Srpska deca najpismenija na engleskom
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ČITAONICA « Zanimljivosti « Srpska deca najpismenija na engleskom
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Srpska deca najpismenija na engleskom  (Pročitano 2793 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 16, 2013, 05:32:24 am »

*

SRPSKA DECA NAJPISMENIJA NA ENGLESKOM

Đaci kojima je maternji jezik srpski ostvarili najveću prolaznost na testovima u 102 srednje škole u Torontu

Deca srpskih emigranata u Kanadi postižu najbolje rezultate na testu pismenosti u srednjim školama u Torontu, pokazao je izveštaj koji je sproveo "Toronto District School Board". Čak 87 odsto mališana kojima je maternji jezik srpski iz prvog puta položi završni test pismenosti u nižim razredima srednje škole.

U nedavno objavljenoj studiji korišćeni su podaci iz 2006. godine o uspehu i socioekonomskom statusu oko 71.000 đaka iz 102 državne srednje škole u kojima je nastava na engleskom jeziku. Istraživanje pokazuje koliko je uspeh đaka povezan sa porodičnim okruženjem u kojem žive, ekonomskim statusom, pripadnošću određenoj rasi ili naciji, seksualnim opredeljenjem učenika. Tako na primer, deca koja žive sa oba roditelja bolje rešavaju test iz prirodnih nauka nego mališani koji žive samo sa jednim roditeljem, dok su đaci koji žive sa majkom uspešniji u rešavanju zadataka od onih koji žive sa ocem.

Na tabeli koja prikazuje uspeh na testu pismenosti, iza petnaestogodišnjih i šesnaestogodišnjih Srba našli su se tinejdžeri koji govore hindi sa 84 odsto, francuski sa 79 odsto, dok 75 odsto učenika kojima je maternji jezik engleski položi test pismenosti iz prvog puta.

Obrazovne ustanove u kojima je istraživanje sprovedeno pohađa 42 odsto učenika rođenih van Kanade, a među đacima se govori čak 80 jezika. Nacionalna šarolikost navela je nadležne da utvrde kakve rezultate postižu mališani iz različitih zemalja i koje su rizične grupe kojima je potrebna dodatna pomoć u učenju. Konačni cilj je da se svakom učeniku da podjednaka šansa u učenju i da se rasne i nacionalne barijere prevaziđu. Autori istraživanja naglašavaju da spoljne činioce koji utiču na postignuća učenika ne treba posmatrati odvojeno, jer na dobre rezultate na testu pismenosti, na primer, ne utiče samo maternji jezik, već i činjenica da 80 odsto ispitanih đaka živi sa oba roditelja.

Uspeh srpske dece na testu, profesor dr Duška Klikovac sa Filološkog fakulteta najviše dovodi u vezu sa motivacijom učenika, ali smatra da je značajan i ekonomski položaj roditelja.

— Ne možemo biti sigurni da je uspeh povezan sa našim obrazovnim sistemom, jer ne znamo koliki je procenat dece pohađao naše osnovne škole i koliko je to imalo uticaja na ovakve rezultate na testu pismenosti. Uspeh je, ipak, najverovatnije u vezi sa socijalnim statusom roditelja, ali i sa činjenicom da deca emigranata imaju veću potrebu da se dokažu u stranim školama nego mali Kanađani — kaže Klikovac.

Isto smatra i profesor dr Ljubomir Protić, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji naglašava da motivacija učenika bitno utiče na rezultate različitih istraživanja.

— Rezultati koje su učenici postigli na PISA testu, kada se naša zemlja našla na nezavidnom 41. mestu, u vezi su sa njihovom motivisanošću da test urade dobro. U jednoj školi, na primer, profesorka je rekla đacima da rezultati testa neće ulaziti u ocenu i izašla iz učionice, pa se deo učenika nije ni potrudio da uradi zadatke. Oni su osvojili nula bodova, što sa poenima učenika koji su dobro uradili test u ukupnom zbiru daje prosečnu ocenu — kaže Protić.

On smatra da je naš obrazovni sistem dobar, iako ga treba poboljšati i tvrdnju potkrepljuje istraživanjima Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa po kojem naš prosvetni sistem zauzima 31. mesto u svetu, što znači da je u samom vrhu – naglašava Protić.

— Dobar rezultat dece emigranata u Kanadi u vezi je i sa tradicionalnim vrednostima koje se neguju u obrazovanju i vaspitanju. Srpska kultura obiluje narodnim pričama i pesmama sa kojima se deca upoznaju još u porodici, pre nego što krenu u školu. Tokom školovanja oni čitaju mnogo više od dece u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, gde kultura čitanja nije toliko razvijena i mališani se sa delima mnogih klasika upoznaju preko prepričanih izdanja, stripova ili filmova, što je kod nas mnogo ređe — smatra Protić.

J. Beoković | 25.06.2008. | Politika
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: