Smilja Avramov (1918)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Smilja Avramov (1918)  (Pročitano 5886 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 17, 2013, 09:42:42 pm »

*

Prof. dr SMILJA AVRAMOV
(Pakrac, 15.02.1918)


Jedan od najvećih živih eksperata u oblasi Međunarodnog javnog prava. Studirala je u Beču, Zagrebu, Beogradu i Londonu, a usavršavala se na Harvardu i na Kolumbija univerzitetu. Redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u periodu od 1948—1985. Po pozivu je predavala na vodećim univerzitetima širom Azije, Evrope i Amerike.

Godinama je bila predsednik Svetskog udruženja za međunarodo pravo, predsednik Svetske konfederacije za mir i razoružanje, član Izvršnog odbora Udruženja pravnika sveta za borbu protiv nuklearnog naoružanja, član Odbora za istraživanje ratnih zločina počinjenih u Vijetamu, od strane SAD.

Osnivač je Odbora za zaštitu srpskog naroda od Haškog tribunala (1995). Autor je mnogih knjiga...
Akademija za diplomatiju i bezbednost
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 18, 2013, 04:24:31 am »

*

SMILJA AVRAMOV

Smilja Avramov (Pakrac, 15. februar 1918) je srpski stručnjak za međunarodno pravo i član Senata Republike Srpske. U javnosti je najviše poznata po objelodanjivanju i pisanju o zločinima i genocidu nad Srbima u dvadesetom vijeku.


BIOGRAFIJA

Prof dr Smilja Avramov je rođena 15. februara 1918. godine u Pakracu. Gimnaziju je završila u Sušaku (1936). Tokom Drugog svjetskog rata, ustaše su ubile jedanaest članova njene porodice u logoru Jasenovac. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947, a doktorat pravnih nauka stekla je na Pravnom fakulteu u Beogradu 1950. Radila je u Javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Beogradu (1946—49), na pravnom Fakultetu u Beogradu izabrana je za asistenta 1949, vanrednog profesora 1960, redovnog profesora međunarodnog javnog prava 1965. godine, a od 1973. je šef katedre za međunarodno pravo i međunarode odnose. Studirala je i u Beču i Londonu, i usavršavala se na Harvardu i na Kolumbija univerzitetu. Bila je dugogodišnji predsednik Svjetskog udruženja za međunarodno pravo. Bila je i predsednik Svjetske konfederacije za mir i razoružanje sa sedištem u Londonu (ICDP), zatim član Izvršnog odbora Udruženja pravnika svijeta za borbu protiv nuklearnog naoružanja, te član Odbora za istraživanje ratnih zločina počinjenih od strane SAD u Vijetnamu. Profesor je Pravnog fakulteta u Beogradu. Smilja Avramov je član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

U maju 2011. godine Ratko Mladić je želeo da mu Smilja Avramov bude pravni savetnik.[1]


OBJAVLJENA DJELA

  • Međunarodno javno pravo, Beograd (1977)
  • Genocid u Jugoslaviji 1941—1945
  • Genocid u Jugoslaviji od 1941—1945. i 1991. godine (dva dela), Akademija za diplomatiju i bezbednost (2008)
  • Genocid u Jugoslaviji u svetlu međunarodnog prava, Beograd (1992)
  • Opus Dei, Novi krstaški pohod Vatikana, Veternik, Novi Sad (2000)
  • Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije, Veternik-LDIJ (1997)
  • Trilateralna komisija: Svetska vlada ili svetska tiranija, Veternik-LDIJ (1998)


Reference

[1] Smilja Avramov: Ne mogu da odlučim brzo ("Večernje novosti", 29. maj 2011), Pristupljeno 25.04.2013.


sr.wikipedia
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 26, 2014, 04:52:07 am »

*

Smilja Avramov:


Zbog svog geostrategijskog položaja srpski narod kroz svoju hiljadugodišnju istoriju našao se na vetrometini odnosa Istoka i Zapada; bio je zahvatan potresima u vidu religioznih i ideoloških podela, promena u odnosima snaga u Evropi... Savremeni istorijski trenutak u tom pogledu ne predstavlja izuzetak. Ali, treba istaći da tu leže samo jednim delom uzroci tragedije koju danas preživljavamo. Drugi deo je u nama samima, u nedostatku kritične samosvesti i sklonosti ka pomodarstvu


BESKRAJNO LUTANJE U TAMI

Iz traumatičnih zbivanja u kojima se nalazimo izlaz nije, i ne može biti, u sloganima koji nam se ponovo nude, nego u odlučnom zaokretu, mobilizaciji najumnijih ljudi, sa moralnim integritetom i opredeljenju naše politike na bazi naučnih saznanja, na bazi kompjuterskih analiza. Naš primarni nacionalni interes u ovom kritičnom trenutku je očuvanje integriteta bazične strukture društva — države, i potvrda vekovnog civilizacijskog identiteta Srbije koji nam se danas osporava. Očuvanje države i ujedinjenje naroda predstavlja osnovno prirodno pravo naroda. Zašto bi se Srbija danas odrekla tog prava, kada to nije učinila Nemačka, ni bilo koja druga država u svetu?
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: