Janko Popović /Cincar Janko/ (1779—1833)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Junaci i vojvode Prvog srpskog ustanka « Janko Popović /Cincar Janko/ (1779—1833)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Janko Popović /Cincar Janko/ (1779—1833)  (Pročitano 4414 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Oktobar 25, 2013, 01:40:47 am »

**



CINCAR JANKO POPOVIĆ
(Ohrid, 1779 — Ćuprija, 1833)


Janko je rođen u Ohrldu, u Turskoj, a dobegao je u Srbiju oko 1800. Najpre se bio nastanio u Valjevu.

Kad je Fočić posekao knezove valjevske Aleksu Nenadovića i Iliju Birčanina, pritvorio je bio i Janka, kao došljaka iz Turske, na koga je nešto sumnjao. Na veliku molbu kmetova i trgovaca, puste ga Turci iz zatvora. Čim pak ustanak bukne, Janko stupi u red boraca, kao dragovoljac. Karađorđe ga načini bimbašom, i da mu pod komandu nekolike stotine bećara. Bio je u boju kad je uzimat Beograd, ali se još na Mišaru odlikovao kao pravi junak. Posle razboja turskog, on je s Mutapom prešao čak preko Save u Bosut, i tu je posekao Ostroč-kapetana, a Mutap staroga Hadži Mostu.

Docnije je, pod komandom Luke Lazarevića, bio u boju na Užicu, na Loznici, na Bukovici, preko Drine kod Beljine, gde je Miloš pogubio Meju. Ovde je udario na nekog junaka Turčina, koji bi ga možda i savladao, da mu Čupić nije pritrčao u pomoć, i Turčinu, kao oklopniku, nadžakom glavu razlupao.

Janko je bio ne samo u svim bojevima oko Drine, nego se docnije čak i na Deligradu borio kao vojvoda požarevački.

Godine 1813 otšao i on za Karađorđem iz Srbije, u koju se vratio tek 1830 i nastanio u Šapcu.

Godine 1834, oslabivši jako, ode u Aleksinačku banju da se leči; i u povratku otuda umre u Ćupriji, i ukopan bude u manastiru Ravanici, gde mu mramorna ploča danas pokriva grob.

Ploča je od crvenog mramora, ali je na sredi prebijena. Zapis na ploči glasi:

"„Надгробникъ Войводе окружiя пожаревачкоъ  Ц и н ц а р ъ-Я н к а  П о п о в и ћ а   рођеногъ у Ориду, у Македоiи; а лѣта 441 живота свога овде у манастиру Раваници, 24 Августа 1833, упокоеногъ.

"Подигнутъ одъ верне му супруге Кумрiе и деце своє".

Cincar Janko je bio veliki junak. Govorio je malo, i družio se malo. Bio je srednjeg rasta, smeđ, malih šiljastih brkova, punih, rumenih obraza, oka živa i glasa koji zapoveda.

Bog da ga prosti!

Milan Đ. Milićević

____________

1 Sin pokojnog Cincar Janka, g. Đorđe Cincarević, pomoćnik u Ćupriji, misli da je pogrešno stavljeno 44, mesto 54 godini života. I ovo je mnogo verojetnije.

Milan Đ. Milićević Kneževina Srbija | Državna štamparija | Beograd, 1876

Cincar Janko, rad Uroša Kneževića, ulje na platnu, Narodni muzej
Portret postavila Angelina
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 25, 2013, 02:05:04 am »

**

VOJVODA JANKO POPOVIĆ — CINCAR-JANKO


Pesmom opevani Ohrid u Maćedoniji kolevka je junačkoga vojvode srpskog Janka Popovića, poznatoga mahom pod imenom Cincar-Janka.

Janko se rodio 1779. godine, a u Srbiju je došao kad je imao punih dvadeset godina nastanivši se u Valjevu. Odmah po tom nastupi i zloglasna vlada beogradskih Dahija. U spisku prvih žrtava, koji smo već više puta pominjali, bio je i Janko kao mlad i energičan čovek, častoljubiv i bujan Srbin. Ali njegova časnost bila je cenjena od svih i svakoga ko je ma koliko imao sa njim veza. Stoga molbe kmetova i trgovaca imadoše uspeha te ga Fočić Mehmed-aga pusti. Duhovi bejahu već krenuti, i ustanak poče upravo tih dana. Janko se javi kao jedan od prvih boraca, a Vožd ga postavi za bimbašu. U doba 1810—1811. postao je vojvoda požarevački.

Držeći se junački, Janko je naročito izišao naglas u boju na Mišaru, kad su neki Turci bili, bežeći, prešli na levu stranu Save, gde ih, ipak, stiže srpska osveta. Zato i peva srpska narodna pesma:

Nešto Turak' na Savu udari,
Na dobrijem konjma preploviše.
Utekoše u zemlju Njemačku,
Kaži majci da uteći mogu!
Začuo ih vitez Cincar-Janko,
I začuo Lazare Mutape,
Pripasaše svijetlo oružje,
Prijeđoše u zemlju Njemačku,
Pak po tragu poćeraše Turke:
Stigoše ih na prvom konaku,
Tu doleće Cincar sa Mutapom,
Mutap Mostu odsiječe glavu,
Cincar Janko Ostroč-kapetanu;
Uteče im od Gradačca Dedo;
A ni on im ne bi utekao,
Al' u Deda mlogo prijatelja,
Pa ga sakri Njemačka gospoda.
Kad zgubiše Ostroč-kapetana,
Tu Srbini kako mrki vuci                                  .
Od njih pusto oduzeše blago,
Baš na ušću kod vode Bosuta.
Istom Turci na konak odjali,
U Bosutu pred bijelom krčmom,
Ali Cincar iz kraja povika:
"Stani, Ture, nijesi uteklo!"
S druge strane Mutap povikao.
Kad to začu Ostroč-kapetane,
Ludo d'jete odmah se prepade,
Adži-Mosto na mah obumrije;
I dobre im konje povataše,
A njih jadne u Savu baciše,
I ovako Savi govoriše:
"Savo, vodo valovita, ladna!
"Žderi, Savo, naše dušmanine."
Posjekoše Ostroč-kapetana
U Njemačkoj pred bijelom krčmom,
Ne stide se cara ni ćesara.

Ali to nije poslednje junaštvo njegovo. Još iste godine u tako isto sjajnom boju pri osvojenju Beograda Janko je viteški udarao na juriš.

Docnije bio u okršajima i bitkama na Užicu, kod Loznice, na Bijeljini i t. d. Kod Bijeljine je udario na turskog deliju u oklopu, koji je pao tek kad ga je stigao strašan nadžak Čupića Stojana.

Posle preuređenja Srbije pri kraju 1810. Janko se borio mahom na Deligradu i na istočnim krajevima prema starom Gurgusovcu.

Najzad i njega je, posle 1813. godine, postigla sudbina emigranata, a u Srbiju se vratio posle 1830. i stanio se u Šapcu.

Ali stari ratnik nije imao još dugog veka u slobodnoj Srbiji. Vraćajući se, teško oboleo i islabio, iz današnje Soko-Banje, Janko premine na putu, u Ćupriji, 1833. godine meseca avgusta.

Grob mu je u manastiru Ravanici, staroj zadužbini kosovskoga mučenika Kneza Lazara. —

Ime je njegovo ostalo u svetloj uspomeni, u priči i pesmi ...

Andra Gavrilović

Znameniti Srbi XIX veka | Drugo dopunjeno izdanje | Naučna KMD | Beograd, 2008.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Novembar 01, 2013, 08:21:17 pm »

*

VOJVODA CINCAR JANKO




Cincar-Jankova sablja "klč" sa kanijom, XVIII—XIX vek,
Boka kotorska, metal, dužina 120 cm, Istorijski muzej Srbije [sr wikipedia]
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: