Jasmina Vujić (1953)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Srpski velikani nauke « Jasmina Vujić (1953)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jasmina Vujić (1953)  (Pročitano 14222 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« poslato: Mart 21, 2011, 12:25:55 pm »

*



JASMINA VUJIĆ
(Loznica, 25.12.1953)

PRVA ŽENA DEKAN FAKULTETA ZA NUKLEARNU TEHNIKU U ISTORIJI AMERIČKIH UNIVERZITETA
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 21, 2011, 12:31:30 pm »

*

PROF. DR JASMINA L. VUJIĆ, BERLKI, KALIFORNIJA


Prof. Dr Jasmina L. Vujić je prva žena šef odseka odnosno katedre za nuklearni inženjering na jednom od 10 najboljih i najcenjenijih škola u Americi, na Kalifornijskom univerzitetu Berkli. Takođe je potpredsednik Tesla memorijalnog udruženja u Njujorku. Jasmina Vujić je nekadašnji naučni saradnik Instituta za nuklearne nauke Vinča
 
 
OBRAZOVANJE:

B.Sc. Elektrotehnika i nuklearni inženjering, Univerzitet u Beogradu, 1977
M.Sc. Fizički inženjering, Univerzitet u Beogradu, 1984
M.Sc. Nuklearna fizika, Univerzitet u Mičigenu, 1987
Ph.D. Nuklearna fizika, Univerzitet u Mičigenu, 1990

 

ODABRANI RADOVI I PUBLIKACIJE J. VUJIĆ

  • Raičević, Slavica; Wright, Judith V; Vujić, Jasmina; Conca, James L, "Prediction of the Weathering Properties of Minerals Based on the Ion-Ion Interaction Potential", Scientific Basis for Nuclear Waste Management XXVIII. Vol. MRS Volume 824, pp. 455—460. 2004
  • D. Grgiç, D. Pevec, B. Petrović, M. Carelli, F. Ganda, E. Padovani, C. Lombardi, F. Franceschini, W. Ambrosini, F. Oriolo, M. Milošević, E. Greenspan, J. Vujić, Design of a Four-Year Straight-Burn Core for the Generation IV IRIS Reactor,
  • 4th International Conference on Nuclear Option in Countries with Small and Medium Electricity Grids, Dubrovnik, Croatia, June 16-20, 2002
  • K.N. Leung, R.B. Firestone, T.P. Lou, J. Reijonen, and J. Vujić, "Compact Neutron Generators for Environmental Recovery Applications," Environmental Recovery of Yugoslavia, Beograd, 521—528, 2002
  • B. Petrović, M.D., Carelli, E. Greenspan, M. Milošević, J. Vujić, E. Padovani, F. Ganda, "First Core and Refueling Options for IRIS," Proc. of ICONE 10, 10th Intl. Conf. on Nuclear Engineering, April 14—18, Arlington, 2002
  • G.G Simon, M. Sokcic-Kostić, and J. Vujić, "Characterization of Fissile Materials in Waste Packages from the Reprocessing Plant in Karlsruhe," Transaction Am. Nucl Soc. 86, 84—85, 2002.
  • M. Milosevic, E. Greenspan & J. Vujić, "A New SAS2H/KENO-V Methodology for a 3D depletion Analysis, presentation at PHYSOR2002: The Int. Conf. on the New Frontiers of Nuclear Technology: Reactor Physics, Safety and High-Performance Computing, Seoul, Oct. 7—10, 2002.
  • D.L. Bleuel, W.T. Chu, R.J. Donahue, and J. Vujić, "A Benchmark of Ubertally, MCNP, and SERA in a Full BNCT Source Optimization Study," 10th IntCongress on Neutron Capture Therapy, Essen, Sept. 8—13, 2002.

______________

Povodom odluke da Dveri izlaze na izbore kao nezavisna lista, podršku je uputila i prof. dr Jasmina Vujić, šef katedre za nuklearni inženjering na Univerzitetu Berkli u Amerci, i jedan od vodećih predstavnika srpske naučne dijaspore.

Dveri Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 21, 2011, 01:19:24 pm »

*

PROFESORICA VUJIĆ SA BERLKIJA: ORDEN RS, PODSTREK I PRIZNANJE

Šef katedre za nuklearni inženjering na američkom univerzitetu Berkli Jasmina Vujić, jedan od najuticajnijih srpskih naučnika u svijetu, rekla je da je Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem, koji joj je dodijelio predsjednik Srpske Milorad Dodik, veliko priznanje koje će joj biti još veći podstrek da uporno radi na promovisanju srpskog naroda u svijetu, njegove kulture, jezika, pisma, istorije i duhovnosti.

"Nastaviću da radim na povezivanju naših mladih ljudi širom sveta, na omogućavanju da se najbolji studenti obrazuju u svetu, ali i da ne zaborave odakle su potekli i da kad-tad vrate taj dug svom narodu", istakla je Vujićeva.

Ona je za "Glas Srpske" rekla da će nastaviti da radi na povezivanju i saradnji banjalučkog i univerziteta Berkli, na razmjeni studenata i profesora, kao i na poboljšanju kvaliteta obrazovnog sistema i istraživačkog rada.

Vujićeva je napomenula da na Berkliju, gdje su izuzetno visoki kriterijumi za upis, ima studenata i postdiplomaca iz Srbije i Republike Srpske, te podsjetila da su na ovom američkom univerzitetu diplomirali i brojni sportisti, među kojima su Milorad Čavić /plivanje/, Đorđe Višacki /veslanje/, Ivan Rackov i Luka Šaponjić /vaterpolo/, Iva Obradović /veslanje/ i Milica Vukadinović /košarka/...

"Naši studenti na Berkliju imaju svoju studentsku organizaciju Berkeley Organization of Serbian Students - BOSS, koja je veoma aktivna u organizovanju kulturnih i sportskih događaja", rekla je Vujićeva i dodala da su studenti pozvali čuvenog režisera Emira Kusturicu da u februaru bude glavni gost na Svetosavskoj akademiji na Berkliju.

Vujićeva, koja je godinu dana bila na čelu američkog neprofitnog stručnog Udruženja elektroinženjera /ETF-BAFA/, koje je osnovano prije desetak godina, rekla je da ovo udruženje okuplja elektroinženjere "rasute po svijetu", koji su završili elektrotehničke fakultete u Srbiji i Srpskoj.

Navodeći da je udruženje u nekoliko navrata slalo pomoć u Srbiju i Srpsku, u vidu kompjutera i opreme za škole, fakultete i bolnice, Vujićeva je rekla da je u toku akcija prikupljanja sredstava da bi se nabavili kompjuteri za Višu elektrotehničku školi u Gnjilanu, kao i za Osnovnu školu Sveti Sava u Kosovskoj Mitrovici.

Ona je opisala Berkli kao univerzitet pun života, energije, gdje se "hiljadu stvari dešava u isto vrijeme", gdje je kvalitet najbitniji i studiraju najbolji studenti, i na kojem se u svakom momentu mogu sresti državnici, diplomate iz cijelog sveta, poznati književnici i novinari, režiseri, Nobelovci i vrhunski naučnici.

Vujićeva je završila Elektrotehnički fakultet u Beogradu, gdje je diplomirala i magistrirala, radila je osam godina u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, a na Mičigenskom univerzitetu doktorirala je u oblasti nuklearnih nauka.

Prvi posao istraživača dobila je u američkom nuklearnom institutu Argon kod Čikaga, a poslije nekoliko godina ponudu za mjesto profesora na Berkliju.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Mart 21, 2011, 01:45:10 pm »

*
JASMINA VUJIĆ


KAKO ONEMOGUĆITI DIJASPORU DA GLASA!?

Sve je urađeno da se srpska dijapora spreči da glasa!

Sa promenom koja se desila 2001. godine, srpska dijaspora naročito u prekomorskim državama, kao što su SAD, Kanada ili Australija, se ponadala da će se se konačno normalizovati odnosi sa Maticom i krenuti zajedničkim snagama u uspostavljanje pravne države i regulisanje pitanja buduće ekonomske, političke, obrazovne, naučne, duhovne i kulture saradnje dijaspore i matice. Dijaspora je pružila ruku, Matica nije. Dijaspora svake godine godine šalje doznake Matici, tako da je prošle godine iz dijaspore poslato najmanje 5,5 milijardi dolara, što je bio jedan od glavnih faktora makroekonomske stabilnosti u Srbiji u periodu velike ekonomske krize u svetu. Šta je dijaspora dobila za to — bazično ništa i čak joj se iz godine u godinu oduzima i ono najosnovnije — pravo glasa.
 
Kao potpredsednik Saveta dijapore, koje je tadašnja Savezna vlada SR Jugoslavije osnovala 2002. godine, i jedan od dva zvanična predstavnika dijaspore iz SAD, ja sam aktivno učestvovala u borbi za dobijanje državljanstva po skraćenom postupku, za ostvarivanje prava dijaspore da glasa ili u diplomatsko–konzularnim predstavništvim (DKP) u inostranstvu ili putem pisma, elektronske pošte ili punomoćja, na regulisanju pitanja vojnog roka za dvojne državljane, na rešavanju pitanja povraćaja imovine i rehabilitacije nepravedno osuđenih, kao i na formiranju Ministarstva za dijasporu. Nas nekoliko je pripremilo detaljan predlog kako treba da izgleda Minisarstvo za dijasporu i koje treba da mu budu dužnosti i obaveze.
 
Na žalost, posle 10 godina, mogu jedino da zaključim da su odnosi dijaspore i matice gotovo gori nego što su bili, da dijaspora još uvek ne može da ostvari svoje pravo da glasa putem pisma ili elektronske pošte, da je jedinstveni birački spisak napravljen tek ove godine, i to katastrofalno, tako da izgleda da ima više birača na tom spisku nego što ima Srba, još uvek nije vraćena otuđena imovina zakonitim vlasnicima, a rehabilitacija nepravedno osuđenih ide veoma sporo i traljavo. Ministarstvo za dijasporu je dodeljeno jednoj minornoj stranki, čiji su članovi (čast isusetcima) podsećali na jagnjeće brigade koje su harale dijasporom. Investitori iz srpske dijaspore su smatrani investitorima drugog reda, kojima ne treba davati nikakve povlastice, dok su se milioni evra praktično poklanjali US Steel–u, Fijatu, stranim bankama i sl. Srpski stručnjaci, inženjeri, naučnici, profesori sa ogromnim iskustvom u zemljama širom sveta ne trebaju matici, jer partokrate sve to znaju mnogo bolje. Svedoci smo da je nauka bačena na kolena, Institut u Vinči uništen, a obrazovanje dovedeno na najniže grane, kao i nekada čuveni Beogradski univerzitet.
 
PRIMERI SISTEMATSKOG SPREČAVANJA DIJASPORE!
 
Kao primer sistematskog sprečavanja dijaspore da glasa, navešću samo par primera iz ličnog iskustva. Iako sam se uredno i na vreme registrovala da glasam u DKP u Čikagu 2007. godina i mada sam otišla da glasam, nisam mogla da ostvarim to pravo pošto su spiskovi za Čikago poslati u Vašitngon, iz Vašingtona u Čikago i tako u krug. Niko nije mogao da glasa. Ja do danas nisam dobila obaveštenje da li je iko odgovorao zbog slanja pogrešnih spiskova na izborna mesta. Drugo, Konzulat u Čikagu je morao da proveri spiskove i da o greškama obavesti nadležne da bi se to što pre ispravilo.
 
Pre četiri godine, nas nekoliko kolega smo uspeli da sakupimo dovoljan broj registrovanih birača da bi se otvorilo izborno mesto u San Francisko zalivu. Ja sam bila jedan od članova Izborne komisije. Ljudi koji su se redovno prijavili i došli da glasaju, nisu mogli da glasaju, jer ih ponovo nije bilo na spisku. A da ne pominjem 19 turista (tj. posmatrača iz raznih stranaka), koji su se pojavili rano ujutro i onda otišli u šoping, da bi se pojavili kasno uveče. Njih nije interesovalo niti naše niti sopstveno glasanje, jer njih naravno u našim spiskovima nije ni bilo.
 
I ovog puta su se dešavale veoma čudne stvari oko biračkih spiskova i obaveštavanja dijaspore:

1) Nadležni Konzulat u Čikagu nije učinio gotovo ništa ništa da se ljudi koji su imali pravo da glasaju obaveste kako to mogu i da učine. Na primer, ja sam dobila pismo sa obaveštenjem iz Konzulata samo jedan dan pre isteka roka za prijavu.

2) Pošto su se u zadnjih 10 godina putne isprave i lična dokumenta menjala nekoliko puta, čak i oni koji su na sve načine probali da prate promene i pribave važeća dokumenta su odustali kada su se pojavili biometrijski pasošima i lične karte — sada je potrebno da se lično putUje do Čikaga ili Vašingtona (uz ogromne troškove), što je ranije moglo da se ostvari putem pošte!!

3) Rok za obavešatavanje dijaspore je bio izuzetno kratak i niko, na primer, nije obavestio dijasporu u Kaliforniji da je rok za podnišenje prijava 14. Aprila, 9 sati kraći za njih: rok je bio u 3 popodne a ne u ponoć, jer se računalo prema vremeu u Beogradu!!! To naravno nije pisalo u obaveštenjima koje je poslao Konzulat.

4) Ovo je bio treći uzastopni put kako je ponovo traženo da se prijavljujemo za birački spisak, iako smo to već dva puta uradili.

5) Niko nije obavestio nas u Kaliforniji da li će biti otvoreno biračko mesto. Nije postojalo ni jedno mesto na kom je moglo da se dobije obaveštenje gde će biti otvorena biračka mesta! Kako smo kasnije pročitali, broj biračkih mesta u dijaspori je preslovljen. Jedan deo prijavljenih je dobio pismo sa obaveštenjem iz Konzulata, ali na 3 dana pre izbora, dok su neki obaveštenje dobili na sam dan izbora, 5. maja! Imajući u vidu da se avionke karte u SAD nabavljaju bar dve nedelje unapred, jer su inače su izuzetno skupe, ovo je direktno značilo da ljudi iz Kalifornije neće moći da putuju u Čikago na dan izbora i glasaju. Ja sam sprovela anketu među biračima iz Kalifornije i niko nije mogao da ode do Čikaga da glasa. Veliki broj uredno registrovanih birača uopšte nije dobio nikakvo obaveštenje, iako su se po treći put redovno prijavili i iako su glasali pre četiri godine.

Uz sve gore navedenog, jasno je da je sve urađeno kako bi se srpska dijaspora sprečila da glasa i kako bi se u medijima proturila slika da srpska dijaspora i nije zainteresovana da glasa. Smanjivanje broja biračkih mesta znači da glasači u SAD, Kanadi ili Australiji da bi glasali moraju da preću stotine i nekad hiljade kilometara! Jedinstveni glasački spisak je farsa, i potrebno je pod hitno oformiti komisiju koja će uporediti spiskove koje ima MUP (tj. spisak građana Srbije koji imaju važeća dokumenta) sa tzv. "jedinstvenim spiskom". Ja sam ubeđena da bi se našle ogrome razlike, te da stoga smatram da su ovi izbori neregularni i da se moraju ponoviti. Takođe se pod hitno mora omogućiti dijaspori sa pravom glasa da to pravo i ostvari ili u diplomatsko–konzularnim predstavništvim (DKP) u inostranstvu ili putem pisma, elektronske pošte ili punomoćja.

 
S poštovanjem,
 
Prof. dr Jasmina Vujić,
Kalifornija, SAD
8. maj 2012.
 
Jasmina Vujić | Dveri Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Mart 21, 2011, 01:45:42 pm »

*
PROF. DR JASMINA VUJIĆ:


PODRŠKA PROTESTU: "OVAKO VIŠE NE MOŽE"

Razum nalaže da se branimo! Zato podržimo Dveri i pridružimo se protestu "OVAKO VIŠE NE MOŽE"!

Neophodno je da se pod hitno zaustave svi nazovi "pregovori" sa Prištinom i EU i da se na taj način spreči dalje zatiranje srpske nacije i uništavanje srpske države. Oni sa kojima se sada vode pregovori i u čije ruke je stavljena sudbina srpskog naroda nikada kroz istoriju nisu bili srpski prijatelji. Zašto bi bili danas? Dačić treba da se seti da je Milošević isto tako verovao da ga Zapad smatra glavnim mirotvorcem na Balkanu, te je pristao i na predaju Krajine i na postavljanje granice na Drini, da bi ubrzo posle toga bio pušten niz vodu i predat Hagu. Umesto što ga porede sa De Golom, Dačić sve više liči na Jeljcina, koji je u magli pijanstva i korumpiranosti pristajao na sve zahteve Zapada, i vodio zemlju u provaliju. Vučić sve više podseća na Gorbačova, koji je postao miljenik Zapada kada je rešio da rasparča sopstvenu zemlju, te uskoro možemo da očekujemo da će se i Vučić pridružiti listi "mirotvoraca", naravno zajedno sa Tačijem, koji su nagrađeni Nobelovom nagradom za mir, kao što je to bio Gorbačov, Arafat i Perez, Ahtisari i naravno Obama.

Ko nas to vodi?

Nije uopšte neuobičajeno što Srbiju već 10 godina vode isti, reciklirani političari i nazovi stručnjaci, koji niti imaju mudrosti, niti viziju, niti sposobnosti da zemlju izvuku iz sve dublje krize, postave na zdrave osnove, i daju bar nadu za oporavak i bolju budućnost za generacije mladih koji dolaze iza nas. Većina ovih koji su do sada vodili zemlju nisu imali kvaliteta do to rade, bili su izuzetno korumpirani i samim tim i ucenjeni, te su morali da slušaju diktate onih kojima dobrobit naše zemlje nije nikada bila u interesu.

To je oprobani sistem Zapada za zemlje koje su im meta:

(1) Ekonomska i finansijska destabilizacija,
(2) Politička destabilizacija,
(3) Dovođenje na vlast korumpiranih i ucenjenih političara,
(4) Slanje "pomoći" u vidu timova Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, tj. guranje u brutalnu privatizaciju i ubrzano zaduživanje do dužničkog ropstva, uništavanje domaćeg bankarskog sektora, otvaranje tržišta stranim multinacionalnim kompanijama i time uništavanje domaće prozivodnje,
(5) Finansiranje "nevladinog" sektora za vođenje specijalnog psihološkog rata,
(6) Stavljanje pod kontrolu svih medija da bi se sprečilo da nema patriotska većina ima glas i pristup medijima.

Cilj je naravno kristalno jasan: stvaranje ekonomski i moralno propalih država-klijenata (zavisnika) koje ne mogu samostalno da opstanu i uništavanje svih atributa suvereniteta i nezavisnosti; stvaranje novih generacija koje se stide svog porekla, koje ne znaju gde su im koreni, koje ne znaju ko su, nemaju svoju naciju, jezik, običaje, religiju; uništavanje jake tradicionalne porodice — promocijom liberalizama svih vrsta i boja, kao i namernim uništavanjem kvalitetnih obrazovnih sistema zarad stvaranja generacija mladih sa minimumom obrazovanja i sumnjivih moralnih vrednosti, koje je lako kontrolisati i uceniti — generacije koje će biti nesposobne da misle svojom glavom!

Ako gore navedeni isprobani recepti ne postignu željeni rezultat u predviđenom vremenu, pristupa se vojnim intervencijama pod bilo kojim izgovorom. Uništava se komunikaciona i saobraćajna infrastruktura, strategijske instalacije i fabrike, a životna sredina se zagađuje osiromašenim uranijumom i izuzetno štetnim hemikalijama iz uništenih hemijskih i petrohemijskih postrojenja. Tako je NATO, pred 50-tu godišnjicu postojanja ove organizacije, 1995. godine iskoristio (a možda i kreirao) situaciju u Bosni i Hercegovini (a 1999. u tadašnjoj SR Jugoslaviji) za redefinisanje sopstvene uloge od odbrambenog saveza, koji je mogao da interveniše samo na teritoriji svojih članica, u svetskog policajca koji danas može da vojno interveniše u bilo kojoj zemlji na svetu pod bilo kojim izgovorom.

Isti, isti...

Da bi se garantovalo sprovođenje nametnutih uslova, koji naravno nikada nisu bili u interesu Srbije ili srpskih zemalja, bilo je potrebno da se uz pomoć Zapada na vlast dovedu timovi korumpiranih i ucenjenih političara, neznalica željnih vlasti, koji se posle upotrebe odbacuju i dovode se nove, još gore garniture. Tadić je iskorišćen i pušten niz vodu. Najveća opoziciona stranka je manipulacijama uništena i pocepana, a jedan njen deo je (uz obećanje da će doći na vlast) postao veći zagovornik evrounijatstva nego što je bila Tadićeva stranka. Na taj način je Srbija ostala bez jake patriotske opozicije i bez jakog glasa u Skupštini (koja se i inače sastojala od bezimenih partijskih poslušnika bez sopstvenog mišljenja). Otišao je Tadić, došao je Dačić, sa Vučićem i Nikolićem, novopečenim evrounijatama. Dinkić je naravno ostao kao sigurni stožer daljeg zaduživanja i uništavanja srpske privrede. Uz svoju prvu knjigu "Ekonomija destrukcije", sada ubrzano završava i drugu knjigu "Destrukcija ekonomije".

Vučić govori o trećem putu, izjavljujući da neće da bude ni Lazar ni Branković, a ne zna da trećeg puta nema i da ako nastavi ovim kojim sada ide, i ako bilo šta potpiše, biće u srpskoj istoriji zabeležen kao najveći Branković! Vučić se u svojom neznanju, aroganciji, i bolesnoj želji za vlašću, nije setio da prouči istoriju srpskog naroda, i da primeti da zahtevi Nemačke iz 2013. podsećaju na ultimatume Austrougarske iz 1914. Obećava srpskom narodu bolji život posle predaje Kosmeta i ulaska u EU, a zatvara oči pred političkom, finansijskom i ekonomskom krizom u EU, gde je bolji život rezervisan za izabrane, a većinu čeka dužničko ropstvo, koje se polako širi jugoistočnom i južnom Evropom. Rumunija i Bugarska, Slovenija i Mađarska, Grčka i Kipar, Španija i Portugalija i niz drugih zemalja, ulaskom u EU i prodajom svog suvereniteta, nisu nikako prosperirale već su upadale u sve dublja dužnička ropstva, gde im se svakog dana isporučuju novi diktati. Dačić, Vučić, Nikolić i Dinkić kleče pred zapadnim moćnicima, ne zarad boljitka srpskog naroda, već svojeg ostajanja na vlasti. Ne shvataju ili u svojoj zaslepljenosti ne žele da vide da u nastupajućoj geopolitičkoj raspodeli u svetu Srbiji da bi opstala jedino preostaje da se osloni na jaku Rusiju i zemlje BRIKS-a. Ulaskom u EU, Srbija će prestati da postoji.

Dveri pozivaju na očuvanje teritorijalnog integriteta i državne nezavisnosti, na očuvanje tradicionalnih porodičnih vrednosti, na očuvanje pravoslavlja, naše duhovnosti i tradicije, na očuvanje jezika i pisma, na očuvanje naše istorije i kulture, na beskompromisnu odbranu nacionalnih interesa, na okupljanje novih nekorumpiranih ljudi, stručnjaka u svojim oblastima, koji imaju dovoljno kvaliteta da povedu zemlju u preporod, da ožive privredu, da pokrenu nauku, da izvuku obrazovanje iz Bolonjske zamke.


Dveri Srpske | 01.04.2013.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Mart 21, 2011, 02:49:40 pm »

*

PORUKA SRBIMA SA KOSOVA I METOHIJA

U ime srpske dijaspore mogu da Vam prenesem njihovu bezrezervnu podršku da budete jedinstveni i da ni po koju cenu ne prihvatite ovaj katastrofalni briselski sporazum.

Prof. dr Jasmina Vujić, ugledni univerzitetski profesor sa Berklija i jedna od najangažovanijih Srpkinja u Rasejanju, boravila je ovih dana u Otadžbini i priključila se velikom narodnom mitingu u Beogradu protiv briselskog sporazuma. Prenosimo njenu poruku tim povodom.

U ime srpske dijaspore mogu da Vam prenesem njihovu bezrezervnu podršku da budete jedinstveni i da ni po koju cenu ne prihvatite ovaj katastrofalni briselski sporazum. Ne samo da će Srbija ovim briselskim sporazumom izgubiti Kosmet, nego će srpski narod izgubiti svoju državu Srbiju, vrlo moguće i Republiku Srpsku.

Mi iz srpskog rasejanja jasno vidimo šta se dešava, imamo daleko više informacija, imamo daleko više podataka o drastičnim promenama geopolitičke situacije u svetu, o strahovitoj ekonomskoj, finansijskoj i političkoj krizi Evropske Unije.

U Srbiji se to ne zna, jer je cenzura medija dostigla neviđeni nivo. U Srbiji se ostvaruje Orvelova 1984, gde ministarstvo istine dnevno fabrikuje tone laži i gde svaka reč, kao što su sloboda, pravda, mir, ljubav — imaju upravo suprotno značenje. U Srbiji danas ne postoji samo jedno ovakvo ministarstvo istine, već sva ministarstva spadaju u ovu kategoriju, kao i prodati mediji i kupljeni političari.

U Srbiji danas premijer ne preza da ujutro vređa Srpsku Pravoslavnu Crkvu, u podne vređa srpsko rasejanje, a uveče pljuje po celom srpskom narodu.

Kosovo i Metohija nije za nas značajno samo zbog istorije, kulture i duhovnosti: očuvanje Kosova i Metohije je pitanje očuvanja srpske vekovne države i srpskih vekovnih teritorija.

Neće naša deca biti gladna ako ne uđemo u EU!!! Naša deca će upravo biti gladna ako uđemo u EU. Treba da se okrenemo oko sebe i vidimo kako žive Grci, Bugari, Rumuni, Španci, Portugalci, Slovenci... Kako su uterani u dužničko ropstvo i kako im se brutalno oduzima svaki ostatak suvereniteta. Plodna zemlja u Vojvodini se rasprodaje bud-zašto strancima, a seljak u Šumadiji se uništava uvozom jeftine genetski modifikovane hrane.

Kako NATO može da bude garant sigurnosti srpskog življa na Kosmetu? Vidimo kako NATO bombama širi demokratiju i ljudska prava širom sveta! Zar želimo da naša deca ginu u Avganistanu, Iraku, Libiji ili Siriji za interese velikih sila? Sve dosadašnje garancije bile su laž. Ova Vlada, Premijer i Predsednik moraju da se pridržavaju Ustava i brane interese države i naroda. Ustavni sud mora da odbaci briselski sporazum kao neustavan i opasan po srpski suverenitet i srpsku državu. Svi oni koji za strane interese krše Ustav i time izdaju zemlju moraju da se nađu u zatvoru.

Ako se odreknemo Kosmeta — ne samo teritorija već i ljudi koji tamo žive, ako se odreknemo svog suvereniteta i pristanemo na okupaciju kako od nas to danas traže, mi gubimo pravo da se zovemo Srbima! Sami sebe pobeđujemo i stavljamo pod jaram i briselsku čizmu, i pljujemo na sva prethodna pokoljenja koja su krvarila za slobodu i pravdu, za ovaj zeleni raj na zemlji koji se zove Srbija, i proklinjemo sva buduća pokoljenja koja će doći.

Odričući se svoje istorije, kulture, duhovnosti, državnosti, jezika, pisma — mi se odričemo od sebe samih i time hulimo na Boga!

Ne dajte se, braćo i sestre sa srpskog Kosmeta!


Jasmina Vujić | 17.05.2013. | Dveri Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Jun 21, 2012, 01:34:53 am »

*
JEDNA OD NAJPOZNATIJIH SRPKINJA U AMERICI IZMEĐU STRUKE I RODOLJUBLJA


KOZJI SIR PROFESORKE VUJIĆ

Za Ameriku kažu da je žrvanj koji sve melje i pretvara u bezličnu masu, mi smo drugačiji, imamo korene — kaže dr Jasmina Vujić, profesor na Berkliju, koja na svom imanju kod Ljiga proizvodi zdravu hranu

Na imanju od skoro 70 hektara, smeštenom u srpskoj pitomini između Ljiga i Gornjeg Milanovca, nesvakidašnji prizor — redovni profesor Kalifornijskog univerziteta i direktor Centra za nuklearna istraživanja u Berkliju, prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku u istoriji američkih univerziteta, trenutno predsednik Organizacije svih dekana nuklearnih fakulteta u Americi, Šapčanka u Kaliforniji Jasmina Vujić majstorski pravi — kozji sir.

Rešili smo da na svoj način napravimo održivo imanje, gde će se proizvoditi zdrava hrana. Mi smo seljaci početnici. Pečemo rakiju, pravimo kobasice, šunku, sve vrste sireva, imamo baštu... Dok ne probaju ljudi ne shvataju kakav je mir u našoj prirodi. Šumadija je retko viđena lepota, a mi to zanemarujemo — kaže za "Vesti", objašnjavajući kako je povratak dela njene porodice u Srbiju, zajedno sa suprugom, zapravo zatvaranje njenog životnog kruga, koji je najavila pre desetak godina.

Njen život i njenu ličnost određuju dve stvari — profesura i srpsko rodoljublje — kojima se podjednako i bez ostatka predaje.

Što smo dalje od Srbije, sve smo više vezani za nju. Sve ono što sam postigla u svetu ima osnovu u onome što sam donela iz Srbije. Osećam potrebu da to vratim, da deo onoga što sam ovde stvorila podelim sa svojom otadžbinom, posebno kad je u teškom položaju. Motiviše me i što sam svesna da mi kao Srbi ne znamo da se organizujemo i zajednički delujemo - veli naša sagovornica.

Dosta je težak bio odlazak u inostranstvo, jer smo kao porodica sa malim detetom bili prepušteni sebi. Stigli smo u novu sredinu gde se ne zna jezik, pravila, ne znate nikoga, nemate širu porodicu, prijatelje i to je sve skupa bilo izuzetno teško: i stručno usavršavanje i zaposlenje i postizanje rezultata koje sam tamo postigla — priseća se svojih američkih početaka, odvojenog života, podatka da je ćerka Nevena, danas inženjer građevine u San Francisku, prvo savladala kompjuter pa tek onda azbuku.
 
Prepoznatljivom upornošću osnovala je Centar za nuklearna istraživanja na Berkliju, čiji je prvi direktor, a jedan od njenih početnih poteza bio je da dovede kolege iz Instituta u Vinči gde je nekada radila. Želja da svoj uspeh podeli sa drugima pojavljuje se i kao refleks onoga što joj se događalo na početku, kada je stigla u Ameriku. Kada je kao besprekoran "vukovac" maturirala u Šabačkoj gimnaziji i zbog prvog mladića odabrala studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, nije ni slutila da će je iz inata odabran odsek nuklearne tehnike odvesti do katedre jednog od najuglednijih državnih univerziteta u SAD. Tamo je dospela, a da zapravo nije ni konkurisala. Znali su koliko vredi, pa su je zvali. Prvo je dobila priliku da održi jedno predavanje na Berkliju, a samo nedelju dana posle toga i konkretnu ponudu da bude profesor.
 
Očekivalo bi se da najodgovorniji ljudi u Srbiji danas postupaju na sličan način kad je reč o dr Jasmini Vujić. Da li je već neko angažovao kao konsultanta za oblast o kojoj se poslednjih meseci ponovo raspravlja i kod nas?

Apsolutno ne. Problem je u tome što je ovo partijska država. Još je gore kada je doneta odluka da jedna partija drži jedan resor. Tako imamo partijsku nauku, partijsko obrazovanje i na taj način se postavljaju partijski poslušnici na najvažnija mesta. Nezavisni stručnjaci u takvom ambijentu nemaju mesta, jer se tu stručnost ne ceni. Zaslužni kadrovi dolaze na izuzetno važna mesta, a da se ne mešaju u svoj posao. Ako ova zemlja želi da stane na noge, da postane nezavisna, ne protektorat, ne kolonija, moramo da imamo svoje školstvo, nauku, svoje stručnjake, koji će nezavisno i kompetentno vladama govoriti šta treba da se radi. Sistem je sada takav da razne kredite i donacije dobijamo sa strane da bi njihovi stručnjaci došli i te pare vratili odakle su i stigle — kritikuje bez ustezanja profesorka Vujić.

Izgleda neverovatno, ali je uprkos tolikoj okupiranosti strukom, ona važan učesnik svih bitnih događanja među Srbima u Americi, a nema važnije institucije za saradnju otadžbine i rasejanja čijem radu nije doprinela. Ali...

Problem je što odvajkada matica i dijaspora nemaju dobru komunikaciju. Sve srpske vlade podjednako ne shvataju značaj srpske dijaspore, posebno one u SAD, Kanadi i Australiji, koje su više odvojene od otadžbine, jer su otišli da ostanu, za razliku od naših ljudi u Evropi. One zemlje koje su uspele da dijasporu i maticu zajedno postroje iza jednog cilja u tome su uspeli, što pokazuje primer Hrvatske, Slovenije, pa i Kosmeta. U našem slučaju vlasti u Beogradu nisu imale viziju, nikako da se dogovorimo koji su nam nacionalni interesi: ne možemo da stignemo na cilj, ako ne znamo šta nam je cilj - analizira profesorka, uz opasku da dijaspori treba podrška matice, pominjući primer Turske i njenih građana u zapadnoj Evropi. Naime, Turska daje strahovite beneficije svojim emigrantima po Evropi. Želi da bude deo EU, da njeni ljudi postanu deo toga, zato im država plaća RTV programe i novine koje imaju na svom jeziku, advokate koji im pomažu i samim tim Turska ima veći uticaj u tim zemljama.
 
Iako je više od 20 godina u Americi, gde se izborila za izuzetno lagodan status, jer ima posao koji ne može da izgubi, pa za sebe kaže da je "zaštićena kao beli medved", nisu retke prilike kada joj naviru emocije, zaiskri suza u oku, a sve to kad se povede reč o otadžbini, zavičaju, našem narodu i nepravdi koja mu se nanosi. Otkuda tolika vezanost za Srbiju?

Za Ameriku kažu da je žrvanj koji sve melje i pretvara u homogenu i bezličnu masu. Mi smo drugačiji, imamo korene. Zato danas u susretu sa mladim ljudima nastojim da im prenesem ono što je, iz tog ugla gledano, važno. Nova globalizacija stvara novog čoveka koji će biti bez korena, neće znati poreklo i gde pripada, koja je njegova zajednica, to je proces denacionalizacije. Razum nam nalaže da se od toga branimo. Ono što je kod nas urađeno od brutalne privatizacije pa nadalje dovelo je do poslušnosti prema MMF-u i narod na ivicu egzistencije, a sistematski se uništavaju četiri osnovna stuba društva: porodica, država, vojska i Crkva.



Srpkinja protiv Los Alamosa
Srpska upornost učinila je da nuklearni istraživači iz jedne od najčuvenijih laboratorija u SAD i svetu u Los Alamosu već godinama prizivaju i sanjaju ime Jasmine Vujić. Naime, na svom prvom velikom konkursu Ministarstva za energetiku SAD pobedila je svojom novom metodom za kompjutersku simulaciju nuklearnih proba u reaktoru za proizvodnju tricijuma, koji je neophodni deo u — bombama. Njen jedini rival iz Los Alamosa bio je tim od 20 stručnjaka, nasuprot upornoj Srpkinji, kojoj pristaje nadimak "žena-buldožer". Iako je metoda patentirana još 1991. ni danas joj to ne zaboravljaju.

Nuklearni "smederevac"
U okviru konkursa pre dve godine, važećeg za desetak visokih škola i dve nacionalne nuklearne laboratorije u Kaliforniji, njen rad je bio u samom vrhu u kategoriji velikih projekata. Najveći deo pobedničkog projekta radila je na porodičnom imanju u Srbiji, kuvajući svakodnevno suprugu i dvojici majstora na pravom "smederevcu" na drva. Limitirana funkcionisanjem srpskog bežičnog Interneta u tom kraju, često je odlazila do Gornjeg Milanovca i u tamošnjem kafiću "Amfora", radeći do ponoći, dovršavala srpski projekat koji će još jednom dobiti utakmicu protiv američkih rivala.
 
Okuplja sve što je srpsko
Jasmina Vujić je jedan od ključnih inicijatora osnivanja Srpskog kokusa u Kongresu SAD. Osnivač je, a potom i sekretar Srpsko-američkog kongresa, prve krovne srpske organizacije u Americi. Osnovala je organizaciju srpskih studenata na Berkliju, Udruženje srpskih elektroinženjera u Kaliforniji, koje okuplja više od hiljadu ljudi našeg porekla, inicijator je različitih humanitarnih projekata na svom matičnom fakultetu u Beogradu, stalno gradi veze i kontakte našima u Beogradu sa kolegama na nekom od prestižnih američkih visokih škola.


Radivoje Petrović | 08.01.2010. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Jun 21, 2012, 01:59:35 am »

*

ZAŠTO JE UNIŠTEN INSTITUT VINČA

Javnost u Srbiji često ne shvata šta se nameće Srbiji u oviru "Evropa nema alternativu" i kako se uništavaju naša privreda, industrija, kultura, jezik, i ne shvata se da antinuklearna histerija jeste promovisana iz istih centara moći

Prof. dr Jasmina Vujić, šef katedre za nuklearni inženjering na američkom univerzitetu Berkli i jedan od najuticajnijih srpskih naučnika u inostranstvu, optužila je srpsku vlast da je pod maskom reformi uništila nekad prestižni Institut za nuklearne nauke (INN) Vinča.

INN Vinča je nekad bila referentna institucija te vrste i praktično inkubator kadrova. Šta su ključni razlozi za uništenje Instituta?

Teško je proniknuti u uzroke i suštinu dugoročnih pokušaja da se Institut u Vinči temeljno rasturi. Možda je najbliže istini da taj Institut, kao i mnoge druge renomirane nacionalne institucije, ubija neznanje, politikantstvo i loše namere pre svega u određenim političkim krugovima na vlasti. Sve se to sprovodi pod parolom "reformi" u cilju navodnog poboljšanja postojećeg stanja, ali se često sprovode "reforme radi reformi" ili, kao u slučaju INN Vinča, zbog nekog teško razumljivog i nelogičnog cilja. Između ostalog, više puta se spominje nekakav "tehnološki park", čiji bi jedan deo bio Institut u redukovanoj formi, ali ostaje nejasno kakve bi se to tehnološke celine smeštale u taj "park" ako se ništa ne čini da se nove tehnologije razvijaju, nego se još i stare tehnološke celine gase. Umesto toga, svakodnevno se čuju hvalospevi o izgradnji nekakvog centra za promociju nauke, pa o izgradnji centra za nanonauke (a takav u Institutu već postoji) i sličnih tzv. infrastrukturnih projekta iz oblasti nauke. Nažalost, u većini slučajeva se ispostavlja da se te najave i promocije prave u cilju opravdanja novih kredita ili jednostavno promocije određenih ministara ili stranaka na vlasti, dok postojeći naučni centri, fakulteti i instituti kubure i sa dažbinama za grejanje i komunalije, a da ne govorimo o drugim, bitnim stvarima za razvoj naučnog rada i obrazovanje naučnog podmlatka.

Da bi se shvatila čitava priča oko INN Vinča, treba se vratiti šest-sedam godina unazad, kada je Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj prvi put krenulo u razbijanje Instituta. Tadašnji ministar Dragan Domazet izašao je sa predlogom da se Institut transformiše tako što će se rasparčati i podeliti na četiri dela. Za izvršioca tog destruktivnog udara na INN Vinča ministar Domazet je izabrao svog stranačkog kolegu Dragoslava Petrovića, profesora Univerziteta u Novom Sadu koji, prema tadašnjem Statutu Instituta, nije čak ni zadovoljavao kriterijume za direktora. Evo šta o tim dešavanjima stoji u žalbi koju je tadašnji potpredsednik Naučnog veća INN Vinča dr Božidar Cekić uputio tadašnjem predsedniku Vlade Srbije Živkoviću (18. jula 2003):

U svakoj normalnoj državi posle ovakvog nezakonitog, neetičkog i nemoralnog ponašanja ministar bi trenutno dobio otkaz.

Domazetov predlog za cepanje Instituta je takođe naišao na oštru osudu naučne javnosti u Srbiji, ali i preko stotinu eminentnih stručnjaka iz sveta našeg porekla koji su potekli iz Vinče i koji su svojim potpisima na peticiji podržali jedinstveni Institut. Pored toga, istakli su da je više nego besmisleno razdvajanje fundamentalnih i primenjenih istraživanja jer su se upravo ta njihova povezanost kao i postojanje suštinske multidisciplinarnosti pokazali plodotvornim i omogućili Institutu uspešno uključivanje u više domaćih i inostranih projekata i rešavanje konkretnih problema za razne naručioce poslova. Na taj način Institut je na tržištu izvan državnog budžeta ostvarivao polovinu prihoda i finansijski opstao i nabavljao opremu koja je onda korišćena i za projekte sa Ministarstvom. Zbog svega navedenog, realno nije moguće Institut smatrati potpuno državnim vlasništvom kojim državni službenici mogu raspolagati mimo volje saradnika Instituta.

Na sreću, do realizacije Domazetove zamisli tada nije došlo iako je on na cepanju Instituta insistirao sve do pada tadašnje vlade početkom 2004. Šest godina kasnije tadašnji v.d. direktor Instituta Dragoslav Petrović za "Akter" otkriva prave razloge iza ideje cepanja Instituta. "Bilo je ideja i trebalo je to uraditi - podeliti naučno-istraživački i priovredni deo. Mislim da je i dalje šteta jer u Vinči ima 11 hiljada kvadratnih metara neiskorištenog prostora", rekao je Petrović.

Ipak, Domazetu je uspelo da Institut i Srbiju "oslobodi" izuzetno dragocenog visokoobogaćenog uranijumskog goriva, nabavljenog kao zamena za isluženo reaktorsko gorivo na istraživačkom reaktoru ruske proizvodnje u Institutu, čime je praktično ugašen dugogodišnji nuklearni program u Institutu, a da o tome nije prethodno vođena nikakva ozbiljna diskusija u srpskim naučnim i akademskim krugovima. Domazet, kao i ostali u Vladi koji su na ministarska mesta postavljeni iako nisu za to imali ni prethodna iskustva ni znanja, podlegao je pretnjama iz inostranstva zbog navodne opasnosti od nuklearnog terorizma i doneo niz veoma štetnih odluka s dugoročnim posledicama. On je pod pritiskom pristao na odnošenje skupocenog svežeg visokoobogaćenog goriva bez prethodnog dogovora o sudbini daleko opasnijeg istrošenog goriva koje je još godinama ostalo u Institutu, kao i bez ikakvog dogovora o kompenzaciji Institutu. Ministar Domazet i vlada su u svakom trenutku mogli da konsultuju poznavaoce prilika u drugim nuklearnim institutima u svetu, koji su prošli kroz slične situacije. Iskustva drugih zemalja pokazuju da je bilo moguće ili dobiti adekvatnu finansijsku nadoknadu za odnošenje visokoradioaktivnog isluženog uranijumskog goriva sa reaktora RA u zemlju porekla ili pak dobiti odgovarajuću količinu niskoobogaćenog goriva za nastavak rada istraživačkog reaktora, čime bi se omogućio nastavak dugogodišnjeg istraživačkog rada u oblasti nuklearnih nauka i tehnologije.

Ovakve ishitrene odluke nestručnog i arogantnog ministra za nauku i poltronskog rukovodstva INN Vinča praktično su na duži rok ugasile svaku mogućnost oživljavanja nezavisnog istraživačkog i naučnog rada u nuklearnoj oblasti u Srbiji.

Kakvo je danas stanje u INN Vinča?

Da je Srbija pravna država, brigu o ovom veoma važnom multidisciplinarnom Institutu i o njegovim osnovnim delatnostima vodio bi osnivač Instituta a, koliko znam, osnivačka prava su državnim odlukama preneta na Narodnu Skupštinu Republike Srbije. U ime Vlade Srbije za nauku je zaduženo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, na čijem je čelu trenutno ministar Đelić. Institut je takođe deo Beogradskog univerziteta. To znači da nijedna odluka Ministarstva za nauku koja je vezana za drastične promene u položaju i strukturi Instituta i davno definisanim osnovnim delatnostima Instituta ne može da bude doneta samo od strane Ministarstva bez saglasnosti Narodne Skupštine i Beogradskog univerziteta. To takođe znači da bi osobe koje su odgovorne za nezakonito uništavanje Instituta, za donošenje odluka koje su protiv dugoročnih interesa Republike Srbije i njenog naroda, odnosno za teško kršenje ustavnih, zakonskih i etičkih normi, u budućnosti, kada Srbija postane pravna država, mogle i morale biti izvedene pred sud.

Ministar Đelić se, nažalost, nije nikada bavio naučnim radom da bi mogao da proceni značaj pojedinih naučnih disciplina niti ima ikakvo obrazovanje iz oblasti delatnosti Instituta. Pored toga, kao potpredsednik Vlade za evropske integracije, on jednostavno nema vremena da se zaista posveti neophodnoj reformi nauke u Srbiji. Svoje dužnosti i odgovornost je preneo na razne državne sekretare, pomoćnike, i kojekakve službenike u Ministarstvu, koji, pozivajući se na njega, žare i pale srpskom naukom. Niko od njih nema ni obrazovanje ni znanje iz oblasti nuklearnih nauka iako formalno postoji radno mesto pomoćnika zaduženog za nuklearnu bezbednost i sigurnost. Zbog toga su minimalno izdvajanje u nauku i čudne reforme u toku mandata ministra Đelića veoma negativno uticali na razvoj nauke u Srbiji. Bilo koja osoba od integriteta bi u tom slučaju podnela ostavku na mesto ministra. Ali to se ne može očekivati od ministra Đelića.

Zato nije nikakvo iznenađenje što se uništavanje INN Vinča nastavilo i pod sadašnjom Vladom. Samo je taktika promenjena i ovoga puta se pokušalo sa oprobanom Đelićevom metodom zaduživanja te je početkom 2009. godine Ministarstvo zahtevalo od Intituta da se kod komercijalnih banaka zaduži za najmanje 25 miliona dolara radi ispunjenja državne obaveze odnošenja isluženog uranijumskog goriva sa reaktora RA. Članovima UO Instituta bilo je odmah jasno da bi to dovelo do bankrota i trenutnog gašenja Instituta, pa takva unapred pripremljena odluka Vlade nije prihvaćena. Šta onda ministar Đelić radi? Menja spoljne članove UO, a za predsednika UO dovodi nikog drugog do partijskog druga dr Dragana Domazeta. Koristeći se metodom zamene teza pri čemu se isticalo ono što suštinski nije tačno da generalno svi stručnjaci iz Instituta nisu korektno obavljali posao na Projektu VIND (dekomisija nuklearnog reaktora RA), Vlada oduzima Institutu ne samo taj projekt nego i sve nuklearne objekte, više zgrada i opreme, i sve to prenosi na novoosnovano Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije (JP NOS). Prema informacijama koje imam, samo osnivanje JP NOS je praćeno mnogim nezakonitostima kao i prenošenje imovine i nadležnosti Instituta na JP NOS. Nikada nije spoveden postupak protiv odgovornih za nenamensko trošenje sredstava za VIND, nego upravo te ljude angažuje JP NOS, a za direktora JP postavlja partijskog kadrovika i pomoćnika eks ministra Domazeta - mr Radojicu Pešića, osobu s predugim asistentskim stažom na Tehnološkom fakultetu i takođe bez ikakvog poznavanja nuklerne problematike.

Napominjem da Međunarodna Atomska Agencija (IAEA) iz Beča, koja je koordinirala ovim projektom, nije zahtevala formiranje nikakve nove institucije i bila je zadovoljna da taj projekat obavi Institut Vinča.

Posao oko odnošenja istrošenog visokoradioaktivnog uranijumskog goriva uglavnom su obavili ruski uz pomoć čeških stručnjaka jer su pri formiranju JP NOS raznim prisilama oterane kolege koje su se u Institutu godinama spremale za obavljanje ovog opasnog projekta. U celoj ovoj situaciji direktor Instituta Jovan Nedeljković ponašao se kao pravi partijski poslušnik i nije podigao glas za odbranu Instituta na čijem je čelu. Ta njegova poslušnost je nedavno bila nagrađena još jednim mandatom na mestu direktora INN Vinče.

Do nezakonite odluke Vlade o formiranju JP NOS (Vlada je pre toga morala tajno i na brzinu da izmeni Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja), svi nuklearni objekti bili su pod kontrolom stručnjaka Instituta Vinča, čiji je osnivač, kao što sam napomenula, Skupština Srbije. Zaposleni u Institutu Vinča smatraju da delatnosti JP NOS direktno zadiru u zakonom utvrđene delatnosti Instituta, kojem se u ovom procesu na silu i nezakonito oduzimaju prostorije i sredstva za rad (specijalizovana i skupa oprema) i kvalifikovano ljudstvo. Stručna javnost se plaši da će biti sprovedena favorizovana akreditacija i licenciranje JP NOS za sve što određeni politički lobiji budu procenili da je profitabilna delatnost. U tim varijantama Institutu u Vinči bi trebalo da bude ukinuto bavljenje radijacionim i nuklearnim delatnostima, čime bi se Institutu nanela direktna i neprocenjiva šteta i čime bi se Institut praktično doveo na korak od gašenja.

Ovi strahovi nisu ni malo neopravdani imajući u vidu niz nezakonitosti oko formiranja JP NOS, koje je preuzelo nadzor nad nuklearnim reaktorima, visoko radioaktivnim istrošenim gorivom i drugim izvorima jonizujućeg zračenja u INN Vinča, a da nije imalo dozvole i licence za takav rad. Treba samo napomenuti da je JP NOS registrovano u julu 2009. godine, a da je Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, koja je po zakonu zadužena za nezavisan nadzor i izdavanje licenci u oblasti rada sa jonizujućim zračenjem, tek oformljena krajem decembra iste godine. Prvi v.d. direktor Agencije je bila Jadranka Đuričić, bivša šefica kabineta eksministra Domazeta, koja je u isto vreme bila i član Upravnog odbora ovog Javnog preduzeća a kojeg je trebalo da nadzire ista ta Agencija. Ovo je još jedan primer u nizu primera recikliranja poslušnih partijskih umesto postavljanja stručnih kadrova, uz prisustvo sukoba interesa pri obavljanju rukovodećih funkcija.

Ko je uopšte u Srbiji danas zadužen za donošenje i sprovođenje politike u oblasti nuklearne energije?

Veoma je teško odgovoriti na to pitanje te bi najtačniji odgovor bio — niko. I pored svakodnevnih zaklinjanja u evropske i svetske trendove razvoja, više je nego očigledan potpuni nesklad između onoga što se radi i onoga šta se obećava. Kako inače razumeti uništavanje jednog nuklearnog instituta sa višedecenijskom tradicijom a istovremeno pričati o novim trendovima u energetici, o regionalnoj saradnji u nuklearnoj energetici, o naprednim tehnologijama, o smanjenju gasova staklene bašte i sl.? Kako inače razumeti podelu u Vladi po vertikali (tj. pojedina ministarstva pripadaju pojedinim strankama), što dovodi do toga da ministarstva uopšte ne sarađuju te, na primer, Ministarstvo za energetiku nije imalo nikakvog uticaja u izradi dugoročne strategije naučno-tehnološkog razvoja, gde se reč "nuklearna" čak i ne pominje.

Čak i u uslovima današnjeg niskog stepena industrijskog razvoja u Srbiji očigledan je hroničan nedostatak električne energije. Pošto se naši stratezi zaklinju u ubrzani razvoj dok ne stignemo tamo gde smo bili pre 20 godina, mora biti jasno svima koji misle o razvojnim mogućnostima zemlje da će nam zahtevi za energijom značajno porasti. Istovremeno, zaštita okoline nameće zahtev za drastičnim smanjenjem ugljeničnih i ostalih štetnih gasova. Kako onda Srbija može računati na energetsku stabilnost ako je njena energetika do sada najvećim delom bila bazirana na proizvodnji u Obrenovačkim termoelektranama, koje sagorevaju lignit veoma lošeg kvaliteta? Kako to da našim evroentuzijastima nije poznato da je planirano vreme korišćenja uglja u termoelektranama ograničeno na vrlo blisku budućnost i upravo je nedavno donešena direktiva da se krajnji rok eksploatacije elektrana na ugalj pomeri na vrlo blisku 2018. godinu. Iako je veliki deo poljoprivrednog zemljišta ugrožen gasovima i pepelom iz termoelektrana, nastavlja se sa širenjem kopova, premeštanjem stanovništva, pa čak i grobalja, umesto da se ubrzano planiraju i grade novi energetski kapaciteti koji zadovoljavaju postavljene ekološke standarde, koji nuklearnu energetiku u celom svetu vraćaju u prvi plan.

Kod nas se čak dogovara ustupanje naših reka stranim investitorima za gradnju hidroelektrana za njihove potrebe, dok ti isti potencijalni investitori neće narušavati svoju prirodnu sredinu eksploatacijom svojih reka. Da li uopšte u takvoj situaciji može bilo kome zvučati logično uništavanje Instituta za nuklearne nauke i njegovog školovanog kadra?

Za one koji i dalje ne shvataju šta se dešava u oblasti nuklearne tehnologije i zašto se namerno uništava INN Vinča evo jednostavnog odgovora: zemlja koja ima svoju sopstvenu nuklearnu tehnologuju daleko je nezavisnija i može da očuva svoj sopstveni suverenitet. Zato zemlje iz "nuklearnog" kluba probaju da spreče druge zemlje da razviju svoju sopstvenu nuklearnu tehnologiju. Zato se sprovode kontinuirani napadi, odnosno destabilizovanje Irana, Severne Koreje, Pakistana i Indije. Javnost u Srbiji zbog kontrole informacija često ne shvata šta se nameće Srbiji u oviru "Evropa nema alternativu" i kako se uništava naša privreda, industrija, kultura, jezik, i ne shvata se da antinuklearna histerija jeste promovisana iz istih centara moći.

Zato Kina sada ubrzano gradi nuklearne elektrane da ne bi bila zavisna od uvoza nafte i gasa, koje lako kontrolišu kineski neprijatelji. Zato je EU naredila Bugarskoj i Litvaniji da ugase svoje nuklearne elektrane pre pristupanja EU i da tako od izvoznika struje postanu uvoznici struje, koje je lako kontrolisati i ucenjivati raznim zahtevima. Zato se toliko prepreka stavlja na put izgradnje nove elektrane Belene u Bugarskoj jer SAD nikako ne žele da vide da Bugarska postaje energetski nezavisna i da prelazi u rusku sferu. Zato Venecuela, Turska, Indija i Vijetnam potpisuju ugovore s Rusima o izgradnji nuklearki jer žele da imaju svoje nezavisne energetske izvore!
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Februar 26, 2013, 01:24:49 pm »

*
nastavak

Kome ne odgovara da Srbija ima međunarodno značajne obrazovne i naučne institucije?

Jedno je sigurno: značajne obrazovne i naučne institucije visokog ugleda trebalo bi da odgovaraju državi Srbiji i njenim interesima. Oni koji su preuzeli vlast pre desetak godina iz nekog razloga su požurili da prihvate sve predloge koji su dolazili sa Zapada bez kritičke analize. Na primer, bez velike diskusije nametnuta je Bolonjska konvencija u obrazovanju, koja je dovela do strahovitog snižavanja nivoa fakultetskog znanja. Reforme nižeg i srednjeg obrazovanja idu na smanjenje časova matematike i fizike stvarajući na taj način generacije poluobrazovane omladine, koja nije naučena da logično razmišlja. Jasno je da je daleko lakše manipulisati populacijom koja je poluobrazovana i kojoj je lako prodavati maglu o "boljem životu". Na taj način se lakše prave partijski kadrovi, čiji je zadatak da izvršavaju naloge vrha partije bez pitanja i razmišljanja o posledicama.

Što se tiče nauke, situacija je još gora. Željka Buturović je nedavno u Politici objavila divan članak "Naučni radnik", gde s pravom navodi: "Entuzijazam koji ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić ima za unapređenje srpske nauke teško da ima ravnog. Manjak ministrovog znanja i iskustva tu nije prepreka, smatra, jer je 'nauka danas toliko napredovala da niko ne može pretendovati na kompetentnost mimo svoje uske naučne discipline' (Intervju B92, 19. jul 2010). I zaista — šta zna o nauci neko ko se celog života bavio naukom?"

Pošto se ministar za nauku nikada nije bavio naukom, on ne razume da postoji razlika izmeću bavljenja popularizacijom nauke i bavljenja naukom. On ne razume da se strategija naučnoistraživačkog rada ne može praviti bez prethodno napravljene strategije privrednog razvoja, bez napravljenih prioriteta državnog razvoja. Nauka ne može da se razvija ni na nebu ni na zemlji, nevezana za ostale grane društvenog i privrednog razvoja. Primenjene nauke se ne mogu razvijati ako to ne koristi direktno ili indirektno privredi (industriji, poljoprivredi...) jedne zemlje a primenjene nauke ne mogu bez bazičnih nauka. Male zemlje zbog ograničenih mogućnosti moraju vrlo pažljivo da biraju u koje strategijske oblasti će da ulažu ono malo sredstava koja se izdvajaju za nauku.

Nedavno se ministar za "partijsku" nauku veoma istakao u "demokratski" predloženim i po hitnom postupku usvojenim izmenama Zakona o naučnoistraživačkom radu prema kome već ustaljenu praksu politizacije nauke dovodi do vrhunca. Naime, hitno i bez javne rasprave, jer partija i ministar sve najbolje znaju, menja se dosadašnji paritet članova upravnih odbora (UO) naučnih organizacija, pa tako sada vladajuća stranačka koalicija ima većinu u upravnim odborima, uloga naučnih veća je potpuno marginalizovana, a poslednju reč u izboru čak i ostatka članova UO ima sam ministar. Naravno, i izbor direktora naučnih instituta najviše zavisi od volje ministra. Teško je oteti se utisku da je promena pariteta članstva u UO u korist vladajuće koalicije iznuđena upravo odbijanjem prethodnog UO Instituta Vinča da prihvati nametnuti kredit i tako potpiše ubrzano bankrotiranje i gašenje Instituta.

Obrazloženje hitnosti donošenja ovih izmena Zakona o naučnoistraživačkom radu bio je pravi javni šamar onima koji su se možda nadali da će stručnost a ne politika biti odlučujuća u narednom četvorogodišnjem periodu. Ministar je zapravo objasnio da su hitne izmene bile potrebne u cilju korektnog sprovođenja novog konkursa za naučne projekte u narednom periodu. Nije teško zaključiti da li će to dovesti do daljeg odliva kadrova ili do "pojačanja" partijskih redova. Već se iznosi podatak da je za novi konkursni period broj prijavljenih istraživača uvećan za najmanje 50 odsto pa se osnovano postavlja pitanje — gde su do sada bili ti novi istraživači? Da to nisu dobrim delom partijski kadrovi iz javnih i drugih preduzeća? Ministar gromoglasno najavljuje da je tu oko 1.700 mladih, ali ko su ostali? Još je glasniji u hvalospevu da je, uprkos krizi, shvatajući značaj nauke, povećan naučni fond za 22 odsto. Nije potreban ni digitron da se shvati u čemu je povećanje i ko dobija, a ko gubi u celoj priči.

U žurbi da "reformišu" srpsku nauku prema zapadnom modelu srpski "novodemokratski" reformatori su napravili ogromne greške jer su, kao i kod uvođenja "Bolonje" u visokoškolske ustanove, i model finansiranja nauke na Zapadu pogrešno protumačili. U većini zemalja sa čijim sistemom finasiranja naučno-istraživačkog rada sam upoznata državni naučno-istraživački instituti se osnivaju da bi radili u oblastima od strateškog značaja za određenu državu. Zbog toga je njihovo finasiranje prevashodno dugoročno i budžetsko umesto kratkoročno i projektno. Zbog toga u njima rade stalno zaposleni istraživači, a ne honorarci koji rade samo po projektima. Manji deo istraživačkog rada u državnim naučno-istraživačkim institutima se obavlja preko projekata za koje se svake godine konkuriše kod odgovarajućeg ministarstva. Zbog toga su kriterijumi zapošljavanja u državnim naučno-istraživačkim institutima izuzetno visoki i rad istraživača se stalno ocenjuje. Finansiranje naučno-istraživačkog rada na univerzitetima je striktno projektno i veoma kompetitivno. Veći deo sredstava odobrenih za naučno-istraživačke projekte na univrzitetima ide na finasiranje postdiplomaca, koji u okviru tih istraživačkih projekata rade na svojim master i doktorskim tezama.

Najnoviji primer izgradnje supermodernog Centra za popularizaciju nauke na Novom Beogradu, dok nauka grca u dugovima i najbolji kadrovi odlaze u inostranstvo, pokazuje krajnje nerazumevanje ministra za nauku koja je njegova uloga. Kruna njegovog "predanog" rada kao ministra za nauku jeste izgradnja ovog čardaka ni na nebu ni na zemlji, i to na kredit za popularizovanje nauke koja iščezava, jer je taj isti ministar kontinuirano uništava nekakvim nazovi reformama i mizernim izdvajanjima za nauku. Dok ministar širi optimizam nazivajući nauku zvezdom u usponu, pogodnom za dizanje novih kredita, istraživači smatraju da je ispravnije govoriti o zvezdi padalici.

Zaista je teško proceniti da li je odnekud izdiktiran uslov da se Srbija odrekne i ono malo kvalifikovanog kadra koji je preživeo sve sankcije, tranziciju, reforme, donete i nedonete strategije razvoja ili su to samo posledice bahatog ponašanja nestručnih partijskih kadrova koji jedan u svetu poznati i cenjeni Institut za nuklearne nauke tretiraju isto kao neku fabriku odeće ili nameštaja ili kao zemljoradničku zadrugu, koje prvo treba dovesti do ivice propasti, a onda ih predati partijskim tajkunima da to rasprodaju i unište do kraja. Kako je to govorio stvarni osnivač Instituta profesor Pavle Savić, sve to podseća na "osvetu bivših ponavljača".

Srbija ubrzano rasprodaje svoje prirodne resurse, a vidimo da se uništavaju i obrazovno-naučne institucije. Koje su razvojne šanse Srbije s takvom politikom? Da li je budućnost Srbije da svoje sirovine prodaje za male pare, a da strane tehnologije i znanja plaća skupo?

Stanje je više nego katastrofalno. Na rubu smo ne samo dužničke krize, ne samo ekonomskog ambisa već nam preti ozbiljno urušavanje svih moralnih i duhovnih vrednosti. Guraju nas svim silama u tor globalizacije, a naši vajni "čobani" i sami pucketaju bičem i još usput pevaju ode vlasnicima tora. Globalizacija stvara novog idealnog čoveka za novo doba — taj novi čovek neće imati korene, neće znati svoje poreklo i gde pripada, biće usamljena zaplašena individua bez oslonca na porodicu ili jaku zajednicu.

Već duže vreme nam se sistematski uništavaju četiri osnovna stuba nacije: porodica, država, vojska i Crkva. Mic po mic nas pretvaraju u propalu državu - klijenta i zavisnika, koja samostalno ne može da opstane. Uništava se naše nekad veoma dobro školstvo, nauka, uništava nam se kultura, jezik i pismo, duhovnost - sistematski se izvrgava ruglu sve ono što nas čini pripadnicima srpske nacije, s ciljem stvaranja novih generacija mladih s minimumom obrazovanja i sumnjivih moralnih vrednosti, koje je lako kontrolisati i uceniti jer te nove generacije će biti nesposobne da misle svojom glavom.

Srbiju već deset godina vode isti reciklirani političari i nazovi stručnjaci, koji niti imaju mudrosti, niti viziju, niti sposobnosti da zemlju izvuku iz sve dublje krize, da je postave na zdrave osnove i daju bar nadu za oporavak i bolju budućnost za generacije mladih koji dolaze iza nas. Slušaju savete onih kojima dobrobit naše zemlje nikada nije bila u interesu. Imamo praktično jednopartijski sistem i strahovitu cenzuru u medijima jer je to jedini način na koji ovi nesposobni ljudi mogu da se održe na vlasti. Poslednja "reforma" pravosuđa, kako kaže profesor Kosta Čavoški, uklonila je i posledlju sumnju u postojanje pravne države jer je i Ustavni sud uspeo da prekrši Ustav. Time je krug u potunosti zatvoren i vladajući režim je stavio šapu na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast.

Imamo partijsku nauku, partijsko obrazovanje, partijsku privredu, a mladi odlaze jer ne vide za sebe budućnost u partijskoj državi. Mnogi se neće nikada vratiti. Pamet je otišla da izgrađuje tuđe države, sela su nam prazna, Šumadija je prazna, bela kuga hara. Srbija ubrzano postaje poligon za testiranje raznih prljavih tehnologija, genetički modifikovane hrane, skupo plaćenih vakcina za koje ne znamo čemu služe, uvozi se sve i svašta, a uništava domaći razvoj, privreda i poljoprivreda. U sadašnjoj situaciji nikako se ne sme dozvoliti jeftina raspodaja prirodnih dobara i sirovina, plodnog zemljišta, voda i šuma.

Ne piše nam se dobro ako se nešto drastično ne promeni u bliskoj budućnosti.

Kako vi, kao jedan od vodećih srpskih stručnjaka za nuklearnu tehniku, vidite najave učešća Srbije u izgradnji NE Belane?

Mr Dragoljub Antić je nedavno u članku na ovu temu koji je objavio "Novi Standard" sumirao prednosti saradnje na izgradnji NE Belene: "Mogućnost da Srbija započne razvoj svoje nuklearne energetike kroz regionalnu saradnju i delimično učešće u izgradnji nuklearne elektrane u Bugarskoj predstavlja izvrsno rešenje, a trenutak za započinjanje je verovatno najpovoljniji. Ta nuklearna elektrana nije u Srbiji, pa je besmislena i diskusija o Moratorijumu. Procenat učešća je u skladu sa ekonomskim mogućnostima i omogućava postepeno školovanje potrebnih kadrova za neke buduće nuklearne elektrane (u nekakvoj velikoj investiciji izgradnje elektrane u Srbiji u budućnosti, ekonomski moćnije zemlje bi 'razgrabile' nekoliko kompletnih garnitura školovanih kadrova, pa bi taj deo investicije bio mnogo skuplji). Kasnije elektrane, u kojima bi Srbija mogla da učestvuje, mogu biti građene i na nekim od lokacija u Srbiji, koje se već više od 30 godina istražuju, ali i ne mora biti tako.

Nuklearna energetika Srbije bi se tako uklopila u obiman energetski sistem, koji je trenutno na najekonomičniji način povezan s Rusijom i delimično s Nemačkom, Francuskom i Kinom. Ovakav 'energetski paket' nudi trenutno najpovoljnije uslove za učešće u izgradnji nuklearne elektrane, koji verovatno neće biti isti narednih godina, u uslovima povećanja potražnje. Važno je istaći i to da je ponuda ovakve saradnje i Srbiji i Hrvatskoj veoma povoljna jer se time objedinjuju želje svih onih koji bi više voleli da put u razvoj nuklearne energije bude preko saradnje s Hrvatskom, Slovenijom i Nemačkom. Nemačka je već ušla u delimičnu saradnju s Rusijom i ima interes da tu saradnju povećava, pa se taj krug prirodno zatvara efikasnijom prečicom, preko predložene saradnje na elektrani u Bugarskoj.

U ovakvoj saradnji s Bugarskom, koja već tri decenije ima nuklearne elektrane u pogonu i sve druge nuklearne institucije, sve potrebne faze ulaženja u nuklearnu energetiku obavile bi se na veoma efikasan i racionalan način. Sa bugarskim kolegama postoji dobra naučna i stručna saradnja u oblasti nuklearnih tehnologija i dobra osnova da se sve to povoljno usmeri ka obrazovanju potrebnih kadrova u Srbiji. Osim toga, za sva druga potrebna tehnološka rešenja postoji konkretni obrazac u blizini, uz sva povoljna iskustva jedne zemlje sa dosta sličnosti.

Više od dve decenije stagnacije u razvoju nuklearne energetike u svetu dovelo je do drastičnog smanjenja broja zemalja koje još uvek raspolažu nuklearnim tehnologijama i mogu da grade nuklearne elektrane (SAD, Rusija, Francuska, Japan i Južna Koreja). Antinuklearna histerija je kod većine evropskih industrijskih zemalja i SAD u prethodnom periodu dovela do gašenja nuklearne industrije i odustajanja od razvoja nuklearne energetike. Neke zemlje, uključujući i bivšu SFRJ, donele su tzv. "moratorijume" na izgradnju nuklearnih elektrana.

U poslednjih nekoliko godina dolazi do drastične promene u svetu u odnosu na nuklearnu energetiku: potreba za svim energentima naglo raste, kao i potreba za električnom energijom, dok cene nafte i gasa naglo rastu, a i zabrinutost u vezi s globalnim zagrevanjem. To dovodi do renesanse u nuklearnoj energetici i do ubrzane gradnje novih elektrana (u Kini se trenutno gradi 19 novih nuklearnih elektrana, Italija je s Francuskom ovog leta potpisala sporazum o izgradnji četiri nove nuklearne elektrane, a Rusija i Indija su upravo potpisale sporazum o izgradnji bar 12 novih elektrana). Posle duže stagnacije, njena obnova je počela i u razvijenim zemljama (SAD, Švedska, Italija), uz konstantno održavanje visokog nivoa u nekim razvijenim zemljama (Francuska, Nemačka) i pojačani interes zemalja koje nikada nisu imale nuklearne elektrane (Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati). Jedan od glavnih problema na svetskom nivou je nedostatak visokoobučenih i stručnih kadrova u svim oblastima vezanim za nukleranu energetiku.

Ukoliko se nešto ne promeni u pogledu na moratorijum, Srbija će uz Austriju verovatno ostati kao jedina evropska zemlja koja čak ne želi ni da teoretski razmatra ovu opciju. To je očigledno iz predložene dugoročne naučno-istraživačke strategije, kao i iz energetske strategije Srbije — u kojima se reč 'nuklearno' nigde ne može pronaći! Treba napomenuti da se moratorijum odnosi samo na izgradnju nuklearnih elektrana, a ne na istraživanja u oblasti nuklearnih tehnologija, odnosno na izrade studija i optimalnih energetskih strategija, uključujući i nukelarnu energetiku.

Nuklearna energetika je bila i ostala tabu tema u Srbiji, tako da većina stanovnika ili vrlo malo zna o ovoj oblasti ili i ono malo što znaju dolazi od namerno pogrešno serviranih informacija. Krivicu za to snose prevashodno ministarstva za nauku, obrazovanje, energetiku i zaštitu okoline, koja su, nažalost, pod stranačkim patronatom, razdeljena na partijske resore, i koja vode nestručni partijski kadrovi. U takvoj situaciji se ne može očekivati da ova resorna ministarstva sarađuju i prave zajedničke strategije zasnovane na detaljnim naučnim i stručnim analizama.

Zagovornici učešća Srbije u ovom projektu kao ključni razlog navode školovanje srpskih kadrova. Da li mi na ovaj način u stvari plaćamo za uništenje INN Vinča i imamo dvostruke izdatke za školovanje kadrova? Koja su sredstva trebala za oporavak i modernizaciju?

Sada u Srbiji postoji ograničen i drastično smanjen broj nuklearno orijentisanih stručnih kadrova. Postoji dosta šira visokokvalitetna "naučna i stručna dijaspora" i dobre šanse za njeno uključivanje u projekte razvoja srpske nuklearne energetike, naročito u proces obuke kadrova i dugoročno planiranje. Proces obuke kadrova morao bi da počne što pre jer je dugotrajan, a odliv formiranih kadrova je neminovnost. Stručnjaci iz ove oblasti koji rade u inostranstvu spremni su ne samo da drže predavanja već da pripreme odgovarajuće udžbenike kao i da osmisle projekte za izradu diplomskih radova, master i doktorskih teza.

Smatram da treba obnoviti i osnovne i postdiplomske studije iz nuklearne tehnike. Predlog za obnavljanje ovih studija je već bio poslat dekanu Elektrotehničkog fakulteta pre godinu dana, i to posle sastanka s njim, s rektorom BU i par naših stručnjaka iz inostranstva. Predloženo je, na primer, da bi po polaganju obaveznih predmeta, studenti na master studijama iz nuklearne tehnike mogli da rade svoje master teze i u inostranim kompanijama, laboratorijama i na univerzitetima. Na primer, imajući u vidu da je potpisan Sporazum o saradnji između Beogradskog univerziteta i Kalifornijskog univerziteta u Berkliju pre tri godine, studenti na master ili doktorskim studijama iz nuklearne tehnike bi mogli da provedu jedan ili više semestara na Berkliju, gde bi radili na postojećim projektima i izradili svoje master ili doktorske teze, i time stekli dragoceno iskustvo.

Nažalost, ovaj izvanredni predlog nije naišao na odziv rukovodstva ETF (tj. ni posle godinu dana od podnošenja zvaničnog predloga, nije stigao nikakav odgovor), što samo pokazuje kakva je situacija u srpskom obrazovnom sistemu i kolika je zainteresovanost za suštinske promene. Slična situacija je i u drugim oblastima. Nedavno je izašla na videlo vest (objavljena u "Politici" 13. januara 2011.) da "Fakultet za inženjerski menadžment, čiji su osnivači naši stručnjaci koji su naučna zvanja i radno iskustvo sticali na Kembridžu, MIT, Harvardu, Kornelu, od 10. februara prošle godine čeka dozvolu za rad, odnosno bilo kakav zvaničan odgovor Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta i Ministarstva prosvete — pozitivan ili negativan. Zakonski rok od 90 dana da fakultet dobije odgovor na zahtev odavno je istekao."

Da ima pameti u državnom vrhu, preostali stručnjaci u zemlji, zajedno sa stručnjacima našeg porekla širom sveta, dobili bi bezrezervnu podršku da zaista krenu u reforme školstva i nauke, ali zasnovane na nacionalnim prioritetima i dugoročnim strategijama.


03 februar 2011
Dveri srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Oktobar 30, 2013, 03:39:23 pm »

*
JASMINA VUJIĆ


ODLIV MOZGOVA MORA DA NESTANE

Za negovanje srpskog identiteta u dijaspori i misiji na jačanju veza naučnika u rasejanju sa Srbijom, prof. dr Jasmini Vujić, dekanu Fakulteta za nuklearnu tehniku pri američkom državnom Univerzitetu Berkli iz Kalifornije, u Vukovoj zadužbini u Beogradu uručena je Povelja Azbuka, istoimene srpske asocijacije iz Pariza




Prof. dr Jasmina Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku na Berkliju

U razgovoru za "Vesti" ona kaže da su ljudi sa prostora bivše Juge, a koji žive u Americi, osnovali strukovno udruženje elektroinženjera. Ono se nalazi u Silikonskoj dolini, gde ih ima više od 400 i rade u kompanijama kao što je Gugl, Fejsbuk, Cisko-sistem.
 
Zahvaljujući naučnicima iz Srbije, gugl je progovorio srpski, zna ćirilicu i prevodi sa engleskog na srpski i sa srpskog na engleski — napominje dr Vujić.
  
Čime se još bavi vaše udruženje?

Namera nam je da probamo da barem deo stručnjaka vratimo u Srbiju, ali i da pokušamo da utičemo da se za to stvore uslovi u otadžbini. Želimo da se situacija konačno promeni na bolje, tako da ni mladi više ne bi masovno odlazili u inostranstvo. Jer, zemlja iz koje je mladost otišla nema budućnost.
 
Poslednja decenija prošlog veka bila je obeležana velikim odlivom mozgova iz Srbije. Kakva je situacija u prvoj deceniji 21. veka?
 
Popis će da pokaže da je nekoliko stotina hiljada ljudi nestalo iz Srbije. Barem 100.000 visokoobrazovane omladine do sada je otišlo u inostranstvo. To je katastrofalno za nauku, obrazovanje i privredu ove zemlje. Srbija mora da se vrati nacionalnim interesima, što minulih 11 godina nije rađeno. Više je vođeno računa o interesima Zapada, ovih ili onih, samo ne o interesima sopstvenog naroda. Nešto mora da se promeni što pre, inače ćemo prestati da postojimo kao nacija.
  
Kakav je, po vašoj oceni, danas obrazovni sistem u Srbiji?

Bolonjska konvencija nam je uništila ono što smo imali dobro, kvalitet našeg obrazovanja bio je fantastičan. Kolege i ja, koji smo obrazovani u starom sistemu, daleko smo bolji od većine profesora u svetu. Nauka koja je ovde bila cenjena sada je dovedena na prosjački štap.

Kako naučnici iz dijaspore mogu da pomognu da se očuva istraživački i naučni potencijal u Srbiji?
 
Sa Beogradskim univerzitetom potpisali smo ugovor o razmeni studenata, tako da mlade ljude koji su započeli magistrature ili doktorske studije, privremeno dovedemo u Ameriku da se uključe u rad sa našim istraživačkim ekipama, a zatim da se vrate i dovrše svoje studije u Srbiji. To će biti neprocenjivo iskustvo za njih. Naše udruženje elektroinženjera daje godišnje nagrade najboljim studentima na Elektrotehničkim fakultetima u Beogradu i Banjaluci. Što se tiče informatike, poklanjamo kompjutere fakultetima, srednjim i osnovnim školama u Srbiji i Republici Srpskoj. Zanimljivo je da se na elektrotehnički institut "Nikola Tesla" u Beogradu vratilo nekoliko kolega iz inostranstva i fantastično rade.



MORAMO DA ZNAMO KO SMO
Koja ja vaša poruka sunarodnicima u Srbiji?
Očuvajte pismo, jezik, kulturu i duhovnost. Nastojte da se nikad ne zaboravi ni ko smo, ni gde smo. Ako ikad uđemo u Evropsku uniju, što ne preporučujem, treba da uđemo kao Srbi sa svim svojim vrednostima, a ne kao bezlična masa koja neće ništa značiti.

OGORČENI IMAJU ŠANSU
Kako vidite pokret Ogorčenih u Americi?
Trebalo je mnogo ranije da krenu. SAD su vojno jaka zemlja i niko spolja ne može da im naudi, ali je istovremeno ogromno nezadovoljstvo mladih ljudi tamo. Ekonomska situacija je teška, nezaposlenost velika, a zaduženost ogromna. Uopšte ne sumnjam da će taj pokret nastaviti da se širi, kao što se već proširio poslednjih nekoliko nedelja na stotine gradova u SAD.


R. Lončar | 24. 10. 2011. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Oktobar 30, 2013, 03:56:42 pm »

*
PROF. DR JASMINA VUJIĆ:

KAKO SMO UNIŠTILI NAUKU

Političko-tajkunska struktura u Srbiji već duže vreme radi po principu "što možemo da uništimo danas, nećemo ostaviti za sutra". To se posebno odnosi na nauku, koja je osuđena na izumiranje





Profesor dr Jasmina L. Vujić, rođena u Loznici 1953. godine, završila je Elektrotehnički fakultet, odsek tehničke fizike, na Beogradskom univerzitetu 1977. kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Na istom fakultetu magistrirala je 1984. godine. Posle osmogodišnjeg rada u Institutu za nuklearne nauke "Vinča", nastavlja stručno usavršavanje u SAD-u na Univerzitetu "Mičigen" u An Arboru, gde je magistrirala ponovo 1987, a 1990. doktorirala. Potom postaje docent, pa redovan profesor na prestižnom državnom Kalifornijskom univerzitetu — "Berkli", jednom od 10 najboljih i najcenjenijih fakulteta u SAD-u. Od 2005. do 2009. godine je bila dekan-rukovodilac (Chairman) Fakulteta za nuklearnu tehniku, na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, kao prva žena-dekan koja je imala ovu dužnost na jednom od fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD-u.

Profesorka Vujić je naučnik i stručnjak svetskog glasa u oblastima reaktorske fizike, nuklearnog inženjeringa, a bavi se i primenom zračenja u medicini i industriji. Jedan je od najuticajnijih srpskih naučnika u inostranstvu. Između ostalog, osnivač je i direktor Centra za nuklearna istraživanja na "Berkliju" i član Upravnog odbora Američkog nuklearnog društva.

Njena impozantna biografija preporučuje je kao relevantnog sagovornika na niz tema koje se tiču tehničko-tehnološkog razvoja, nauke i obrazovanja u Srbiji i u svetu...

Završili ste vrlo kvalitetan Elektrotehnički fakultet u Beogradu, u vreme SFRJ, koji Vam je omogućio izuzetnu stvaralačku karijeru u SAD-u. Gde je danas ETF, u odnosu na vreme Vašeg studiranja?
 
Elektrotehnički fakultet u Beogradu je zaista bio jedan od najkvalitetnijih i najtežih fakulteta u bivšoj SFRJ. Diploma ETF-a je otvarala vrata na univerzitetima i u kompanijama širom sveta. Procena je da ima između 1.500 i 2.000 elektroinženjera rasutih po svetu koji su završili ovaj fakultet. U ovoj grupi ćete naći profesore vodećih svetskih univerziteta, naučnike i stručnjake koji rade u vrhunskim istraživačkim laboratorijama u svetu, u kompanijama u Silicijumskoj dolini, mnogi su vlasnici patenata u oblastima telekomunikacija i razvojnih softverskih programa, autori udžbenika i knjiga, vlasnici kompanija. Da bismo ih okupili, pre desetak godina nas troje kolega (dr Sveta Đurić, Mita Poštić i ja) smo osnovali američko neprofitno stručno Udruženje elektroinženjera (ETF–BAFA), i ja sam nekoliko godina bila prvi predsednik ovog udruženja, koje sada broji nekoliko stotina članova. Dok nije uveden PDV u Srbiji, uspeli smo u više navrata da pošaljemo kompjutere i opremu za škole, fakultete i bolnice. Ivan i Jelena Rašović iz Los Anđelesa svojom velikom donacijom preko našeg Udruženja su omogućili izgradnju laboratorijskog bloka za studente između Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji danas nosi njihovo ime. Pre tri godine smo organizovali prevoz najmodernije opreme u oblasti laserske tehnologije (vredne preko pola miliona dolara), koju je poklonio dr Branislav Simić Glavaški iz Klivlenda. Oprema je otišla Institutu za fiziku i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Ovo su samo neki primeri. Svi ti naši inženjeri ističu da su znanje stekli upravo na ETF–u i da im je to znanje pomoglo da postignu izvanredan uspeh u svetu i pored oštre konkurencije.

Nažalost, ETF poslednjih godina polako gubi svoj ugled i kvalitet znanja koje bi trebalo da prenesu na sledeće generacije. To je posledica pogrešnih reformi u okviru "Bolonje", kao i nesposobnosti da se fakultet modernizuje i dovede mlade stručnjake koji bi sa puno energije i entuzijazma poveli ETF u 21. vek. ...


Pečat | 26.07.2012.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Oktobar 30, 2013, 04:25:55 pm »

*
JASMINA VUJIĆ:

STUDENTI IZ SRBIJE I SRPSKE OSVAJAJU BERKLI

Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vencem koji mi je dodelio predsednik RS Milorad Dodik, veliko je priznanje, koje će samo biti još veći podstrek za mene da uporno radim na promovisanju srpskog naroda u svetu, na promovisanju njegove kulture, jezika, pisma, istorije i duhovnosti.

Rekla je to u intervju u "Glasu Srpske" šef katedre za nuklearni inženjering na američkom univerzitetu Berkli Jasmina Vujić, jedan od najuticajnijih srpskih naučnika u svijetu.

GLAS: Predsjednik RS Milorad Dodik odlikovao Vas je povodom 9. januara, Dana i krsne slave RS ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem?

VUJIĆ: To je zaista veliko iznenađenje za mene i velika čast. Veoma zahvaljujem predsedniku RS Miloradu Dodiku na ogromnoj počasti koju mi je ukazao. Posebno mi je drago što se moje ime našlo pored imena ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Bocan Harčenka, velikog prijatelja srpskog naroda, i Novaka Đokovića, prvog tenisera sveta, i najboljeg ambasadora srpskog naroda u svetu! Ovo veliko priznanje će samo biti još veći podstrek za mene da uporno radim na promovisanju srpskog naroda u svetu, na promovisanju njegove kulture, jezika, pisma, istorije i duhovnosti. Nastaviću da radim na povezivanju naših mladih ljudi širom sveta, na omogućavanju da se najbolji studenti obrazuju u svetu, ali i da ne zaborave odakle su potekli i da kad tada vrate taj dug svom narodu. Takođe ću nastaviti da radim na povezivanju i saradnji Banjalučkog univerziteta sa Kalifornijskim univerzitetom u Berkliju, na razmeni studenata i profesora, kao i na poboljšanju kvaliteta obrazovnog sistema i istraživačkog rada.

GLAS: Kako izgleda rad na Berkliju?

VUJIĆ: Berkli je univerzitet pun života, energije, hiljadu stvari se dešava u isto vreme: kursevi, predavanja, seminari, ispiti, konferencije, radionice, vrhunski istraživački projekti u svim oblastima. Kvalitet je najbitniji: samo se najbolji studenti primaju, kursevi su prve klase, najbolji udžbenici, a istraživački rad je na prvom mestu. Profesori su glavni nosioci i kvaliteta nastave, i kvaliteta naučno-istraživačkog rada. Saradnja sa drugim univerzitetima, domaćim i stranim laboratorijama i institutima, sa industrijom, vladinim ustanovama i naučnim fondacijama je prioritet. Sasvim je uobičajeno da na Berkliju vidite i slušate vlasnike velikih kompjuterskih kompanija (Gugl, Majkrosoft, Epl, Intel, ..) Silicijumska dolina je takođe u San Francisko zalivu kao i Berkli, tako da je na oko sat vremena vožnje. Mnogo studenata koji su diplomirali na Berkliju ne samo da rade u Silicijumskoj dolini, već su i među glavnim nosiocima inovacija, patenata, razvoja. Na Berkliju možete u svakom momentu da se "sudarite" sa državnicima i diplomatama iz celog sveta, sa poznatim književnicima i novinarima, režiserima, Nobelovcima i vrhunskim naučnicima. Jedan od osnovnih zadataka koji se postavljaju pred profesore, pored obrazovnog rada, je i donošenje istraživačkih projekata. Na tehničkim fakultetima prosek po profesoru se kreće od pola miliona dolara do nekoliko miliona dolara godišnje. Iz tih sredstava se finansiraju postdiplomci koji rade na istraživačkim projektima, odnosno njihove školarine i stipendije, kupuje se moderna laboratorijska oprema, instrumentacija, klasteri kompjutera. Kvalitet istraživačkog rada se naravno ceni i velikim brojem objavljenih istraživačkih radova i publikacija, koji su takođe osnova daljeg napredovanja profesora.

GLAS: Kakve šanse studenti sa ovih prostora imaju za upis na prestižne univerzitete poput Berklija?

VUJIĆ: Kao Kalifornijski državni univerzitet, Berkli je do pre dve godine morao da daje prioritet domaćim studentima iz Kalifornije na redovnim studijama, jer su školarine bile znatno niže nego na privatnim američkim univerzitetima. Situacija se promenila, tako da je procenat stranih studenata koji se primaju na prvu godinu redovnih studija povećan na 10 odsto sa jedan odsto. Na žalost, istovremeno je povećana i školarina, tako da za strane studente iznosi blizu 40 hiljada dolara za godinu. Poslediplomske studije su još skuplje, ali su postdiplomci na tehničkim naukama finansirani iz istraživačkih projekata profesora, tako da najbolji studenti svakako da imaju šansu da budu primljeni.

GLAS: Koliko je na Berkliju srpskih studenata i koliko su uspješni?

VUJIĆ: Ima i onih koji su došli direktno iz Srbije i Republike Srpske (to su uglavnom postdiplomci), kao i onih koji su rođeni u SAD. Broj se razlikuje od godine do godine. Naravno da su to jako dobri studenti, jer su kriterijumi za upis na Berkli izuzetno visoki. Ima i određeni broj studenata koji su dobili "sportske" stipendije kao izuzetni sportisti, a koji su Srbiji doneli mnogo medalja na evropskim i svetskim takmičenjima. Na Berkliju su, na primer,  diplomirali srpski reprezentativci Milorad Čavić (plivanje), Đorđe Višacki (veslanje), Ivan Rackov i Luka Šaponjić (vaterpolo), Iva Obradović (veslanje) i Milica Vukadinović (košarka), a ovde su sada veslači Luka Đorđević, Igor Lučić, Jovan Jovanović, Ivan Ostojić, Sava Popović, i vaterpolisti Aleksa Šaponjić, Luka Ivanović, i Nikola Lipovac, dok je njegov stariji brat Luka Šaponjić ostao u svojstvu pomoćnika trenera. Srpski četverac — Luka, Igor, Jovan uz Aleksandar Filipovića, je 2012. osvojio zlatnu medalju za Srbiju na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Litvaniji, dok je Aleksa Šaponjić kao srpski reprezentativac u vaterpolu osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu i bronzu na Olimpijadi u Londonu 2012. godine. Naši studenti na Berkliju imaju svoju studentsku organizaciju (Berkeley Organization of Serbian Students — BOSS ), koja je veoma aktivna u organizovanju kulturnih i  sportskih događaja, predavanja, kao i ostalih vidova druženja. Prošlog semestra su doveli mladog režisera Borisa Malagurskog, koji je prikazao svoj film "Težina lanaca", a u februaru su organizovali srpsko kulturno veče, tj. Svetosavsku akademiju. Šaponjić se tada upravo vratio sa Evropskog prvenstva, te je na kraju programa cela sala od preko 200 ljudi mogla da se divi novoosvojenoj zlatnoj medalji za srpsku reprezentaciju. Želim da pomenem i ostale srpske studente koji su vrlo aktivni u studentskoj organizaciji: Katarinu Vajt iz Čačka, koja je prošle godine bila predsednik organizacije srpskih studenata na Berkliju (inače studira slavistiku i istoriju), Lazara Supića iz Gacka (završava doktorat iz nuklearne tehnike), Marka Ristića koji upravo diplomirao, Milutina Janjića iz Prnjavora, koji završava doktorat na Pravoslavnom institutu i radi kao predavač za srpski jezik, Miloša Jorgovanovića, Nebojšu Milosavljevića i Dušana Stepanovića iz Beograda (koji rade doktorate iz elektronike), Dušana Ćosu (koji završava doktorat na Mašinskom fakultetu), kao i Igora Marića, Nikolu Radnovića i Sandru Đekić, koji su svi veoma aktivni u studentskoj organizaciji. U januaru stiže kod mene na doktorske studije još jedan student poreklom iz RS. Njegovo ime je Miroslav Popović, on je iz Banjaluke i letos je dobio i stipendiju Ministarstva nauke i tehnologije RS. I ove godine se priprema mnogo događaja, uključujući i Svetosavsku akademiju i srpske kulturne večeri. Naši studenti se nadaju da će čuveni režiser Emir Kusturica prihvatiti njihov poziv da u februaru bude glavni gost na Svetosavskoj akademiji na Berkliju.

GLAS: Od 1. jula 2009. godine nalazili ste se na čelu udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD?

VUJIĆ: Bila sam na čelu ovog udruženja godinu i nastojali smo da utičemo na američki Kongres i Senat, da se nastavi sa daljim razvojem u nuklearnoj energetici. Tu smo bili uspešni, tako da se nastavlja razvoj reaktora male snage koji će imati mnogo bolje sigurnosne i ekonomske prednosti. Izbor na ovu funkciju od strane mojih kolega je predstavljalo veliko priznanje i čast za mene.

GLAS: Stručnjaci godinama vode diskusije o prednostima i manama nuklearne energije?

VUJIĆ: Svet se suočava sa velikim izazovima u nastojanjima da istovremeno očuva životnu sredinu i obezbedi dovoljno energije, imajući u vidu da skoro trećina stanovništva nema pristup električnoj energiji, i da nerazvijene zemlje kao i zemlje u razvoju uglavnom koriste fosilna goriva kao glavne energente. Idealni energetski izvori ne postoje: možemo uvek da diskutujemo o rizicima po stanovništvo i okolinu od kojih ni jedan energetski izvor nije imun, o njihovoj efikasnosti, o proizvodnoj ceni, o štetnim emisijama ili o količini proizvedenog štetnog otpada. Mnogoljudne zemlje koje žele energetsku sigurnost i manju zavisnost od fosilnih goriva okreću se nuklearnoj energetici. Nuklearna elektrana, pri normalnom radu, ne emituje nikakve štetne emisije u okolinu. Čak ni nesreća na tri reaktora elektrane Fukušima, koja je prouzrokovana strahovitim zemljotresom i cunamijem, nije prouzrokovala nijedan smrti slučaj. Kina trenutno gradi blizu 30 novih nuklearnih reaktora. U SAD trenutno radi 104 nuklearna reaktora, koji proizvode oko 20 odsto električne struje u SAD i proizvodna cena je među najnižim. Prioritet istraživanja u oblasti novih generacija nuklearnih reaktora, naročito posle nuklearne nesreće u Fukušimi, su poboljšanje sigurnosti i bezbednosti reaktora, ugrađivanje pasivnih sigurnosnih mera u moderne reaktorske dizajne, povećavanje njihove efikasnosti, produžavanje životnog veka, smanjivanje ukupne količine proizvedenog otpada, prerade i recikliranja istrošenog nuklearnog goriva, i pronalaženja rešenja za dugoročno odlaganje radioaktivnog otpada. Francuska, gde 59 nuklearnih reaktora proizvode blizu 80 odsto električne energije, je već razvila sistem prerade i reciklirana istrošenog nuklearnog goriva, i planiraju da do 2020. godine imaju takozvani "zatvoreni" gorivni ciklus, sa veoma malom količinom otpada koji će se skladištiti pod zemljom.

GLAS: Šta su trenutne aktivnosti strukovnog udruženja elektroinženjera kojeg čine ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, koji žive u SAD? Kakva je saradnja sa Srbijom i Republikom Srpskom?

VUJIĆ: Procena je da ima više od 2.000 elektroinženjera rasutih po svetu koji su završili elektrotehničke fakultete u Srbiji i RS. U ovoj grupi ćete naći profesore vodećih svetskih univerziteta, naučnike i stručnjake koji rade u vrhunskim istraživačkim laboratorijama u svetu, u kompanijama u Silicijumskoj dolini, mnogi su vlasnici patenata u oblastima telekomunikacija i razvojnih softverskih programa, autori udžbenika i knjiga, vlasnici kompanija. Da bismo ih okupili, pre desetak godina nas troje kolega (dr Sveta Đurić, Mita Poštić i ja) smo osnovali američko neprofitno stručno Udruženje elektroinženjera (ETF–BAFA), i ja sam nekoliko godina bila prvi predsednik ovog udruženja, koje sada broji nekoliko stotina članova. Uspeli smo u više navrata da pošaljemo kompjutere i opremu za škole, fakultete i bolnice. Ivan i Jelena Rašović iz Los Anđelesa svojom velikom donacijom preko našeg Udruženja su omogućili izgradnju laboratorijskog bloka za studente između Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji danas nosi njihovo ime. I pre tri godine smo organizovali i prevoz najmodernije opreme u oblasti laserske tehnologije (vredne preko pola miliona dolara) koju je poklonio dr Branislav Simić Glavaški iz Klivlenda. Oprema je otišla Institutu za fiziku i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Takođe smo nabavili kompjutere za informatički kabinet Osnovne škole "Sveti Sava" iz Prnjavora. Ovo su samo neki primeri. Sada je u toku akcija prikupljanja sredstava da bi se nabavili kompjuteri za Višu elektrotehničku školi u Gnjilanu, kao i za Osnovnu školu Sveti Sava u Kosovskoj Mitrovici.

GLAS: Koji su Vaši dalji planovi?

VUJIĆ: Pored redovnih predavanja koje držim na Berkliju, nosilac sam dva velika naučno-istraživačka projekta u koje je uključeno nekoliko američkih univerziteta i četiri američke nuklearne laboratorije. Projekti su vezani za nuklearnu bezbednost i dizajne novih nuklearnih energetskih sistema. To su milionska sredstva, iz kojih sam organizovala dva naučno-istraživačka centra na Berkliju. Imam i veoma razvijenu naučnu saradnju sa kolegama iz celog sveta. U bližoj budućnosti ne vidim da će se išta menjati na tom planu. U Srbiju dolazim svakog leta, a i do Banjaluke ću takođe da svratim. Nastojim da uspostavim saradnju i sa Beogradski univerzitetom, kao i sa Banjalučkim univerzitetom. Radim na tome da se potpiše sporazum o saradnji između Univerziteta u Banjaluci i Berkilija. U svakom slučaju sam spremna da pomognem svojim znanjem i iskustvom, naročito u oblastima visokog obrazovanja i nauke.

TESLA ZASLUŽUJE VIŠE

GLAS: Svijet obilježava 70 godina od smrti Nikole Tesle. Da li se Teslino ime danas dostojno slavi?

VUJIĆ: Ove godine se obeležava 70 godine od Tesline smrti nizom manifestacija — od konferencije u Njujorku, do otvaranja Centra za kosmološke studije "Nikola Tesla" u Beogradu, čiji je osnivač dr Velimir Abramović. Takođe je revitalizovano Društvo i fondacija "Nikola Tesla" u Beogradu, čiji je dugogodišnji predsednik bio profesor Aleksandar Marinčić. Bračni par Robert i Simonida Jut iz Vašingtona planiraju da završe drugi deo čuvenog dokumentarnog filma "Tesla — gospodar munja" koji je u proteklih deset godina prikazan na američkoj televiziji veliki broj puta i veoma doprineo tome da se o Tesli mnogo više zna u SAD. Ja ipak smatram da Tesla zaslužuje daleko više i nadam se da će ova godina biti iskorišćena za promovisanje Teslinog imena i pronalazaka koji su promenili svet.

BIOGRAFIJA

GLAS: Predajete na prestižnom američkom fakultetu, prva ste žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku, pri Berkliju. Kako je izgledao Vaš put?

VUJIĆ: Uvek naglašavam da sam svoje obrazovanje stekla na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde sam diplomirala i magistrirala. Zato mi je veoma drago što je ove godine i Beogradski univerziteta ušao na Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta na svetu. Posle završetka studija sam dobila posao u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, gde sam radila osam godina. Na Mičigenskom univerzitetu sam doktorirala u oblasti nuklearnih nauka. Prvo sam dobila posao istraživača u američkom nuklearnom institutu Argon kod Čikaga, a posle nekoliko godina ponudu za mesto profesora na Berkliju. Na čuvenoj Šangajskoj listi od 500 najboljih univerziteta na svetu, Berkli je bio na drugom mestu 2010. godine, a 2012. je ukupno četvrti, dok je na drugom mestu u prirodnim naukama i hemiji, na trećem mestu u tehničkim naukama, matematici, fizici, i kompjuterskim naukama, na četvrtom u ekonomiji. Imajući u vidu to da je broj Nobelovaca jedan od glavnih kriterijuma po kojima Šangajska lista vrednuje svetske univerzitete, napomenuću da je ukupno 22 profesora na Berkliju dobilo Nobelove nagrade, i danas ih je na Berkliju devet, a da je ukupno 28 Nobelovaca završilo studije na Berkliju.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: