Aleksa Radovanović (1900—2004)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Solunski ratnici « Aleksa Radovanović (1900—2004)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Aleksa Radovanović (1900—2004)  (Pročitano 2807 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: April 07, 2014, 11:16:32 pm »

*

ALEKSA RADOVANOVIĆ


Aleksa Radovanović (1900—2004) je bio poslednji solunski ratnik i predsednik "Udruženja ratnika od 1912. do 1920. godine".

Rođen je 2. avgusta 1900. godine u Medveđi.

Sa nepunih petnaest godina stupio je dobrovoljno u komitsku četu vojvode Koste Vojnovića. Početkom oktobra 1914. godine, u obračunu sa Bugarima, bio je ranjen. Potom je učestvovao u povlačenju preko Albanije, probijanju Solunskog fronta...

Januara 1919. godine pozvan je na odsluženje vojnog roka, koje je osamnaest meseci služio u Kraljevoj gardi u Beogradu.

Kao dobrovoljac, dobio je od kralja Aleksandra pet hektara zemlje kod Uroševca. Godine 1932. se zaposlio u žandarmeriji i službovao u Prištini, Splitu, Mostaru, Peći i Prizrenu.

Drugi svetski rat ga je zatekao u Prizrenu, gde se priključio partizanima. Bio je ranjavan i zarobljavan od strane Bugara. Iz rata je izašao sa činom majora.

Sem Alekse, dobrovoljci u Prvom i Drugom svetskom ratu bili su i njegova dva brata. Starijeg Radivoja Nemci su streljali u Prokuplju, a mlađeg Radovana u Uroševcu. ...

Nosilac je brojnih priznanja, ordena i medalja Francuske, Kraljevine Jugoslavije i FNR Jugoslavije:

Legije časti,
zlatne i srebrne Medalje Obilića,
Medalje Kosančić Ivana,
Ordena Vojvode Stepe,
medalje Kralja Petra I
Partizanske spomenice 1941.

Umro je 23. juna 2004. godine i sahranjen je u zaseoku Marići kod Medveđe. ... / Wikipedia
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 08, 2014, 12:39:19 am »

*

ZBOGOM SOLUNCI

Poslednji učesnik Topličkog ustanka i predsednik Udruženja boraca rata od 1912. — 1920. godine, Aleksa Radovanović, sahranjen je uz najveće ratničke počasti i prisustvo velikog broja rodbine i prijatelja u zaseoku Marići, desetak kilometara od Medveđe. Deda Aleksi pozlilo na političkom mitingu, ali ipak glasao 16. juna. Država mu nije davala penziju. Iza sebe ostavio šest kćeri, 12 unuka, 24 praunuka i 4 čukununuka.

Poslednji učesnik Topličkog ustanka i predsednik Udruženja boraca rata od 1912. — 1920. godine, Aleksa Radovanović, sahranjen je uz najveće ratničke počasti i prisustvo velikog broja rodbine i prijatelja u zaseoku Marići, desetak kilometara od Medveđe.

Deda Aleksa je rođen 1900.godine. Bio je žandar u predratnoj Jugoslaviji, a u Drugom svetskom ratu, boreći se na strani partizana, zaslužio je čin majora. Državnu penziju nikada nije primao, a poslednjih osam godina mesečnu apanažu dobijao je od Fondacije "Karić".

Posle sto i kusur godina bitisanja, srce velikog ratnika, deda Alekse, prestalo je da kuca u večernjim satima 22. juna. Uz njega je, kao i niz godina unazad, bdela ćerka Stanika. A deda Aleksa iza sebe ima još pet kćeri, 12 unuka, 24 praunuka i 4 čukununuka.

Vest o njegovoj smrti pronela se ne samo Gornjom Jablanicom, već i čitavom zemljom. Da odaju počast starom ratniku došli su iz svih krajeva, a telegrame saučešća poslali od predsednika državne zajednice Svetozara Marovića do načelnika Prištinskog korpusa, predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića, Bogoljuba Karića...

— Svako ljudsko biće je priča za sebe, a čovek koji je živeo duže od veka ne može biti samo priča, već čitav roman — rekao je, opraštajući se od deda Alekse, Slobodan Drašković, predsednik medveđanske opštine. — Ostala je neostvarena želja starog ratnika da se susretne sa predsednikom Francuske Žakom Širakom, od koga je imao otvoreni poziv za posetu. Planiran je susret i sa predsednikom Marovićem, ali godine i bolest učinile su svoje.

Deda Aleksi je pozlilo na završnom mitingu predsedničkog kandidata Bogoljuba Karića. Pao je u postelju, ali ga to nije sprečilo da glasa 16. juna.

Milanka Karić i Jasmina Mitrović-Marić, direktorke Fondacije "Karić", juče nisu mogle da sakriju suze. Prisećale su se da su pre osam godina pokrenule akciju zbrinjavanja starih ratnika, njih tada oko pedeset. Danas je ostao Janko Šušović iz Kopilja, kraj Podgorice.

— Dom Alekse Radovanovića uvek smo posećivali u veselju i prosto sada ne možemo da shvatimo da nas neće dočekati njegova srdačnost i gospoljubivost. Na našu veliku žalost, otišao je i poslednji srpski solunac, ali to ne znači da nećemo i dalje negovati tradiciju — kazala je Milanka Karić.


ULICA

Božidar Dobrić, predsednik Udruženja ratnika iz borskog i negotinskog kraja, opraštajućI se od deda Alekse obećao mu je da će jedna ulica u Kladovu nositi njegovo ime.

SRAMOTA

Vlastimir Simonović, predsednik Udruženja rezervnih vojnih starešina i veliki prijatelj deda Alekse navodi da je jedna od najvećih nepravdi u našoj vojnoj istoriji što Radovanović nije od države dobio penziju.

— Žalosno je što je napravljena takva greška. Bio je isuviše ponosan da bi obijao nečije pragove. Smatrao je da neko valjda vodi računa o tome. Za utehu, ostaje mu samo pažnja i podrška Fondacije "Karić".

USPOMENA

Oko 800 članova Saveza udruženja ratnika oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1920. i njihovih potomaka sa tugom se oprostilo od svog najpoštovanijeg člana i predsednika Alekse Radovanovića. Omiljeni deda Aleksa, čovek koji je sa 104 godine života spojio tri veka i dva milenijuma, ostao je u nezaboravnoj uspomeni Nišlijama, poštovaocima i nastavljačima tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

— Svaki susret sa deda Aleksom, a bilo ih je mnogo, za sve nas je bio poseban događaj i doživljaj. Primao nas je kao svoje najdraže i najmilije, kao svoju decu, uvek vedra duha i dobrog raspoloženja — rekao je član rukovodstva Podružnice Saveza starih ratnika u Nišu Ljubomir Stanojević.


D. Miljković | 25.06.2004. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: