko i malo); Marija Kalas (T. Mekneli, Master klas); Ebi (Dž. Keserling, Arsenik i stare čipke); Fema (J. S. Popović, Pokondirena tikva); Gina (B. Nušić, Ožalošćena porodica); G-đa Draga (B. Nušić, Dr); Goca (A. Popović, Razvojni put Bore Šnajdera); Cmilja (Lj. Simović, Čudo u Šarganu); Divna (D. Kovačević, Doktor Šuster); Tonka Babić (V. Rudan, Uho, grlo, nož); na filmu ― Komšinica (V. Gilić, Kičma); Kristina (S. Šijan, Maratonci trče počasni krug); Dobrila Skara (S. Šijan, Davitelj protiv davitelja); Desa (D. Lazić, Sekula i njegove žene); Majka (I. Živković, Hadersfild); na televiziji ― Grizelda (Lj. Draškić, Noćno dežurstvo sestre Grizelde); Olja (Lj. Kozomara i G. Mihić, Vrane); Rosa (A. Đorđević, Čep koji ne propušta vodu); Nora (M. Trailović, Nora); Bela Matović (J. Marušić, Čedomir Ilić); Justa Medonić (J. Marušić, U registraturi).

Izvor: Hemeroteka MPUS

______________

Literatura: Феликс Пашић, Царица на сцени, Сцена, 4―5, јул-октобар 1998, 25―34; Петар Волк, Београдско глумиште, Београд 2001, 844; Зоран Т. Јовановић, Јелисавета Сека Саблић, Смедерево 2006, 7―24, 38―39, 51―62; Атеље 212. Премлади за педесете, Београд 2006, 279.

Fotografija: Zvezdara teatar


A. Rafailović

*

"[...]Od samog početka rada na osmišljavanju izdanja a potom, uporedo sa istraživanjima i pisanjem biografskih odrednica, priređivači su se nosili sa nizom nedoumica ― počev od naslova, preko pitanja geopolitike, određivanja ciljeva izdanja i metodologije rada, do niza organizacionih i finansijskih problema.
Prvo je na red došlo uvek sporno pitanje identiteta, ono koje se u jevrejskom svetu često postavlja: ko je Jevrejin? Da li onaj po halahi ― verskom propisu po kojem je Jevrejin samo onaj kome je majka Jevrejka ― ili su to i drugi, tj. oni koji su to po drugim merilima a po kojima je Jevrejin svako kome su bar jedan deda ili baba jevrejskog porekla? Prevladala je podrška stavu da knjigom budu obuhvaćeni svi Jevreji po poreklu ― na osnovu čega su tokom istorije nebrojeno puta stradali, a u prošlom veku i na osnovu odredbi Nirnberških zakona (Nemačka, 1935)..." [Iz Predgovora]


ZNAMENITI Jevreji Srbije : biografski leksikon / [urednik Aleksandar Gaon].
Beograd : Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd, 2011. godine, str. 33—35
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: