Mihailo Miša Blam (1947—2014)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Srpski velikani umetnosti  « Mihailo Miša Blam (1947—2014)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Mihailo Miša Blam (1947—2014)  (Pročitano 2138 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Januar 07, 2016, 01:37:49 am »

*

MIHAILO MIŠA BLAM
(Beograd, 15.12.1947 — Beograd, 19.06.2014)

profesor, muzičar, basista, kompozitor, aranžer, džez publicista, producent, slobodni umetnik

Otac Rafailo (Rafael), majka Živana (Žana), rođ. Glavonić.

Interesovanje za muziku razvio je veoma rano, pod uticajem oca. Završio je srednju muzičku školu Kornelije Stanković (1968). Bio je član kulturno-umetničkih društava Vukica Mitrović, Kosta Abrašević i Branko Krsmanović. Studije kontrabasa započeo je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu da bi ih, na preporuku tadašnjeg dekana Dušana Skovrana, nastavio u Belgiji, gde je diplomirao i magistrirao.

Od 1968. do 1971, bio je član Beogradske filharmonije. Položio je audiciju za Berlinski radio-orkestar pod upravom Herberta fon Karajana. Nastupao je sa Akademskim kamernim orkestrom Fakulteta muzičke umetnosti, pod upravom Dušana Skovrana, Simfonijskim orkestrom Doma JNA, pod upravom Franca Klinara, Velikim narodnim orkestrom Radio-televizije Beograd (1973—1976), Velikim džez orkestrom Radio-televizije Beograd (1978—1979) i Sekstetom Marković-Gut (1981—1986).

Osnivač je specijalizovanog časopisa Jazz (1990), koji je prestao da izlazi posle tri broja, i agencije Jazz International (1991). Pokrenuo je i časopis Jazz Tribune (1991) kao prvi privatni mesečnik u Srbiji. Autor je i umetnički direktor Summertime Jazz & Blues and World Music festivala, održanog u Centru Sava (1991) i 21. Beogradskog džez festivala u DADOV-u (1999). Organizovao je i finansirao Prvi srpski Božićni džez festival i ostvario preko stotinu i pedeset različitih umetničkih programa, poput Muzeja Mihaila Blama, postavljenog u Studentskom kulturnom centru (1993) i izložbe 60 godina beogradskog džeza (1927—1987). Kraće vreme je vodio džez klub u prostorijama Studentskog kulturnog centra u Beogradu.

Vodio je emisije sa temom džeza na svim većim televizijskim stanicama Jugoslavije (Jazz oko ponoći, na RTV Politika). Bavi se izučavanjem razvoja džez muzike u Srbiji. Autor je knjiga Majls Dejvis — biografija, intervju, diskografija (1987) i Jazz u Srbiji, 1927—1944 (2010).

Bio je inicijator i predlagač osnivanja odseka za džez u srpskom školskom sistemu. Predavao je u muzičkoj školi Kornelije Stanković, na odseku za džez kontrabas. Izdao je tri solističke ploče džez muzike, Miša Blam i oni koji vole fanki (1975), Sećanja (1979) i Good Old Days, i preko četrdeset ploča u saradnji sa domaćim i stranim muzičarima.

Učestvovao je na svim džez festivalima na prostoru Jugoslavije (Beogradski džez festival, Džez festival Ljubljana, Dani džeza u Novom Sadu, Nišvil, Valjevski džez festival, Džez festival Šabac, Džez festival Zelenkovac, Džez festival Kosovska Mitrovica). Nastupao je i na velikom broju međunarodnih festivala, u Holandiji (Northsea Jazz Festival), Italiji (Ivrea, Puljo, Torino), Belgiji (Midlhajm), Čehoslovačkoj (Prag), Turskoj (Istanbul), Rumuniji (Sibiu), Mađarskoj (Budimpešta, Nađ Kanjiža, Debrecin), Rusiji (Sankt Peterburg, Anapa, Moskva, Novosibirsk), Izraelu (Tel Aviv, Rehovot, Jerusalim, Haifa), Nemačkoj (Minhen, Berlin, Inglštat, Hanover, Nirnberg) i Albaniji (Tirana).

Komponovao je muziku za pozorišne predstave (Aca Popović: Sablja dimiskija, Vida Ognjenović: Muke sa slobodom, Željko Orešković: Hamlet u Mrduši Donjoj, Jirži Mencl: Vesele žene vindzorske).

Tokom 1993. godine, živeo je i radio u Izraelu, gde je sarađivao sa Jidiš Teatrom iz Tel Aviva i nizom drugih značajnih izraelskih orkestara i muzičara. Boravio je u Dominikanskoj Republici, gde je nastupao sa Orquestra Sinfonika Nacional, Santa Domingo, 1993/94.

Tokom 2003/04, bio je direktor muzičke produkcije Radio-televizije Srbije. Od 2004. je član EBU Jazz Producers Directory. Član je Udruženja džez muzičara Srbije, Udruženja muzičkih umetnika Srbije i međunarodnih udruženja Jazzmusikerinitiative München i The Israeli Society for Chamber Music.

Za svoj rad dobio je Estradnu nagradu Jugoslavije (1983) i Srbije (1992), i Zlatni mikrofon Radio-Beograda (1989). Na osnovu glasanja muzičkih kritičara i urednika radio i TV stanica u Srbiji, osvojio je prvo mesto kao kontrabasista na prvoj YU JAZZ listi (1996). Dobitnik je priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji (2007). [...]

____________

Literatura: Светолик Јовановић, Један век џеза & Кратки прилози за изучавање џеза у Србији, Београд 2003; Јадран Ерчић, Књига о џезу, Београд 2007, 262—263; Ко је ко у Србији, Београд 1995, 52—53.
Fotografija: porodični album

M. Radovanović

"[...]Od samog početka rada na osmišljavanju izdanja a potom, uporedo sa istraživanjima i pisanjem biografskih odrednica, priređivači su se nosili sa nizom nedoumica ― počev od naslova, preko pitanja geopolitike, određivanja ciljeva izdanja i metodologije rada, do niza organizacionih i finansijskih problema.
Prvo je na red došlo uvek sporno pitanje identiteta, ono koje se u jevrejskom svetu često postavlja: ko je Jevrejin? Da li onaj po halahi ― verskom propisu po kojem je Jevrejin samo onaj kome je majka Jevrejka ― ili su to i drugi, tj. oni koji su to po drugim merilima a po kojima je Jevrejin svako kome su bar jedan deda ili baba jevrejskog porekla? Prevladala je podrška stavu da knjigom budu obuhvaćeni svi Jevreji po poreklu ― na osnovu čega su tokom istorije nebrojeno puta stradali, a u prošlom veku i na osnovu odredbi Nirnberških zakona (Nemačka, 1935)..." [Iz Predgovora]


ZNAMENITI Jevreji Srbije : biografski leksikon / [urednik Aleksandar Gaon].
Beograd : Savez jevrejskih opština Srbije, Beograd, 2011. godine, str. 33—35
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: