Ivan Knežević / Ivo od Semberije / (oko 1760—1840)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Junaci i vojvode Prvog srpskog ustanka « Ivan Knežević / Ivo od Semberije / (oko 1760—1840)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ivan Knežević / Ivo od Semberije / (oko 1760—1840)  (Pročitano 16170 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Februar 10, 2011, 12:00:41 am »

**





KNEŽEVIĆ, IVAN / IVO OD SEMBERIJE

Knežević, Ivan / Ivo od Semberije, oborknez (Dvorovi kod Bijeljine, Semberija, oko 1760 — Šabac, 11. VII 1840)

Živeo je u selu Popović i bio oborknez Bjeljinske nahije (knez od Semberije). Juna 1806. nalazio se u logoru bosanskog paše i tom prilikom se upoznao sa protom Matejom Nenadovićem. U tradiciji je zapamćeno da je iste godine otkupio 300 robova iz sela Dobrić od Kulin-kapetana. V. S. Karadžić navodi da su ga posle ovog događaja oteli hajduci Stanka Crnobarca i naplatili otkup (1806). Posle povlačenja ustanika iz severne Bosne i učvršćenja na Drini (1809), s drugim predstavnicima iz Semberije prešao je u Mačvu. Na skupštini u Beogradu januara 1811. bio je među predstavnicima Šabačke nahije. Bio je i među vojvodama koje su 1813. primile naređenje od Karađorđa da su u odbrani Podrinja podređeni komandi Luke Lazarevića. Posle propasti ustanka privremeno se nastanio u Sremu. U Srbiju se vratio posle 1816. i postao član Šabačkog suda. Pred kraj života zbrinut je na eparhijskom dvoru šabačkog vladike, gde je i umro. Nadgrobnu ploču podigao mu je sinovac Stefan Aleksić. Bio je oženjen Martom. Njegov portret, koji je 1839. u Šapcu izradio slikar Georgije Bakalović, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu. Na osnovu dramskog teksta Branislava Nušića Knez Ivo od Semberije, Isidor Bajić je komponovao operu koja je izvedena u Narodnom pozorištu 1911.
 

IZVORI: Memoari prote Matije Nenadovića, Beograd 1893, 188; Vuk S. Karadžić, Istorijski spisi, Beograd 1985, 254—255; Knez Ivan Knežević, u: V. S. Karadžić, Srpske narodne pjesme, IV, Beograd 1985, 142—148; Delovodni protokol Karađorđa Petrovića, Kragujevac, Topola 1988, 91, 141.
LITERATURA: Milan Đ. Milićević, Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba, Beograd 1888, 254—255; M. D. Milinković, Grob kneza Ive od Semberije, PKJIF, 1923, III, 223; Šabac u prošlosti, II, Šabac 1980, 39, 58, 73, 77.

 
J. Ilić
Odabrane biografije (tom V) | Matica Srpska
Slika preuzeta sa interneta. Autor nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 10, 2011, 12:48:26 am »

**

IVAN KNEŽEVIĆ

KNEZ OD SEMBERIJE1


Dužni smo zahvalno pomenuti ime čoveka koji se odlikovao svojom pameću, a obesmrtio ljubavlju prema svome narodu, naročito prema braći koja su zapadala u tursko ropstvo.

Knez Ivan Knežević bio je rodom iz sela Dvorova2 u nahnji beljinskoj. Izišav na glas u svojoj otadžbini, postao je knez u svojoj nahiji. Narod ga je veoma poštovao, i za svašto pitao. I sami bezi turski: Vidajić, Rašid-beg, Tuzlagić, i drugi, cenili su u svačem njegovu pamet i znanje. Pesma veli da se i sam Kulin pobratimio s njim, uvažavajući njegovu veliku mudrost.

Godine 1806, porobe Turci Jadar i Podrinje, i silno roblje prevedu u Bosnu. Boleća duša kneza Ivanova zapišti od tuge videći da će se roblje rasprodati i razvesti po svem carstvu. Otide Kulinu, koji je nad tom vojskom bio starešina, i pogodi s njim da mu da otkup za roblje. Roblja je bilo 111 duša.3

Kulin mu ustupi sve roblje, ali Ivan jedva skupi polovinu otkupa, a za drugu pođe prositi po trgovcima. Tu ga sreća izneveri, i on, ne mogući izmiriti sav otkup, pobegne u Srbiju, i tu ostane da živi u velikoj sirotinji.

Posle drugog ustanka, Knez Miloš ga je bio postavio za člana šabačkog suda, a kad je onemoćao za tu službu, boravio je u dvoru kod vladike Maksima, gde se i upokojio, i zakopan je u šabačkom groblju.

Kad je umro, moglo mu je biti oko 70 godina. Pesma, jedina osvetnica za svaku nepravdu, jedina nagrada za dobra dela, završujući kazivanje o dobročinstvu kneza Ivana veli ovako:

"Ode roblje kud je kome drago,
"Blago Ivi i Ivinoj duši!
"I to Ivi niko ne pripozna,
"Ni Ivanu kogodi zahvali,
"A kamo li da Ivanu plati.
"Ivan ne će ni od koga plate,
"Ivanu će Hristos Gospod platit',
"Kada Iva bude na istini".

Ivanova slika ima u narodnom Muzeju u Beogradu.

Mladim čitaocima, rad kojih najviše i zbiramo ove, i ako oskudne podatke, svetujemo da ne propuste pročitati celu pesmu o tom: kako "Knez Ivan otkupljuje roblje od Turaka". Iz nje će videti da je narod srpski i u ono vreme, pored slavnih ljudi na bojnom nolju, imao i dobrotvora, kakvi su dika svakom vremenu i svakom narodu.

Ne manje je vredno pročitati Milutinovića pesmu: "Semberac ili vrlost i nadežda Bošnjaka", u "Т р о є б р а т с т в у", str. 39—72.


Milan Đ. Milićević

_____________

1 Semberija se zove jedan deo zvorničke nahije u Bosni, na levoj strani Drine.
2 Pesma veli iz sela Popova, a jedan njegov suvremenik kaže iz Dvorova. Koje je istina?
3 Milutinović, u "Т р о є б р а т с т в у", str. 56, veli da je bilo 303 roba.


Milan Đ. Milićević Kneževina Srbija | Državna štamparija | Beograd, 1876
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 16, 2011, 04:36:26 pm »

**

IVO SEMBERAC


Ono pokolenje koje bejaše "za pesmu stvoreno" i koje u početku devetnaestoga veka pregnu, posle mnogih proba i iskušenja, na krvav posao za slobodu naroda srpskoga, bogato vitezima od megdana, bogato umom i pameću — imalo je i primere neobične veličine duše i srca, a međ' njima se na prvom mestu nalazi čin Ivana Kneževića, kneza od Semberije — dela zvorničke nahije u Bosni — čoveka koji je srcem svojim potresao srce celoga naroda i izazvao pesme najdarovitijega pesnika među narodima, celoga Srpstva, i pesme prvih prosvećenih sinova njegovih.
 
Život u običnom smislu, ovoga čoveka nije prepun doživljaja romantičnih i čudnovatih. Život njegove duše — klasičan je.

Ivan je rođen u Dvorovima, a docnije je živeo u Popovu, selu bijeljinske nahije. U proleću života svoga već čuven s uma i poštenja, Ivan je u dvadesetoj godini mladosti bio knez od Semberije, voljen od naroda, cenjen od gospodara Turaka pa i od ponositog, pesmom opevanog, Kulin-Kapetana.
 
U jeku ratovanja za oslobođenje Srbije, oko 1807, Ivan pređe u Srbiju i postane vojvoda svojim dobeglim zemljacima, a kad se, docnije, stvari u Srbiji počeše sređivati Ivan je živeo u Šapcu kao član okružnoga suda i najposle se, u dubokoj starosti, odmaraše u dvoru šabačkoga vladike. Tu je umro u doba kad se u Srbiji razvijaše unutarnja borba, i sahranjen je u šabačkom groblju.
 
Ali čin Ivanov za poslednjih dana njegova knezovanja u Semberiji, u oči prelaska u Srbiju, odvojio je veličinom koja se ogleda u pobudama i iskrenošću koja ne tražaše nagrade i priznanja.
 
Godine 1806. Kulin Kapetan pređe Drinu i porobi Jadar i Podrinje pa se s robljem, koje se ceni različito: 111—303 duše, vrati u Bosnu. Plemenita se duša Ivanova prenu: na pisku bednoga roblja on se ne tešaše rečju: "robom ikad, grobom nikad". On roblje uteši — slobodom, koju mu darova a koju on plati skupo: osam hiljada rušpija tražaše za nj Kulin! "Od kud zlato raji!" Ivan ga nađe: dade sve — a pesnik kazuje da priloži i ikonu krsnoga imena svoga!

Različiti podaci različito kazuju — da je Ivan skupio, sam ne imajući dovoljno, novac i od drugih; da nije mogao sve ni skupiti, te je radi toga i prebegao u Srbiju sa, tada već oslobođenim, robljem — ali niko ne poriče Ivanu najčistije motive u duši njegovoj.
 
Pesnik Milutinović razdragano kliče:
 
Blago Ivi i Ivinoj duši! - - -
Ivanu će Hristos Gospod platit'
Kada Iva bude na istini!


Još jednom — blago duši njegovoj! Čast spomenu njegovu! Lik je po slici Narodnoga Muzeja u Beogradu, rađenoj u Šapcu za života Ivova.





Znameniti Srbi XIX veka
Andra Gavrilović
Drugo dopunjeno izdanje
Naučna KMD
Beograd, 2008.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Mart 12, 2013, 12:25:19 am »

*

IVAN KNEŽEVIĆ


Knez Ivo od Semberije, ili Knez prekodrinski, kako su ga zvali, rođen je u— kneževskoj porodici. Postao je knez po nasleđu već kad je imao 20 godina.

Bio je čovek plemenitog srca, o čemu svedoči sledeći događaj. U maju 1806. godine, u jadarsko selo Dobrić upao je Kulin-kapetan, pobio osamdesetak ljudi i odveo u zarobljeništvo oko 300 duša. Kad su prolazili preko Ivanove Kneževine, ovog je ganulo ono što je video i ponudio je da roblje otkupi i spase zle sudbine. Za otkup, Kulin-kapetan je tražio 8.000 rušpija i Ivanu je ostavio rok od tri dana da novac sakupi.

O količini prikupljenog novca postoje dve verzije. Po prvoj, koju zastupa Milan Đ. Milićević, Ivan je uspeo da sakupi onoliko novca koliko je bilo potrebno za otkup polovine roblja; po drugoj, kako predanje kaže, on je uspeo da prikupi celokupnu sumu, ali su ga Turci osumnjičili da je novac dobio od Karađorđa, iz ustaničke Srbije, što bi značilo direktnu saradnju sa ustanicima.

Bilo kako bilo, Ivan je prebegao u Srbiju. No, u Mačvi ga je uhvatio poznati harambaša Hajduk Stanko iz Crne Bare, koji ga je vodao po šumama kraj Drine sve dok se nije otkupio.

Nastanio se u Šapcu. Imao je kuću na Kamičku i stekao glas uglednog trgovca, a u Opštini je postao član Savetodavnog odbora. Posebno se posvetio zbrinjavanju velikog broja izbeglica, koje su, za vreme Ustanka, pritiskale Šabac. Koristeći veliku nenaseljenost, planski ih je naseljavao po krčevinama i ispasištima Mačve i Pocerine i duž Save, sve do Beograda. Zahvaljujući tome, nastala su nova sela: Majur, Jevremovac, Zasavica, Ravnje, itd.

U periodu posle 1809. godine, Knez prekodrinski je, iz neutvrđenih razloga, naglo osiromašio i živeo u oskudici.

Posle propasti Ustanka, kao i većina ostalih, Knez Ivo je prešao u Srem, bez igde ičega. Nastanio se u selu Grabovcima, više Zemuna. Tu je imao jedno kljuse i taljige i tako je zarađivao hleb sebi i svojima. U sećanjima nekih meštana ostao je zapamćen kao Stari gospodin sluga.

U Srbiju se vratio oko 1820. godine i ponovo se nastanio u Šapcu, gde ga je knez Miloš postavio za člana Šabačkog suda. Kada je, zbog starosti, postao nesposoban za tu službu, prešao je na konak kod šabačkog episkopa Maksima. Jedno vreme, odmah po osnivanju 1837. godine, radio je kao domaćin u Šabačkoj polugimnaziji. Iz ovog vremena potiče i njegov portret, rad poznatog slikara Georgija Bakalovića, koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.

Na konaku kod episkopa Maksima, Knez Ivo je ostao sve do svoje smrti, 12. jula 1840. godine. Uz skromnu svečanost, episkop Maksim ga je sahranio o svom trošku, na šabačkom groblju, kod današnjeg gradskog (velikog) parka.
Šabac
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Mart 12, 2013, 12:35:38 am »

*





IVAN KNEŽEVIĆ, KNEZ OD SEMBERIJE

Današnju Semberiju ne možemo zamisliti bez Filipa Višnjića, proslavljenog narodnog pevača, jednog od srpskih Homera i Ivana Kneževića poznatijeg kao kneza prekodrinskog ili kneza od Semberije.
 
Knez Ivo rođen je u Popovima kraj Bjeljine 1760. godine. Sa dvadesetak godina, po nasleđu, već postaje obor-knez nad svih 12 sela bjeljinske nahije. Ivino prezime Knežević i mesto Dvorovi u kom je stanovao (mesto na putu Bjeljina-Međoš) nam govore o staroj kneževskoj porodici tog doba. Od tog mesta će kasnije nastati čitavo selo.
 
Zvanje obor-kneza je imalo jaku odgovornost. Ti ljudi nisu organizovali čajanke i balove, već su bili posrednici između Turaka i lokalnog življa, što se odnosilo na sva tekuća pitanja, a najviše na snabdevanje namirnicama i prikupljanje poreza. Posao našega kneza bio je izuzetno naporan za to vreme, jer je, i pored navedenog, skupljao sve što se može skupiti u hrani i novcu za braću preko Drine koja započinju ustanak. Da je bio veliki čovek opisuje sledeći događaj. U maju 1806. godine, u jadransko selo Dobrić, Kulin-kapetan upada u selo, ubija 80 ljudi, a 300 odvodi u ropstvo. Kad su prolazili preko Ivanove Kneževine, kneza je dirnuo ovaj događaj. On nudi otkup u zamenu za spas ovih ljudi. Kulin- kapetan je bio izričit i traži 8000 rušpija za otkup. Postoje dve verzije o prikupljanju novca. Prva, koju zastupa Milan Đ. Milićević, kaže da je knez sakupio polovinu, a druga da je ipak sakupio sve, ali da su ga Turci osumnjičili da je novac dobio od Karađorđa, što je značilo direktnu saradnju sa ustaničkom Srbijom.
 
Knez Ivan beži iz Semberije, ali ga hvata čuveni harambaša — hajduk Stanko iz Crne Bare. Nakon sopstvenog otkupljenja nastanjuje se u Šapcu. Stekavši glas uglednog trgovca, ulazi u sastav opštinskog savetodavnog odbora, a glavni posao mu je bila briga oko izbeglica, koji su nastanili prostore oko Šapca. Planski ih je naseljavao na nenaseljena područja Mačve i Pocerine, duž Save, čak do Beograda. Ovaj gest će biti veoma važan, jer će tako nastati nova sela poptu Majura, Jevremovca, Zasavice, Ravnja, itd..

Godine 1809, pred srpskom ofanzivom prema Bosni i Sandžaku, knez je naglo osiromašio iz neutvrđenih razloga. On se zajedno sa Filipom Višnjićem povlači iz tadašnje Srbije preko Drine. Kako je kraj ustanka odmicao Knez opet menja mesto prebivališta. Bez igde ičega nstanjuje se u selu Grabovci kod Zemuna. Od bogatog trgovca stanovništvo Grabovaca zapamtiće ga kao starog slugu koji se muči i radi da pruži osnovno svojoj porodici.
 
U Šabac se vraća opet oko 1820. godine i novi gospodar, knez Miloš Obrenović, ga postavlja za člana Šabačkog suda. Zbog starosti i nemogućnosti da obavlja svoj posao odlazi na konak kod šabačkog episkopa Maksima. Kratko je radio i kao domaćin u Šabačkoj polugimnaziji, odmah nakon njenog osnivanja 1837. godine. Umro je 1840. godine, a episkom Maksim ga sahranjuje o svom trošku na gradskom groblju, kod današnjeg gradskog parka u Šapcu.
 
Umetnička zaostavština priređena u njegovu čast je bogata. Filip Višnjić ga je opevao u pesmi "Knez Ivan Knežević", koja sadrži i istorijski uvod napisan od strane Vuka Stefanovića Karadžića. Branislav Nušić mu je napisao tragediju "Knez Ivo od Semberije", od koje će kasnije nastati i istoimena opera Isidora Bajića. Njegov portret, oslikan 1937. godine, rad poznatog slikara Georgija Bakalovića, danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. Sa Filipom Višnjićem nalazi se na grbu današnjeg Grada Bjeljine.


Nemanja Lj. Jovanović | 09.01.2013. | Serbum el. magazin za kulturu i obrazovanje
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Novembar 11, 2013, 04:07:00 am »

**

IVAN KNEŽEVIĆ


Semberija je bila Višnjićeva kolevka kojoj se on često vraćao, da se odmori i predahne, ili zimu da preturi. U toj plodnoj, gusto naseljenoj ravnici živi tad još jedna zanimljiva ličnost — knez Ivo Knežević, knez od Semberije. On stanuje u Dvorovima, selu na polovini puta između Međaša i Bijeljine. Njegovo prezime Knežević i njegovo boravište Dvorovi svedoče nam o naslednom dostojanstvu, o staroj kneževskoj porodici i domu oko koga je vremenom izraslo celo naselje. Mi ne znamo u kom je kolenu knez Ivo stao na čelo Srba u Semberiji, ali je jedno izvesno: da je do njega od tog zvanja dopro samo ugled i mogućnost posredovanja između turskih gospodara i srpske raje. Bosanski knezovi su, kao i oni u Srbiji, pa i manje od njih, mogli regulisati unutrašnje društvene odnose među kmetovima (kad bi se obe strane njihovom odlukom zadovoljile), predstavljati u običajnim i verskim svečanostima svoja sela, uticati na izbor i dodeljivanje dozvoljenih zvanja među rajom, ali im je glavna dužnost bila da pomognu razrezivanje i prikupljanje opštih poreza, ubiranje vanrednih davanja pri ratnim pohodima, a naročito pronalaženje i hvatanje krivaca. Umni i snalažljivi knez Ivan Knežević bio je pored toga stekao i jednu posebnu povlasticu — bio je u Semberiji glavni liferant stoke i namirnica za tursku vojsku. On je taj posao obavljao i onda kada je na drugoj obali Drine, baš preko puta Semberije, otpočeo istoriski obračun između njegovih gospodara i njegove braće. Snabdevaće on i onu vojsku što je pošla na Mišar 1806, i onog Kulin-kapetana čiju će smrt razglasiti gavranovi.
 
Ali medalja ima i drugu stranu. Ima je i knez-Ivina. Prijatelj begova Vidajića, Kulin-kapetana, Derviš-age, gradskog mujezina Bijeljinca i ostalih turskih poglavica, u isto vreme je i najbrižljiviji otac sirotinje. On ju savetuje, zaklanja i otkupljuje iz ropstva, zalažući pri tom svu svoju imovinu stečenu vojnim liferacijama. Nepodeljivo je poštovan i voljen u kmetovskoj masi, i slušan bez pogovora. Zbog toga će čak i oštri srbijanski savremenici prvu Ivinu ulogu predati zaboravu, a istorija će ga zbog druge darivati svetačkim oreolom.
 
U kuću i Dvorove toga kneza zalazi često i naš slepi guslar, kadgod polazi iz Međaša ili se vraća njima. Sudeći po toplini reči koju za kneza Ivu ima Višnjić, i po dobrom poznavanju njegova karaktera, nije isključeno da nisu bili i lični prijatelji. Pesmu kao što je Knez Ivan Knežević mogu nadahnuti samo srdačni odnosi. — U toj kući Višnjić je mogao naći svaku pomoć.
 
Godine 1809, kada srpska ofanziva krenu ka Bosni i Sandžaku, u ustanak uđoše i kmetovi semberiski, a s njima i njihov knez. I Filip se tad zatekao u Semberiji. Ali oganj nade, koji se žestoko bio rasplamsao među robljem, pogasiše neuspesi na drugoj strani, a stvarnost povuče za sobom bosanske mase u Srbiju. Drinu pređoše i knez Ivo Knežević i guslar Filip Višnjić.
 
Zadivljuje prisebnost srpskih ustanika u tim danima i njihov smisao za organizaciju. Reke izbeglica upućuju se od Drine pod Šabac, u sabirni logor. Tamo se privlači pomoć Mačvana u hrani, obući, vuni. Izbegličke žene prerađuju što treba preraditi, a nekoliko "hećima", takođe Bosanaca, ukazuju lekarsku pomoć i preduzimaju zdravstvene mere koje nameće skupno stanovanje. Goli se oblače, bosi odevaju. Zdravi, u grupama, odlaze na izgradnju stanova. Raseljavanje logora razvija se u dva pravca. Jedan krak ide kroz Mačvu ka Drini, drugi pored Save ka Beogradu. Tom prilikom postaju čitava nova sela (Majur, Musolini, Dumača, Umka), a stara se popunjavaju novim življem (Lešnica, Novo Selo, Badovinci, Salaš, Crna Bara, Banovo Polje, Bogatić, Glogovac, Štitar). Proređeno Podrinje dobija porodice koje će mu dati osnovni pečat za ceo sledeći vek, a u komunalnom pogledu ušorenonaselje sa tipičnom prostranom okućnicom očuvanom do danas.
 
Celim tim zamašnim poslom rukovodio je knez Ivan Knežević, koji je tom prilikom postao i kmet šabački, te je tako pored ličnog ugleda imao i silu vlasti; i odgovornost koja je iz takvih poduhvata proisticala, naročito za uložena materijalna sredstva. On razmešta svoje Prekodrince, obilazi im kuće, dodeljuje sukno, pomaže novčano. Pored toga, on i ovde upražnjava svoju staru naviku — zauzima se kod strogih ustaničkih vlasti za okrivljene radi pljačke i pohare. I uvek je spreman, kao jemac, "dobar biti" za nevoljnika. — Mlađi ljudi, sposobni za ratnu službu, obrazovali su svoje boračke jedinice koje su stavljene pod komandu jednog drugog uglednog izbeglice, Sime Katića - Prekodrinca, koji je dobio u Srbiji titulu vojvode, ali su ga zvali i knezom što je, možda, u nekom odnosu s njegovim ranijim položajem u Bosni.—


Milorad Panić Surep

Milorad Panić Surep "Filip Višnjić — život i delo" | Prosveta | Beograd, 1967.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: