sledeća tema »

[Angelina]

**

ĐORĐE VUJADINOVIĆ


Vujadinović, Đorđe, fudbaler, sportski radnik, bankarski službenik (Kolare kod Smedereva, 6. XII 1909 — Beograd, 5. X 1990)

Jedini je naš fudbaler koji je pet puta osvajao titulu državnog prvaka (1931, 1933, 1935, 1936, 1939) i uz Mošu Marjanovića drugi na predratnoj rang-listi ligaših strelaca sa 95 postignutih golova. U dresu "Beogradskog sportskog kluba" nastupao je od 1927. do 1941. odigravši 441 zvaničnu utakmicu i postigavši 332 gola. Za gradsku selekciju Beograda odigrao je 24 utakmice. U dresu sa državnim grbom nastupio je 44 puta i postigao 18 golova. Debitovao je 1929. na utakmici protiv selekcije Rumunije u Bukureštu, a iz reprezentacije otišao 3. novembra 1940. nakon meča protiv reprezentacije Nemačke u Zagrebu. Sa državnim timom nastupao je na prvom svetskom fudbalskom prvenstvu u Montevideu 1930. i postigao dva gola za "Bele orlove". Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu u Osnabriku. Posle rata radio je u Fudbalskom savezu Jugoslavije i Savezu trenera za čijeg je predsednika izabran 1951. U FSJ bio je član Izvršnog odbora, tehnički rukovodilac i predsednik Komisije za podmladak. Jedno vreme trenirao je republički podmladak (1952). Trenerskim poslom bavio se i u Turskoj. Penzionisan je kao službenik Jugoslovenske poljoprivredne banke.


LITERATURA: Sto biografija, Građa za enciklopediju fizičke kulture i sporta uže Srbije, Beograd 1969, sv. 2, 70; Borivoje Marjanović, Velikani jugoslovenskog sporta, Beograd 1973, 53, 66, 125; Borivoj Mirosavljević, Jubilej šampiona, 75 godina Fudbalskog kluba Vojvodina, Novi Sad 1989, 22, 138; Vasa Stojković, Beli orlovi, Beograd 1999, 141—142.

Branislav Popović
Slavko Gavrilović
Odabrane biografije (tom I—IV) | Matica Srpska

[Angelina]

*

ĐORĐE VUJADINOVIĆ


Mesto u timu  Napadač
Utakmica za reprezentaciju  44
Golova za reprezentaciju  18
Debitovao  06/10/1929
Igrao u klubovima  FK BSK (Beograd)


Rođen 29. novembra 1909. u Kolarima kod Smedereva, umro 5. oktobra 1990. u Beogradu.

Bio je još u kratkim pantalonama kada je došao kod strica u Beograd. Očev brat nije imao dece, pa ga je posinio. Bio je vlasnik štamparije, zvala se "Sveti Sava". Odrastao je u građanskoj, dobro situiranoj porodici.

U BSK-u je kao igrač podmlatka i prvog tima proveo sedamnaest godina. Odigrao je oko 400 utakmica za BSK i 44 puta branio je boje Jugoslavije.

Pored Dunava, tu gde je danas bazen "25. maj", kao mališan, neumorno je trčao za loptom. Prvo je to bila krpenjača napravljena od starih ženskih čarapa, kasnije gumena lopta, pa fudbal. Kad bi taj teren bio poplavljen, selili bi se na Kalemegdan, gde je danas restoran "Kalemegdanska terasa". Na tom platou teren je bio šljunkovit i kolena i laktovi su im uvek bili odrani. Jednog dana zanos njihove igre prekinuo je jedan čika sa šeširom koji ih je pozvao da dođu na igralište BSK-a, i igraju u pravom klubu, u kopačkama i sa velikom loptom.

Brzo je napredovao, a imao je i sreću da bude u generaciji koja je imala mnogo darovitih igrača. Navala u podmlatku BSK-a: Tirnanić, Valjarević, Krčevinac, Vujadinović i Zloković - kasnije je kompletna ušla u prvi tim.

Krajem dvadesetih godina fudbal je u našoj zemlji bio u velikoj ekspanziji. Omladina je ludovala za novim sportom koji je bio interesantniji od gimnastike, plivanja i atletike. Štampa je učinila mnogo za popularizaciju fudbala. Broj gledalaca povećavao se iz godine u godinu. Pre rata fudbaleri su bili sirotinja za koju su navijali bogataši. Danas su igrači bogataši, a gleda ih sirotinja. Tek polovinom tridesetih godina počeli su da dobijaju premije. Đorđe nije želeo da prima novac. Bio je službenik Narodne banke, imao platu 2.100 dinara mesečno, a to je za ono vreme i vrednost dinara bio sjajan prihod za jednog momka.

Njegova skromnost je bila čuvena, takav je bio i na terenu. Igrao je bez faula, odluke sudija primao je mirno, bio je uvek okrenut igri. Samo je jednom izgubio nerve. Bilo je to u Montevideu, na polufinalnoj utakmici prvog svetskog prvenstva.

Deo teksta preuzet sa: reprezentacija.rs