Rista Marjanović (1885—1969)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Rista Marjanović (1885—1969)  (Pročitano 9358 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Oktobar 10, 2013, 07:44:49 pm »

*




RISTA MARJANOVIĆ
(Šabac, 01.03.1885 — Beograd, 07.04.1969)


Prvi srpski foto-reporter


"Prisustvovao je sa svojim aparatom brojnim važnim događajima — prvim letovima braće Rajt, krunisanju Petra I Karađorđevića, važnim događajima na engleskom dvoru, sportskim takmičenjima, zabranjenim dvobojima itd, a u Srbiji odmah od početka ratnih operacija učestvuje u oba balkanska rata na poziv Dragutina Dimitrijevića, šefa Obaveštajnog odseka Vrhovne komande. Većinu svojih reportaža i tekstova objavio je u svojoj redakciji".

* * *

"Njegove fotografije predstavljaju značajno svedočanstvo ratnih dešavanja od 1912. do 1918. godine. Zbirku prvenstveno čine 8.542 foto-negativa koji su kataloški obrađeni, tematski razvrstani i raspoređeni po hronologiji nastajanja".

Fotografija preuzeta sa interneta. Autor nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 10, 2013, 08:41:12 pm »

**

RISTA MARJANOVIĆ





Prvi srpski fotoreporter


Rista Marjanović rođen je 1885. godine u Šapcu, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Otišao je, zatim, u Beograd u Slikarsku školu. Slikarstvo je učio kod Riste i Bete Vukanović.

Uz slikarstvo bavio se fotografijom. Zbog toga je išao u Beč i Berlin, da bi se konačno opredelio za Pariz, metropolu evropske i svetske umetnosti. Radio je u Agenciji "Rad" i postao je urednik za foto-ilustracije "New York Heralda" za Evropu. Kamerom je zabeležio i prvi let braće Rajt.

Na poziv pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa vratio se u zemlju da snima kadrove za pokoljenja i potrebe propagande.

Mnoštvom fotografija obeležio je ratne događaje u Prvom i Drugom svetskom ratu. Posebno su značajni snimci iz Kumanovske bitke. O ratovanju na Balkanu izveštavali su mnogi strani dopisnici, ali se malo zna da su originalni foto snimci bili Srbina Riste Marjanovića.




Ostareli i bolesni kralj Petar na volovskim konjima odstupa sa vojskom
Snimio: Rista Marjanović


Njegova kamera zabeležila je i zverstva koja su Austrijanci počinili nad nedužnim stanovništvom Srbije. Od kamere nije se odvajao ni u paklu Albanske golgote, sve do Krfa, gde je snimao iznurene i bolesne i mnogobrojne mrtve srpske vojnike.

Vrhovna komanda je Ristu Marjanovića vratila u Pariz, kako bi napisima i fotografijama upoznao saveznike i ostale zemlje o herojskoj borbi srpske vojske, ali i zločinima koje su neprijatelji počinili nad nedužnim civilnim stanovništvom. Njegove fotografije su preplavile evropske i američke listove i časopise. Uz to, u više evropskih gradova organizovao je foto izložbe. Godine 1917. u pariskom Luvru organizovana je saveznička izložba koju je otvorio predsednik Francuske Rajmon Poenkare. Na izložbi fotografija Riste Marjanovića ostavile su snažan utisak o ratnim zbivanjima na Balkanu, na hiljade posetilaca.

Sledeće godine otvorena je izložba u Londonu. Na njoj su bile izložene fotografije o bitkama na Ceru, Drini i Kolubari, i o zverstvima austrougarskih vojnika u Podrinju. Izložbu je posetio i engleski kraljevski par. Izložba iz Londona preneta je u Njujork i bila je među najposećenijim kulturno-istorijskim manifestacijama.

Pre Prvog svstskog rata Rista je radio u Agenciji "Avala", a posle Drugog svetskog rata u Agenciji "Tanjug". Sačuvana je njegova zbirka sa 8500 negativa.

Najpoznatiji su mu snimci: Povlačenje kralja Petra kroz Albaniju, Zasedanje Skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1010. godine, demonstracije protiv pakta sa Nemačkom 27. marta 1941. godine i Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine, kao i prvi oslobodioci ulaze u Beograd 20. oktobra 1944. godine.

Rista je umro u Beogradu 1969. godine.

"Rista je mnogo učinio za svoju zemlju, ali zemlja za njega, nažalost, nije učinila ništa. Predala ga zaboravu" — napisao je o ovom znamenitom Šapčaninu Radoslav Ristić.


Vitomir Bujišić | Podrinci za nezaborav | Izdavač: "Čivija Print" — Šabac  | Beograd, 2010.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 10, 2013, 09:28:01 pm »

**

FOTOGRAFIJAMA VASKRSAO SRBIJU

Njemu su sva vrata bila otvorena, čak i kraljev dvor, a kada je umro na sahrani je bio lični izaslanik patrijarha Germana

Nemački general, August Fon Makenzen, napravio je kobnu grešku koja će ga proganjati do kraja života, kada je pred samu zimu 1915. godine naredio svojoj vojsci, koja je stigla do Kosova Polja da obustavi dalji progon srpskih vojnika. Samouvereni švapski general smatrao je da će preostali deo srpske vojske izumreti od gladi i zime u planinama Crne Gore i Albanije. U proleće 1916. godine vladalo je uverenje da je srpska vojska uništena.

Osionog generala i čitav svet o ovoj neistini prvi je obavestio Rista Marjanović, urednik fotografije tada najčitanijeg lista na svetu "Njujork Heralda". Ristine potresne fotografije izložene na svetskoj izložbi ratne fotografije u Parizu pre osam decenija posvedočile su više od reči da je šest divizija srpske vojske spaseno i oporavljeno se priprema za front na ostrvu Krfu. Svet je počeo da veruje u istinu da srpska vojska postoji, a sa njom i vlada Srbije. To je značilo da će i srpska država dalje postojati.

I drugi uticajni svetski listovi tog doba sve više objavljuju fotografije srpskih vojnika i naroda u borbi za svoju slobodu. Simpatije na strani Srbije postaju sve veće.

Ugledni francuski novinar, Pol Diboše pisao je hvalospeve o genijalnosti jednog majstora fotografije kakav je bio Rista Marjanović. Za fotografije na kojima se vide borbe srpskih vojnika je napisao da su to ikonografije srpskog naroda, a hrabrost s kojom su snimljene meri se s uskakanjem u neprijateljski bunker.

Celu izložbu u Parizu Rista je praktično pripremio na francuskom brodu dok je sa srpskom vojskom putovao od albanskih luka do ostrva Krfa. Preko civilnog odela sa obaveznom kravatom imao je na sebi pocepani šinjel srpske vojske i oficirsku kapu, iako oficir nije bio. Jednu anegdotu sa ovog mukotrpnog putovanja priča nam Stanko Marjanović, Ristin unuk koji živi u Zemunu, a povremeno dolazi u zavičajnu kuću u Radenkoviću, gde su koreni porodice Marjanović, jedne od najcenjenijih u ovom selu.

Iscrpljen od gudura Albanije, Rista jedva ulazi u brod spasa, a tu ga oficir sumnjičavo pogleda i zaustavi pitanjem: "Zemljače, kojoj ti jedinici pripadaš?"

"Ni jednoj, poručniče... Ili, ako baš hoćeš, svim našim jedinicama. Izvoli ovaj papir pa ćeš videti."

Na papiru sa velikim zaglavljem Vrhovne srpske komande i potpisom Dragutina Dimitrijevića Apisa, obaveštajnog oficira, pisalo je Propusnica.

Gospodin Rista Marjanović, dopisnik fotoreporter "Njujork Heralda", ovlašćen je od Vrhovne komande da može biti na vojnoj prostoriji...

Pročitavši to srpski oficir se obradova i brzo objasni:

"Izvinite, nisam vas prepoznao. Mi smo se upoznali na Ceru, kad ste slikali našu jedinicu. Zameram vam samo što ste slikali kako nam žene pomažu kod guranja haubica, nije lapo da to svet vidi".

A Risto će na to: "Žene jesu žene, ali su i narod. Pa ako već branite narod, šta je tu loše da svet vidi kako vam narod pomaže!"

"Rista Marjanovićje rođen 1885. godine u porodici Dragojla Marjanovića, žitnog trgovca nastanjenog u Šapcu, rodom iz mačvanskog sela Radenkovića.

Pradeda Dragojlo je pored Riste imao još dva sina. Kosta je bio apotekar, nestao u Prvom svetskom ratu, a Dragutin profesor i direktor Pete muške gimnazije u Beogradu, inače rezervni pukovnik artiljerije. Ipak, deda Rista je bio najugledniji. Njemu su sva vrata bila otvorena, čak i kraljev dvor, a kada je umro na sahrani je bio lični izaslanik patrijarha Germana", kaže unuk Stanko.

Fotografski zanat Rista je počeo da uči kod Steve Jovanovića u Beogradu. Od mnogih zanimanja koje mu je nudio bogati otac, želeo je da bude samo fotograf i to između ostalog iz inata prema tadašnjem šabačkog fotografu, Nemcu Siglu, za koga je govorio da pravi loše fotografije.

Majstorov sin, Paja Jovanović, poznati slikar, zavoleo je Ristu i jednog dana mu iz Beča donosi za to doba moderan foto-aparat sa foto pločama. Željan da nešto više nauči, Rista pozajmljuje od ujaka 20 dinara i sa 18 godina života odlazi u Beč. Tamo saznaje da se fotografisanje može još bolje naučiti u Parizu i samo posle dve godine zakucao je na vrata ateljea Rol. Bilo je to 1905. godine.

Rolovi fotoreporteri važili su za najbolje na svetu. Oni su pravili fotografije za tada najuglednije i najtiražnije novine ne samo u Francuskoj. Za kratko vreme Rista Marjanović je pokazao da je najbolji među njima. Fotografisao je mnoge senzacionalne događaje: prve uzlete aviona, tragediju u kojoj je poginuo predsednik francuske vlade, kada je njegov avion udario u svečanu tribinu. Tu su i zanimljivi detalji snimljeni u vreme bitke na Ceru, kao i slike Mačvana i Mačvanki u svakodnevnim životnim prigodama. Ristina fotografija pod nazivom "Rado Srbin ide u vojnike" u prirodnoj veličini, čuva se u Pedagoškom muzeju u Parizu. Ova kao i mnoge druge fotografije znamenitog fotoreportera umnožene su u milione primeraka po raznim knjigama i novinama širom sveta.

Kada je vlasnik "Njujork Heralda", Džems Gordon Benet, video Ristinu fotografiju na kojoj je hrt u punom trku jurio zeca, došao je u Pariz da zamoli znamenitog Šapčanina da pređe u njegove novine i bude urednik fotografije. Za veliku platu i posebne uslove života, među kojima je i automobil na poklon, Rista je pristao. U to doba, 1907. godine u celom Parizu bilo je stotinak automobila. Jedan od njih bio je vlasništvo Riste Marjanovića, kome su fotografije donele svetsku slavu.

Rista Marjanović je umro u Beogradu, 1969. godine ostavivši za sobom brojne potomke i istinu o besmrtnoj srpskoj vojsci, zbog čega ne može i ne sme biti zaboravljen.


Ljubiša Đukić
("Glas Podrinja" april 1996.)

Mačvani iz mog pera / Ljubiša Đukić
Sremska Mitrovica : Udruženje kulturnih stvaralaca "Zavičaj", 2003 (Novi Sad : Ofset atelje).
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 11, 2013, 01:01:39 am »

*

RАТNI ALBUM RISTE MARJANOVIĆA 1912—1915


Album ratnih fotografija Riste Marjanovića čuva se u Arhivu Srbije, kao arhivska građa, u fondu Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije. Album obuhvata Balkanski i Prvi svetski rat do kaja 1915. godine. Rista Marjanović je, kao ratni fotoreporter, svojom kamerom beležio najvažnije trenutke u oba rata. Zanimljivo je da je album obuhvatio dva različita istorijska događaja — Balkanski i Prvi svetski rat. Možda su autori, ovakvim komponovanjem, želeli da objedine i ukažu celovito, na jednom mestu, težinu položaja srpske vojske i naroda u oba rata. Mir koji je vladao između ta dva rata, za srpski narod, posebno za srpskog vojnika, bio je tek samo predah između dve bitke. Psihički i fizički je za njega to bio jedan dugi rat koji je trajao od 1912. do 1918. godine.

Fotografije iz albuma su objavljivane u raznim prilikama i u raznim publikacijama. Neke su se pojavile već u toku rata uz izveštaje ratnih dopisnika, kao i na svesavezničkim izložbama ratnih fotografija. Deo ovih fotografija je vremenom postao simbol ratnih stradanja, nezaobilazan dokument tog vremena. U toku priprema albuma za objavljivanje, i pored želje da se ne poremeti autentičnost originala, došlo je do neophodnih ispravki. Na koricama albuma, u zlatotisku, su utisnuti crtež srpskog vojnika sa zastavom i godine 1912—1916 tj. period kada su snimljene fotografije. Međutim, poslednje fotografije iz albuma snimljene su novembra i decembra 1915. prilikom povlačenja kroz Albaniju. Zbog toga je izvršena ispravka u naslovu albuma. Legende uz fotografije su otisnute na samoj fotografiji i pisane su na engleskom i francuskom jeziku. Prilikom prevođenja legendi i proveravanja fotografija uvidele su se greške u objašnjenjima. Naknadnim proučavanjem utvrđen je njihov pravi identitet, pa je ovom prilikom to ispravljeno. U albumu su fotografije ređane hronološki, ali ne uvek dosledno. Zbog toga su izvršene neophodne korekcije u redosledu. Fotografije prate hronologiju događaja u balkanskom ratu: Kumanovsku bitku, Skoplje, borbe oko Prilepa i Bitolja; zatim bitke na Ceru i Kolubari u Prvom svetskom ratu, operacije 1915. i povlačenje srpske vojske kroz Albaniju.

Za današnje generacije ove fotografije predstavljaju istorijsko svedočanstvo jednog vremena. U vreme kada su nastale imale su i izuzetan praktički značaj. Naporima srpske diplomatije da upozna evropsku javnost sa tragičnim položajem srpske vojske kojoj je bila potrebna pomoć, pridružili su se i najistaknutiji javni radnici: Jovan Cvijić, Jovan Žujović i dr. Odlukom Vlade otišli su kod saveznika. Fotografije Riste Marjanovića objavljivane u toku rata, sigurno su doprinele da se njihova živa reč bolje i jače čuje.

Priređivači

Više o Risti Marjanoviću na Rastku


* * *




* * *
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: