Milivoje Bata Ivanišević (1932)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Znameniti Srbi iz ostalih sfera « Milivoje Bata Ivanišević (1932)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milivoje Bata Ivanišević (1932)  (Pročitano 10832 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Avgust 21, 2012, 02:13:13 am »

*




MILIVOJE BATA IVANIŠEVIĆ

Milivoje Bata Ivanišević (1932, Gračanica ispod planine Ozren) je osnivač i predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u XX vijeku (bivši "Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom"). Ivanišević je Senator Republike Srpske od 1996. godine. Član je pravnog tima za odbranu bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. Bio je šef ekspertske grupe od 97 ljudi u organizaciji udruženja "Sloboda" za pomoć odbrani na polju dokumentacije tokom suđenja Slobodanu Miloševiću.[1]


BIOGRAFIJA

Milivoje Bata Ivanišević je rođen u Gračanici ispod planine Ozren. Obadva njegova roditelja su bili partizani, a otac mu je poginuo za vrijeme Drugog svjetskog rata. Nakon Drugog svjetskog rata dolazi sa majkom u Beograd gdje se i školovao. U Beogradu je završio studije srpske i svjetske književnosti. Bio je glavni urednik časopisa Uneska za srpsko područje, zatim upravnik Doma omladine, te jedan od osnivača Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Od početka raspada Jugoslavije 1991. godine se bavi prikupljanjem i dokumentovanjem građe o zločinima nad Srbima, a 1992. godine osniva "Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom".

Postaje član Senata Republike Srpske 1996. godine. Do sada je objavljeno desetak njegovih radova na temu zločina nad Srbima tokom raspada Jugoslavije devedesetih godina dvadesetog vijeka. Jedan je od članova pravnog tima za odbranu bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.


OBJAVLJENA DELA

  • Hronika našeg groblja / Milivoje Ivanišević, izdavač: Komitet za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, Beograd, (1994.)
  • Zločini nad Srbima 1992—1995 / Milivoje Ivanišević, Beograd (2005.)
  • Srebrenica jul 1995. — u traganju za istinom / Milivoje Ivanišević, Hrišćanska misao, Beograd, (2007.)


Reference

[1] Srpska Dijaspora: Predsednik centra za istragu zločina protiv Srba

Spoljašne veze

Srpska Dijaspora: Predsednik centra za istragu zločina protiv Srba
Institut za istraživanje srpskih stradanja u XX veku
Centar za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske: Sastanak sa prof. dr Smiljom Avramov i prof. Milivojem Ivaniševićem 05.09.2008.
Radovan Karadžić — ODBRANA


Wikipedia
Fotografija: "Pečat"
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 28, 2012, 12:20:09 pm »

*
MILIVOJE IVANIŠEVIĆ, AUTOR KNJIGE "LIČNA KARTA SREBRENICE"


NE PODLEŽEM PRITISCIMA

Knjiga će biti štampana i na holandskom, a Holanđani su bili odgovorni za ovu nekadašnju "zaštićenu zonu"

Mnogima u Srbiji smeta istina o Srebrenici i sve čine da se ona ne čuje!
 
Ali, uzalud! Milivoje-Bata Ivanišević, autor kapitalnog dela "Lična karta Srebrenice" uskoro će objaviti izdanje na holandskom jeziku!
 
Holanđani su, podsetimo, bili odgovorni za ovu nekadašnju "zaštićenu zonu" iz koje su muslimani godina izlazili i činili pokolje nad srpskim stanovništvom u okolnim selima.

U Srbiji nekima smeta istina da u Srebrenici nije bilo zločina i genocida nad muslimanskim stanovništvom. To je jako tužno, ne shvatam one koji se raduju i likuju zbog optužbi nad našim narodom. Ubeđen sam da je to isto društvo koji podržava muslimanske zlikovce Nasera Orića i i Rasima Delića. To su isti oni koji podržavaju muslimanske zločine, a Srbima osporavaju pravo da dokažu da nisu krivi — kaže Ivanišević za naš list.
 
Komentarišući nedavnu promociju svoje knjige na niškom Pravnom fakultetu koju su pokušale da spreče pojedine nevladine organizacije, Ivanišević kaže da je knjiga već promovisana u mnogim gradovima u Srbiji i Srpskoj i da će predstavljanje biti nastavljeno.

Ne brinu me pretnje i pritisci! Naprotiv, želim da se čuje istina o Srebrenici. Već imamo sedam-osam ponuda za promociju i izdavač na tome insistira. Takođe, uskoro će biti štampana i novo izdanje na srpskom i engleskom jeziku. Posebno me raduje što su za knjigu zainteresovani Holanđani, jer je i njima stalo da čuju šta Srbi imaju da kažu — ističe Ivanišević, i podseća da u knjizi sami Holanđani dokazuju da Srbi u Srebrenici nisu počinili zločine.
 
Knjiga "Lična karta Srebrenice" u kojoj autor dokumentovano navodi da u Srebrenici nije počinjen genocid nad muslimanima, podsetimo, prošle godine je objavljena kao specijalni dodatak Glasa javnosti.
 
Ivanišević podseća da cilj srebreničke vojničke operacije jula 1995. godine poznate i planirane u Drinskom korpusu Vojske Republike Srpske (VRS) kao "Krivaja 95" nije bio izgon muslimanske vojske, a pogotovo ne civila.
 
"To potvrđuju ne samo izjave i svedočenja protagonista, već i sva raspoloživa dokumenta, pogotovo naređenja komandi, Drinskog korpusa i Glavnog štaba VRS. Nigde ne postoji naređenje da se zauzme Srebrenica", navodi se u knjizi.
 
Ivanišević piše da je to zaključak koji je dao i holandski Kraljevski institut za ratnu dokumentaciju (RIOD) a isto mišljenje izneo je i Žan Rene Ruez, glavni istražitelj Haškog tribunala za Srebrenicu.



SKUPOVI NISU ZABRANJENI — Pravni fakultet u Nišu nije organizovao promociju, a nije je ni odobrio, tako da nisam mogla da zabranim ono što nismo odobrili. Na našem fakultetu postoji više studentskih organizacija, koje okupljaju studente različitih političkih uverenja. Oni održavaju različite skupove, vode debate o raznim temama, što smatramo pluralizmom koji postoji i u čitavom društvu. Naša praksa i tradicija je da skupove studentskih organizacija ne zabranjujemo. Naravno, pri tom se mora voditi računa da se na njima ne promovišu fašističke i slične ideje, ili krše Ustav i zakoni — rekla je dekan Pravnog fakulteta u Nišu Nevena Petrušić.

Autor: Petar Pašić | 22.09.2008. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Decembar 28, 2012, 12:47:58 pm »

*

HOLANĐANI ZNAJU ISTINU

Srebrenica: Novi prilozi Milivoja - Bate Ivaniševića u korist srpske istine. Pad enklave planiran u Sarajevu. Bataljon UN u nemogućoj misiji

Podstaknut odlukom crnogorskog parlamenta da 11. jul prizna kao "Dan saosećanja sa bošnjačkim žrtvama", Milivoje - Bata Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom u BiH, ne krije ogorčenje i, kako kaže, strepnju da se "jednog dana takva odluka može doneti i u Beogradu".

Uoči 14. godišnjice "akcije Vojske Republike Srpske" u zaštićenoj zoni, on istovremeno najavljuje nove priloge u korist srpske istine o srebreničkim događajima iz jula 1995. godine, uveren da se otkriva potpuno novo lice Srebrenice.

I ne samo da se otkriva — kaže Ivanišević — nego će ovi dokazi, koje sam prikupio uz pomoć najdirektnijih učesnika drame u Srebrenici, najpre holandskih vojnika iz bataljona UN, revidirati dosadašnje stavove. Ako ne u nekim svetskim centrima moći, u kojima je iskrojena slika o "genocidnim Srbima", onda barem, u delu međunarodne javnosti.
 
Takva slika, inače, je sve bleđa — uverava Ivanišević, i napominje da je, uz dokumente kojima raspolaže tome doprinelo i otvaranje istine sudionika iz redova bošnjačkog naroda. — Od jula protekle godine, do danas, mnogo je zanimljivih i dragocenih svedočenja izneto upravo s te strane — veli naš sagovornik. — Pre svega o trgovini Srebrenicom, naoružavanju bošnjačke armije, zločinačkom ratnom putu Nasera Orića i fabrikovanju laži o broju stradalih srebreničkih Bošnjaka.
 
Ivanišević se za ovu priliku fokusira i na svedočenje vojnika holandskog bataljona: da se do sada njih 104 dobrovoljno javilo da svedoče šta se zaista dogodilo 11. jula, pre 14 godina:
 
Svi ti mahom mladi ljudi, svedočeći u korist istine, žele da sa sebe speru ljagu od optužbi i progona da su krivi za stradanje, kako im se pripisuje "više od 8.000 Bošnjaka, u zoni za koju su bili odgovorni".
 
Uz napomenu da je interes srpske strane da ne otvara sve karte, Ivanišević citira samo deo svedočenja Holanđana, datih nedavno njemu i njegovim saradnicima u Beogradu.
 
Posvedočili su da zločine prema bošnjačkim civilima nisu videli, ali da jesu videli zločine prema srpskim civilima, pa i nad vlastitim narodom. Takođe, govorili su da su prošli kroz pakao bošnjačke torture, posebno kada su u skladu sa svojim mandatom pokušavali da razoružaju bošnjačke formacije, tumačeći svoju poziciju gotovo nemogućom misijom.
 
Ivanišević navodi da su u danu povlačenja 28. divizije Armije BiH prema Tuzli, holandski vojnici pokazali više požrtvovanja za ostavljene srebreničke Bošnjake, da bi se potom i sami uverili da je ubrzo u Tuzli, pred Izetbegovićem, obavljena smotra oko 5.000 tih istih boraca. Komandujući oficir raportirao je tada Izetbegoviću: „Divizija je u punom sastavu i spremna da izvrši sve borbene zadatke“. Ima li boljeg dokaza da se divizija iz Srebrenice nije povukla na svoju ruku i da je sve unapred isplanirano?
 
Značajno je za nas i to što nemački publicista i istraživač o Srebrenici Jirgen Elzsen, tvrdi da je Hag stvorio "slučaj ove enklave, da bi opravdao zločine nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni". On je izričit: "U Srebrenici nije bilo genocida" — citira Ivanišević. — Kanadski general Luis Mekenzi, tvrdi isto. A Filip Korvin, najviši zvaničnik UN u Bosni do leta 1995. godine, još je direktniji: "Realno je govoriti o 700 bošnjačkih žrtava u Srebrenici. Ali, razlika između 700 i uobičajeno pominjanih 8.000 nije brojčana. Ona je politička", kazao je Korvin u intervjuu nemačkom "Junge Veltu".
 
Ivanišević, posle svega, rezignirano zaključuje:
 
Ne može se prema ovim svedočenjima i viđenjima tako olako prelaziti. Ne sme. To, pre svega, moraju da imaju na umu pripadnici srpskog i crnogorskog naroda.



DOKAZI Ivanišević je ovih dana priveo kraju i novo, dopunjeno izdanje knjige u kojima je sabrao do sada neobjavljena dokumenta o stradanju Srba u srebreničkim selima, u to vreme pod kontrolom Armije BiH. Naveo je 30 stratišta, preko sto potpuno ili delimično poharanih sela i zaselaka. I pobrojao više od 3.000 srpskih žrtava.
 
SVAKO ŽALI SVOJE Srbi i Bošnjaci u subotu i u nedelju obeležavaju na različitim mestima stradanje svojih sunarodnika u proteklom građanskom ratu.
Srbi će u nedelju, na Petrovdan, kako sada stoje stvari, opet sami žaliti svoje mrtve, bez prisustva diplomatskih predstavnika.
Pozvali smo sve ambasadore u BiH, sve redakcije domaćih i stranih listova i radio-stanica. Samo u Podrinju je u proteklom odbrambenom ratu stradalo 3.267 ljudi, među kojima je bilo, nažalost, i staraca, žena i dece. Na današnji dan izmasakrirano je 69 Srba — kaže Miloš Milovanović, sekretar Boračke organizacije Srebrenice.
U Kravici je podignut spomenik srpskim žrtvama koji su uz još 6.000 srpskih žrtava Drugog svetskog rata, stradali baš na ovim prostorima.
Na Bratunačkom groblju sahranjeno je preko 1.000 srpskih vojnika i civila. Posle egzodusa iz sarajevske opštine Hadžići, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, preneto je 176 srpskih poginulih boraca.
U Potočarima kod Srebrenice najpre će biti održana komemoracija, povodom 14. godišnjice, za 534 identifikovana tela srebreničkih Bošnjaka, poginulih u julu 1995. godine.


M. Marković | 10.07.2009. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Decembar 28, 2012, 01:03:04 pm »

*
MILIVOJE BATA IVANIŠEVIĆ:


NIJE BILO "ŠKORPIONA" U SREBRENICI

Beograd — U Srebrenici tokom operacija Vojske Republike Srpske 11. jula 1995. godine nije bilo pripadnika paravojne formacije "Škorpioni" — kaže za "Pravdu" član tima za odbranu Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom Milivoje Bato Ivanišević.





Prema tome, dodaje on, major francuske vojne obaveštajne službe koji je prebegao u Belorusiju sa dokumentima koji navodno svedoče o ulozi "Škorpiona" u Srebrenici i kontroli zapadnih obaveštajnih službi nad njima, ne može imati dokaze koji bi to potkrepili.
 
Na pitanje da li su "škorpioni" bili prisutni u Srebrenici jula 1995. godine, Ivanišević kaže:

To nije moguće. Bio sam u Srebrenici u vreme kada je VRS oslobađala taj deo teritorije. Naše regularne trupe ne bi dozvolile bilo kakvim paravojnim formacijama da se tuda kreću.

Da li postoji dokumentacija koja bi potvrdila vezu između Nasera Orića, zapadnih obaveštajnih službi i "škorpiona"?
 
Dosta se priča o tim dokumentima. Tvrdim da taj major ne može pokazati nijedan dokument da su paravojne jedinice učestvovale u operaciji srpske vojske u Srebrenici. Sve su to priče rekla-kazala, a kako je prošlo skoro 20 godina od tih događaja, takvih priča biće još. Reč je o tome da mnogi gledaju da pokažu da znaju više od nas koji se ozbiljno bavimo tim vremenom.
 
Mislite na vas u Karadžićevom timu?
 
Da. Neki koji žele da steknu popularnost preko tema koje su popularne, a ovo je jedna od tih tema, nisu zapravo ozbiljni ljudi. Ima takvih i oni gledaju da se u novinama i medijima što više pojavljuju. Oni ne kažu ništa više od onoga što se već znalo i što nije objavljeno. To je manipulacija već poznatim materijalima.
 
Koja su to imena?
 
Ne bih da ih imenujem, ne želim da imam ništa sa njima. Jedan od tih kome sam dao praktično sve što sam imao o Srebrenici, sada to objavljuje kao svoju knjigu. I ova priča o francuskom majoru ne zaslužuje verodostojnost. Ništa taj nema.
 
Kako komentarišete oslobađanje Radovana Karadžića od optužbe koja se odnosila na navodni genocid 1992. godine?
 
Nemaju oni dokaze ni za 1992. godinu ni za ostali period rata. Nije bilo genocida u Srebrenici. Iza Haga stoje oni koji ono što ne mogu postići pravnim instrumentima i preko sudova pokušavaju političkim pritiscima. Iz političkih struktura dolaze instrukcije da nam se pripiše genocid. Međutim, nijedan sud nije presudio da je u Srebrenici bio genocid.
 
To je rekao i predsednik Tomislav Nikolić i bio žestoko napadan u svetskim medijima i Sarajevu gde su se pozivali na neke presude. Šta je tu tačno?
 
Sud nije rekao da je bio genocid, već su to patrljci u obrazloženjima nekih presuda.
 
Ide li ta odluka Haškog tribunala ipak u korist srpske strane?
 
Pa ne može se genocid parcijalizovati i reći: ovde je bio, a tamo nije, ili tada je bio, a kasnije nije. Znači po njima u Bratuncu nije bio genocid, a u Srebrenici jeste, i 1992. nije bio, a 1995. godine jeste. To tako ne može. Genocida ili nema ili ima. To oslobađanje od optužbe za 1992. godinu je pravna manipulacija. Onaj ko to podržava priznaje i ostale presude u Hagu, kao na primer presude Galiću i Miloševiću (komandantima Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, prim. aut.) bile su stravične. Ako se nastavi ovako, onda će ovo sudsko veće dokazati svoju pravdoljubivost.
 
Neki ljudi su nađeni u masovnim grobnicama nesumnjivo ubijeni vezanih ruku. Šta je istina o tome?
 
U mojoj knjizi "Srebrenica" naveo sam da je tih bilo 407, dok je Zoran Stanković (sadašnji ministar zdravlja), svedočeći u procesu protiv Vojislava Šešelja, rekao da ih je bilo 386. Međutim, moj broj sam uslovio pitanjem: Šta je sa 100 zarobljenih Srba? Pitanje je da li su oni među ovih 407. Da li su ih ubili u Srebrenici i tamo zakopali, ili su ih vezanih ruku vodili iz Srebrenice sa sobom? Znači, mogli su biti poubijani u Srebrenici ili pobijeni prilikom povlačenja. Srbe su vezanih ruku ubijali, a umesto ubica, Srbe šalju u Hag. Ako su streljani pre povlačenja, ubice treba da odgovaraju kao što mi odgovaramo za 407 streljanih muslimana.
 
Ko bi mogao da bude taj major?
 
Ne bi me iznenadilo da je reč o Jugoslavu Petrušiću. On je poznat kao vrlo vešt i sposoban čovek.


Dragan Bašović | 03.07.2012. | Pravda
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Decembar 28, 2012, 01:19:15 pm »

*
MILIVOJE BATA IVANIŠEVIĆ


SRAMNO PREKRAJANJE ISTORIJE U BIH

Muslimani se otvoreno hvale "pobedama" koje su još tada označene za ratni zločin: počev od napada na kolonu JNA kod Tuzle do napada na selo Kravice. U većini tih knjiga, brutalna ubistva civila i rušenje njihovih domova je označeno velikom pobedom u oslobođenju Bosne, mada su napadnuti Srbi takođe bili deo te države.

(Milivoje Ivanišević)


U Foči je pre nekoliko dana obeleženo 20 godina od monstruoznog zločina u Gornjoj Jošanici, kada su, 19. decembra 1992. godine, na Svetog Nikolu, muslimanske snage ubile 56 srpskih civila. Napad na 18 srpskih sela Jošanice izveli su pripadnici Prve drinske brigade Armije BiH, pod komandom oficira Zaima Imamovića, a za ovaj zločin još niko nije odgovarao.

Direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, Milivoje Ivanišević kaže da se ne bi začudio da se i ova akcija nalazi u nekoj monografiji koja ratne zločine veliča kao bravurozne pobede Armije BiH.
 
Da bih došao do bitnih, ali uz to i dovoljno pouzdanih, činjenica o ratnom putu i, posebno, pobedama jedinica Armije BiH pregledao sam više desetina različitih publikacija koje su mi bile na raspolaganju. Neverovatno je da su se muslimani u svakoj od njih otvoreno hvalili "pobedama" koje su još tada označene za ratni zločin: počev od napada na kolonu JNA kod Tuzle do napada na selo Kravice. U većini tih knjiga, brutalna ubistva civila i rušenje njihovih domova je označeno velikom pobedom u oslobođenju Bosne, mada su napadnuti Srbi takođe bili deo te države — kaže Ivanišević.

U eseju koji je nedavno objavio, "Sve muslimanske pobede", Ivanišević se najviše pozabavio knjigom "Monografija Drugog korpusa Armije Bosne i Hercegovine".
 
Napad na kolonu JNA, 15. maja 1992. godine, kod Tuzle, vodi se kao jedna od prvih uspešnih akcija ovog Korpusa, mada je u njoj hladnokrvno ubijeno najmanje 83 golobradih regruta koji su se povlačili iz kasarne.

U ovoj monografiji, pripadnici Drugog korpusa se hvale da kako su neprijatelja sačekali prikriveni i maskirani čak u žensku odeću. Dimije su bile dokaz njihove ratne mudrosti i lukavstva, a među "ubijenim agresorima" bilo je najviše rođenih upravo u Bosni — kaže Ivanišević i dodaje da se do danas ne zna tačan broj ubijenih i ranjenih.

Hasan Efendić, tadašnji komandant Štaba TO BiH, u svojoj knjizi "Ko je branio Bosnu" tvrdi da je ubijeno 160 i ranjeno oko 200 vojnika, ali se sumnja da je tada stradalo mnogo više ljudi — objašnjava direktor Instituta.

U Dubnici kod Kalesije, 25. maja 1992. godine, 205. brdska brigada iz Kalesije je uglavnom koristeći hladno oružje "oslobodila" ovo "strateški važno selo", pobivši 38 civila, a one koje nije prebacila je u logor u Tuzli.

Slično se odigralo i 19. juna 1992. godine u Željevi kod Banovića, kad su pripadnici 108. viteške motorizovane brigade Armije BiH i 210. brdske brigade Živinice pobili pet meštana, a ostale odveli u logor koji se nalazio u zapuštenim podrumskim prostorijama ŽTP "Banovići".

Na spisku velikih muslimanskih "pobeda" u ratu je i napad na još jedno, etnički čisto srpsko selo, Brežane.Tamo je ubijeno 30, mahom mlađih ljudi, a prilikom obdukcije je utvrđeno da su ti ljudi ubijani hladnim oružjem ili živi spaljivani.

Srbi u ovom selu su ubijani na istovetan način onom iz Drugog svetskog rata: klanjem ili paljenjem — napominje naš sagovornik i dodaje da su u Monografiji Drugog korpusa do detalja opisana i "slična oslobođenja" u selima: Klještani, Bukovac, Cerik, Avramovina, Rastošnica, Jelačići, Pelemiši...

Zahvaljujući tolikim "uspesima" 2. korpusa Armije BiH "oslobođeno" je, ili uništeno, više stotina srpskih sela i srpskih naselja, ili srpskih zaselaka, u mešovitim selima i ubijeno više od 10.000 meštana srpske nacionalnosti. Broj ranjenih, invalida ili stradalih u logorima još nije evidentiran. Pravo ime za sve što se tih godina događalo u Bosni i Hercegovini je — džihad — zaključuje Milivoje Ivanišević.
 

MAJKA SA LOBANJOM SINA U selu Ratkovići 21. juna 1992. godine pobijeno je 27 civila, a kasnije će svet obići fotografija majke koja prilikom sahrane drži lobanju svog sina.
Reč je o "pobedi" koja je zvanično evidentirana u dosijeu Nasera Orića, a majka je Dobrina Prodanović čiji sin Živan je stradao upravo u ovom selu — ističe Ivanišević.

 
KRVAVI BOŽIĆ U KRAVICI Prilikom napada na srpsko selo Kravica na Božić 7. januara 1993. godine, ubijeno je 75 Srba, a ubistva su nastavljena i kasnije.
 Muslimansku vojsku, jedinice 8. operativne grupe, potom 28. divizije, sa sedištem u Srebrenici, u sastavu 2. korpusa Armije BiH, predvodio je Naser Orić. Posle "oslobodilačkih pohoda" navedenih formacija ovaj kraj je desetkovan više nego u vreme Drugog svetskog rata i ustaških pokolja 1941—1945. — kaže Ivanišević.

 
Đ. Barović | 25.12.2012. | Svi Srbi sveta
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: