Geca Kon (1873—1941)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Znameniti Srbi iz ostalih sfera « Geca Kon (1873—1941)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Geca Kon (1873—1941)  (Pročitano 7994 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Oktobar 19, 2013, 04:27:47 am »

**





GECA KON

Kon, Geca, knjižar, izdavač (Čongrad, Mađarska, 2. VIII 1873 — Grac?, Austrija, 1941)

Rođen u aškenaskoj porodici, od majke Lujze i oca Bernarda, imućnog rabina, koji je bio i upravitelj osnovne škole u Zemunu. Gimnazijsko školovanje u Novom Sadu nije dovršio. U Beograd se doselio 1889. i uspešno obavljao posao u knjižari i antikvarijatu Fridriha Breslauera do proleća 1894, kada se odselio u Novi Sad gde je do 1905. bio delovođa i glavni pomoćnik izdavača i knjižara Arse Pajevića. Sa obezbeđenim kapitalom i već zakupljenim prostorom za knjižaru, decembra 1900. podneo je Upravi grada Beograda molbu za prijem u srpsko podanstvo, a 1. maja 1901. se doselio u Beograd i u Knez Mihailovoj 1 započeo knjižarski posao. Adresu knjižare menjao je više puta, uvek u Knez Mihailovoj ulici, dok je izdavačko odeljenje bilo u Dobračinoj. Oženio se 1902. Elzom Vajls, sa kojom je imao kćeri Elviru i Malvinu. Kao izdavač knjiga prvi put se pojavio 1905. Godinu dana kasnije počeo je da izdaje časopis Arhiv za pravne i društvene nauke. Prvi Katalog knjiga sopstvenog izdanja knjižare Gece Kona objavio je 1910. Pedesetak naslova u ovom katalogu odlikovao je izrazito kvalitetan odabir dela srpskih autora (Mihailo Gavrilović, Toma Živanović, Slobodan Jovanović, Gojko Niketić, Stojan Novaković, Živojin Perić, Branislav Petronijević, Pavle Popović, Kosta Stojanović itd.). Do 1915. objavio je 221 publikaciju, među kojima i kalendar Ratnik za 1915. u kojem se slavila pobeda srpske vojske nad Austrougarskom, zbog čega je proveo tri godine u internaciji u gradišćanskom Nežideru.

Po završetku rata među prvima je obnovio delatnost i ubrzo postao ubedljivo najveći i najuticajniji srpski izdavač. Već početkom 1920-ih bio je veoma imućan. Osnovao je Knjižarsko udruženje 6. III 1921. U svojstvu predsednika udruženja 21. VI 1929. primio ga je kralj Aleksandar, kome je uručio 2 000. izdanje svoje izdavačke knjižarnice. Zaključno sa 20. IV 1935. objavio je 2 776 naslova, a do 1941. štampao je više od 200 naslova godišnje, što čini ukupan broj od preko 4 000. Objavio je više od 25 kataloga sopstvenih izdanja, od kojih su katalozi iz 1935. i 1938. naročito obimni i trajno vredni leksikografski i bibliografski izvori. Opštim katalogom iz 1938. sa preko 16 000 naslova potvrdio se kao najveći izdavač i knjižar na Balkanu. Izdavačka politika kuće zasnivana je na univerzalnom pokrivanju tema, delima bezmalo celokupne srpske intelektualne elite toga doba, dok je udeo prevedenih dela bio manji od desetine. Po jednovremenosti delovanja, izboru savetnika i saradnika, sudbina ove izdavačke kuće bila je prepletena sa Srpskim književnim glasnikom. Uprkos širini izdavačkog delovanja kakva nikada nije dosegnuta u srpskom izdavaštvu, uočava se odsustvo ilustrovanih i bibliofilskih izdanja ovog izdavača.

Savremenici su ga opisivali kao čoveka nesvakidašnje preduzimljivog i pronicljivog, nezavidnog obrazovanja i kulture, kao nekoga ko uopšte nije čitao knjige. Imao je ambicija da postane senator. Jugoslovenska vlada unajmljivala je njegov automobil koji je bio najluksuzniji u Srbiji. Sebe je smatrao Srbinom Mojsijeve vere, ali je uticao da njegove kćeri, zetovi i unučad budu pripadnici pravoslavne vere. Uoči šestoaprilskog bombardovanja Beograda sklonio se u Vrnjačku Banju, gde je sa porodicom bio uhapšen i prebačen u logor na beogradskom Sajmištu. Njegova supruga, kćeri, unučad i zet Franjo Bah pobijeni su u Jabuci kod Pančeva. Prema nepotvrđenim svedočenjima, umro je u mukama u zatvoru u Gracu. Njegovo ime korišćeno je u nemačkoj antijevrejskoj i antimasonskoj propagandi, naročito tokom 1941.


LITERATURA: Dragoljub Jovanović, Ljudi, ljudi... Medaljoni 56 umrlih savremenika, Beograd 1973, 74, 196, 206, 415; Istorija Beograda, Beograd 1974, II, 754, 786, III, 350, 424—425; Ljubomir Durković-Jakšić, Jugoslovensko knjižarstvo, Beograd 1979; Velimir Starčević, Knjiga o Geci Konu, Beograd 1992; Petar Jonović, Srpsko knjižarstvo, Novi Sad 2005.

P. R. Milovanović
Odabrane biografije (tom V) | Matica Srpska
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 19, 2013, 04:39:32 am »

*

"ČOVEK INSTITUCIJA" — PRIČA O KNJIŽARU GECI KONU


Sa težnjom da budućim generacijama podari knjige kako bi se borili protiv neznanja, dosade, strahova i neuspeha, Geca Kon nam je ostavio u amanet knjižaru i veliki broj objavljenih domaćih i stranih dela.

Svojom upornošću i trudom, postao je čuveni beogradski knjižar, izdavač, filantrop, mecena i trgovac, čija je izdavačka kuća objavila preko 5000 knjiga. Pedantan i sistematičan poslovođa, među prvima je uveo pravilnik o ponašanju radnika, koji su preuzeli i ostali trgovci iz Beograda. Poštovan i cenjen među kolegama, osnivač, a potom i predsednik Udruženja srpskih knjižara, stvorio je jednu od najvećih izdavačkih kuća u tom delu Evrope. Postao je "institucija", a život mu je protekao između slavnog stvaranja i tragičnog stradanja. Izdavačka kuća "Prosveta", nastala nakon Drugog svetskog rata, naslednik je njegove izdavačke kuće, a knjižara u Knez Mihailovoj ulici br. 12 u Beogradu, nosi ime po njenom osnivaču. ...

Knjižarski zanat i izdavačku praksu sticao je radeći kao šegrt i pomoćnik u antikvarnici i knjižari Fridriha Brauslera u Beogradu (1889—1894), a potom i kod Arse Pajevića u Novom Sadu (1894—1900). Sa stečenim iskustvom i znanjem, Geca odlučuje da samostalno pokrene svoju knjižaru. Upravi grada Beograda podnosi pismenu molbu za pokretanje posla, i 1901. otvara knjižaru u ulici Knez Mihailovoj br. 34. Kasnije će menjati lokaciju u kojima će se nalaziti njegove knjižare, ali će uvek ostati veran Knez Mihailovoj ulici.

Za vreme Prvog svetskog rata je interniran u Mađarsku zbog rasprave sa okupacionim snagama u Beogradu. Okupatori su mu zamerili jer je imao drskosti da štampa kalendar "Ratnik" početkom rata, u kome su se veličale pobede Srpske vojske nad Austro-ugarskim trupama. Za to vreme knjižara nije radila, i to je bio jedini prekid u dugogodišnjem poslovanju. ...

Želeći da mladom građanskom društvu u Srbiji omogući da sebi priušti knjige, prvi uvodi kolpoltere i koji su putovali po Srbiji i prodavali knjige na rate. Tako se povećala mogućnost da veći broj ljudi stigne do knjiga po povoljnim uslovima, a postepeno se uvećavao i profit od prodaje. Potreba za što većim brojem štampanih knjiga dovelo je do formiranja Izdavačkog preduzeća "GECA KON" a.d. Za najboljeg izdavača i knjižara u Jugoslaviji je proglašen 1939. godine. Kao filantrop i mecena mnogih pisaca, postao je poznat i po tome što novčano pomagao institucije poput "Akademije sedam umetnosti".

"Ja redovnim akontacijama pomažem pisce da na miru rade i na vreme mi predadu knjigu za štampu, koju ne čitam, jer imam dobar nos da pogodim koje delo će dobro prodavati. E u tome leži tajna mog uspeha...

U njegovom obraćanju kolegama, na skupu Udruženja Srpskih knjižara, može se uočiti velika želja da se srpskom narodu omogući da dobije mogućnost da se pomoću knjige izbori za svoju bolju budućnost.

"Još nas je malo jer je naš narod mlad. Takoreći, on je tek juče zauzeo svoje mesto pod suncem prosvete, napretka i civilizacije. Zato su razumljivi naši napori i naša lična borba da što češće i što više boljih knjiga pružimo narodu. Ne sumnjam da ćemo u toj borbi uspeti, jer nas vodi duboki idealizam i svest da ne radimo samo za dan i komad, nego radimo na prosvećenju jednog darovitog naroda oko koga se vredi potruditi.

Pored uspešnog poslovnog života i preduzeća koje je izgradio zajedno sa svojom porodicom, Gecu Kona su pratile i optužbe da sarađuje sa beogradskim masonima, kao da je novac sticao neregularnim putem. Međutim, Kon se odista obogatio prodavajući knjige i postavljajući standarde u poslovanju koje mnogi nisu mogli da isprate.

Drugi svetski rat je porodici Kon doneo dane nesreće. Podelili su sudbinu većine pripadnika jevrejskog naroda. Slobodan Jovanović je Geci ponudio da, zajedno sa Kraljevskom vladom, avionom napuste zemlju, što je Geca odbio. Vodio se mišlju da će i ovaj rat preživeti kao i prvi. Međutim, nakon što se sa porodicom sklonio u Vrnjačku Banju, ubrzo ga je uhapsila nemačka tajna policija. Prebačen je logor na Starom sajmištu, gde je potom odveden u nepoznatom pravcu i streljan.

Tačno mesto stradanja Gece Kona se i dalje ne zna. Nakon ubistva cele porodice Kon, nemačke okupacione snage su prodale njegovo izdavačko preduzeće. Upravnik Nacionalne biblioteke u Beču je iskoristio ovu situaciju i odobrio je da se iz knjižare Gece Kona "konfiskuju" knjige. Ukradeno je oko 6000 knjiga, koje su, kasnije, dopremane u druge biblioteke širom Nemačke. Jedan deo knjiga je vraćen u Srbiju, dok se veliki broj ovih knjiga i dalje nalazi u nemačkim bibliotekama.

Odlukom Vlade Republike Srbije, knjižara "Prosveta" je proglašena kulturnim dobrom i spomenikom kulture. Iz ove odluke proističe i obaveza da se zadrži autentični enterijer i namena. Tako će simbol kulture održati duh knjižarske tradicije i njenog osnivača, Gece Kona, bez straha da će se ugasiti ili promeniti namenu. Ostaće to što jeste, knjižara sa živopisnom istorijom i duhom, mesto gde će i nova pokoljenja moći da kupuju knjige i izgrađuju sebe.

Geci Konu se ispunila želja, da i posle njegove smrti, srpskom narodu ostane jedna veliko i značajno izdavačko preduzeće i knjižara, "koje će živeti i kada njegovih osnivača ne bude".

Milan Trpković | Srpski akademski krug
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 30, 2013, 04:48:34 pm »

*

CRNJANSKI I GECA KON


Velikog srpskog književnika Miloša Crnjanskog (1893—1977) i istaknutog knjižara Gecu Kona (1873—1941) povezivalo je više veza — obojica su poticali iz Čongrada, a takođe, Geca je izdao mnoga dela Crnjanjskog. Takođe, sačuvane su pojedine anegdote koje ilustruju na interesantan način odnos između izdavača i pisaca u međuratnom Beogradu.




Miloš Crnjanski (1893—1977), srpski književnik,
fotografija iz 1914. godine. Crnjanski je u uniformi
austrougarske vojske



Crnjanski je najavljen kao jedan od talentovanijih i najplodnijih pisaca naše savremene književnosti, mada još u razvoju romanom Seobe koji je objavljen 1929. godine. Već iduće godine Geca Kon je objavio delo Miloša Crnjanskog Ljubav u Toskani, a 1931. godine i knjigu O Nemačkoj. U Katalogu izdanja Gece Kona uz ime Miloša Crnjanskog zabeležen je pogrešan podatak o Crnjanskom koji će kasnije sam pisac ispraviti. Naime, kao mesto njegovog rođenja navodi se Ilandža. Crnjanski je prema tekstu iz knjige Koste Dimirijevića Vreme zabrana tvrdio da ova greška potiče od Marka Ristića i njegovog članka iz časopisa Delo i da je ta greška preneta i u Enciklopediju Jugoslavije, gde je odrednicu o Crnjanskom napisao Ristić. Crnjanski o ovome navodi:

[…] ta ista, uveren sam namerna Markova greška, stoji i u Enciklopediji Jugoslavije, gde me je on, naravno ko bi drugi, obrađivao. Ja sam rođen u Čongradu gde mi je otac, kao rodoljub, prognan, a to mesto je danas u Mađarskoj. Zahvalan sam na rođenju u tom mestu, ako ni zbog čega drugog, a ono bar zato što je tamo, igrom slučaja, poznati beogradski izdavač Geca Kon, ugledao svet. I tako sam, brzo i lako, došao do svog izdavača Kona, koji me je zvao zemljakom i uvek rado, štampao. Doduše to je činio na osnovu preporuke profesora Slobodana Jovanovića, čije je savete, taj naš značajni izdavač bez pogovora slušao. On je objavio Slobodanova sabrana dela, nadajući se, jadnik, da će ga profesor i u Akademiju nauka uvesti. A zašto da i jedan izdavač ne postane njen član kad su u njoj toliki praznoglavci?

Crnjanski je bio jedan od članova Akademije sedam umetnosti koju je osnovao Geca Kon. U vezi sa Gecinim odnosom prema Crnjanskom, Božidar Kovačević je zabeležio i jednu anegdotu. Naime, jednom prilikom Crnjanski je navratio i odmah sa vrata ponudio Konu da prevede dela nemačkog filozofa Fridriha Ničea. Prisutni su se iznenadili kada je Kon odmah pristao da objavi prevode Ničea u deset knjiga. Odmah je potpisao ugovor i isplatio akontaciju Crnjanskom. Na čuđenje Božidara Kovačevića kako se tako lako odlučio na posao sa Crnjanskim, Kon je odgovorio:

Pa, znate i sami, pesme danas imaju slabu prodaju, a znam da bi mi Crnjanski, koliko sutra, ponudio svoju zbirku. Bilo bi mi neugodno da ga odbijem, pogotovu što smo zemljaci i da mu kažem otvoreno da se pesme, ne samo njegove, ne čitaju. Ovako, rešio sam slučaj. Crnjanski se zadugo neće pojaviti, a siguran sam inače da od Ničea neće prevesti ni redak.


Literatura

Velimir Starčević, Knjiga o Geci Konu, treće, dopunjeno izdanje, Prosveta/Admiral Books, Beograd 2009.

Istorijska biblioteka
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: